Рыбаченко Олег Павлович : другие произведения.

. Napadi Antisovjetske Koalicije -3

Самиздат: [Регистрация] [Найти] [Рейтинги] [Обсуждения] [Новинки] [Обзоры] [Помощь|Техвопросы]
Ссылки:
 Ваша оценка:
  • Аннотация:
    Trupe antisovjetske koalicije pokrenule su odlučnu kontraofanzivu. U borbama učestvuju Evropa, Japan i mnogi dobrovoljci iz Britanije i SAD. Situacija postaje, iskreno govoreći, veoma teška za sovjetsku vojsku. Ali lijepe djevojke se tvrdoglavo i žestoko bore protiv koalicije.
  . NAPADI ANTISOVJETSKE KOALICIJE -3
  ANOTATION
  Trupe antisovjetske koalicije pokrenule su odlučnu kontraofanzivu. U borbama učestvuju Evropa, Japan i mnogi dobrovoljci iz Britanije i SAD. Situacija postaje, iskreno govoreći, veoma teška za sovjetsku vojsku. Ali lijepe djevojke se tvrdoglavo i žestoko bore protiv koalicije.
  . POGLAVLJE br. 1
  Trupe antisovjetske koalicije pokrenule su odlučnu kontraofanzivu.
  U borbama su sudjelovale gotovo sve evropske snage, pa čak i dobrovoljci iz Britanije, SAD-a i zemalja Latinske Amerike. Dakle, stvari su bile veoma loše za Crvenu armiju, koja je pretrpela kolosalne gubitke.
  I počeli su da padaju u brojne kotlove, i bili su zaobiđeni sa bokova.
  U borbama su učestvovala i neka američka vozila prodata Trećem Rajhu na kredit. Jedan od njih nosio je posadu engleskih dobrovoljaca. Američki tenk je imao top od 75 mm sa zadovoljavajućom balistikom i mogao je probiti skoro sva sovjetska vozila, čak i monstrum KV.
  Ovaj tenk je vozila Lady Armstrong, kao i tim djevojaka. Malanja, Monika, Gertruda.
  Djevojke iz Britanije testirale su snagu američkog automobila M-16. A sada su je devojke tukle.
  Engleskinje golih prstiju razbile su sovjetski tenk preciznim udarcem u čelo. Gertrude ga je uzela i pojebala u BT-8 vrlo kul:
  - I ovo je veoma tačno!
  Amstrong, ova devojka je bila veoma lepa, a njen stil borbe je bio kul.
  Dala je duhovitu izjavu i rekla:
  - Smrt Staljinovim zmajevima!
  A sa druge strane pucaju i ove ratnice, i bose bacaju granate. I to rade agresivno i pokazujući zube.
  Ali ima i komsomolki koje su uzele i počele da pevaju:
  Kada smo se zajedno pridružili Komsomolu,
  Devojke su položile vernu zakletvu...
  Da će svijet biti poput blistavog sna,
  A komunizam ćemo vidjeti u daljini!
  
  Da će život padati kao zlato,
  I biće vere u komunizam...
  Sigurno ćemo poraziti protivnike,
  Zdrobimo horde podlog fašizma u prah!
  
  Ali ispostavilo se da to uopšte nije prevara,
  Ispostavilo se da je svijet oštrica bodeža...
  Svuda vlada pravo pesnice,
  Ko, zamislite, nema dovoljno zemlje!
  
  Ali naš moto je da ne popuštamo neprijateljima,
  Wehrmacht nas neće baciti na koljena...
  Ispiti se polažu sa pet,
  A naš učitelj je briljantni Lenjin!
  
  Možemo učiniti od Hitlera kanom,
  Iako je Firer podzemlja još hladniji...
  Borac uzvikuje oduševljeno navijanje,
  I rastjera mrak i oblake jednim gutljajem!
  
  Mi smo komsomolci koji vičemo ura,
  Hajde da dignemo ceo svet na stalak kricima...
  Deca se smeju i raduju,
  U slavu naše majke Rusije!
  
  A komunizam je veoma svetla zastava,
  Koje je boje krvi i nara...
  On je agresivan borac, poput mađioničara,
  I vjerujte mi, Hitler će dobiti svoju naknadu!
  
  Biće haosa za dostignuća,
  A devojke beže u borbu u lepoti...
  Roj fašizma se primetno proredio,
  I naš pionirski glas zvoni!
  
  Ljepotice trče bosonoge naprijed,
  Zašto devojkama trebaju cipele, a ne trebaju...
  I udarićemo Hitlera pesnicama,
  Prijateljstvo će biti za slavu Otadžbine!
  
  Da, zarad naše domovine, sveta,
  Uradićemo nešto o čemu nismo ni sanjali...
  I pometemo fašiste kao kosom,
  Pokažimo milost samo onima koji su se predali!
  
  U Rusiji je svaki ratnik sa jasla,
  Dječak je rođen sa mitraljezom!
  Ubio si prokletog Firera -
  Moramo se hrabro boriti za našu Otadžbinu!
  
  Uradićemo sve veoma dobro,
  I odrasli i dečaci su jaki u borbi...
  Iako je preteško za borbu
  Ali verujte mi, devojka nije glupa!
  
  Ona može savladati planine
  Baci bombu bosom nogom...
  Vuk laje i medved riče,
  Biće žestoke odmazde za naciste!
  
  Porazili smo tatarsku vojsku,
  Oni su se veoma slavno borili protiv Osmanlija...
  Nevjernici nisu podlegli pritiscima,
  Gdje je grmljalo, odmah je postalo tiho!
  
  Ratnici potiču iz porodice
  U kojoj vlada barjak komunizma...
  Oh, vi ste moji dragi prijatelji,
  Uništite velike tenkove fašizma!
  
  Svako može postići sve
  Na kraju krajeva, zauvek smo ujedinjeni sa svojom domovinom...
  Veslamo zajedno kao jedno veslo,
  Borci za komunizam su nepobedivi!
  
  Nauka će vaskrsnuti sve mrtve odjednom,
  I lepršamo Isusom zaljubljeni...
  Pogodio si fašistu pravo u oko,
  Borba s nepopustljivom umjetnošću!
  Devojke su duhovito šetale preko svojih kolega, i bilo je veoma lepo.
  A devojke izgledaju veoma poletno bosonoge.
  Ali borbe se nastavljaju. A sada Nemci opkoljavaju Brest, a u tvrđavi se vode borbe.
  Hitler se, kako kažu, bori. A onda se dogodio njihov lični sastanak sa Čerčilom. I u Parizu. Kao, nije li vrijeme da se pokaže više odlučnosti u borbi protiv boljševika? I ne samo sa opremom, već i sa trupama.
  I zaista je Čerčil odlučio da objavi rat SSSR-u. Ali u zamjenu, neki sjeverni regioni Rusije bi trebali pripasti Britaniji. Zatim se razgovor dotakao kolonija i sudbine Francuske. Kao, nije li vrijeme za sklapanje mirovnog sporazuma?
  Štaviše, formalno Treći Rajh nije uzeo ništa od Francuza, Belgijanaca i Holanđana. Dakle, šta možemo reći o ovome?
  Možda biste trebali ublažiti svoje zahtjeve? SSSR je velik i ima ga dovoljno za sve teritorije.
  Hitler je pokazao fleksibilnost. Osim toga, odmah su ukinuta sva ograničenja prava Jevreja. I to je naišlo na veliko odobravanje na Zapadu. A posebno u Britaniji. I, naravno, dotakli smo se pitanja tehnologije. Očigledno je nestala. Posebno tenkovi. A onda sam morao da izgradim mišiće.
  To je ono što su industrijalci zapravo radili. U međuvremenu se rat odvijao, uglavnom, u korist koalicije.
  Napredne jedinice su se već probile do Baranoviča. I tamo su se pioniri borili s njima. Izašli su u crvenim kravatama i šorcovima, i jurnuli u rovove, bljeskajući golim, pomalo prašnjavim dječjim štiklama.
  I naravno počeli su da pevaju;
  A ja sam grabežljivo vuko mladunče neba,
  Propast bandita je kao pesak...
  I vjeruj mi, ne treba ti ništa bolje,
  Kako zabiti nož u slepoočnicu Hitleru!
  
  I ti moraš biti rođen crven,
  Da istrijebi naciste...
  Vjeruj mi, nagrada će mi stići,
  Majka će biti ponosna na svog sina!
  
  Uništit ću Firerov bedlam,
  Zdrobicu naciste u prah...
  Vjerujem da će Svemogući spasiti moju dušu,
  I slomi hordu mačem!
  
  moja velika Rusija,
  U stanju si da pobediš svakoga...
  A Isus je borac-mesija,
  U slavu Otadžbine!
  
  Poštujem ljubavlju, znam Roda,
  Jer On je Svevišnji Bog...
  Izdajice se strogo kažnjavaju,
  A ratnički slog je zastrašujući!
  
  Mi smo ratnici svete Rusije,
  Sposoban da porazi Švabe...
  Polja su sva bila pozlaćena zlatom,
  Položićemo ispite sa peticama!
  
  Nema jače vjere u narodu,
  Za naš rodni veliki komunizam...
  Donosi živu slobodu
  I uništava zli fašizam!
  
  Podići ćemo zemlju iznad zvijezda,
  Glavni grad sveta je Moskva...
  Za slavu majke Rusije,
  Borićemo se do kraja!
  
  Niko ne može zaustaviti vojnika
  I stići ćemo do Berlina...
  Hajdemo, marširajući, u formaciji,
  Pocerajmo fašističku zastavu bajonetom!
  
  Naši avioni su kul
  Tim je moćan i okupljen...
  Piloti nepobedivi u borbi,
  I snajperista biva pogođen u objektiv!
  
  Udari Hitlera jače
  Tigar neće spasiti naciste...
  Ne pričaj gluposti
  Proći ćemo cijeli test sa odličnim uspjehom!
  
  Može postići mnogo
  Zaista možemo da pobedimo...
  Vjerujte mi, imamo ogroman resurs,
  I zaista možete da ga udarite u zube!
  
  Ukratko, dječak je bos,
  Snažno udari Švabe.
  I Firer je dobio odmazdu,
  Hitler je bitku oduvao u čistu bitku!
  Ali Nemci su zauzeli Baranoviče. A sada se njihove trupe već kreću sa juga u Slutsk. Tamo je uporište Crvene armije i tamo je nekada bio i sam Žukov. A ovo se mora reći da je ozbiljna odbrambena linija.
  A u Rumuniji su se stotine hiljada sovjetskih vojnika predale, našli su se u kotlu. I ovo je zaista ozbiljan udarac za Crvenu armiju.
  Ovdje više nije tako lako okrenuti se i povući.
  Tokom borbi Rumuni i Mađari su se pokazali kao dobri borci. Štaviše, Bugari su se tvrdoglavo borili. A i Hrvati su u svom najboljem izdanju. Kako su stvari pošle naopako Staljinu sa diplomatijom. I ispostavilo se da je jednostavno vuk samotnjak. I Hitler je odjednom počeo da govori o demokratiji. To, kažu, on je za slobodu, za ravnopravnost svih nacija i naroda, i donosi Sovjetskoj Rusiji oslobođenje od diktature staljinizma i boljševizma. I ovo je, naravno, bio lukav politički potez.
  Finsko-švedske trupe zauzele su Vyborg i odsjekle sovjetske jedinice, stvarajući i kotao. Prijetnja Lenjingradu je nastala sa sjevera. A ovo je već postao ozbiljan šahovski potez.
  A sada su britanski brodovi blokirali Murmansk s mora. I pucali su na sovjetsku flotu.
  Da, bitke su postale još ozbiljnije.
  Komsomolke se bore tvrdoglavo i žestoko, bosim nogama bacaju granate i istovremeno pjevaju;
  Komsomolke su sol zemlje,
  Mi smo poput rude i plamena podzemlja.
  Naravno, dorasli smo do junačkih dela,
  A sa nama je Sveti Mač, Duh Gospodnji!
  
  Volimo da se borimo veoma hrabro,
  Djevojke koje ispunjavaju svemir prostorom...
  ruska vojska je nepobediva,
  Sa svojom strašću, u stalnoj borbi!
  
  Za slavu naše svete Otadžbine,
  Borbeni avion divlje kruži nebom...
  Ja sam komsomolac i trčim bos.
  Prskanje leda koji je prekrio lokve!
  
  Devojke se ne mogu uplašiti od neprijatelja,
  Uništavaju sve neprijateljske rakete...
  Krvavi lopov neće nam pokazati lice,
  Podvizi će biti slavljeni u pjesmama!
  
  Fašizam je napao moju domovinu,
  Napao je tako užasno i podmuklo...
  Volim Isusa i Staljina,
  Komsomolci su ujedinjeni sa Bogom!
  
  Jurimo bosi kroz snježni nanos,
  Brza, kao brze pčele...
  Mi smo ćerke i leta i zime,
  Zivot je devojku otvrdnuo!
  
  Vrijeme je za pucanje, pa otvori vatru,
  Tačni smo i zauvek lepi...
  I udarili su me pravo u oko, ne u obrvu,
  Od čelika, koji se zove kolektiv!
  
  Naša reduta ne može pobijediti fašizam,
  A volja je jača od izdržljivog titanijuma...
  Utehu možemo naći u otadžbini,
  Pa čak i zbaciti tiranina Firera!
  
  Vjerujte mi, Tigar je veoma moćan tenk.
  Puca daleko i precizno...
  Sada nije vreme za glupe igrice,
  Jer zli Kajin dolazi!
  
  Moramo savladati hladnoću, vrućinu,
  I u šali se boriti sa ludom hordom...
  Zatvoreni medvjed je postao bijesan,
  Duša orla nije patetični klovn!
  
  Vjerujem da će komsomolci pobijediti,
  I podići će svoju zemlju iznad zvijezda...
  Planinarenje smo započeli od oktobra,
  I danas je Ime Isusovo s nama!
  
  mnogo volim svoju domovinu,
  Svima blista...
  Otadžbinu neće ukrasti ni za rublju,
  Odrasli i djeca se veselo smiju!
  
  Svima je zabavno živjeti u sovjetskom svijetu,
  Sve je u vezi sa tim lako i jednostavno prelepo...
  Neka sreća ne prekine svoju nit,
  Ali Firer je uzalud rekao!
  
  Ja sam komsomolac koji trči bos,
  Iako ti mraz navija uši...
  I vjerujte neprijatelju, nema puta dolje na vidiku,
  Ko hoće da nas uzme i uništi!
  
  Nema ljepše riječi za domovinu,
  Zastava je crvena, kao da krv sija u zracima.
  Nećemo biti pokorniji od magaraca,
  Vjerujem da će pobjeda doći uskoro u maju!
  
  Proći će bosonoge kroz Berlin,
  Ostaviće otiske prstiju na asfaltu.
  Zaboravili smo udobnost za ljude,
  A rukavice nisu primjerene u ratu!
  
  I bit će bitka, neka ova bitka izbije.
  Fritz će sve rasuti na komadiće!
  Otadžbina je zauvek vojnik sa tobom,
  Ne zna šta je AWOL!
  
  Zao mi je mrtvih, ovo je tuga za sve,
  Ali nemojte Ruse baciti na koljena.
  Iako se Sam potčinio Švabama,
  Ali veliki guru Lenjin je na našoj strani!
  
  Nosim značku i krst u isto vrijeme,
  Ja sam u komunizmu i verujem u hrišćanstvo...
  Rat, verujte mi ljudi, nije film,
  Otadžbina je naša majka, a ne kanat!
  
  Kada Svemogući dođe u oblacima,
  Svi mrtvi će uskrsnuti u vedrom licu...
  Ljudi su voleli Gospoda u svojim snovima,
  Jer Isus je Stvoritelj glavnog grada!
  
  Ovde možemo sve da obradujemo,
  Širom ogromnog ruskog univerzuma.
  Kad je bilo koji plebejac kao vršnjak,
  A glavna stvar u svemiru je Kreacija!
  
  Želim da zagrlim Svemogućeg Hrista,
  Da se nikada ne srušiš pred neprijateljima...
  Drug Staljin je zamenio svog oca,
  I Lenjin će takođe biti sa nama zauvek!
  Ovo su pjesme ovdje, da ne kažem da su posebno smiješne. Japan je bacao sve više i više pojačanja u bitku na Dalekom istoku. Pješadija i laki tenkovi napredovali su u velikom broju. Hirohito je naredio da se Vladivostok zauzme što je brže moguće. A Japanci su se stalno uvlačili. U borbama se njihov laki tenk Chikha pokazao prilično dobrim i prohodnim. Odlikovao se i manevrisanjem i pokretljivošću.
  Jamamoto, japanski admiral, blokirao je SSSR sa Tihog okeana, i to vrlo čvrsto. I tu nema mnogo pomoći.
  U vazduhu, samuraji su jaki. Njihova avijacija je brojna, a njihovi lovci, posebno Zerosi, su vrlo pokretni i manevarski. I ne možete zaista ići protiv njih. Ovo je uticaj prave, borbene avijacije.
  A Japanci imaju dobre asove.
  Sovjeti su, međutim, takođe borci. Na primjer, pilot Anastasia Vedmakova. Veoma borbena lepotica. Bori se stalno bosa, i to samo u bikiniju, što joj daje određene adute. Ovo je zaista devojka koja nam treba. A ako ga uzme i tokom bitke peva iz sveg glasa;
  Rođen sam u ovakvim vremenima
  Svako ima kompjuter sa internetom...
  Zemlja cvjeta i razvija se,
  I izgleda da nema problema sa devojkom!
  
  Ali dvadeseti vek je veoma turbulentan vek,
  Vulkan ključa i eruptira...
  I svaki čovek je zao,
  I ljubazno, predstavljanje nečije zemlje!
  
  I devojka treba da stigne tamo,
  U ovakvom trenutku, ne trepnuvši okom...
  Kad zli lopov uspije,
  I želim da rešim probleme odjednom!
  
  Verovatno devojka nije imala srece za mene,
  Našao sam se bos na frontu...
  Čamac se odlomio, znaj veslo,
  I vjerujte mi, život nije izgledao kao med!
  
  I kušnje su tekle odjednom,
  Krvavo, okrutno, bilo koje...
  I čini se da postoje samo nule -
  Ali slavimo Ime Gospodnje u vjeri!
  
  Moći ćemo da zaštitimo otadžbinu,
  Iako je neprijatelj pun apsurdne prevare...
  Ovaj lovac nas pretvara u divljač,
  Za trpezu fašizma - zle države!
  
  Ustani za domovinu, ratniče
  Borite se za svoju svetu Rusiju!
  Leti hrabro kao soko,
  I umjesto tame doći će svjetlost kraljevstva!
  
  Učinićemo Otadžbinu jačom
  Svi vitezovi su takvi divovi...
  I bijesni zlikovac će otići u pakao,
  I zauvijek smo ujedinjeni sa svojom domovinom!
  
  Verujte, devojci nije lako,
  Bosi juri kroz žestoke snježne nanose...
  Ceo svet je čvrsto sito,
  A dželat vlada - poletni Maljuta!
  
  Ali veruj mi, nisam odustao,
  I pucala je u Frica iz puške...
  Bosonogi ološ je gažen,
  I glas djevojke je veoma zvonak!
  
  Ona se smeje kao keruvim
  I uništava Švabe kao da su igračke...
  Znaj da je narod Rusije nepobediv,
  Imamo i tenkove i čelične topove!
  
  Hrabra devojka vodi vatru,
  I bijesno ubija fašiste...
  Ovde naša vojska galopira kao konj,
  Nema jačih crvenih!
  
  I djevojka se pridružila Komsomolu,
  I postala je mlađi brat komunista...
  Hajde da pošaljemo đavola Hitlera na otpad,
  Stavimo krst na kovčeg svih fašista!
  
  Daćemo svoja srca za domovinu,
  I stavimo svoju dušu direktno u to...
  Imamo puno snage,
  I kao da neću prekršiti komsomolska pravila!
  
  Devojka će bosa ući u Berlin,
  I brojanica će ostaviti trag na Rajhstagu...
  Firera će udariti u lice,
  Ali ne znamo nagradu na papiru!
  
  I imaćemo praznik hrabrosti,
  Koje ni pjesnici ne mogu opisati...
  Rad je jednostavno vrhunski,
  Opjevana su sva junačka djela!
  
  DJEČJE SPECIJALNE SNAGE PROTIV VANZEMALJACA I KORTESA
  ANOTATION
  Mladi ratnici predvođeni Eduardom Sturgeonom bore se protiv vojske vanzemaljaca, prvenstveno Cyclesa. Međutim, tada hrabri dječak mora postati Indijanac, te se zajedno s boginjama boriti protiv Kortezove vojske, koja želi da osvoji moć Maja!
  . POGLAVLJE br. 1
  Mladi borci dječije specijalne jedinice su se hrabro borili. Međutim, iza jednog i po polja sile, praktično nisu imali šanse da umru. Ali motocikli koji su napadali pretrpjeli su ogromnu štetu i zapravo su ostali bez para. Dakle, ovdje još uvijek možete raspravljati ko je pravi heroj.
  Ali moramo odati počast, momci i djevojčice u borbenim odijelima pucali su precizno. Smatralo se da igranje na kompjuterima nije bilo uzaludno, a oni su jednostavno bili divni borci.
  Adala, koja je pucala u Edikovu desnu ruku, uzela je i bacila čizmu sa stopala svog djeteta. I spretnošću majmuna bacila je nekoliko zrna maka na neprijatelja koji je napredovao.
  Dječak komandant klimnu glavom:
  - Ovo je dobar, recimo, poklon za uništenje! Ali bolje ga je koristiti tokom napada na zamak.
  Adala je logično primijetila:
  -Imate neiscrpnu zalihu iznenađenja. Dakle, nisu sve karte za preuzimanje. A držati se aduta je takođe loša ideja!
  I sićušno makovo zrno uništenja pogodilo je Cikluse, kidajući velike ratnike na male, pocepane komade. Ovdje je počelo uništavanje.
  Djevojka je zacvilila, udarajući djetinjastim nogom:
  Vjerujem da nas čeka pobjeda nad ciklusima
  Imaćemo nove pesme...
  Neću se predati u ropstvo zveri,
  Pokazaću ti najvišu klasu u borbi!
  Dečak koji se tukao sa leve strane primetio je sa osmehom:
  - Zašto ga nisi bacio rukom, nego nogom?
  Adala se nasmijala i odgovorila:
  - I ovako je zabavnije!
  Edik klimnu glavom:
  - Da, svaka budala može baciti rukom, ali pokušaj nogom!
  Djeca su uglas uzviknula:
  - Slava ratnicima svetlosti,
  Slava mojoj svijetloj Otadžbini...
  Naša djela će se pjevati,
  Pobjeda je glavni cilj!
  Ciklusi su, zaista, pretrpjeli kolosalnu štetu, počeli da se povlače. Ali zidovi su se ponovo podigli. I novi automobili su se preselili. Izgledale su kao spljoštene piramide na stazama i bile su velike veličine sa stablima.
  Kada su dječiji specijalci pucali na njih iz zračnih pušaka, oni praktički nisu učinili ništa loše. Zrake su se odbijale od čeličnog oklopa.
  Jedna od devojaka je uzviknula:
  - Evo još jednog šaljivdžije za neprijatelja! Pa čak i čitava lavina šaljivdžija!
  Dečak ratnik je uzviknuo:
  - Bolje je umrijeti stojeći nego živjeti na kolenima! Već sam bio u zarobljeništvu i šokirali su me elektrošokovima, šaljući šokove kroz cijelo moje tijelo od jezika do peta. I tako je bolesno da je smrt bolja!
  Djevojka klimnu glavom:
  - Da, i mene su mučili! Štaviše, na sofisticiran način, promjenjiva gravitacija i pulsirajuća bestežinska težina. I tako boli, i ne ostavlja nikakve tragove osim noćnih mora!
  Pa mislim da će naš besmrtni i veliki komandant nešto smisliti!
  Edik je klimnuo bijelom glavom u znak slaganja i naredio:
  - Momci, pogolicajte nosove i kihnite!
  Adala, ova iskusna ratnica, iznenađeno je upitala:
  - Zašto je inače ovo?
  Dječak komandant je samouvjereno odgovorio:
  - Videćete kakav će biti efekat!
  Djeca ratnici nisu se svađala. Pa su uzeli i škakljali svoje slatke dječje nosove vrhovima sićušnih bodeža. I kako će to uzeti i kihnuti.
  Atmosfera se odmah uzdrmala. A krhotine sa mnogo oštrih krajeva padale su odozgo. Pali su na piramidalne tenkove. I bockali su ih kao jež iglama. I ogromna čudovišta su stala.
  Edik je klimnuo glavom i primetio:
  - Ajde sad da ga uzmemo i pevamo!
  A vojnici iz dječijih specijalaca su je uzeli i zapjevali sa zadovoljstvom;
  Moja princezo, ti si cvijet
  Iskričavo u Božijoj bašti!
  Tvoj izgled je kao svjež povjetarac
  Raspršite plamen podzemlja!
    
  Ljubav djevojke je sveta
  Herojski mač, časno se drži!
  Proliću krv u olujnom potoku
  Biću anđeo sa tobom zauvek!
    
  Zapalio me tajni san
  Tvoja slika, slatka aroma!
  Tebe je isklesao tvorac univerzuma
  Sve sluge zla neće oskvrniti!
    
  Moguće samo na nebu
  Sudbina će spojiti ljubavnike!
  Ali Bog nam ne da da se raspadnemo u prah
  Ujediniće sjedinjenje srca otvrdnutih razdvojenošću!
  Nakon tako divnih i uzvišenih riječi, dogodilo se čudo. Čitava armada piramidalnih tenkova procvjetala je poput slapa cvjetnjaka. A bujno cvijeće pokazalo se jednostavno veličanstvenim. I počeli su da rastu mahnitom i neverovatnom, olujnom snagom. I ispalo je tako lijepo.
  Adala je poljubila dečaka komandanta u obraz i primetila:
  - Ti si jednostavno jedinstvena lepotica!
  Edik je klimnuo glavom sa osmehom:
  - Tehnomagija!
  Dečak ratnik je uzviknuo:
  - Pa, sad napadaj! Slomimo naše neprijatelje jednim udarcem!
  Dečak komandant je prigovorio:
  - Ne! Prerano je. Prvo bi trebao pogledati moje ranije avanture. Tu smo morali djelovati bez naprednih nanotehnologija, a to je, treba napomenuti, jako teško!
  Adala je sa osmehom primetila:
  - Naravno, razumem da je bez tehnologije teže. Ali dečko kao što si ti, mislim da će rešiti svaki problem.
  Edik je pevao sa osmehom koji je blistao poput biranih morskih bisera u njegovom srebrnom glasu:
  Iako ne možemo riješiti sve naše probleme,
  Ne rješavaju sve probleme!
  Ali svi će biti sretniji
  Svi će se zabaviti!
  Nakon toga dječak je uključio hologram. Dječiji specijalci su utihnuli.
  Safirne i smaragdne oči dječaka i djevojčica progutale su spektakl.
  Pa, dječak koji je bio u različitim dijelovima svemira i pokazao više od jednog, kada još nije bio tako zreo. A ovo je bilo doba srednjeg vijeka u Novom svijetu, neka vrsta alternativne historije, takoreći, planete Zemlje.
  U ovom slučaju se pokazalo da je Edik postao indijanski dječak, prateći odred blijedih lica u zasjedi. On je u kratkim hlačama, bos, jer mokasine samo smetaju, ali išaran šarenim crtežima od glave do pete. Čak i dječje lice u zastrašujućim tetovažama sa zmajevima i anđelima sa mačevima.
  Iako se čini da takvi crteži nisu tipični za Indijance. Ali kroz hiljade avantura i putovanja sudbina Edika nikuda nije odvela. Sve ere, planete i vremena su se upleli, izmiješali i stopili u nešto poput guste lopte.
  Pored njega leži mišićava djevojka širokih bokova, golih, okruglih, zavodljivih potpetica gotovo ispod nosa. Iz nekog razloga, ratnica je, iako bi trebala biti Indijka, plavuša. Gotovo da nema odeću, samo gaćice iz bikini kompleta, niz bisera na punim grudima.
  Kada se okrenula, Edward je ugledao lijepo lice s hrabrom bradom i velikim, ali dobro oblikovanim grudima. Ruke ratnice su mišićave, koža joj je čokoladna, što u kombinaciji sa bijelom kosom s blagim dodirom žute, odnosno zlatnog polena, izgleda vraški privlačno.
  Plavokosi ratnik, međutim, uplašeno šapuće:
  - Blijedoliki dolaze ovamo, o dječače vođo Fontane!
  Nešto je bocnulo mladog ratnika u mišićavu stranu... Edvard se trgnuo i ugledao elegantnu, bosonogu, devojačku nogu. Takođe mišićav i jak. A onda i sama dama sa gorućom vatreno crvenom kosom. Ovakva ljepota je ispala ovdje. Medena plavuša i crvenokosa, obe polugole, mišićave i atletske. Ne ratnici, već božanstva sa lukovima.
  Edward je pažljivo pomilovao prvo jednu, a zatim i drugu djevojčinu nogu. Zadovoljno su predele, kao mačke koje se maze. Pa, tako je, normalna žena ne bi trebalo da zazire od muških milovanja. U suprotnom, došlo je do umnožavanja svih vrsta osjetljivih ljudi koji su spremni da tuže za najmanje maženje ili flert. Ali sasvim je prirodno da muškarac želi da pomiluje i pomiluje prelepu devojku, ili čak dve devojke odjednom.
  Istina, tijelom je dijete, ali je već prilično star, i po godinama i po sjećanju, sasvim je odrastao, tako da...
  Istina, Edward, koji je bio vrlo mišićav, ali atletski, volio je snažne žene sposobne da rađaju snažno potomstvo.
  Ali tada je vatrena ljepotica usnama dala Edwardu znak - stani! Neprijatelj će se uskoro pojaviti!
  Zaista, jedan odred se pojavio na rubu šume... Vau, pukovnik specijalaca nije ovo očekivao. Ne, to uopšte nisu bili trolovi, ili patuljci - sasvim normalni ljudi, ali... U srednjovekovnom oklopu, sa glomaznim mušketama poput kanibalskih toljaga, i sa dugim mačevima. Čitava ova vojska odavala je utisak nečeg krajnje nestvarnog i nadrealnog. I veoma arhaično. Istovremeno, odlikovao se velikim brojem, iako ne pretjeranim. Sve više i više vitezova je jahalo na konjima i u teškim oklopima. Inače, blijedoliki, jako preterivanje - lica su im preplanula, tamna, a brade crne.
  I sama crvenokosa ratnica-đavo odgovorila je na pitanje koje je Edwardu spremno pasti s jezika:
  - Ovo je španski odred Cortez. Ne bojte se, ima ih samo četiri stotine, a još nisu stigli da se popune lokalnim Indijancima.
  Dječak ratnik je zviždao i uzvratio šapatom:
  - Divno... Koliko nas ima?
  Ovaj put je medena plavuša odgovorila:
  - Biće pet sa tobom! - I uhvativši Edikov zbunjen pogled, dodala je. - Najtačniji broj, pentagram!
  Mladi ratnik je lagano zadrhtao. Odnos snaga, u brojčanom smislu, očigledno im ne ide u prilog. I što je najvažnije, nemaju blastere, nema polja sile, pa čak ni granate od antimaterije. A ovo je strašno. Na primjer, sa jednim hiperblasterom možete sasjeći cijeli odred za jednu minutu može se osloboditi energija deset atomskih bombi bačenih na Hirošimu.
  Crvenokosi đavo smatrao je potrebnim podsjetiti Edwarda:
  - Imaš luk, o vođo... Otvorićeš vatru na moju komandu!
  Plavuša je primetila:
  - Dečko je bos, i previše skroman, ovo nije naređenje za velikog vođu, čak i ako sada nema vojsku sa sobom. - Devojka je kliknula golim nožnim prstima. I nešto se promijenilo, i Edward je osjetio da nešto više nije isto.
  Dečak ratnik je sada ponovo skrenuo pažnju na sebe. On je, u stvari, gol do struka, ali u bizonim pantalonama i draguljima ukrašenim mokasinima. Na glavi je vijenac iz kojeg vire tri pera. Ne, ne sokolovi, već nekakva nepromjenjiva ptica na zemlji.
  Samo tijelo postalo je mnogo istaknutije i masivnije u mišićima, iako se Edward oduvijek odlikovao odličnim razvojem mišića, međutim, posljednjih godina postalo je previše suho tako da su rebra vidljiva od nedostatka prehrane i stalnog kretanja. Ali u ovom slučaju, izgledao je kao profesionalni šampion u fitnesu - savršeno olakšanje i ni trunke sala, a koža mu je bila ispunjena crveno-smeđom tenom.
  Na grudima mu je bila tetovaža sa jaguarom - simbolom Hurona. Ostale tetovaže su negdje podijeljene, kao magijom. Ratnici su imali savršenu, glatku i uglađenu kožu, čokoladnu zlatnu nijansom, a koža im je blistala u sumraku tople meksičke večeri.
  Noge su im ostale bose, ali to je samo povećalo njihovu borbenu efikasnost.
  Navukli su svoje lukove. Još dvije djevojke, a Edward je nekako bio siguran da tamo ima lijepih djevojaka, prerušile su se tako pažljivo da se nisu mogle vidjeti. Ali njih dvoje imaju lukove raskošne poput onih princeza, a perje njihovih strijela gusto je posuto dijamantima, topazama, rubinima i smaragdima.
  I Eduardov vlastiti luk također nije inferioran u luksuzu, ali sadrži više safira i dragog kamenja tamne boje. A prelepe devojke imaju svetlije boje.
  Odred španskih konkvistadora već je bio potpuno postavljen ispred njih. Četiri stotine kastiljanskih kabaljera. Izgleda da more nije daleko odavde, iako se karakteristični mirisi ne čuju, vjetar puše samo sa obale. Ali miris djevojačkih tijela je tako zavodljiv, potpuno neljudski, poput mješavine meda, cvijeća, malo muškatnog oraščića i začina.
  Sami ratnici su jako cool, a jedna je uzela i uhvatila insekta golim prstima i zgnječila ga u kolač.
  Njihovi protivnici-borci, u to vrijeme, moćno špansko carstvo, još se nisu digli prašinu u pohodu i izgledali su prilično impresivno.
  Ispred svih je moćan, širokih ramena, visok konjanik sa dugom crvenom bradom. Ovo je vjerovatno grof Cortes, koji će u budućnosti dobiti titulu vojvode i prigrabiti jednostavno basnoslovno bogatstvo za sebe.
  Činilo se da je crvenokos i veoma zdrav. Sam oklop je težak stotinu, a ispod njega nije običan konj, već pinto konj.
  Dječak pukovnik je nanišanio španskog granda i pripremio se za pucanje.
  Pošto je već dosta vidio, Edik je bio dobar strijelac, iako se dugo nije bavio ovom vrstom oružja, ona su bila modernija i naprednija, tako da nije bilo posebnog povjerenja da će pogoditi.
  Vatrena crvenokosa lepotica preuzela je komandu. Ona je prva pucala, a strijela je poletjela tangencijalnom putanjom. Zlatokosi je pucao negdje u stranu, a iz suprotnih šikara izletjeli su poput kometa, udarajući snopove energije uništavanja.
  Eduardu, koji nije imao vremena da puca, zjenice su mu bile zaobljene u trouglove. Nikada ranije nije video ništa slično. Strela vatrene crvenokose devojke prsnula je i raširila se u crne talase. Španski vitezovi, uhvaćeni ovom plimom, bili su odmah ugljenisani i smrvljeni u prašinu zajedno sa svojim konjima. Ostali su samo kosturi zaleđeni u vazduhu.
  Ništa manje razorno djelovao je poklon koji je izdala djevojka s kosom boje zlatnog lista. Samo se to malo drugačije izražavalo. Prošao je bijeli talas, a još stotinu ratnika odjednom je počelo cvjetati. Štaviše, u najbukvalnijem smislu. Naime, sočni i svijetli pupoljci prekrivali su konkvistadore Kastiljskog carstva od glave do pete. A onda su se počeli pojavljivati brzi izdanci i počela je cvjetati predivno lijepa uličica. I potencijalni razbojnici i davitelji su se pretvorili, svaki od njih u grm fantastičnog cvijeća najbogatijih boja...
  I drugi darovi su dobro djelovali... Treća strela se raspršila grimiznim munjama, a Španci su planuli, poput baklje, paganskom povorkom, pa se pretvorili u sto lomača... I plamen svake lomače imao je svoju boju i nijansu , a iskre su se raspršile, pokušavajući pogoditi više crno nebo.
  Pa, četvrti poklon se pokazao još divnijim. Strela je poslala ključeve i vijke koji su blistali poput gorskog kristala! I pali su na rep Kortezovog odreda. Konji su se pretvorili u gusjenice, a jahači u bagere, a stotinu automobila čudnih dizajna zaustavilo se, zaglavljeno na širokom putu između brda.
  Sada je četiri stotine jakih i hrabrih ratnika Španskog carstva prestalo da postoji.
  Edik je zadivljeno viknuo:
  - Tehnomagija! Kakvo čudo!
  Ostao je samo jedan Kortez, stajao je mirno kao nepomičan blok na svom ogromnom konju, kao nemački pauš, i prilično uspešno pokušavao da zadrži prisebnost.
  Edvard je pucao na njega, ali dve gole, isklesane potpetice su bljesnule, a devojke, zlatokose i crvenokose, vešto su prstima uhvatile strelu, nakon čega su uglas uzviknule:
  - Ne! Moraš otkriti čija je krv plemenitija na tvojim mačevima!
  Pa, što se tiče mačeva, tako i mačeva. Edward je imao vještinu borbe sa štapom, saperskom lopatom i bajonetom. Kad bih samo mogao pronaći sam mač...
  Dječak je upitno pogledao u ratnike, kao da je očekivao da mu daju čarobni mač sa blagom - jedan zamah, a stotinu glava s ramena!
  Ali crvenokosi đavo je pokazao na najobičniju špansku oštricu koju je odbacio udarni talas tehnomagije, šapćući zlokobnim tonom:
  - Sada ste u jednakim uslovima!
  Tada je vjetar promijenio smjer, donoseći hladnoću željenu u sparno tropsko veče. Osjećao se dašak svježeg zraka iz mora, miris joda, škampa i algi, slatki poput karamele od oraha.
  Edward je polako krenuo prema zarobljenom oružju, osjećao se kao pravi crvenokožac. A Cortez, zašto je uopće ušao u Meksiko? Želi da uništi drevnu majsku kulturu? Napunite džepove zlatom, koje lokalni Indijanci smatraju svetim metalom. Slomiti stare kultove i uspostaviti još okrutniju vlast inkvizitora i jezuita...
  Ovdje je Edward odjednom uhvatio sebe kako misli da su njegova osjećanja previše stvarna za bitku u nekoj drugoj eri. Na svom golom, mišićavom torzu osjeća dašak zraka koji nosi ugodnu, morsku hladnoću i komad tople smole kako kaplje na njegovo snažno rame.
  Ne, ovo ne izgleda kao san. U snu obično ili niste svjesni, ili vaša svijest traje vrlo kratko. A evo još nečega... Čak i mokasine stvaraju određene neugodnosti, a vi sami niste uopće dječak koji izgleda star oko dvanaest godina, već mladić od nepunih dvadeset godina u mesu. Ovako je njegova mašta podivljala kada je pogledao čari djevojke.
  Odnosno, tijelo nije njegovo, iako je, općenito, Edik donedavno bio jako daleko od zrelosti. I on je bio ratnik ne samo u dvadeset prvom veku, već u hladnijim i kosmičkim erama, sa slavom za čitavu vojsku. Ali sada, zaista, ili je on, ili, naprotiv, nije on... Meso je strano, iako zdravo, i ima puno energije. Ne kao u zadnjih par godina, kada je Edward u sebi osjećao određeno hlađenje prema ratovima i bitkama, te kontinuiranoj borbi za opstanak, smanjenju entuzijazma, viskoznoj lijenosti na treningu i nevoljkosti da ujutro ustane i radi vježbe . Da, i san je postao nekako viskozan, kada ne osjećate istu energiju i želju da skočite, ali želite spavati, a mislite - već imate iskustva u raznim bitkama, nije li vrijeme za penziju.
  Igrati igrice do mile volje, bez rizika, bez bola i samo sa zadovoljstvom. I zaista, šta treba vječitom dječaku? Skrasite se u nekom tehnološki naprednom i relativno sigurnom svijetu i živite za sebe, uživajući u zabavi i radosnom besposličarstvu.
  Ali Eduard ima pomalo neizvjesnu situaciju sa svojom penzijom. Formalno, on, kao vilenjački građanin koji se borio više od jedne ere u Mečniji i odradio dvesta pedeset ciklusa, izgleda da tamo prima penziju. Ali sada služi u Solarnoj vojsci nepriznate države. Dakle, njegov pravni status...
  Edward je bio previše rastrojen, a Cortez je imao vremena da dođe k sebi. Strašni španski velikaš uperio je svoju tešku mušketu u onoga za koga se činilo da je Indijanac. Još nije postojao mehanizam za udaranje kremena, a Kortez je pokušao da zapali barut pomoću mehanizma za trljanje. Pa, ne, ovo je vrlo primitivno oružje, očito inferiorno od običnog luka i strijele. Jedina prednost takve muškete je što će sigurno probiti svaki oklop svojim olovom, veličine kokošjeg jajeta. Međutim, izuzetno je teško pogoditi okretnog i okretnog Indijca na ovaj način.
  Stoga Edward nije postao nervozan, već je mirno krenuo prema maču. Ipak, možete pucati samo kada upalite fitilj, a to će potrajati.
  Cortez je viknuo nešto na španskom. Edward nije znao ovaj jezik. Ali govorio je njemački i engleski, kao i malo francuski. Dječak ratnik nije bio veliki stručnjak za Corteza, i općenito za sve ove kolonijalne ratove. Znao šta ima u školskim udžbenicima. Pa, i još nešto iz poznate knjige: "Moctezumina ćerka." Ali, naravno, informacije su bile fragmentarne i pomiješane s fikcijom.
  U teoriji, Cortez bi trebao znati francuski, jer su se Španci često borili sa zemljom ljiljana.
  A Edvard je na francuskom, koji nije govorio baš tečno, rekao:
  - Imate li pitanja za mene, monsinjor?
  Kortez je iz zabune gurnuo upaljeni fitilj u mušketu, a ovaj mali top je udario... Kakav urlik, čak i iz jednog hica. Možda je upravo taj zvuk, poput tutnjave, natjerao Indijance da padnu kada su sami meci proletjeli!
  U ovom slučaju, komad okruglog olova zviždao je na udaljenosti većoj od sto metara i nije bio nimalo opasan za Edwarda. Dječak ratnik je, ne pojačavajući korak, prišao maču i lako podigao oružje, iako je težilo desetak kilograma. Naravno, čak ni vitezovi prekaljeni treningom neće se moći predugo boriti s takvim mačevima. Sablja je, naravno, mnogo praktičnija.
  Cortes je konačno rekao na francuskom:
  - Ko si ti?
  Edvard je odgovorio u stilu Mefistofela:
  - Ja sam dio te moći koja, uvijek želeći zlo, stvara dobro!
  Iako mu francuski nije baš dobar, Španac će, naravno, razumjeti. Još uvijek je dobro da su u vojnom liceju jedne od alternativnih stvarnosti učili jezicima navodnog neprijatelja. Prije svega engleski i njemački, ali i kineski. Posljednji jezik je najteže naučiti i gotovo ga niko nije znao. Španija se nije smatrala ozbiljnim protivnikom, iako je rasprostranjenost ovog jezika širom svijeta veća od njemačkog. No, očito se vjerovalo da se rat s Nijemcima ne može izbjeći.
  Cortez se nasmiješio i na francuskom, iako ne baš jasno, predložio:
  - Hoćeš da se boriš mačevima?
  Edward je kratko odgovorio:
  - Kao vitez!
  Cortez se još šire nasmiješio. Smatran je jednim od najjačih mačevalaca u Španiji. Ko je Indijanac? Samo divljak koji se usudio da izazove Kastiljsko carstvo. Tako će izgubiti svoju praznu glavu sa kompletom perja.
  Činilo se da je Edward imao drugačije mišljenje i prišao svom protivniku.
  Grof Kortes je vrlo lako skočio s konja, za čovjeka njegove građe i u masivnom oklopu.
  Bio je za glavu i ramena viši od svog protivnika, iako zahvaljujući magiji i sazreo je za kratko vreme, a bio je barem duplo teži. Ali Edward se također, posebno u svom novom tijelu, odlikovao svojom agilnošću i mišićavom. I neka arogantni grof pokuša da ga uzme bez ceremonije.
  Mač je, naravno, teži od štapa, to je kao zamahivanje pajserom. Ali neprijateljsko oružje je još teže. I koliko god Cortes bio jak, manevarska sposobnost velikog tijela će i dalje biti manja.
  Edvard se približavao, neprijatelj je stajao, pokušavajući da održi ravnotežu i čekajući.
  Ratnici ponosne Španije izgubili su svoja tijela nakon što je svaki ratnik ispalio strijelu, ali se činilo da se sam Cortes nije nimalo postidio zbog toga. Naprotiv, Španac je izgledao posebno sabrano i pompezno.
  Edward je iznenada ubrzao i izvršio napadački napad. Grof mu je parirao jedva primjetnim pokretom mača. Indijanac se nacerio - ispostavilo se da je neprijatelj bolji nego što je mislio.
  Cortez je zauzvrat izveo potez viljuške, ali takođe nije postigao svoj cilj. Edward je odgovorio.
  Oba protivnika su počela da se ograde, ali na neobičan način. Edvard, lakši i okretniji, kružio je u blizini neprijatelja, a masivni Cortes stajao je nepomično, tek povremeno praveći pola koraka naprijed, pokušavajući doći do neprijatelja.
  Oba ratnika su prvih deset minuta šutjela i djelovala prilično oprezno. Edward je nekoliko puta pogodio oklop, ali zarobljeni mač nije mogao probiti vješto izrađeni oklop. A kada je Cortez uhvatio mladog ratnika oštrim zamahom, krv se počela pojavljivati na golom torzu indijanskog ratnika.
  Nakon čega je Španac promijenio taktiku, pri pogledu na tuđu krv izgubio je prisebnost i oštro krenuo naprijed. Edward je i dalje nadmašio neprijatelja u manevarskoj sposobnosti. Poput leoparda, povukao se i ustuknuo, dječakova obuka specijalaca uzimala je danak.
  Možete nokautirati Corteza samo ako ga udarite pravo u lice, oklop je pokrivao i ruke i noge, ali na taj način prisilio neprijatelja da se kreće sporije.
  Ovdje je Edvard povratio samopouzdanje, bez obzira koliko je grof bio jak i otporan, ipak bi se umorio. Čak se i svjetski prvaci među profesionalnim bokserima umore i ne drže uvijek tempo u dvanaest rundi. Ali bore se samo u sportskim šorcovima. Tako da će ovo čudovište nestati.
  Zaista, Cortez je počeo teško disati i znojiti se, a njegov tempo kretanja se smanjio.
  Čak se i na njegovim debelim obrazima pojavilo nezdravo rumenilo.
  Edward je ponovo postao aktivniji i krenuo u ofanzivu. Istovremeno, mladi terminator više nije koristio ono što su ga učili u specijalnim jedinicama, već tehnike naglašene iz avanturističke literature. Konkretno, udari ispod osnove drške mača kako bi se maksimalno umorio neprijatelj, a posebno njegovu ruku.
  Cortez je počeo malo uzmicati, a onda je Edvardu povratio moć govora:
  - Šta, monseigneur, je li vruće?
  Grof je uzvratio oštrim napadom koji je Eduardu zamalo probio oko, ali je i on dobio udarac mačem po prstima. Mladi ratnik je udario ne zamahnuvši previše, bivolja koža njegovih rukavica se samo pokidala, ali komandos je slomio nekoliko Kortezovih falangi. Držanje mača u desnoj ruci postalo je bolno, a vođa Španaca prebacio je oružje u lijevu ruku.
  Ali, naravno, sjeckanje lijevom je mnogo teže nego desnom, čak i ako ste već obučeni.
  Edward je stekao malo samopouzdanja. Napao je neprijatelja u glavu i istovremeno mu udario potkoljenicu ispod koljena.
  Oklopna ploča je bila malo viša, ali bivolja koža je ipak ublažila udarac. Ali Cortes je zateturao, a njegov mač se lagano skrenuo, a Edward je, koristeći tehniku lepeze, kada je izvedena kombinacija udaraca, oštro počešao španskog grofa po obrazu.
  Udarac je pao tik ispod obrva, ali krv je i dalje tekla, a neprijatelju je postalo teško da govori, a sam bol je odvraćao pažnju od borbe.
  Cortes je sada, zaista, bio bijesan, ali njegov bijes je bio umoran i nekako nemoćan. Nekoliko puta je grof promašio, a na kraju je Edward, spretno roneći poput ribe, udario neprijatelja oštricom u lice.
  Desna obrva je pukla, poput loptice ispunjene krvlju, i Cortez je zaista lebdio. Edward je, vidjevši njegovo stanje, prerezao zglob. Koža bivola bila je malo napukla, ali je neprijatelj i dalje držao mač u lijevoj ruci.
  Četiri devojke ratnice udarale su svojim bosim, isklesanim stopalima i iz sveg glasa viknule:
  - Bravo, naš dečko! Izašao si veoma brzo!
  Tada je mladi ratnik ponovio udarac u prste. U principu, mogao je da napadne glavu, ali je hteo da živog zarobi Cortesa.
  Teški mač vođe Španaca pao je u blato, a nasilnik se ponovo povukao i umorno odgovorio na francuskom:
  - Pa, izgleda da sam izgubio od tebe, divljače!
  Edward je logično prigovorio:
  - Divljaci ne govore francuski. A svejedno, došao si u tuđu zemlju da porobiš i ubiješ!
  Španski lider je zaurlao:
  - Doneli smo vam veru koja vas spasava od večnih, paklenih muka!
  Edward je odgovorio sa smiješkom:
  - Već si postao muka za sve, makar ne i večna!
  Oba ratnika su stajala jedan naspram drugog. Obojica su bili prekriveni krvlju, iako je Cortez, naravno, bio teže umrljani i ranjeniji. Razoružani španski grand protiv Indijanca sa ne previše oštrim, ali prilično smrtonosnim mačem.
  Kortez je video samo na jedno oko, ali je, uprkos posečenom obrazu, govorio sasvim jasno. Edvard nije znao šta da radi sa španskim grofom. Trebalo bi ga zarobiti, ali u ovom slučaju nije jasno gdje ga odvesti.
  Iako su ga, zapravo, trebali dati ratnici carstva Maja. Inače, kako se zove njihov glavni grad? Palo mi je na pamet! I gdje su meksičke indijanske trupe sada? Njihova takozvana imperija je već u opadanju ni obalska straža ni regularna vojska. Tako se pokazalo da je četiri stotine Španaca naoružanih glomaznim mušketama bila ogromna sila za njih.
  Edvard je davno pročitao knjigu o Kortezovom ratu, pa se nije mogao tačno sjetiti koga su Indijanci imali za kralja u to vrijeme i kolika je, barem približno, bila njihova vojska. Ali u teoriji, sila veća od same Španije (bez stranih poseda!) ne bi trebalo da bude ni po broju stanovnika.
  Cortez je prekinuo tišinu i rekao ne previše jasno:
  - Kada pobediš, ubij ga!
  Edward se nacerio kao odgovor i upitao insinuirajuće:
  - Ili ćete možda ponuditi veliku otkupninu za sebe!
  Španski grof je iskreno odgovorio:
  - Nemam ništa osim dugova koji su mi ostali od bogatstva, sve sam potrošio na ekspediciju i svoj unajmljeni odred!
  Edward je odgovorio za samog Corteza:
  - A kralj jednostavno pogubljuje gubitnika... - I tada je mladom ratniku pala na pamet zanimljiva misao. - Šta ako uđeš u službu lokalnog kralja? Izgleda da nemate drugog izbora!
  Cortez je razmišljao o tome. Potrošeno je bogatstvo, dugovi su veliki, a kamata na njih raste. U Španiji će ga čekati dužnički zatvor i, vjerovatno, mučenje. Naravno, oni će tražiti izgubljeni tim, ali neće imati milosti. Ići u službu lokalnog kralja? Malo Španaca služi kao plaćenik, a u njegovom sada uništenom odredu nisu svi porijeklom iz Kastiljskog carstva.
  U svakom slučaju, nema moralnih ograničenja. Možda lokalni kralj, najvjerovatnije iz paganske porodice. Ali sam Cortez nije baš razumio kršćansku vjeru, a Bog je, visio kao bespomoćni čovjek na križu, pokrenuo mnoga pitanja. Zaista, da li bi Svemogući dozvolio da bude razapet? I zašto je Bog, koji je spalio Sodomu i Gomoru i potopio gotovo cijelo čovječanstvo u poplavi, iznenada probudio tako čudne sklonosti?
  U svakom slučaju, Cortes je bio više agnostik nego katolik. Štaviše, tokom bitke nije bio previše povrijeđen - slomljeni prsti će brzo zacijeliti, ai obrva. Na sreću, ruka je ostala netaknuta, iako je imala modrice.
  Grof se nacerio i ljubazno upitao:
  - Ako odem u vašu službu, koju platu ćete mi dati?
  Edvard je dvosmisleno odgovorio:
  - A o ovome će odlučiti moj kralj!
  Crvenokosi ratnik se pojavio kao gljiva koja je iskočila ispod humke i zagugutala:
  - Ovo nije čin dečaka, već muža! Hajde, prati me!
  A lepotica je mahnula bosom nogom. Španski vođa je nestao sa njom. Baš kao u filmovima - iznenada i rezignirano!
  A onda se pojavila djevojka zlatne kose. Umorno je pogledala Edwarda i tiho upitala:
  - Da li vam je ponuđeno da izvršite čin izdaje?
  Mladi ratnik je poslušno klimnuo glavom i bio iznenađen:
  - Da... Ali otkud ti to znaš!
  Ratnik reče jednostavnijim tonom:
  - Ovo što sada vidite nije san! Ovo je paralelna stvarnost, nad kojom bogovi kojima služimo imaju značajnu moć...
  Mišićava djevojka zlatne kose je utihnula, a pojavila se još jedna s šokom zelene kose i blistavih očiju od rubina. Rekla je polako:
  - Ljudi su različiti. Bogovi takođe... I obično se očigledno ne mešaju... osim u slučajevima kada je intervencija neophodna. A onda, u ovom slučaju, više vole ljude!
  Pojavila se još jedna djevojka s kosom bjeljom od bisera, a ona je uz dah odgovorila:
  - I imali ste sreću da imate takav horoskop da vas je vijeće bogova odabralo za najvažniju misiju!
  Edward se naklonio djevojkama do pojasa i bojažljivo odgovorio:
  - Pa, ne znam baš... Da li je dostojan?
  Crvenokosa rendžerka, sa kosom koja je blistala jače od olimpijske baklje, ponovo se pojavila i oštro odgovorila:
  - Naravno da ne! A vjerovatnoća da ćete se nositi sa zadatkom nije više od jedne šanse u trilijunu!
  Edward se zagrcnuo i promucao:
  - Ali onda?
  Crvenokosi đavo odgovori oštro:
  - I nemaš izbora! Nisi ti izabrao mene, ali ja sam izabrao tebe!
  Devojka sa zlatnom kosom je vrlo blagim tonom objasnila:
  - Prebacićemo vas u jedan od bezbrojnih paralelnih univerzuma, u kome ćete morati da uradite nešto što je gotovo nemoguće sa vašim znanjem i veštinama!
  Devojka sa smaragdnom kosom je primetila:
  - Pa, zašto je nemoguće! U raznim naučnofantastičnim djelima ljudi koji naiđu, koristeći znanje o budućnosti, rade razne, ponekad naizgled potpuno nevjerovatne stvari. Štaviše, to su ljudi mnogo gori od mladog ratnika, vječnog dječaka, specijalca, pa čak i od onoga koji ima doktorat tehničkih nauka, što ste vi sjajno odbranili, pokazujući da vam mozak nije nimalo djetinjast!
  Ratnik snježnobijele kose potvrdio je:
  - Da, ovaj snimak nije odabran samo prema horoskopu, već je i sam po sebi prilično vrijedan! Ovo povećava vaše šanse!
  Zlatokosa rendžerka je teško uzdahnula i primetila:
  - Vremena je malo! Ne možemo ga napustiti ranije od prvog juna, što znači da su naše šanse da čak i upozorimo Staljina padaju na nulu!
  Edward je energično treptao svojim crnim trepavicama i promrmljao:
  - Nešto mi nije jasno, šta se dešava?
  Četiri čarobnice su se pogledale, a onda je najcrvenija predložila:
  - Hajde da mu pokažemo. Riječi su samo zvonjenje ledenica u pustinji Sahare!
  Ovdje, na najzanimljivijem mjestu, začuo se gong koji je najavio:
  Vrijeme je da prekinemo ovako zabavnu emisiju.
  
  GULLIVER JE POSTAO KUVAR
  ANOTATION
  Ovaj put legendarni putnik Guliver našao se kao mladi rob, pretvarajući se u dječaka koji bosim nogama gazi oštro kamenje. A onda je postao koliba na gusarskom brodu.
  . POGLAVLJE br. 1.
  Tranzicija je bila prilično duga. Put je kamenit, a kamenje je vruće u tropskoj klimi. A sunce je tek počelo da zalazi.
  Dječak Guliver šetao je sa ljubavnicom djevojkom. Lupala je bosim nogama mnogo sigurnije od svog kolege, koji je postao tako mlad i izgledao je star oko dvanaest godina.
  Dječak Guliver je promrmljao:
  - Umoran sam i žedan!
  Devojka je uz smeh odgovorila:
  - Ti si rob! Ali robovi ne mogu ništa tražiti od svojih gospodara!
  Dječak je uzdahnuo. Ne tako davno bio je punoljetan i kapetan, a sada je ispao samo bosonogi mačak kojeg guraju kako hoće!
  Ali onda je došlo do zastoja. Konvoj je odlučio da se odmori i prezalogaji. Zarobljeni dječaci, koji su prije samo nekoliko sati bili odrasli, stali su.
  I bilo im je dozvoljeno da popiju malo vode i pojedu somun sa sirom i belim lukom.
  Guliveru se lokalna hrana činila ukusnom. Osim toga, cijenio je što sada ima mlade, zdrave, apsolutno netaknute zube. Nakon toga se razveselio.
  Samo su mi bosi tabani bili jako oboreni i izgrebani od kamenčića.
  Onda su ponovo krenuli na put.
  Dani su ovdje bili nekako dugi, ili se samo tako činilo?
  Djevojka je pitala Gulivera:
  - Vi vjerujete u svog Boga, ali mogli biste, na primjer, ići na lomaču za svoju vjeru!
  Mladi putnik je odgovorio:
  - Protiv sam ekstrema i fanatizma!
  Devojka se složila:
  - Tako je! Ali među vama je bilo i onih koji su otišli u smrt!
  Guliver je sa osmehom odgovorio:
  - Bili su drugačiji! Neki su otišli u bolnu smrt, a neki izdali! I to ne samo na nišanu, već i zarad ličnog interesa!
  Djevojka se nasmiješila. Njene bose noge su prskale po krupnom šljunku, i bilo je jasno da joj se to čak i sviđalo.
  pjevala je:
  Hristova ljubav je lepa i čista,
  Ona je čista, svetla lepotica...
  U isto vreme, u našem svetu ima mnogo zla,
  Vjerovatno je Sotona još uvijek jak!
  Dječak Guliver je bio iznenađen:
  - Odakle dolazi ovaj psalam?
  Devojka je sa osmehom odgovorila:
  - Sam sam ga komponovao! Šta nije loše?
  Guliver je sa osmehom odgovorio:
  - Iskreno, nije loše! Ali verujete li u Hrista?
  Mlada vikontesa je logično primijetila:
  - U kom smislu?
  Dječak kapetan promrmlja:
  - Pa šta je on Bog!?
  Devojka je slegnula ramenima i odgovorila:
  - Da je svemogući Bog i tvorac univerzuma, ne. Ali činjenica da je možda imao neke magične sposobnosti je sasvim moguća!
  Gulliver je pojasnio:
  - Zašto ne verujete u Njegovu Božansku prirodu?!
  Devojka je samouvereno odgovorila:
  - Zato što si glupo pristao Svevišnjem da ideš na krst! Veoma je glupo ne možete se zaštititi ako imate snage!
  Dečak kapetan je odgovorio:
  - Uradio je ovo da uzme sve naše grehe na sebe!
  Mlada vikontesa se zakikota i odgovori:
  - Teško je povjerovati da Svemogući Bog nije imao drugog načina da spasi čovječanstvo osim da sam ode na krst. Ali šta je sa beskonačnom mudrošću tvorca?!
  Guliver je slegnuo ramenima i odgovorio:
  - Pa... Postoje tajne u koje čak i anđeli žele da proniknu! I općenito, možda je zaista nemoguće učiniti drugačije!
  Djevojka klimnu glavom:
  "Narediću ti da udaraš štapovima po golim petama i onda će to biti moguće!"
  Nastupila je bolna tišina. Guliver nije znao šta da doda. U stvari, teolozi se raspravljaju vekovima. I to je zaista paradoks: ljudi koji su sebi dodali još jedan, veoma težak zločin, dobili su šansu za spas. Ovdje se možemo dugo raspravljati. I da li je Sin donio otkupninu svojom žrtvom. Samo kome? Čudno je za Oca, da li bi Otac uzeo takvu otkupninu kao smrt Sina. Ali Sotoni to takođe zvuči kao bogohuljenje.
  I postaje tako loše i tako loše.
  Gulliver je uz uzdah pjevao:
  Koliko ljudi, toliko mišljenja,
  Tajna svetih nebesa,
  Želim da to shvatim za sve...
  U potrazi za istinom postoji tama grana,
  Demon bjesni u bijesu,
  On želi da nametne plan,
  Ovo je san da primite svetlost ljubavi generacija,
  Samo Svemogući Gospod može dati odgovor!
  Mlada vikontesa klimnu glavom:
  - Vidim te dobro, jedi!
  Gulliver je primijetio:
  - Da, čak je lepo hodati polugol, pod vrelim suncem, sa tako lepom devojkom kao što si ti!
  I opet je dječak zastenjao kada je stao na oštar kamenčić. I izgledao je nesrećno.
  Vikontesa je primijetila:
  - Naravno, vjera mora biti zasnovana na razumnim argumentima! Na primjer, Isus tvrdi da je Svevišnji Bog. Međutim, on uči: ako te udare u desni obraz, okrenite lijevi! Ali u Starom zavjetu, naprotiv, daje naredbe da se istrebe žene i djeca, pa čak i domaće životinje!
  Gulliver je odgovorio:
  -Izgleda da dobro poznaješ Bibliju!
  Vikontesa je klimnula:
  - Da, pročitao sam. I tu je mnogo okrutnosti i apsurda! Kao naredba da se udaju za bludnice ili naredba da se ubijaju nevine. I Jelisej je postavio medvjede na djecu koja su ga samo zadirkivala zbog njegove ćelavosti!
  Dječak Guliver je primijetio:
  - I ljudi to ponekad rade, čineći okrutnost!
  Devojka je potvrdila:
  - Da! Ali to im ne čini nikakvu zaslugu!
  Dečak kapetan je primetio:
  - Nažalost, ponekad se desi da morate koristiti okrutnost. Pa, ako nema drugog načina obrazovanja! I uostalom, šta ti smeta?
  Vikontesa je primetila:
  - S jedne strane, krajnja surovost Starog zaveta, a ujedno i blagost Isusa Hrista, koji se molio i dok je bio raspet, za svoje dželate!
  Guliver raširi ruke i odgovori:
  - Ne znam! Još uvek je teško reći zašto i šta... Moramo da se saberemo. Ali svejedno. Pitanje je, ali život ne prestaje sa Zemljom. A možda ga je Elizej, ubivši dijete uz pomoć medvjedića, spasio od vječne patnje u vatrenoj Geheni, odmah ga prebacivši na nebo?
  Vikontesa se zakikota i primijeti:
  - Pa svaki ubica može da kaže - Nisam mu dozvolio da zgreši! I prenet u raj!
  Dječak Gulliver je htio da prigovori, ali nekako mu te misli nisu padale na pamet. I o čemu se tu ima pričati? Ovdje treba biti iskusan teolog. I nisu svi teolozi i teolozi u stanju dati zadovoljavajući odgovor na sva pitanja. Na primjer, zašto zlo postoji sa Svemogućim Bogom koji voli? Da li Bog želi da zlo postoji ili ne može da ga okonča?
  I ovdje je vrlo teško konkretno odgovoriti. Ili će ispasti ovako ili drugačije. Ali postoji paradoks da svaki odgovor neće odgovarati svima.
  Dečak kapetan reče sa tužnim osmehom:
  - Na primjer, živite hiljadu godina bez starenja. Zato budi srećan zbog toga. Jer ti je Bog dao milost i vječnu mladost. Ali nije ga dao običnim ljudima. I to je ono što on radi!
  Vikontesa je klimnula:
  - Amen! Ovo je cool!
  Guliver je pjevao:
  Bog je najveći sa milosrđem bez dna,
  Ti si stvorio Zemlju, visinu nebesa...
  Radi ljudi, Jedinorodnog Sina Tvog,
  Popeo se na krst, a onda ponovo uskrsnuo!
  Djevojka je klimnula glavom i cvrkutala:
  Na nebeskoj prozivci,
  Svi moji prijatelji će se okupiti,
  Na nebeskoj prozivci,
  Tamo milošću Gospodnjom,
  Hoću!
  Guliver joj je namignuo i otpjevao:
  Bože moj, ti si, ti si,
  srećem te svuda...
  Kad u prolazu berem cveće,
  I obožavam Te s ljubavlju!
  
  Jehova je kruna lepote,
  Na svjetlu dana i ponoćnom sjaju...
  Ovo su moje misli i snovi -
  Ovo je svijetla želja mladosti!
  Devojka klimnu glavom sa blistavim osmehom:
  - Da, dobra ti je pesma, ali hoću da još pevaš!
  Guliver je sa osmehom pevao:
  Kako je lepo sve sto je Tvoje,
  Čujem Tvoj glas svuda...
  U srcu Božijem desnica peva,
  I šapuće u dušu kao kolos koji sazrijeva!
  
  Ovo su planine obrasle mahovinom,
  Ovo su talasi sa besnom penom...
  Ovo je plaža sa vrelim peskom,
  Ovo je sunce sa bezgraničnim svemirom!
  Ovdje je djevojka ljutito lupila bosom nogom i prekinula Gullivera, pitajući:
  - A ružne starice, tvorevina Gospoda Boga, takođe su lepe?
  Guliver je slegnuo ramenima i primetio:
  - Ako postoje stanovnici drugih svetova i planeta, a oni su drugačiji od nas, onda bi i oni verovatno mogli da misle da smo mi nakaza. Štaviše, čak iu odnosu na najljepše djevojke!
  Vikontesa se složila:
  - Sa stanovišta dijalektike, ovo zvuči logično!
  Guliver je sa osmehom pevao:
  Svemogući Gospod je prosvetlio,
  Kako pronaći mir u Hristu...
  Osećao sam da sam niski grešnik,
  Da je Gospod moj spasitelj!
  Djevojka je klimnula glavom i zapjevala, pokazujući zube:
  na nebeskom tronu,
  Svevišnji Kralj je sjedio...
  mojom velikom voljom,
  Hristos je vladao nama!
  
  Bog je razapet na krstu,
  Isus se molio Ocu...
  Da nam ne sudi oštro,
  Grijeh nam je oprošten do kraja!
  
  Milosrđe je neograničeno
  Poslao je sina u smrt...
  Da mu lično služim,
  I nisu se usudili da umru!
  A djevojke su namignule svom kolegi.
  Gulliver je primijetio:
  - Da, ovo je divno. Recimo da su pesme odlične! Ali da li prepoznajete Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja?
  Djevojka se zakikotala i zapjevala:
  Isusovo savršenstvo,
  Isus je savršen...
  Od osmeha do gesta,
  Iznad svih pohvala...
  Oh, kakvo blaženstvo
  Oh, kakvo blaženstvo
  Znajte da je Bog savršen!
  Znajte da je Bog idealan!
  Gulliver je potvrdio:
  - Lepo i izražajno ste otpevali! Vidim veoma velike sposobnosti u tebi.
  Devojka je sa oduševljenjem pevala:
  U prostranstvu divne domovine,
  Kaljen u borbi i radu...
  Komponovali smo veselu pesmu,
  O Svemogućem Bogu i vođi...
  
  Bog Svetlost je slava bitke,
  Bože Svjetlo naše mladosti polet...
  Borba i pobeda uz pesme,
  Naš narod slijedi Gospoda!
  Guliver je sa osmehom odgovorio:
  - Odlično pevaš! Jednostavno odlično!
  Djevojka se zakikota i primijeti:
  Pesma nam pomaže da gradimo i živimo,
  Hrabro idemo u planinarenje uz pesmu...
  I onaj koji kroz život hoda pjevajući,
  Nikada nigde neće nestati!
  Djeca su išla kamenitim putem. Dječaku je zadobilo modrice na nogama, ali je izdržao i hodao. A razgovor me je odvratio od patnje.
  Osim toga, već vam podiže raspoloženje činjenica da su vam svi zubi vaši i mladi. A mlado tijelo je izdržljivo i zdravo. A sve okolo je tako svijetla, blistava, svježa percepcija svijeta.
  Vikontesa je upitala:
  - Zašto je, na primer, Hristos Bog i on ima svu moć na Zemlji i na nebu, najuspešniji vladar i osvajač svih vremena i naroda je Džingis Kan? Ko je varvarin, i paganin, i veoma okrutan, i poligamist!?
  Guliver je odgovorio sa zbunjenim detinjastim osmehom:
  - Pa, ovo je teško pitanje... Iskreno, Biblija kaže da je Sotona Bog ovog doba, a možda Džingis Kan svoj uspeh duguje đavolu!
  Djevojka je prigovorila:
  - O ne! Ništa nije zapisano u Bibliji - Sotona je bog ovog doba! Moje sjećanje je zauvijek mlado, i mnogo bolje od vas ljudi koji odrastete i postanete ružni!
  Dečak kapetan je primetio:
  - Pisano je - bog ovog doba im je zaslijepio um!
  Vikontesa se nasmijala i odgovorila:
  - Ne piše da je to sotona! Možda ovo znači ljudsku sebičnost. Ili možda, na primjer, pretjerani ponos ili druge mane karaktera.
  Gulliver je primijetio:
  - Ovo je delimično tačno! Možda su mislili na oboje!
  Devojka je pevala, pokazujući zube:
  - Šta je Gospod imao na umu?
  Guliver je zbunjeno odgovorio:
  - O cemu pricas?
  Vikontesa se nacerila i odgovorila:
  - Da, o raznim stvarima! Čak imam i pjesmu na ovu temu!
  Dječak kapetan je slegnuo ramenima i predložio:
  - Hajde, prvo ću da pevam!
  Devojka je klimnula glavom sa osmehom:
  - Ako hoćeš, onda pevaj,
  Samo nemoj pjevati do smrti!
  Guliver je počeo da peva svojim jasnim, detinjastim glasom;
  Osoba u neverici je nesrećna,
  Ne možete živeti u grešnoj požudi...
  Jer je Božji gnev užasan
  Jer Bog je strogi sudija!
  
  Meso u paklu vene od vrućine,
  I vrijeme je da svi odavno shvatimo...
  Ko ne zna vjeru u Gospoda,
  On će pasti pod jaram pakla!
  
  Grešan čovek će dobiti svoje
  Biće kao pauk koji gori u vatri...
  Demoni će te mučiti u podzemlju,
  Oni koji su obožavali Sotonu!
  
  Strah i pokaj se, neprijatelje Gospodnji -
  Bićeš bačen pravo u pakao...
  Ko ne poštuje subotnji dan -
  Zauvek će biti zahvaćen plamenom!
  
  Počastio si idola i patio zbog toga,
  Veoma je bolno previjati se u paklu...
  Biće zao, nauka -
  Više je volio idola nego Krista!
  
  Nisam vjerovao Božijoj naredbi
  Nisam hteo da poštujem prvi dan...
  Ne nadaj se da nećeš odmah izgoreti -
  Vječnost u mukama grešnika je sudbina!
  
  Vjerujem da će doći vrijeme osvete,
  Isus Veliki Bog će doći -
  I doći će smak svijeta,
  On će doneti spas ljudima!
  
  Sveti Bog će vaskrsnuti mrtve,
  Oni koji u vjeri neće biti uboli trulež...
  Vjerujem da ću i ja biti sa Svemogućim,
  Do neba - neka se sruši zarobljeništvo mesa!
  Devojka sa osmehom koji je blistao poput bisera potvrdila je:
  - Veoma dobra pesma! Ali nećete se zadovoljiti samo pjesmama! Treba nam još nešto cool i jedinstveno!
  Gulliver je primijetio:
  - Glupost je takođe jedinstvena!
  Vikontesa je cvrkutala:
  - Kako će sve biti dobro ako bar malo postanemo deca!
  I predložila je:
  - Hajde da otpevamo nešto drugo!
  Dječak kapetan slegnu ramenima:
  - Želiš li ovo?
  Djevojka klimnu glavom:
  - Tako je, hoću da pevaš!
  I Guliver ju je uzeo i zapevao;
  Ima čuda u novom svetu,
  To je kao bajka u boji...
  Ovakva lepota je ovde
  Ne možete pronaći manu sa pokazivačem!
    
  Pa, šta ako je novi dan,
  Dolazi preko Zemlje...
  Dakle, nismo previše lijeni da ustanemo,
  Ne postaje hladnije na svijetu!
    
  Biće novo svetlo u slavi,
  Tamo gde je drveće kao bombone...
  Počećemo da pozdravljamo zoru,
  Naša djeca su u vječnoj sreći!
    
  novi vek dolazi,
  Ova regija je prelepa...
  Osoba će biti srećna -
  Neka put bude opasan!
    
  Neka planeta procvjeta -
  Uskoro će biti bujni raj...
  Otvorite pobjednički račun
  Svijet će biti blistav maj!
    
  Koliko je dobro?
  Ako sunce jako sija...
  Detlić buši dleto
  Svima je divno na planeti!
    
  Kako je sve zabavno kod nas,
  Puna dolina srece...
  Doći će, verujte mi, čas cvetanja,
  Zlatna sredina!
    
  ko bi nam krojio sudbinu,
  Veoma hrabar i zgodan...
  Ako dođe do preraspodjele,
  Tada postajete moćniji!
    
  Nećemo spustiti glave
  Ponosno ispravljam ledja...
  Za palačinku, puter, svježi sir,
  Domaćica odmah dodaje!
    
  Tako da znate da će biti sreće
  I svjetlost sa Imenom Svarog...
  Postat će pravi raj
  Ljudi su se molili Bogu!
    
  Gospod je dao jedan odgovor:
  Moramo raditi u veselju...
  A onda će doći zdravo -
  Lica će sjajno zasvijetliti!
    
  Evo jedne devojke bose
  jahao sam kornjacu...
  Moraš ga udariti pesnicom,
  Izaziva mnogo straha!
    
  Gdje nastaje požar?
  Pa gde vatra gori...
  Slomeći udarac
  Okrutni neprijatelj napada!
    
  Nećemo se predati neprijatelju,
  Smatrajte ovo težnjom...
  Heruvim se uspravlja
  Krila i oprost neprijateljima!
    
  On će reći da će se to dogoditi uskoro
  Šta se zove pobeda...
  cirkus je slučajno šator,
  A ponekad psi laju!
    
  Uskoro će biti kao u raju
  Ulepšajmo ceo svet...
  Zahvaljujem Ladi -
  Kerubini sjaje zlatom!
  Dječak je lijepo pjevao, a glas mu je postao djetinjast. Veoma zvučno i piskavo.
  Vikontesa je cvrkutala:
  - Jedi dobro! I to je super!
  Dječak kapetan je prosiktao:
  Pevam, pevam, i pobiću sve demone!
  Devojka je takođe pevala:
  Mi smo ponosne devojke Svarog,
  Hrabri, hrabri borci...
  Služimo vjerno, mi smo u ime porodice,
  Neka su djedovi i očevi ponosni!
    
  Bog Svarog i um ljudi,
  Učinite univerzum srećnim...
  Vjerujte mi, zlikovac nas neće pobijediti,
  Naš posao je rad i stvaranje!
  Guliver je zazviždao i rekao s ljubavlju u glasu:
  - Odlična pjesma!
  Vikontesa je klimnula glavom i cvrkutala:
  - Da, u tome je lepota. Šta jedeš zbog pevanja?
  Dječak i djevojčica su nastavili hodati. Noge njihove djece su gazile nogama sa velikim samopouzdanjem. I bez sumnje su mogli da pevaju veoma lepo.
  Čini se da su djeca sve ovdje. I to je tako divan svijet. Čak i ako u njemu postoji ropstvo.
  Gulliver je oduševljeno pjevao:
  Svi ljudi na jednoj planeti
  Treba da znaš da živiš u harmoniji...
  Deca treba uvek da se smeju
  I živi u mirnom svijetu,
  Deca treba da se smeju!
  Deca treba da se smeju!
  Deca treba da se smeju!
  I živite u mirnom svijetu!
  Pa su hodali, hodali i opet hodali...
  Veče je konačno došlo. A za večeru je napravljena kolona sa djecom koja su zarobljena.
  Dali su im neku vrstu jestive supe, a takođe i somunove sa mlekom. Momci robovi su jeli. I dragovoljno su zaspali.
  Zaista, nakon teškog dana marša, trebao im je odmor.
  Guliver je također počeo šmrcati i sanjao divne snove.
  U kojoj su pevale polugole devojke;
  Univerzum je bio rastrgan
  Zvijezde su pomračile, katastrofa-smrt!
  Jecaju i stenju u mukama paklenih daljina,
  A za one koji su preživjeli: šteta je izdržati!
  
  Kao Bog - vlada svim zakonima,
  Zaboravljanje savesti i odbacivanje časti!
  Vanzemaljska rasa stvara novi svijet,
  Izazvala nas je - loše vijesti!
  . POGLAVLJE br. 2.
  Kolijar u kojeg se Guliver pretvorio plovio je na prekrasnoj i vrlo gracioznoj brigantini. Njena jedra su bila veoma jarkih boja, sa čudesnim, divnim dizajnom u obliku cveća i leptira, i vretenaca, kao i devojaka sa mačevima.
  I ovo je bilo u velikoj harmoniji sa posadom. I ovde su bile samo devojke. I bile su skoro gole, samo su im grudi i bedra bili prekriveni nitima nakita. A koža je preplanula, sjajna, kao kod bronzanih statua.
  Djevojke gusare su pljeskale svojim bosim, vrlo gracioznim i zavodljivim stopalima.
  I pritom su pjevali:
  Mi smo siromašni, mi smo siromašni, pirati,
  Veoma, veoma, veoma nam je žao,
  Djevojke ne mogu izbjeći odmazdu,
  Ali zato što nam nisu usadili moral!
  
  Piratima nije potrebna nauka
  I jasno je zašto...
  Imamo noge i ruke,
  Ali nemamo koristi od naše glave!
  A onda se ispred njega pojavio Galion; devojka na vrhu je to prva primetila. Skočila je, bljeskajući svojim golim, okruglim štiklama.
  Općenito, kakve je ljepote bilo, a kosa im je bila jako blistava. Većina su medenih plavuša s kosom koja blista poput zlatnih listića, ali ima i bakrenocrvenih djevojaka, pa čak i kose smaragdne boje.
  Neki nose minđuše s broševima. A kakvo savršenstvo linija imaju!
  A mišići im se kotrljaju poput živinih kuglica ispod njihove bronzane, sjajne kože. To su zaista djevojke koje se stvarno mogu boriti.
  A sada brigantina juri za galijonom. A na ovom brodu čupavi medvedi orci trče okolo, dodaju jedra i pokušavaju da odu.
  Djevojka-kapetan s kosom boje zlatnog lista što tako lijepo vijori na vjetru, i bosih nogu koje izluđuju muškarce, dok urla:
  Uništit ćemo proklete medvjede! Neka zmajeva banda gori!
  Ovdje brigantina smanjuje udaljenost. I tri djevojke pucaju iz pramčanog topa, oslonjene bosim nogama na palubu.
  A onda topovska kugla izleti i, opisavši luk, pogađa direktno u galiju neprijateljske galije. I brod se, primivši snažan udarac, nagnuo.
  Djevojke su počele skakati, bljeskajući golim, okruglim štiklama, i zaurlale:
  Slava gusarima, slava!
  Devojke jure napred...
  borimo se pod grimiznom zastavom,
  Vojska napada!
  A sada je brigantina sve bliže i bliže Galionu. A djevojke bacaju udice na neprijateljski brod. I privlače brigantinu svojoj žrtvi. A onda bljesak golih, golih nogu. Oni skaču na njega i počinju da se bore sa orcima. I vlada divlji haos. Devojke su se sekle sabljama i krvarile neprijatelju u zapaljenim potocima. I orci padaju odsječenih glava.
  A glave im se kotrljaju po podu.
  Ovo je zaista destrukcija i destrukcija. Sada su se ratnici pokazali u svom sjaju. A njihove gole, preplanule noge, poput maljeva, zadavale su stravične udarce.
  Devojke su veoma lepe i njihova bronzana koža blista na suncu, kojih ima tri.
  Ratnici zvižde i viču:
  - Ubijaćemo naše neprijatelje, to je uvek naš kredo. Sve ispite smo položili sa petkom, sveta je naša zemlja!
  Devojke su ispale super. I seku tako jako da se ljuljaške ne mogu zaustaviti.
  I bosonogi Guliver se bori s njima. Vrlo hrabar momak, recimo.
  A dječakova gola peta će je uzeti i razbiti orku u bradu. I vilica mu je pala.
  Guliver je pjevao:
  - Kako smo živeli boreći se,
  I ne plaši se smrti...
  Ovako ćemo ti i ja živjeti od sada!
  U zvezdanim visinama i zvezdanoj tišini,
  U morskom talasu i bijesnoj vatri!
  I žestoka, i bijesna vatra!
  Kolibar je sjekao i udario mu bose noge.
  Ipak je dobro biti dete. Kako brzo tijelo imaš.
  Ovo je zaista dečak supermen.
  I peva iz sveg glasa:
  - Ja sam vitez svjetlosti na kolenima divljaka,
  Pometu neprijatelje domovine sa lica zemlje!
  Ovako se dječak bori i pjeva. I secka i dupe.
  I druge djevojke se svađaju s njim. Koje su tako lepe i slatke.
  Bore se, naravno, na velikim visinama. U figurativnom smislu te riječi.
  Ovo su ratnici. Za njih možete reći: super i hiper.
  Ako počnu da se svađaju, ništa ih ne može zaustaviti.
  I tako su posljednji orkovi pali pod udarima ljepotice. I bila je velika radost među ratnicima.
  I pjevali su:
  Sve ćemo klati i klati,
  Sve ćemo pobiti! Sve ćemo pobiti!
  I nakon toga su počeli preturati po galionu i tražiti plijen. U isto vreme, ratnici su pevali:
  - Trazimo prolaznike od noci do jutra,
  Hajde da se probijemo kroz frajer! Hajde da se probijemo kroz frajer!
  Ovdje je Gulliver počeo pjevati s entuzijazmom;
  Brat je podigao ruku na brata:
  Surov rat - huk protivnika!
  Mitraljez je postao tvoj prijatelj,
  Došla je odmazda za neozbiljnost!
  
  Šta učiniti ako su ljudi švorc
  Kada poletni meci zvižde okolo!
  Bože bolje da prekine rat silom -
  Tako da su dani zmaja grabljivice prošli!
  
  Ali pakao ne poznaje granice i granice,
  Zemlja gori u napalmu, djeca plaču!
  Sada su crte devojaka pobledele -
  Ko će, Gospode sveti, odgovarati za ovo?
  
  Pa, koliko voljenih možeš ubiti?
  Uostalom, čovjek je rođen, vjerujte mi, za sreću!
  Majka ne pušta sina na front,
  A čak i ljeti je loše vrijeme za vrijeme rata!
  
  Ali dužnost vojnika je prava dužnost:
  Zašto da se borimo za Otadžbinu?
  Sa šesnaest godina hram je već siv,
  Lica nesretnih udovica su natečena od suza!
  
  Ali šta je, jesi li ti lud brate?
  Ne, ti si lud, odgovara tvoja voljena osoba!
  Za podlost, ko je na tronu, naš vojniče,
  On vjeruje da je njegov zet prljavi Kajin!
  
  U zemlji potoci krvi cepaju vene,
  A puls iz jezgra će odgovoriti udarcem...
  Plug pogođen granatom smrznuo se u polju,
  O, kako je sunce postalo grimizno!
  
  Ali postoji vera da će Isus doći -
  On će pomiriti braću i donijeti spas!
  Onda zaboravimo da se osvetimo podlom rezultatu -
  Neka oprost zavlada u dušama svih nas!
  Nakon toga su se gusarske djevojke zakikotale kolibe. I bilo je jednostavno sjajno.
  Nakon toga su izvukli galiju iz skladišta, burad piva i vina, i počeli piti i bjesniti.
  A kakav ples su plesale gole, devojačke noge lepotica. Kako je super izgledalo.
  I njihova mišićava listova zaiskrila su. Ovo su zaista devojke koje su vam potrebne.
  Dječak Guliver je također strastveno pio i pjevao;
  Svako ima svoj lični pogled na ljubav -
  Koncept ljepote i ideala!
  Iako ljudi nisu dorasli tome,
  Ali čovjek više nije majmun!
  
  I ovdje, naravno, možete uzeti nekoliko aforizama i dodati nešto ovako, duhovito;
  Gola peta djevojke će najvjerovatnije dobiti moderne cipele!
  Ali nešto originalno ne pada na pamet
  Evo primjera:
  Ljubav za sve uzraste,
  I dečko izgleda veoma ponosno...
  Oči mu blistaju u tami,
  Rezultat će biti cool!
  Mada recimo sve ovako - glupo i banalno.
  Međutim, s druge strane, možemo reći da je čak i cool.
  Guliver je pjevao:
  Ja galopiram. Ali ja vozim drugačije
  Tačnije, skačem kao uš...
  I mogu konkretno pogoditi promjenu,
  Briga te za bosonogog dječaka!
  A onda je Guliver otpjevao nešto civiliziranije;
  Želimo da živimo u prelepom svetu raja -
  U kojoj nema bolesti, oronule junice...
  Tako da nit života postane beskonačna,
  Neka svaki dan bude sretan i veseo!
  
  Gdje je boja kao duga u proljeće,
  Lokvanji su poput zlata i smaragda.
  Gde je stvarnost odavno slična snu...
  Svaki dječak može učiniti čudo!
  
  O domovino, Božja sveta tugo;
  Tvoje šarene breze, sjaj metala...
  I molim se Gospodu za jednu stvar,
  Tako da otadžbina cveta u slavi!
  
  Ali tada je borac već krenuo u pohod,
  Maršira kao varvarski ratnik!
  Uradićemo dobro za planetu -
  Da meci ne probiju tvoju milu majku!
  
  Napad trola, ludi pritisak;
  Protivnička lavina juri!
  Dakle, zašto nam treba žestoka rasprava,
  Kad je domovina ujedinjena u šaku!
  
  Ali opet su se čudovišta orka nacerila,
  Čovjek se osjeća kao da mu je kost zapela u grlu!
  I goblin je zarežao u divljem bijesu,
  Ali mi smo iskoristili poklon od vojske!
  
  Ali pobjeda nad neprijateljem je blizu,
  Istrgnućemo Rusiju iz močvare!
  Došla je kazna za nečisto -
  Krzno im je bilo pocepano u komadiće i dlačice!
  
  Oval devojke sa slatkim licem -
  Dao mi je vjeru i veliku snagu!
  Tako je Guliver pjevao sa velikim osjećajem i žarom. Ispostavilo se da je njegovo pjevanje bilo tako nevjerovatno prekrasno.
  Zatim je dječak kapetan ponovo počeo pjevati, nakon još jedne čaše piva i nakon što je pojeo sušenu ribu;
  Velika, moćna, sveta zemlja,
  Nema ničeg blistavijeg pod plavim nebom!
  Dao nam ga je Svemogući Bog zauvek -
  Svjetlost bez granica, uzvišeni Mesija!
  
  Svijet nikada nije vidio takvu moć, znate, nikad
  Tako da ponosno gazimo prostranstvo svemira!
  Bilo koja zvijezda u svemiru ti pjeva,
  Neka Anh bude sretna sa nama!
  
  Uostalom, ovo je naša domovina, takva je sudbina,
  Zapovijedajte prostorom svih stvari!
  Svatko od nas bi, vjerujte mi, poželio ovo,
  Bez ikakvih gluposti, ženskih sujeverja!
  
  Arhanđeli trube u svoju moćnu trubu,
  Oni energično hvale pohod naše vojske!
  I neprijatelj će naći svoju sudbinu u kovčegu od jasike,
  I neće primati poreze i danak!
  
  Ovo je naša domovina, sve je u njoj, verujte mi, lepo,
  Preokrenula je cijeli svemir bez napora!
  Slatke devojke sa teškom pletenicom,
  Ona hoće jak udarac!
  
  Otadžbina je pogled majčinih plavih očiju,
  Ruka joj je i nježna i kamena!
  A ti ubij protivnika, mladiću, metkom -
  Neka plamen gori u tvom srcu!
  
  Položite zakletvu bezgraničnoj Otadžbini,
  Ona je, naravno, dobra i za vas!
  Iako krv teče u bijesu bitke,
  Neprijatelj će sada dobiti odmazdu!
  
  Oružje i hrabrost su tako moćna legura,
  Zlo ga ne može savladati!
  leteo sam brzo avionom sa bombama,
  A kad eksplodira, pada kiša na prozore!
  
  Ali vladareva naredba - odleti dječaka na Mars -
  Vrijeme je da instalirate prostor!
  A marsovska arogancija će mu teško pasti u oči,
  Onda vidimo dalje od Plutona!
  
  Dođimo u visine svemira, videći rub svemira,
  Ovo je naša ljudska sudbina!
  I zato, dječače, odvaži se na podvige,
  Uostalom, znajte da je nagrada stvar dobiti!
  Devojke su takođe gazile i pljeskale rukama. A njihove bose noge su tako okretne. A njene gole potpetice blistaju na suncu.
  Guliver je s njima, u tijelu bosonogog dječaka, tako živ i veseo.
  Ali plesali su do prvog dana.
  Nakon toga smo odlučili da igramo karte. I ovo je također vrlo divna aktivnost.
  I zapravo možete uzeti i pomazati se. I zabavljaće se sa devojkama dok ne pobesni.
  Djevojka gusara uzela je u ruku Guliverovo boso, djetinjasto stopalo i počela da masira njegovu okruglu, ružičastu petu.
  Kolibar se smijao i predeo od zadovoljstva. Bilo je super. Ovo je zaista samo čudo dječak.
  A njegova bosa, vrlo lijepa stopala su jednostavno čudo.
  Guliver je sa osmehom pevao:
  Bos, samo bos,
  Pod julskom grmljavinom i šumom surfa...
  Bos, samo bos,
  Hajde da plešemo, ti i ja!
  Ovo su smiješne pjesme koje imaju. I vjerovatno je ipak dobro biti dječak. I istovremeno pokazujete kolosalne podvige.
  Ali naravno to nije sve. Ono što Guliver još nije uradio.
  I pevao je i plesao, i pravio šlepove bosim dečijim nogama. Što je takođe izgledalo veoma cool i donekle odvratno.
  Bio je to dječak kapetan koji je putovao u mnoge zemlje i plovio okeanom više puta.
  A njegov stav je, iskreno govoreći, veoma agresivan.
  Ali zato još uvijek ne možete odvesti djevojku do gusarske zastave i pucati u ajkule iz malih pušaka. Nije lako ući, ali to je ljepota toga.
  Dječak Guliver, oslonjen na svoje bose, djetinjaste noge, uze ga i puca. Topovska kugla je pogodila ajkulu. I slomio joj leđa i izbio joj crijeva. Dijete je viknulo:
  - Dečak je uhvatio malo hrabrosti,
  I posada je otjerana u kovčeg!
  Djevojčica kapetan gusara uzela je i zgrabila kolibu golim prstima za djetetov nos i zaurlala:
  - Pa, dečače, hoćeš da zauzmeš moje mesto. Vidim mnogo ambicija u tebi!
  Dječak Guliver je odgovorio:
  - Zadovoljan sam što sam barem mali, ali ipak muškarac. A zena je...
  Još jedan crvenokosi ratnik je pevao:
  Nemoguće je živeti na svetu bez žena,
  U njima je sunce majsko, u njima ljubav cvjeta!
  Gulliver je sugerirao sa vrlo šarmantnim osmijehom, koji je istovremeno djetinjast i u isto vrijeme hrabar:
  Došlo je teško doba u zemlju,
  Krv teče kao olujni potok!
  Bori se do poslednjeg daha,
  I neka dođe sreća, mir, ljubav!
    
  Mi smo deca nestašnog komunizma,
  Bezgranični sinovi otadžbine...
  Iako dolaze horde revanšizma -
  Budimo vjerni svojoj Otadžbini!
    
  U velikoj i kosmičkoj eri,
  Kvazari se moraju kreirati iz prsta...
  Vjerujte, dobro nam ide,
  Barem vojska zlog pakla napada!
    
  Ubićemo vojsku agresora,
  I napravićemo lasere od kvarkova...
  I osoba će postati bilo koji heroj,
  Iznad nas je zlatnokrili heruvim!
    
  Iako oblaci plamte nad otadžbinom,
  Deca su spremna za borbu protiv neprijatelja...
  Odred boraca, vjerujte, tako leteći,
  Ne gazite ivicu svijeta svojom čizmom!
    
  Znamo da je neprijatelj moćan i lukav,
  Nećemo mu dati ni pedalj zemlje...
  I čovjek je jak, veličanstven napredak
  I samo Gospodar svih vjerujte!
    
  Izgradićemo veliki komunizam,
  Rodna zemlja ce napredovati...
  Iako je neprijatelj veoma divlji,
  Naša sudbina je da napadnemo!
    
  Pionirski hrabri hrabri dečko,
  Da si uvek rođen da budeš ratnik...
  Leo nije kukavica zeka,
  Neka se san ostvari!
    
  Braćo, ne možemo da trpimo poniženje,
  Svi ćemo se zalagati za otadžbinu...
  Nećemo tolerisati više uvrede,
  Slomimo neprijatelja čeličnom rukom!
    
  Ako se svi uhvatimo za ruke,
  Možemo da pobedimo insekte...
  Sveta domovina je kao sunce,
  I lovac se pretvara u divljač!
  Ovo je pjesma koju pjeva dječak koji je nedavno bio kapetan i bio je plemenit. I to je super.
  Ali onda se na horizontu pojavila fregata. Štaviše, to je velika klasa - šezdeset četiri topa. Zašto je ovo ozbiljno? I prilazi kao zmaj koji vidi kokoške.
  Devojka kapetan je primetila:
  - Ovo je izazov za nas! Hoćemo li se boriti ili...
  Devojka sa crvenom kosom je prigovorila:
  - Nema govora o bekstvu!
  Devojka plave kose, ogolivši svoje biserne zube koji su blistali i blistali, pevala je:
  Moramo nas poštovati, plašiti nas se,
  Podvizi devojaka su bezbrojni...
  Devojke su uvek znale da se svađaju
  Mogu da jebaju magarca kao vreću!
  I pokazala je svoj dug i grizljiv jezik.
  Pa, pošto će biti svađe, zašto ne pokažeš svoj veoma agresivan temperament. A ovo će biti veoma bolno za neprijatelje. A ni vašim prijateljima neće biti zabavno.
  A bitka, naravno, zahtijeva odabir pravog mjesta i manevar.
  I tako djevojke vrlo spretno pokreću svoju brigantinu, a pritom ne zaboravljaju pjevati;
  Vi ste komsomolac otadžbine,
  Da li volite da se hrabro borite za Elfiju...
  Moći ćeš pomoći domovini,
  Vitez nema dušu klauna!
    
  Devojka je divna pevačica,
  Juri kroz snježne nanose bos...
  Ti si sjajna kraljica -
  Udarit ćeš Orkolfa šakom!
    
  Ona je golom petom bacila granatu,
  Rastrgano desetak vojnika...
  Uskoro će biti odmazda za Firera,
  Vitez će pripremiti mitraljez!
    
  Mi smo devojke u bici komsomolaca,
  Najveći borci u borbi...
  Ljepotice imaju zvonki glas,
  Neka su djedovi i očevi ponosni!
    
  Borili su se veoma žestoko na Elfskvi,
  I bili su u stanju da hrabro obuzdaju zle orke...
  Mi devojke jasno pobeđujemo
  Polaganje svih ispita sa samo peticama!
    
  Uragani su u našim venama
  Munje sijevaju u venama znanja...
  Biće veoma jake zemlje u svetu,
  Od medvjeda, pasa i majmuna!
    
  Wehrmacht neće baciti djevojke na koljena,
  Nikad se nećemo sagnuti, znaj...
  Staljin i najmudriji Lenjin su sa nama,
  Neka prođu vekovi i godine!
    
  Bog je stvorio svemir od fotona,
  Život bez smrti u večnost je rodio...
  Znamo da ćemo izgraditi novi poredak,
  A iznad nas heruvim otvara krila!
    
  Mnogo je heroja u patronimu,
  Komsomolci su uvek prvi...
  Vojska maršira u prijetećoj formaciji,
  Štitimo vilenjake u gradu!
    
  Borimo se sa Fricima kod Elfskve,
  I uspeli su da brane prestonicu...
  Devojka je bosonogom nogom bacila paket,
  I pucajmo na čudovišta!
    
  Pokosili smo mnogo Orkova,
  Mnogo pankera je odsečeno...
  Dalje nagomilavanje milja,
  Ubijamo legije Sotone!
    
  Orktleru smo izbili sve zube,
  Predsjednik zmaja je poražen...
  Djevojka je otvorila usne
  Izbio je veliki Armagedon!
    
  Ne dajte Fireru milosti
  Devojke ste uvek hrabre...
  Ljepotice čekaju izdašne nagrade,
  I vjerujte mi, naš san će se ostvariti!
    
  Bog Stvoritelj svih svjetova u svemiru,
  Uzeo blagoslov elfinista...
  Svojom nepromjenjivom snagom u bitkama,
  Djevojka slama zli orcizam!
    
  Ona je golom petom bacila granatu,
  I prevrnuo strašnog "Tigra"...
  A onda ih je pritisnuo na užad,
  Ljepotica ima puno igrica!
    
  Tako su orkisti brzo pobjegli,
  Šta su tenkovi i granate bacali...
  Vidimo komunizam u daljini,
  I pokosili su cijeli red trolova!
    
  Pa šta si dobio?
  Staljingrad je postao protiv tvog grla...
  Prešli smo milje,
  I sada je Svarogu Velikom drago!
    
  Uskoro će postojati vjera Isusova,
  I ostali najljepši bogovi...
  Razvijat će se svjetlosna umjetnost vilenjaka,
  Uzgoj vukova i zlih slonova!
    
  Konačno ćemo postati jedno
  U slavu porodice, mudro Oca,
  Djevojke su nepobjedive u bitkama
  Bićemo u Ladinoj veri do kraja!
  Tako su pjevali ratnici i gusari. Pa, naravno, Guliver nije sve razumio. Mislio je da ako bude zarobljen, da će ga, naravno, tući motkama po golim, djetinjastim petama. Štaviše, udarci će biti jaki i u isto vrijeme ne ozlijediti. A onda će dželat uzeti užarena kliješta u ruke i početi lomiti dječakove kosti. A Guliveru to, naravno, neće biti dovoljno.
  
  
  Eto šta se dešava večitim dečacima kada postanu pirati. Iako je ekipa ovdje jako dobra - samo djevojke u bikiniju. A u isto vrijeme jure i metežu, bljeskajući golim, okruglim, ružičastim štiklama.
  Dječak kapetan ga je uzeo i zapjevao:
  Djevojke su različite
  I svi su odlični...
  Njihove bradavice su grimizne,
  I veoma su odvažni!
  Pa, momci su prokleti,
  Tukli su trolove žestokim udarcima!
  A ako pronađu orka,
  Oni će te jako prebiti!
  
  PRODAJA NA AUKCIJI LIJEPE MLADE ROBE
  ANOTATION
  Vrlo zgodan mladić, Slavka, stavljen je na aukciju. Tokom cjenkanja, zgodan muškarac isklesanih mišića se skine i proda ženama za velike pare.
  . POGLAVLJE br. 1.
  Došao je trenutak istine, najavio je otvaranje aukcije glavni direktor. Mlada, zgodna, mišićava djevica prodata je ženi na jednu noć. Naravno, mislilo se da je ovo tradicija za sve nove striptizete.
  Ali mladić je bio toliko zgodan i seksi da se okupila čitava ogromna sala žena. Ali muškarcima jednostavno nije bilo dozvoljeno da uđu. I to je, naravno, s jedne strane ograničavalo profit, ali s druge strane, žigolima se to svidjelo.
  Na kraju krajeva, većina muškaraca voli ženke. Štaviše, mladićima često ne smeta da vode ljubav sa iskusnijom, starijom ženom.
  Tu se, lupajući čizmama, dječak prekriven ćebadima, jedva punoljetni, popeo na postolje. I izgleda još mlađe. Bio je potpuno zatvoren, ali mnoge žene su ga već vidjele kako nosi samo kupaće gaće i gori od uzbuđenja.
  A ove dame su se uzbuđivale. I sam Slavka je zadrhtao. Srce njegovog mladića kucalo je kao bubanj tokom bitke. Oni prodaju osobu kao neku životinju.
  I mora se reći da je tako neobično i jedinstveno.
  Sa svake strane mladića stajala je djevojka u crnim kožnim odijelima, čizmama i rukavicama, i crvenim maskama na licima. Moraju postepeno razotkrivati mladog zgodnog muškarca kako bi još više napalili pohotnu publiku. Žene su ponekad superiornije u odnosu na muškarce u razuzdanosti i žeđi za seksom, a njihovi orgazami su mnogo jači i dugotrajniji. Stoga se ne treba čuditi što se toliko njih okupilo da pogleda mladog, vrlo zgodnog muškarca, a zatim ga, ako sredstva dozvoljavaju, kupi.
  Slavka je osetila veoma snažno uzbuđenje i miris skupog parfema, što je hiperseksualnog mladića još više uzbudilo.
  Glavni menadžer je najavio:
  - Muškarac Vjačeslav Kotovski je na aukciji. Star oko osamnaest godina, fizički apsolutno zdrav. Vrlo zgodna, oblina, nova u striptiz baru i seksi. Samo na jednu noć sa ženom koja može da radi sa njim šta hoće - samo da ne ubije ili osakati!
  Početna cijena je tradicionalno deset dolara!
  A dvije djevojke u kožnim odijelima, čizmama i maskama pažljivo su skinule prvo ćebe.
  Mladićevo prelepo visoko čelo i zlatna duga talasasta kosa su se otkrili.
  Pomisao da će sada biti gol pred stotinama pohotnih žena, na Slavku je uzbuđivala i on je zadrhtao.
  Ovo drhtanje izazvalo je osjećaj da je djevica stavljena na aukciju, što žene toliko uzbuđuje.
  I čuli su se povici:
  - Petnaest dolara!
  - Dvadeset!
  - Dvadeset pet!
  - Trideset!
  Jedna debela krava je zalajala:
  -Pedeset!
  Druga riba je šunjala:
  - Šezdeset!
  Čula se cika:
  - Sedamdeset!
  - Osamdeset!
  - Devedeset!
  - Stotinu!
  Nastala je pauza. Dječak je morao i dalje da se postepeno razotkriva, što se okomilo na ljepši spol.
  Ovdje su dvije djevojke skinule veo sa donjeg dijela lica. Otkrili su se zgodan nos, graciozna usta i hrabra brada mladića, kao i njegov vrat.
  Žene su počele da pričaju.
  Jedan je promrmljao:
  - Sto dvadeset!
  Drugi je zacvilio:
  - Sto trideset!
  Treći je urlao:
  - Sto pedeset!
  Debela žena je prosiktala:
  - Sto osamdeset!
  A jedna prilično mlada i prijatna žena reče:
  - Dvije stotine!
  Uslijedila je još jedna pauza. Sluškinje su sada otkrile mladićeva ramena i ruke. Bile su mišićave, lijepe i graciozne forme. Ne bodibilder, već glumački, zgodan borac. A koža tako zavodljivo sija.
  Žena koja je izgledala kao nilski konj promrmlja:
  - Dvesta pedeset!
  Žena reče malo prijatnije:
  - Dvesta sedamdeset!
  Druga djevojka mladog izgleda je zacvilila:
  - Trista!
  Starija žena je, naprotiv, graknula:
  - Trista pedeset!
  Predstavnica ljepšeg pola je rekla:
  -Četiri stotine!
  Mlada žena, očigledno i sama striptizeta, promrmljala je:
  - Četiri stotine i pedeset!
  Na aukciji je bilo mnogo mladih i lijepih žena. Čak se pitate zašto im trebaju korumpirani i izlizani žigoli od kojih se možete zaraziti.
  Jedna veoma ugledna dama je rekla:
  - Pet stotina!
  I opet je nastala pauza. Iznos još uvijek nije tako velik, posebno s obzirom na inflaciju dolara. I svakakve dame jedva čekaju da vide kako se svlači mladi, lijepi žigolo.
  Evo dvije djevojke u svečanim odijelima, čizmama i maski, skidaju još jedno ćebe.
  A cijeli torzo veoma zgodnog i istaknutog dječaka je gol. I možete vidjeti njegove trbušnjake, koji su raspoređeni kao komadići čokolade. I kakva glatka, sjajna koža koja blista u centru pažnje.
  Jedna od žena je rekla:
  - Šest stotina!
  Još jedan provjereni:
  - Sedam stotina!
  Treći je promrmljao:
  - Osam stotina!
  Starica je graknula:
  - Devet stotina!
  Prilično mlada i zgodna žena sa dijamantskim minđušama siktala je:
  - Hiljadu!
  I opet je nastala pauza. Svi su bili uzbuđeni da vide šta će se dalje dogoditi. Ovaj mladić je jednostavno divan. Bolji od bilo kojeg Apolla.
  Milijarderova supruga Elena mu se divila, ali još nije ulazila u cjenkanje. Zapravo, najzanimljivije će biti na kraju. Čemu žurba? Ovo je zaista veoma vredna roba. Iako je, s druge strane, Elena i dalje toliko lepa i seksi da kada bi zatresla bokovima, dotrčalo bi čitavo krdo zgodnih mladića koji bi takođe platili za seks sa njom.
  A dvije djevojke u kožnim odijelima i maskama ponovo su počele skidati još jedno ćebe sa zgodnog Slavika.
  I tako su otkrili njegove mišićave, lijepo oblikovane noge do koljena. I kupaće gaće. Dječak je bio toliko uzbuđen da je njegovo muško savršenstvo nabujalo. I bila je velika i omogućavala je ženi da pruži potpunu radost.
  Urlik je odjeknuo hodnikom.
  Žena nilskog konja promrmlja:
  - Petnaest hiljada!
  Onaj tanji je izdao:
  - Dvije hiljade!
  Žena u mačjoj maski je tvitala:
  - Dve petsto!
  Žena sa velom je rekla:
  - Tri hiljade!
  Žena sa dijamantskim minđušama je rekla:
  - Tri petsto!
  Starica je promrmljala:
  - Četiri hiljade!
  Devojka, koja je izgledala veoma mlado, zacvilila je:
  - Četiri i po!
  A žena prekrivena burkom je cvrkutala:
  - Pet hiljada!
  I opet je nastala pauza. Ovoga puta, za jednu noć sa žigolom, citirana je vrlo pristojna suma. Za pet hiljada dolara možete zaposliti pedeset prostitutki ne najgoreg nivoa. A običan, iskusni žigolo košta dvije stotine dolara za dva sata. Pa, neki su skuplji, a neki jeftiniji. A sada je iznos postao uredan, i to ne tako mali. Štaviše, u toku je rat, ruska rublja pada, a dolar raste. Ovdje nema vremena za debelo, volio bih da mogu živjeti!
  Ali, naravno, još nisu izneseni svi aduti. Djevojčice skidaju dječaku velike čizme s nogu. I otkrivaju graciozan oblik, sličan djevojačkim stopalima. I bez kose - kao bronzana statua. Preplanule, bose noge fantastično zgodnog mladića izluđuju mnoge žene.
  I sala opet urla.
  - Šest hiljada! - vikala je časna dama.
  Mlada djevojka je cvrkutala, pokazujući zube:
  - Sedam hiljada!
  Mlada, ali debela žena neprijatnog lica promrmlja:
  - Osam hiljada!
  Mlađa, ljepša žena sa dijamantskim minđušama je cvrkutala:
  - Devet hiljada!
  A žena, kojoj se zbog debele burke ne može utvrditi godine, cvrkutala je:
  - Deset hiljada!
  Glas joj je, međutim, bio mlad. I Slavka se razveselila. Misliti da je seks sa muslimankom za toliki novac super! A on već ima dvije i po hiljade dolara u džepu.
  Istina, to nije sve. Dječak, mišićav, vrlo zgodan, sjajan poput statue starogrčkog boga, nosio je kupaće gaće. A njegovo lijepo dostojanstvo i dalje je bilo vidljivo u svom svom sjaju.
  A dvije djevojke u crvenim odijelima i maskama skinule su dječaku kupaće gaće elegantnim, glatkim pokretom.
  Traka tkanine pala je na dječakove gole, preplanule, mišićave i vrlo elegantne, zavodljivo oblikovane noge, potpuno razotkrivajući Slavku.
  Osećao je divlji stid u sebi. Crveni, kao mlada djevica koja nikada nije okusila žensko tijelo.
  Warbler je zadrhtao, a srce mu je lupalo kao kamenje u zvečku.
  A njegovo drhtanje, stid i očigledna sramota imali su fascinantan efekat na žene. U stvari, on je tako sladak, neverovatno zgodan dečak sa zlatnom kosom, a takođe i devica, zbog čega lepši pol drhti od klonulosti.
  Žena debela kao nilski konj je viknula:
  - Petnaest hiljada dolara!
  Nešto vitka žena je rekla:
  - Dvadeset hiljada!
  Žena u monaškoj haljini promrmlja:
  - Dvadeset pet hiljada!
  Mlada devojka je zacvilila:
  - Trideset hiljada!
  Starica je graknula:
  - Trideset pet!
  Žena sa dijamantskim minđušama i prilično prijatnog izgleda rekla je:
  - Četrdeset!
  Još jedna predstavnica ljepšeg spola s velikom ogrlicom od biranih bisera oko vrata zacvilila je:
  - Četrdeset pet hiljada!
  I na kraju, žena u burki i prilično mladog glasa rekla je, okrutno i jasno:
  - Pedeset hiljada!
  Kao i obično, nastala je pauza na okruglom broju. Zapravo, za taj iznos možete kupiti dobar i nov auto. Ili iznajmite pet stotina ne najgorih prostitutki na sat vremena. Ili dvjesto pedeset iskusnih žigola na dva sata, ili petsto ne tako iskusnih i cool. Da li se isplati početi ovako?
  Štaviše, ovaj mladi zgodni muškarac može se kasnije iznajmiti za manji iznos.
  Elena, koja je tako dugo čekala, počela je da drhti od nestrpljenja. Kako je zgodan. A pritom se crveni kao djevojka i trese se kao jagnje pred klanjem.
  Menadžer je podigao čekić i počeo da govori:
  - Pedeset hiljada dolara puta! Pedeset hiljada dolara dva... Pedeset hiljada dolara...
  Elena je viknula glasom koji nije bio njen:
  - Šezdeset hiljada!
  Svi su se okrenuli. Videli smo vitku ženu sa oblinama koja je nosila masku. I sa veoma prijatnim i poznatim glasom.
  Slavka je baš želela da ovu lepoticu, prekrivenu maskom, kupi bar na jednu noć.
  Inače ga je uplašio susret sa arapskom ženom. Sam Istok karakteriše okrutnost. A mogu postojati jednostavno strašne perverzije. Iako ne može biti ubijen ili osakaćen, mora učiniti sve što traži žena koja ga je kupila.
  I ne odbijajte ništa.
  Međutim, lepotica u burki nije pokušala da popusti:
  - Sedamdeset hiljada!
  Elena je promrmljala:
  - Osamdeset!
  Zatvorena žena oštro reče:
  - Sto hiljada dolara!
  Urlik je odjeknuo hodnikom. Da, iznos za samo jednu noć sa žigolom je neviđen. Ali kada se održi aukcija, javlja se uzbuđenje cjenkanja, s kojim se teško nositi.
  I mnoge žene još nemaju muževe. One su ili udovice, ili su same prikupile svoj kapital, ili su uspjele dobiti nasljedstvo prije vjenčanja. Ili su muževi izmišljeni.
  Dakle, bilo je ko da uđe u nagodbu.
  Mlada devojka je viknula:
  - Sto deset hiljada!
  Žena pod velom je zarežala:
  - Sto dvadeset!
  Žena sa dijamantskim minđušama je rekla:
  - Sto pedeset!
  Tada je žena u burki viknula:
  - Dvije stotine hiljada!
  Elena je strastveno promrmljala:
  - Dvesta pedeset!
  Devojka sa ogrlicom od rubina je rekla:
  - Trista hiljada!
  Debela je zaurlala:
  - Četiri stotine hiljada!
  Tada je žena u burki iz sveg glasa viknula:
  - Milion dolara!
  Ovo je već ozbiljan i veliki iznos. Za takve sume kupuju slike, rasne konje ili čitavu vojsku prostitutki. Takođe možete naručiti elitnu prostitutku za hiljadu za noć. Štaviše, rublja pada i rat je i očekuje se da će biti samo gore.
  Nastupila je teška pauza. Za Eleninog muža milijardera milion dolara nije tako smrtonosna suma. Ali samo za mog muža. I za nju je to previše uočljivo. A cijeli milion koji je otišao sa vaših računa ne može se lako sakriti ili opravdati.
  I druge žene su se očito posramile ovog iznosa.
  Menadžer je podigao čekić i počeo da skandira:
  - Milion dolara jednom, milion dolara dva, milion dolara tri...
  Elena je glasno viknula:
  - Milion dolara i još jedan dolar!
  Menadžer je počeo:
  - Milion dolara i još jedan dolar jednom... Milion...
  Žena u burki je zalajala:
  - Dva miliona dolara!
  Urlik je odjeknuo hodnikom. Suma je bila tolika da ste mogli iznajmiti deset hiljada profesionalnih žigola na dva sata, ili dvadeset hiljada prostitutki na sat. Za takve sume kupljene su slike, skupi, rasni pastuvi, a već možete izgraditi vilu i nabaviti ne najmanju jahtu. I to u samo jednoj noći.
  Slava je ostao zapanjen, a oči mu se razrogačile: eto koliko on ipak vredi! Bogatstvo.
  Jedna od mladih devojaka iz publike, verovatno podlegla uzbuđenju cenjkanja, glasno:
  - Dva miliona i jedan dolar!
  Menadžer je počeo da skandira:
  - Dva miliona i jedan dolar puta! Dva miliona i jedan dolar dva! Dva miliona i jedan dolar - tri...
  Žena u burki je viknula:
  - Pet miliona!
  U hodniku se začulo zujanje među ženama. Ovo je već kolosalan iznos, moglo bi se reći bogatstvo. I sve to u samo jednoj noći. Ludo je reći. Čak pet miliona!
  Varbler kojem se vrtjelo u glavi, a dječak, crven od stida, drhteći od stida i uzbuđenja, graknuo je:
  Plašim se ovog mraka, beznadežnog i strašnog,
  odakle se nikad necu vratiti...
  To je šala, kakva slatka šala
  I san je san, a sad ću se probuditi!
  A glavni menadžer je počeo da objavljuje:
  - Pet miliona dolara puta! Pet miliona dolara - dva! Pet miliona dolara tri...
  Onda ga je jedna od žena sa dijamantskim minđušama uzela i rekla:
  - Pet miliona i jedan dolar!
  Tutnjava je prošla hodnikom. Iznosi su već bili jednostavno suludi. Iako je, na primjer, u prošlom vijeku neko iz Japana platio sto četiri miliona dolara za Van Goghovu sliku, postavivši rekord. Ali kakva je to slika bila: mrlja! Nije ni čudo što niko nije želeo da kupi Van Gogha tokom njegovog života.
  Ali ipak, platite toliko za jednu noć sa žigolom.
  Menadžer je ponovo podigao čekić i počeo da skandira:
  - Pet miliona i jedan dolar - jednom! Pet miliona i jedan dolar - dva! Pet miliona i jedan dolar - tri...
  Žena u burki je viknula:
  - Deset miliona dolara!
  Opet je buka u sali. A neke žene se više nisu mogle suzdržati i počele su gurati prste ili vibratore između nogu kako bi ublažile ekstremno uzbuđenje. Ovako ih je pokrenulo ovo nezamislivo cjenkanje. Ovo je zaista bilo super.
  Slava zapanjen: deset miliona dolara! A četvrtina ovog iznosa pripada njemu. Ne samo da će isplatiti mafiju, već će i sam postati bogat i poštovan čovjek. I tada će ga čekati veoma svetla budućnost. Žena ispod burke imala je mlad, prijatan glas, a nije ni jasno šta je sprečava da uzalud pokupi muškarce. Istina, mnoge žene vole da imaju potpunu moć nad muškarcima i komanduju im u krevetu. I zato, umjesto vibratora, ili ljudi sa ulice kupuju žigole.
  A Slava je još tako mlad i zgodan. A kad se nasmeje, kako su mu zubi sjajni. Zaista izuzetno prijatan i zgodan mladić oblina. Pa, kako možeš proći pored ovoga? Ovo je zaista najveći dar u svemiru.
  Iznos je već bio previsok. A prekidati ovako nešto je veoma opasno.
  A upravnica je počela da govori, pokazujući zube:
  - Deset miliona dolara puta! Deset miliona dolara dva! Deset miliona dolara tri...
  Elena je, pre nego što je čekić pao, očajnički povikala:
  - Jedanaest miliona!
  Buka u sali je veća. Jedna od žena je uzviknula:
  - Ovo je trgovac u suknji!
  Slavka promrmlja:
  - Tvoj žigolo vredi više,
  Šta to zaista vredi?
  Menadžer je podigao čekić i počeo da skandira:
  - Jedanaest miliona puta, jedanaest miliona dva! Jedanaest miliona tri...
  Tada se Elena uplašila. Ona lično nije imala taj iznos, samo je vikala iz tvrdoglavosti. A ako njen muž sazna za ovo, onda će se to i njoj dogoditi. Iako će u slučaju razvoda vjerovatno ipak tužiti neki dio bogatstva. I ona će postati slobodna. I barem će putovati oko svijeta, što će biti izuzetno cool.
  I zašto joj muž ne dozvoljava da napusti Moskvu - da on brzo umre, kopile!
  Ali u poslednjoj sekundi pre nego što je čekić udario po treći put, žena u burki je cvrkutala:
  - Dvadeset miliona dolara!
  Dame su se protresle i ušle. Walker. A tada je Elena osjetila uzbuđenje i samopouzdanje. Ova dama u burki je vjerovatno basnoslovno bogata. Pa neka se rasipa zbog svog hira. Neka u potpunosti plati zadovoljstvo sa simpatičnim, zgodnim i mišićavim dečkom.
  A Elena je rekla:
  - Sto miliona dolara!
  Sala je krenula i vrisnula. Vau! Pa, iznos za noć sa veoma zgodnim i zaobljenim dečkom. U kojoj mjeri morate biti požudni ili zaljubljeni da biste uložili tako divlji iznos u mladog žigola?
  Menadžer je podigao čekić i počeo da govori:
  - Sto miliona dolara puta! Sto miliona dolara dva! Sto miliona dolara tri...
  Žena u burki je viknula:
  - Dvesta miliona! - I dodala je. - Zaustavi cirkus. Nemate taj iznos i biće vam neugodno!
  Elena je promrmljala:
  - Kako znate da je?
  Žena u burki je odgovorila:
  - Znam! Ako kažem, znam!
  Menadžer je podigao čekić i počeo da govori:
  - Dvesta miliona dolara puta! Dvesta miliona dolara dva! Dvesta miliona dolara tri...
  Tada je jedna od žena u sali zacvilila:
  - Dvesta miliona i jedan dolar!
  Menadžer se prisjetio:
  - Ako ne uplatite iznos u potpunosti, bićete izbačeni i nikada nećete biti pušteni u aukcionu prostoriju.
  Žena sa tamnim naočalama je klimnula:
  - Znam! Ali sasvim spreman!
  Menadžer je počeo da skandira:
  - Dvesta miliona i jedan dolar puta! Dvesta miliona i jedan dolar dva! Dvesta miliona i jedan dolar tri...
  Žena u burki je rekla:
  - Petsto miliona dolara!
  Urlik je odjeknuo hodnikom. Žene su počele da masiraju između nogu i energičnije koriste vibratore.
  Slavka je odjednom videla da je njegovo muško savršenstvo počelo da jenjava. Predugo je bilo u uzbuđenom stanju. A onda je izgorelo.
  I urlik razočaranja odjeknuo je tribinama među pohotnim ženama.
  Menadžer je podigao čekić i počeo da peva, pokazujući svoje biserne zube:
  - Pet stotina miliona dolara puta! Petsto miliona dolara dva! Pet stotina miliona dolara tri!
  Nastupila je teška pauza, a menadžer je objavio:
  - Mladi žigolo, star oko osamnaest godina, Vjačeslav Kolobkov, prodat je dami u burki za petsto miliona dolara!
  Žena klimnu glavom:
  - Prebaciću novac sa tvog računa! A sada će on biti moj, cijelu noć!
  Na Slavku je bačeno ćebe. I stavili su mu lanac na snažan, mišićav vrat.
  Dječak je veslao bosim nogama iza svoje nove ljubavnice.
  Menadžer je primetio:
  - On je tvoj rob za noć! Samo ga nemojte ubiti ili osakatiti!
  Mladiću je prišla žena u burki. Njena ruka se ispružila i zgrabila dječakovo muško savršenstvo. Odmah je ponovo narasla i nabujala. I Slava je duboko pocrveneo, od stida i stida.
  Žena je lagano otvorila lice. Bila je vrlo lijepa, orijentalna, crnokosa ljepotica, stara ne više od dvadeset pet godina. Da, zaista je bila jako lijepa, iako na njenom licu nisu bili vidljivi tragovi šminke.
  Slavka je ispalila:
  - Da, i sami možete primati novac po noći!
  Žena klimnu glavom:
  - Znam! Kasnije ću vam reći zašto sam platio tako divlji iznos za vas! U međuvremenu, idemo u sobu! Vremena je malo, a ja želim da uživam u ljubavi poslednji put u životu!
  Dečak je bio iznenađen:
  - Zašto zadnji?
  Žena je odgovorila:
  - Zato što sam ja, princeza Esmigul, osuđena na smrt zbog preljube! A prekosutra u zoru će mi odseći glavu!
  Slavka je predložila:
  - Dakle, morate pobjeći!
  Princeza je odgovorila sa uzdahom:
  - Zakleo sam se Allahom da neću pobjeći! Stoga mi je, prije nego što je moj muž umro, dao svoj račun i dozvolio mi da radim i kupujem šta god želim za ovaj dan!
  Slavka se nasmijala:
  - Dakle, zato ste tako velikodušni! Nema smisla štedjeti!
  Klimnula je i odgovorila:
  "Ako me dobro služiš i ako mi se sviđaš, kupiću ti celu palatu, jahtu i šta god želiš, celu flotu automobila! Zato se potrudite!
  Mladić klimnu glavom:
  - Spreman sam i srećan da vam služim!
  Tako su ušli u posebnu, luksuznu sobu. Žena je ostala sama sa njim. Graciozno se skinula i otkrila savršeno preplanulo tijelo. Slavkino muško savršenstvo je toliko nabujalo da je spremno da pukne.
  Gola princeza klimnu glavom:
  - Dođi da se istuširaš sa mnom!
  Mladić i mlada žena ušli su u kupatilo, potpuno prekriveni zlatom.
  Tekli su topli potoci. I počeli su da peru prelepa tela.
  Žena klimnu glavom:
  - Znaš da radiš jezikom!
  Slava klimnu glavom:
  - Svakako!
  Princeza Esmigul klimnu glavom:
  - Pa radi! Hajde moj divni dečko!
  Mladić je kleknuo, zabio lice među noge, u lepo obrijanu pukotinu i počeo da radi jezikom, radeći nesebično i sa entuzijazmom.
  Mlada, lijepa žena je sladostrasno stenjala. I bila je veoma zadovoljna.
  Slava je takođe postajala sve uzbuđenija. Kako je bolno bolilo i peklo njegovo preuzbuđeno dostojanstvo. I radio je i bio blažen.
  Princeza je zastenjala, i na kraju, vrisnuvši sve glasnije, zatresla se u snažnom orgazmu i klonula.
  Zatim je kleknula i lice joj se približilo mladićevim preponama. I tako je obavila usne oko uzbuđenog, vrućeg, prijatnog mirisa penisa mladog i lijepog pastuha. I sama je počela da radi jezikom.
  Warbler se prisilio da još ne baci sjeme. Neka žena uživa u procesu lizanja glatke, slatke, ukusne glave muškog savršenstva, najljepšeg i najslađeg mladića u Moskvi.
  I princeza je poludjela, radeći sa penisom, jezikom i usnama. Njoj je jednostavno bilo neverovatno prijatno i lepo.
  Slavka se konačno nije suzdržala i došla je. Odbacila je burnu, slatku kašu, mladalačko sjeme. Princeza ga je pohlepno lizala jezikom, ne dozvoljavajući da promaši nijedna kap. A onda je naredila:
  - Hajdemo sada u pozu vrana! Ja ću te lizati, a ti ćeš mene!
  Slavka je klimnula u znak slaganja. Njegov jezik je ponovo počeo da vešto i energično masira princezin klitoris. Dok su jezik i usne mlade, lijepe žene opet bili primorani da oteknu i zagriju, mladi, elastični penis mišićavog i vrlo zgodnog i vještog žigola!
  
  KRALJICA I bosonogi rob.
  ANOTATION
  Mlada djevojka iz našeg vremena prvi put postaje kraljica. Ali zbog pretjerane okrutnosti, bogovi je pretvaraju u bosonogog roba. Međutim, mladu ženu vilenjaci oslobađaju ropstva i počinju super avanture.
  . POGLAVLJE br. 1
  Agripina je vidjela ceremoniju. Kao da se popne na prijestolje i sjedi na prijestolju posutom draguljima. A na glavu joj je stavljena kruna sa zvijezdama. I svi predsjednici, monarsi i drugi vladari svijeta kleče i hvale je.
  I vatromet leti u nebo i pucaju topovi. I sve blista. I ona je sada carica planete Zemlje. I pjevaju joj se fanfare, i sviraju orkestri. A prestona soba u kojoj sedi pedeset puta je veća od stadiona Lužnjiki. A na njemu je čitava vojska. Hiljade lepih devojaka u kratkim suknjama, golih nogu, sa mitraljezima na leđima, pozdravljaju je i skandiraju:
  Ti si velika boginja
  Car svih ljudi...
  Bezgranični element
  Ubijte sve svoje neprijatelje!
  Agripina je pokazala zube i zaurlala:
  Sekao sam neprijatelje na tangenti,
  Tako brzo ih udarim...
  Sve ispadne odlično
  Ja sam kraljica, ne poznajem sve gledaoce!
  Nakon toga su joj doveli prvu žrtvu. Bio je to Pavluša, zgodan, plavokos, mišićav tinejdžer od oko četrnaest godina. Nosi samo crvene kupaće gaće, a ruke i stopala su mu okovani. Dječak je bičevan i natjeran na koljena.
  Agripina je uzela u ruku teški bič od bodljikave žice i udarila Pavlušu. Dječak je vrisnuo od divljeg bola. A mlada, snažna, mišićava žena nastavila je da ga bičuje, i pevala, iskakavši zube:
  - Moji momci, moja beba,
  Ne spavaš u ovo doba,
  I dobićete vidljivu kvrgu,
  Bič na leđima!
  A moćna žena je tukla dječaka. I tako da je koža pukla i krv se izlila u mlazu. A Pavluša je vrištao od nepodnošljive patnje.
  Odjednom se začula strašna graja. Palata se srušila i zidovi su se srušili. I pred njom se pojavi ogroman, blistavi anđeo sa dva mača.
  Gromoglasan glas reče:
  - Ti si, svetska carice, prešla sve granice! Bićete kažnjeni za ovo. Svemogući Bog će vam oduzeti svu moć, i učiniti vas, koji sebe uznosite, poniženim.
  Udarila je grom. Palata je nestala, i sve sluge, i šefovi država također.
  A Agripina se, umjesto raskošne haljine i krune, pokazala kao polugola robinja u okovima. Na njenim bosim nogama i rukama bili su teški čelični lanci. Tijelo je bilo gotovo golo - samo jedna natkoljenica.
  I bila je okovana zajedno sa drugim gotovo golim robinjama. A njene bose, snažne noge spalio je vreli pustinjski pijesak.
  Agripina, moćna, veoma mišićava žena, uzdignute glave, i sama je postala robinja. A nadglednikova bič pala je na njena isklesana leđa.
  I bič je zviždao. Nadglednik čak nije bio čovjek. Ovo je ogroman, čupav medvjed, vrlo gadnog i ružnog lica. Sjeo je na kamilu i udario svom snagom na bivšu svjetsku caricu.
  Agripina je bolovala i jaukala. Prisjetila se kako je nakon hapšenja odvedena u prostoriju za pretres. Natjerali su me da skinem svu odjeću i počeli pregledavati moje snažno, djevojačko tijelo. To je učinilo nekoliko žena u bijelim mantilima. Kao da je ovo bolnica, a ne zatvor, i ne pretres, nego ljekarski pregled.
  Tada su mi naredili da čučnum ispred ogledala i obasjali ih reflektorima. Naravno, Agripini je lako da čučne. Ali neprijatno je kada te nekoliko žena u belim mantilima gladno gleda. Dive se snažnim, istaknutim mišićima, prikladnijima za muškarca nego za djevojku, koji se tako kotrljaju u pokretu.
  I njihove oči su požudne. Agripina ima tijelo vrlo snažnog dječaka s mišićima, a ne djevojčice, iako je koža glatka, čista, razvijenih grudi i širokih bokova. Ali ramena su takođe široka.
  Agripina čuči, ali joj svi ne daju komandu da stane. Sada je počela da se znoji, a njena preplanula koža je počela da blista, zbog čega još više liči na statuu starogrčke boginje ratnice.
  Konačno, umorila se od toga da je proždiru oči. A upraviteljica u uniformi mi je naredila da stanem na kvadrat i da mi bradu stavim u poseban zarez. Nakon toga je prkosno skinula tanke gumene rukavice i, uhvativši se za bradu, stavila prste u Agripinina usta.
  I neoprani su i znojni. I popela se iza obraza i ispod jezika. Agripina je bila ogorčena i, odgurnuvši je, zarežala je:
  - Stavi rukavice, kučko! Zarazit ćeš se!
  Nakon toga se nekako osramotila i potraga je prekinuta. Slikala se, međutim, gola, tako da su bile vidljive tetovaže. Valjali su ne samo prstima, već i golim tabanima. Čak su i rendgenski snimili želudac, očito sumnjajući da tamo možda ima droge.
  Nakon toga su me odveli pod tuš. Čak su mi dali i komadić sapuna, a zatim i peškir. Onda su nam dali uniformu.
  Agripina se nije posebno bojala zatvora. Naprotiv, bila je uvjerena da će biti najvažnija i najhladnija.
  Ali ćelija je bila malo tijesna, bilo je dvanaest djevojaka i mirisalo je na kantu.
  Odmah ih je izgradila i očistila. Zatim je tražila da se popravi toalet. I oni su je poslušali.
  Agripina je bila tvrda i u istražnom zatvoru. I mogla bi je natjerati da posluša.
  Ali sada oko nje ima dva tuceta devojaka u lancima, i ceo odred orkova sa bičevima.
  I ovi medvjedi su počeli žestoko tući Agripinu. I bilo je tako bolno da je čak i ova herojska žena urlala od patnje i tražila milost. U stvari, ispostavilo se da je to bila neka noćna mora. Zatim su joj okovali i vrat, što je bilo potpuno nepodnošljivo.
  Agripina se kretala po pijesku. I njeno raspoloženje je bilo minorno. Prebijena je i izgrebana, prekrivena krvavim mrljama. I okovi zveckaju i metal sija.
  Agripina, tiho, gazi. Pijesak je vruć i bolan za gole tabane. Iako još nema ništa - pune su joj noge tokom borbi i treninga. Kako je sa robinjama? Mnogi od njih nisu uvijek išli bosi, a ni tabani nisu tako grubi. I toliko peče da se čak pojavljuju plikovi.
  Mlada žena hoda i užasnuto razmišlja: u lancima je i robinja, na čija leđa s vremena na vrijeme padne bič. Ali uskoro će se pobuniti i preuzeti vlast nad ovom planetom.
  Moćna, mišićava dama privlači pažnju orka. I s vremena na vrijeme su je udarali bičem ili bodljikavom žicom.
  Agripina je viknula u odgovor:
  - Udari slabo!
  I u tom trenutku se sve promijenilo. Tačnije, oštre, usijane strijele doletjele su na orke iza dine. Probili su čupave medvjede, i izašli iz očiju, i probili prepone i grudi.
  Agripina ga je uzela i jurnula, zveckajući lancima, na orka. Probila mu je glavu lancem.
  I pevala je:
  - Ja sam kao prokleti đavo! Uništiću glavni grad!
  Vilenjaci su iskočili iza zasjede na preživjele orke. Bili su predstavnici ovog glamuroznog naroda, na malim i gracioznim jednorozima.
  Orci su brzo ubijeni i izbodeni na komade. Nakon toga su djevojke počele da se oslobađaju svojih lanaca. Takođe, uz pomoć magije čarobnih štapića, Agripina je oslobođena lanaca.
  Mlada žena je postala slobodna. I moćan, sa grudvama mišića.
  Nakon toga je imala cijeli tim djevojaka. I tako su prekrasni ratnici gazili svojim bosim, isklesanim nogama kroz pustinju.
  Agripina je pjevušila, pokazujući zube:
  Trče krivudavom stazom,
  Gola devojacka stopala...
  Umoran sam od gnječenja buba,
  Želim da zadirkujem svoju sreću!
  Devojke su takođe bile veoma agresivne i borbene. Htjeli su pjevati i skakati. A noge su im, zaista, graciozne, iako iscrpljene, oborene i probušene.
  Ovo je tim koji maršira. A s njima su bili vilenjaci na jednorozima i sa lukovima.
  Agripina se osjeća snažno i pjeva:
   Od vremena Spartaka - ova vjera živi,
  Da nikada ne bi trebalo da bude robova na svetu!
  Ako je majstor drzak - grije stomak šporetom,
  A seljak se ukočio na hladnoći - vjerujte, nije sudbina!
  
  Ruski momak Spartak je potegnuo svoj mač za nas,
  A iza njega reka se beskrajno dizala za potlačene...
  Ako si muškarac, čast je vrednija od života,
  Ako želite da život teče u sreći svijeta!
  
  Stenka Razin je hteo da ispravi tabor robova,
  Da postoji volja, svako može da kontroliše...
  I ljudi poput njega nisu mogli prihvatiti sramotu,
  A iza njih je bio narod - bezbrojna vojska je marširala!
  
  Mučenje, kolac i kolac su argumenti kraljeva,
  Svako želi da zauvek sve sebi ugrabi!
  Ali sloboda je, vjerujte mi, miljama odvojena od kruha i meda,
  I takav san već dugo gori u našim srcima!
  
  Došao je grom - oktobar, a sada naša moć,
  Zemlja gori, puno je krvi i bola!
  Ali Isus neće dozvoliti da pravednici propadnu u paklu,
  Onaj ko je bio žestoko bičevan biće srećan i dobrim stvarima!
  
  Lenjin je otvorio vrata, Staljin hrabro vodi,
  Svakim korakom sve smo bliži svetom cilju!
  Ali sotona je došao, četrdeset prve zle godine,
  A sada nam krv juri iz vene kao potok!
  
  Mi smo država sa vama; naša čast je tvoj život,
  Nikada ne bacite narode Rusije na kolena!
  Držite se Rusije, borite se za otadžbinu,
  To je smisao i sol hrabrosti generacija!
  
  Firer je odvratan leš, pa, Rus je div,
  A Čečeni, Uzbekistanci i Rusi su ujedinjeni!
  Komunizam je monolit, ideal za dušu,
  A police protivnika potpuno su razbijene!
  
  Mlade kosmos zove - rog poziva pozivno,
  Biće nova granica, iza Marsa!
  Gradimo komunizam - ukinuli smo rublje,
  Bilo kakvo državljanstvo nije bitno!
  
  Ceo univerzum će, verujte mi, sada postati crven,
  Biće kapije u nebo - crvene zvezde.
  Čovjek, brate, bila je bijesna zvijer u prošlosti,
  A ljubav i ljepota se pjevaju u čistim himnama!
  
  Zato ne štedite svoju bešćutnost i lenjost,
  Za našu Otadžbinu, boreći se kao soko!
  A vi vojnici radite i noću i danju,
  Neka rajski vrt cvjeta i daje slatki sok!
  Agripina je pjevala sa svojom golonogom ekipom. I odjednom sam se uhvatio kako mislim da je ona za komunizam. Pa, Agripina nije poznavala sovjetska vremena: bila je premlada. Uskoro će joj biti trideset sedam godina, a godina je sada 2023. Dakle, čega se može sjetiti o sovjetskoj moći? Ovo je legenda, u njenim očima i umu. Agripina je, kako kažu, dijete svog vremena. I, naravno, čuo sam ne najbolje kritike o sovjetskim vremenima. Kao, zaista, čak i takve stvari kao što su banane je nedostajalo. Da, i bombone i žvakaće gume. I bila je rijetka nestašica farmerki. A pod Gorbačovim su čak i gorka votka i cigarete nestale sa polica. Dugi redovi, kuponi, kartice, prazne prodavnice, totalne nestašice - to je ono čega se ljudi sjećaju iz sovjetskih vremena.
  I niko ih nije hteo nazad. U svakom slučaju, u Moskvi su komunisti čak i u teškim devedesetim godinama sakupili neznatan procenat glasova. Ali Agripina je bila veoma bogata, i naravno za kapitalizam. Pa zašto je odjednom počela da peva o levičarskim idejama?
  Mlada žena se udarila pesnicom u bradu i siktala:
  Naš kralj, izabranik neba,
  Naš kralj je kao sablasni demon...
  Naš kralj, glasnik sudbine,
  Naš kralj si samo ti!
  Lucifer! Lucifer! Lucifer! Lucifer!
  Agripina je to prihvatila s divljom radošću i zapjevala:
  - Ti si veliki Lucifer, bacio si zrak na svjetlost,
  I sveti mač rata presekao je tajnu!
  I opet je djevojka, tačnije, odrasla i iskusna žena, počela pjevati;
  Naš kralj, nebeski glasnik,
  Naš kralj je poput sablasnog demona.
  Naš kralj, izabranik sudbine,
  Naš kralj si samo ti!
  Lucifer! Lucifer! Lucifer! Lucifer!
  Ovako je ratnik pjevao i gazio pustinjom. I njeno raspoloženje je bilo pozitivno. Zašto bi bio maloljetan?
  Ali ovdje je opet vidljiv nemir. Vilenjaci su primili signal da se orci približavaju. I poredali su se u polukrug. Polovina jahača bili su vilenjaci. Prelepe devojke, skoro gole, ali prekrivene skupocenim nakitom.
  Očigledno su bili spremni za borbu do smrti.
  Agripina je udarila bosom, snažnom nogom. I teški luk se pojavio u njenim rukama. Veliki, u koji možete staviti popriličan broj strelica.
  Djevojka, tačnije ženski heroj, pjevala je:
  Oblaci su došli od krvopija,
  Pakao je izbio iz Zemlje nedaleko!
  Zmija puzi panzvale, zvečarka,
  Oblaci su obasjani krvlju!
    
  Talasi plamte, prskaju kao paklena oluja,
  I sresti će vojsku najhrabrijih drznika!
  Zaštitićemo prelepe slatke žene,
  Bićemo dostojni podviga naših očeva!
    
  Zemljo moja, kako si bolno stenjala,
  Protivnik je ostavio stotinu tragova rana!
  Ali hajde da odbacimo orke, kad jednom siđemo sa pijedestala,
  Pošast poletnih godina neće dugo trajati!
    
  I smrt se već zabeli iza oblaka,
  Ali naše misli jure u nebo!
  Zgazimo zloglasne zlikovce u prah,
  I, znate, rastrgat ćemo orke na pola!
    
  Ne poznajemo mir i starost trune,
  Mi smo djeca naše svete Otadžbine!
  Sve svetlo se borilo sa medvedima,
  Mi smo izdanci ovih moćnih korijena!
    
  I ta zla bomba je eksplodirala silinom,
  Šta nas briga za eksploziju granate, ovaj grom!
  Elfi borci su sposobni za mnoge stvari,
  A za Firera, vrh će postati dno!
    
  Pakao podzemlja, pakao je planuo,
  Puzeći uz stenu sa cijevi grabežljivog "Tigra"!
  I sav umor je istog trena odletio sa nas,
  Vrijeme zabavnih igara je prošlo!
    
  Granata u mojoj ruci, kobno bacanje,
  Tigar je snažno pogođen u njušku!
  I Firer u kotao u tatarskoj kotlarnici,
  Da se svijet ne otkrije vilenjacima!
    
  Medvjed se trese od bijesnih salva,
  Ovdje se zastava vijori iznad Rajhstaga vilenjaka!
  I sunce je gorelo nad domovinom,
  Na kraju krajeva, Rajh Orkova je pretvoren u prah i pepeo!
  Agripina je pjevala, a ostale robinje i vilenjaci su zapjevali. Sve je izgledalo veoma cool i jednostavno neverovatno.
  I robinje su imale lukove u rukama, a par je čak imao i samostrele. I povukli su tetivu i počeli da gađaju strijele. Jurili su u luku i probijali orke koji su napredovali.
  Ove životinje, čupave i smrdljive, jurnule su u bitku s divljim i pomamnim bijesom.
  Ovo je zaista bila bitka. Vilenjaci su, gotovo goli, pucali iz lukova. A muški vilenjaci su koristili moćnije i smrtonosnije samostrele.
  Izbacili su vijke velikom snagom. Koja se okretala i probijala orke koji su se penjali da napadnu. I zadali su im strašne udarce.
  Jedan od vilenjaka, noseći dragocenu krunu, zaurlao je:
  - U svetom ratu biće naša pobeda! Vilenjački barjak naprijed - slava palim herojima!
  I tako je pustila veliku strijelu, povlačeći tetivu bosom nogom.
  I opet, dok urla:
  - Ništa nas ne može zaustaviti! Niko nas neće pobediti!
  A vilenjaci su, zajedno sa robinjama, gađali orke strelama. I bili su potpuno pokriveni. To je bila njihova vrlo agresivna panorama borbenih dejstava.
  Ratnici su se pokazali jednostavno super, demonstrirajući fenomenalnu i neshvatljivu snagu.
  Pa opet pjesme glamuroznih i vrlo razigranih ljudi.
  Ne postoji ništa istinitije od novčića
  Ona zaista sija bez laži!
  U stvari, dublon je vladar svijeta,
  Njegov oslonac je jak mač i štit!
    
  U njemu su skriveni paganski bogovi,
  Kao sunce, blistavo zlatno lice...
  Iako još ima parazitskih razbojnika,
  Ko je počeo da trguje svojim dušama!
    
  Novčić je idol i arhanđel,
  On je spasitelj, uništitelj svega.
  Bez zlata, unajmljeni damast čelik vene,
  Bez novca, uspjeh u borbi neće doći!
    
  Ali šta hoćeš, čoveče srce,
  Želim da ti kupim besmrtnost...
  Da pohlepno otvorim vrata blaženstva,
  Da plete nit vekovnog života!
    
  Ali može li to dobiti i duplon?
  Može li zlatni krug sanjati?
  Da starac sa kosom ne dođe sa pozdravom,
  I nije stavio pečat na čelo u mrtvačnici!
    
  Iako ti treba puno sreće za novčić,
  Da se prepustimo grijehu do mile volje!
  Ali čovek nema moć nad strašću,
  Djevojke su za njega kao proso za pijetla!
    
  Želi da dobije mnogo do stomaka,
  Jedite fazane, pude ananasa.
  Iako ne možeš jesti dok ne umreš,
  Čak i ako ste izuzetno cool sa novcem!
    
  A kovčeg, čak i previše košta,
  Jer u njemu ima mjesta za kraljeve!
  Na kraju krajeva, anđeo će nacrtati nulu na obrascu,
  Udarac u čelo i štap u mozak!
  Žene ratnice, naravno, nisu inferiorne u borbi. I tako, kada su orci, pretrpevši velike gubitke, provalili u bojište, ljepotice su upotrijebile svoje mačeve.
  Albina se nasmiješila. Dva mača su se odmah pojavila u njenim rukama. Mahnula je njima, zavrtela mlin, odsjekla par glava orka i siktala:
  - Naleteli ste na pogrešnog!
  A onda je golom petom uzela i udarila generala orka u bradu. Pao je kao vreća peska. I njegova slomljena vilica je počela da pada niz zube. I sve je izgledalo tako lijepo i cool. Šta su devojke pevale u horu sa kolosalnim entuzijazmom:
  Molim, Gospode, da dan ne bledi,
  Neka pogled devojke bude zauvek mlad!
  Tako da naš vitez lebdi iznad stena,
  Tako da je pokrivač jezera jasniji od kristala!
    
  Kakav je divan svet Bog stvorio,
  U njemu su jeli srebro, a javor je bio rubin!
  Tražim devojku, Božiji ideal -
  Da bi to učinio, sjekao je neprijatelje u bitkama!
    
  Zašto je mladiću tako teško srce?
  Šta želi pronaći na ovom svijetu?
  Zašto je veslo slomljeno?
  Kako riješiti splet velikih problema?
    
  Želim, Bože, i ja da budem srećan,
  Pronađite svoj nebeski san!
  Da se nit sreće ne prekine,
  Staviti liniju ispod staze, balastnu liniju!
    
  Ali šta da tražim u meri bez ljubavi,
  Šta bi moglo biti vrijednije za djevojku?
  Teško je graditi sreću na krvi,
  Možete samo plivati duž njega u pakao!
    
  Odvajanje je za mene mučenje
  Rat je i dalje takva noćna mora!
  Evo njegove noge u stremenu, osedlao konja,
  Iako je zli ork, dželat je podigao sjekiru!
    
  Odvode nam ćerke,
  Muče ih i spaljuju njihova tijela vatrom!
  Ali mi ćemo nanijeti poraz Fireru,
  Znajte da naš Vilenjak nikada nije umro!
    
  hajde da se venčamo posle zlog rata,
  Onda će se deca smejati!
  Svi su mi oni u krvnom srodstvu,
  Ja lovim, biće debela divljač!
    
  I hrast, kao smaragd, njegovo lišće,
  Rekao je - momak je uradio odličan posao!
  Neka tvoja savest bude čista kao kristal,
  Ali samo pozitivne strane u bilanci će biti brojevi!
  Ovo su pevačice ovde, ove neverovatne i jedinstvene devojke. Koje bi, ako bi krenule da se bore, onda čupavi medvjedi nisu mogli da im odole.
  Agripina je, cereći se svojim malim licem, siktala, odsecajući još par glava orkova svojim mačevima:
  - Sve mogu, i videćeš!
  Zatim je bosom nogom zabila u prepone jednog oficira, jednog od agresivnih i čupavih medvjeda. I stvarno ga je uzela i tukla mu jaja. Ova devojka je zaista bila supermen.
  I protiv toga će vjerovatno bilo koja vojska čupavih medvjeda biti nemoćna.
  Agripina se naceri i stavi prste u usta. I dunula je svom snagom. Čuo se užasan, agresivan, strugajući zvuk. Kao da je koža otrgnuta iz vazduha.
  A nekoliko stotina ogromnih lešinara koji su kružili nad bojnim poljem doživjeli su srčani udar i pali su poput tuče. I njihovi oštri kljunovi počeli su probijati lobanje puzajućih orkova i cijepati kosti. I, bukvalno, izbacivanje mozga.
  Agripina je izvela leptirski manevar svojim mačevima, odsjekla nekoliko glava ove velike bande medvjeda i zaurlala:
  - Ja sam kul, mogu sve da kontrolišem,
  Jasno je, jasno je!
  I cela zemlja drhti,
  Zgnječim ih golom petom!
  Nakon čega su orci, ne mogavši to izdržati, krenuli u masovni bijeg. Djevojčice i vilenjaci su pohrlili da ih progone, a u isto vrijeme izvodeći borbenu i agresivnu pjesmu;
  Noćna mora uvijek dolazi kao zmija
  Ne očekujete ga, ali on se provlači kroz vrata!
  Srećna ste, velikodušno nahranjena porodica,
  Vi ne znate da postoje ljudi koji su zveri!
  Sada je napad poletne horde počeo,
  Tatari nas zasipaju strelama!
  Ali mi smo rođeni za hrabar podvig,
  I izdržaćemo okrutne udarce!
    
  Niko ne zna da li je Bog dobar
  Čovek je postao tako okrutan!
  Smrt vec pesnicom kuca na prag -
  I Wezelbub je gurnuo svoje rogove iz vrućine!
    
  Da, ovo su vremena starih predaka,
  U šta smo se tako kul upali!
  To nije ono o čemu je moj san bio,
  Ovo nismo išli, kroz daleke planine!
    
  Ali ako se nađeš u paklu,
  Ili bolje rečeno, u svijetu bola, ropstva, bitke!
  i dalje ću zadržati nadu,
  Neka vaše srce otkuca sve ritmove!
    
  Ali iskušenja su naš lanac,
  Koja neće dozvoliti da misli budu lake!
  I ako je potrebno, morate izdržati,
  A ako vičeš, onda na sve strane!
    
  Pesnik, on je tekstopisac i nevaljalac,
  Ali ne na vrućem bojnom polju!
  Podli neprijatelji otadžbine će umreti,
  Biće sahranjeni brzo i besplatno!
    
  Sada uzmi i pokloni se Hristu,
  Prekrsti se, ljubeći lice ikone!
  Vjerujem da ću ljudima reći istinu,
  Gospod će nam dati pekulijum kao nagradu!
  
  DARTH VADER VS SATAN
  Vodeći bojni brod Darth Vadera, nalik ogromnom gvožđu, približavao se planeti Zemlji. Iza njega su se kretali drugi brodovi donoseći smrt galaksiji i zadivljujućim temeljima svemira iz jednog anti-sveta u drugi. Ugaona, svemirska imperija Sitha. A pored njih, aerodinamične, slične grabežljivim piranama - totalitarna formacija Stelzanata.
  Dva metra visoki maskirani nasilnik širokih ramena i velikih rogova na kacigi žestoko je tutnjao:
  - Ne možeš pobjeći, Luke Skywalker! Ili ti ili ja, ali nama obojici nije mjesto u galaksiji!
  Ne inferiorna od Darth Vadera po visini i širini ramena, zaobljena i atletska Lyra Velimara aktivno je tresla svojim veličanstvenim poprsjem. Borbeno odijelo na djevojci generalki bilo je apsolutno prozirno i nije skrivalo nijednu crtu njenog mišićavog, djevojačkog tijela. Ratnikova bronzana koža bila je besprekorno glatka, a bradavice su joj svetlucale pod reflektorima poput rubina.
  Darth Vader je pogledao ljepoticu pohlepnim pogledom. General s dvije zvijezde Stelzan (svemirsko carstvo toliko krvoločno i sklono osvajanju da je, u poređenju sa svojom pozadinom, moć crnog Sitha nevina beba!), izgledao je prkosno seksi.
  Ali šta može, nesrećni invalid? Koristiti kibernetičku protezu?
  Lyra, presrećući njegove misli, reče pobjedničkim tonom:
  - Ne očajavaj, prijatelju... Na Zemlji postoji Solomonov prsten, koji ima toliko moćnu magiju da je u poređenju sa njim, moć Lukea Skywalkera samo mlaz dima cigarete!
  Darth Vader, nasilno ispuštajući zrak ispod svoje maske, graknuo je:
  - Hoću li moći da sebi nabavim pravo, živo telo?
  Lyra, čija su se loptica mišića ljupko kotrljala pod njenom bronzanom kožom, rekla je kroz smijeh:
  - Džini i ifriti mogu sve! Ovo je moć nad univerzumom!
  Darth Vader je neuglas pjevao:
  - Da, nesrećni univerzum je zamrznut,
  Postoji bezbroj zlih duhova!
  Solomonov mrski prsten -
  Lansirao i razbio glavu!
    
  Ali znaj da Vader sigurno nije pijun,
  I ne možeš vječno hodati pod jarmom...
  Pretvara zle neprijatelje u vatrene žile,
  On će postati vladar svjetova!
  Lyra je plesala kao odgovor i uperila svoj elegantan, dug i oštar prst u plavu loptu:
  - Evo dolazi Zemlja!
  Lepa atletičarka je glasno pevala:
  - Zemlja je u prozoru, zemlja je u prozoru, zemlja je vidljiva u prozoru... Uperili smo blastere, izmerili razdaljinu, pa ćemo čovekovu kuću spaliti do temelja!
  Međutim, vanzemaljci su se prerano obradovali. Vijest da se pojavilo na desetine velikih ratnih brodova, koji izranjaju iz tame svemira u Zemljinoj orbiti, izazvala je tešku paniku među svim strahovima i vladama plave planete. Vanzemaljski brodovi sa hiljadama vojnog oružja i brojnim emiterima ostavili su neodoljiv utisak na ljude.
  Pedeset brodova - dvadeset pet carskih i dvadeset pet Stelzanata.
  Paklena moć nad Zemljom... I iz nekog razloga ljudi nisu baš vjerovali da su vanzemaljci došli u miru.
  Lyra Velimara je predložila Darthu Vaderu:
  - Dozvolite mi da pročitam apel zemljanima!
  Crni gospodar je bio ogorčen na ovaj odlomak:
  - A zašto ti? Imamo isti broj brodova!
  Prelepa devojka je zatresla snažnim, bikovskim vratom i zahihotala:
  - Da, kad ti vide lice uplašiće se...
  Darth Vader je zaglušno urlao, a glas mu se gušio poput tigrova u omči:
  - I moramo uplašiti zemljane! Neka odmah podignu šape!
  Lyra Velimara, koja je već imala iskustva u uništavanju i osvajanju planete Zemlje, zahihotala se i primijetila:
  - Vreme je, vreme je, na radiju - govorio je Bojarski... Svojim pijanim glasom - uplašio je ceo svet!
  Crni gospodar je pojurio prema hologramu, pokušavajući da zgrabi kontrolni skener. Lyra je svojim razigranim malim prstima zgrabila Dartha za masku i odbacila ga, nasilnika. Vaderovo borbeno odijelo je glasno zagunđalo i zaiskrilo.
  A bronzana harpija Lyra se nasmijala:
  - Zar ne znaš, kretenu, da prvo treba pustiti damu!
  Hiperionski topovi Carstva Stelzanat oborili su svoju zapaljujuću vatru na satelite koji su se okretali u zemljinoj orbiti i druge proizvode ljudske aktivnosti.
  A onda se pojavila i sama Lira Velimara. Odmah se pojavio na svim ekranima, čak i isključio televizore i kompjuterske monitore. Izgledala je gola i prelepa, sa četiri kibernetičke igle u kosi, bljujući šarm i magiju uništenja. Pravo božanstvo u univerzumu grube sile!
  Sjajna lisica poče da cvili kao slavuj:
  - Zemljani! Nećemo osvojiti tvoj jadni mali svijet. Predaleko ste od nas da biste mjerili carstvo po lokaciji velikog garnizona. - Djevojčine oči od safira, topaza i smaragda bijesno su bljeskale, ili čak plamtjele, poput zraka hiperlasera. I glas je postao mnogo hladniji. - Trivijalno ćemo vas rasturiti na kvarkove, a uz pomoć hipermagogravitatora poslaćemo vaše duše u podzemni svijet, na vječne paklene muke!
  Ovo je zvučalo zastrašujuće, ali činjenica da je takvu glupost prenijela gola i vrlo ukusna žena izazvala je ne toliko užas koliko smijeh!
  U ovom trenutku pojavilo se prijeteće lice u crnoj maski i zaurlalo kroz škrge od hipertitanijuma:
  - Ukratko, dajte nam Solomonov prsten prije nego vas potpuno uništimo!
  Lyra je protresla preplanule grudi, sikćući:
  - Uništavanje je veoma bolno!
  Darth Vader je dodao, tresući šakom u kojoj je bio čvrsto stegnut crveni svijetleći mač:
  - I kastriramo bez anestezije!
  Neki na planeti Zemlji su se smijali, neki plakali, a neki su počeli da doživljavaju nervne kolike. I samo je jedna osoba na plavom mjesecu osjetila istinsku radost u sebi. Turski predsjednik Erdogan polako je prišao ogledalu. I pokazao je smokvu. Divio sam se pjenušavom kamenu koji je tako skladno krasio kažiprst moje desne ruke.
  Nasljednik osmanskih sultana je urlao:
  - Želiš li Solomonov prsten? Zašto ne biste dali i wigwama nemački?
  Darth Vader, uvidjevši kroz holografske slike pretjerano veselu reakciju zemljana, graknuo je:
  - Moramo da objavimo ultimatum narodu!
  Lira Velimara izlegla je zenkove blistave svim duginim bojama:
  - Kakva je ovo stvar?
  Darth Vader, s pobjedničkim tonom u bezdanjim zdencima očiju, objasnio je:
  - Ovo je internacionalna reč. Uništenje zagarantovano!
  Lyra se zahihotala i primijetila, puštajući iskre iz svojih dugih, monotomski naoštrenih noktiju:
  - O momci! Samo meso se može uništiti... A Magogravity će biti još hladniji!
  Darth Vader je uključio sve grav-magične emitere novom, neverovatnom snagom. I počeo je zaglušujuće napadati belugu.
  A kakav je glas imao crni gospodar, čak i njegov oklop postao je užaren:
  - Ultimatum! Ultimatum! Izbrisaću te u anihilator!
  Lira Velimara zaljuljala je svoje raskošno poprsje i zavrtjela raskošnim bokovima. Istovremeno je zacvilila, prisjećajući se zemaljskog folklora:
  - Ruska mafija, rodila si smrt! Vodka sa vodonikom uništila je muške penise! I mi imamo kosmičku sabantuya moć!
  A zapjevat će ratnici velikog Stelzanata:
  - Nismo mi patetični insekti - super nindža kornjače... Puške - Čeburaškine uši - sve ćemo spaliti kao upijač!
  Svemirski vanzemaljci su postavili ultimatum, ali nije bilo efekta. A onda je Lira Velimara predložila:
  - Hajde da se smirimo... Hajde da ćaskamo na BASIC-u?
  Darth Vader je, uz svu svoju glupost - šta možeš uzeti od mozga, bez hiperplazmičkog punjenja, tutnjao:
  - Da li je to kada se agresivni pregovori vode svetlosnim mačem?
  Lyra je namignula i bosom nogom odgurnula kockastog psa konjske glave. Mješavina šahovske ploče, viteza i krokodila je zacvilila i uvrijeđeno zavrtjela vrh. Djevojka-generalka je zabola stopalo tako da ju je vrela ultraplazma golicala po goloj peti i zaurlala, odmahujući glavom u sedam boja:
  - Ne, zgodni! Umesto svetlosnog mača, bacićemo termokvark bombu!
  Darth Vader je isplazio svoj dugi, zmijski jezik, dobijen kloniranjem, i prošao njime duž slanih rubova svoje maske. I iskreno škripi kao pokvareni motor sa unutrašnjim sagorevanjem:
  - Volim termokvark bombe, a termopreonske bombe još više!
  Lyra je hirovito napravila grimasu i ponovo pokrenula nogu, ovaj put na mačku prekrivenu listovima koprive:
  - Ne znaš da kuvaš sa preonom!
  Crni lord je logično odgovorio:
  - Ako ne znaš kako, naučićemo te, ako nećeš, nateraćemo te!
  Lyra je zatresla šapom koja je bila udarena o vilicu vojnika:
  - Uništenje hiperplazme! Jedan termokvark projektil!
  Plavi talas je tromo buknuo iz široke cevi gravitacionog topa. Mala raketa, veličine obične lubenice, pojurila je na površinu planete Zemlje.
  Lyra Velimara je galopirala poput vretenca, a s njom je bilo nekoliko golih Stelzanathovih ratnika.
  Darth Vader je načičkao svoju masku šašavim osmijehom.
  - I šta će biti sada?
  Ali anihilacijski snimak nije vidljiv čak ni radarima - brzina fotona koji emituje zvijezda je previsoka!
  Vladimir Putin nikada nije imao vremena da sazna za napad. Ponekad je neznanje posljednji čin milosti Svemogućeg.
  Hyperplasma Gehenna progutala je vrhovnog komandanta najmoćnije vojske na planeti Zemlji. Milioni ljudi su isparili, pretvorivši se u plazmu i hiperplazmu, prije nego što su mogli shvatiti katastrofu koja se dogodila.
  Latice su cvetale stotinama hiljada jezika smrtonosnog uništenja, svaki sa svojom jedinstvenom nijansom, i dinamičnim obrascem uništenja.
  Džinovska smeđa gljiva podigla se na visinu od više od 500 kilometara, a eksplozijski talas, koji je nekoliko puta obleteo zemaljsku kuglu, izbio je sve prozore čak i u Sjedinjenim Državama. Sjaj je zahvatio celu jonosferu, u svom njenom neizmernom mnoštvu boja i cvasti. Šok je izazvao dizanje ogromnih talasa cunamija. Više od dvije stotine metara vode prekrilo je sve kontinente, potopivši desetine hiljada brodova. Dalekovodi su bili pokvareni, gradovi su uronjeni u mrak, samo tu i tamo prekidani ognjenim mrljama požara.
  Od sada je na planeti Zemlji počela nova era. Zavladao je Zmajev sat.
  Kao odgovor na demonske tokove hiperenergije, Solomonov prsten je dobio snažno pražnjenje.
  Erdogan je osjetio moć mnogih stotina hiljada džina koji su ulazili u njega. Predsjednik Turske je odmah pocrvenio i počeo da otiče. Običan čovek sa malim antenama bubašvaba (što mu daje sličnost sa Adolfom Hitlerom!) raste kao lavina koja se kotrlja niz Everest.
  Civilno odijelo osmanskog diktatora je puklo, a mišići su mu počeli skokovito rasti. A sada su Edroganova ramena koja su se širila naslonjena na svod drevne sultanove palate.
  Neko vrijeme, nabujali mehur je nastavio da se širi sve dok se, konačno, mermerni zidovi nisu srušili. Brojni turski tjelohranitelji bili su raštrkani u različitim smjerovima. A polugole robinje iz harema osmanskog diktatora, uplašeno udarajući golim nogama, razbježale su se ili otpuzale ako nisu imale sreće da budu zgnječene.
  A Edrogan je nastavio da raste, poput supermena u veličini. Pod njegovim čizmama spljoštene su zgrade glavnog grada Turske Ankare. Osmanski diktator je već viši od Everesta. A sa zvjezdanih brodova Stalzanata i Carstva Crnog Sita, njegova visoka silueta je vrlo jasno vidljiva.
  Lira Velimara je požudno gugutala:
  -Kakav veliki momak... Ima dostojanstvo - verovatno odlično!
  Darth Vader, lupkajući maskom tako da je slika na njoj postala mutna, promuklo, grakće:
  - Ovo je kolos sa stopalima od gline!
  Lyra je ispustila nekoliko munja iz očiju i zagugutala:
  - I očigledno glas mora biti anđeoski! - Prati namigivanje, svojstveno izuzetno skupoj prostitutki. - Pevaj cvet, ne stidi se!
  A turski diktator Edrogan nastavio je brzo da buja, poput balona na naduvavanje. I što je najopasnije, u njegovim se rukama pojavio dug i brzo rastući mač.
  Edrogan je već hiljadu nautičkih milja visok i to nije granica. A koliko je turski diktator postao mišićav - ogromni mišići se bukvalno izboče i tresu - pozavideće im bilo ko, čak i najzategnutiji bodibilder.
  A njegov mač blista poput zvijezda koje su isprepletene u cvat nepobjedivog blaga.
  I zubi turskog predsjednika se izdužuju, pretvarajući se u vrlo oštre, vijugave očnjake raketnog vampira. I tek pečeni heroj počinje da zamahuje svojim gigantskim mačem.
  Lyra Velimara zaglušno vrišti:
  - Termokvark na Firera... Uf, pucajte na turskog sultana!
  Darth Vader je rukavicom kucnuo po velikom, pozlaćenom upravljačkom džojstiku i ironično zarežao:
  - Zašto ne Hyperplasma! Vatra je već zastarjeli zemaljski izraz!
  Lira Velimara će svojim gracioznim, djevojačkim nogama, golim, ružičastim tabanima zakucati o metalni pod:
  - Daj mi termalnu erupciju! Bagovi protiv pulsa!
  A rakete termokvarka, ostavljajući za sobom vatreni trag i širok kao nevjestin rep, pojurile su prema Edroganu, nabujale od velikog mnoštva duhova i duhova koji su u njega ušli.
  Osmanski diktator, čija je veličina već bila uporediva sa Mesecom, zamahnuo je svojim kosmičkim mačem. I zvjezdani brod Carstva Sitha - raketna krstarica "Babun" - raspala se pod strašnim udarcem. Fragmenti hiperplazme su prskali... I počelo je da pada nešto neverovatno i fazmogorično.
  I u isto vrijeme sasvim trivijalno - budući da su klonovi vojnici umrli prilično prozaično. Ne pokazuju više emocija od biorobota. Ali njihov komandant Deda Mraz, koji nije bio klon, bio je očigledno nervozan. I sjetio se koliko je robova tajno prodao Khathama. E, sad ga je čekao pakao anti-svemira i muka tamne strane sile!
  Thermoquark projektili napadaju Erdogana. Svaki od njih nosio je energiju sto milijardi atomskih bombi bačenih na Hirošimu. A moćni, mišićavi torzo otomanskog diktatora bio je prekriven čirevima i bljeskovima eksplodirajućih ultranuklearnih bombi.
  Lira Velimara je bosom nogom prešla preko svog gracioznog nosa i zacvilila:
  - Naravno da ne! Hoću vino - kutiju Camel cigareta!
  Darth Vader je stavio svoju kandžastu šapu na djevojčina gola, mišićava leđa i, prelazeći preko njih, rekao nazalnim glasom:
  - Trijeznost je norma!
  Lyra je klečio potencijalnog protivnika crnog lorda u vilicu i zujao:
  - Naredi, pre svega!
  Uprkos činjenici da je Erdoganu ubačeno dovoljno naboja da unište Mjesec, uz Merkur, osmanski sultan je još više porastao. Sada je zaista podsjećao na ogromnog efrita iz bajke. I njegov mač je aktivno tražio žrtve među brodovima Stelzanatha i Sith Carstva.
  Darth Vader, gledajući kako termokvark rakete nisu nanijele ni najmanju štetu ovom mastodontu iz bajke, a superlaser je možda čak i podstakao Erdoganovu moć, predložio je Lyri:
  - Možda možemo da udružimo naše napore?
  Nage ljepotice iz Stelzanovog carstva nisu baš razumjele crnog gospodara:
  - Kako? Već smo ujedinjeni!
  Jedva pokrivena bikinijem, general Astara, ova mesnata ratnica ponudila je svoju verziju:
  - Hajde da ga bacimo termalnim preon nabojem!
  Darth Vader, u kojem se probudila radoznalost istraživača i naučnika mračne strane sile, upitao je kroz svoju masku, pisćući:
  - Je li ovo oružje zasnovano na procesu preon fuzije?
  Astara, savijajući svoj torzo koji se sastoji samo od mišića i tetiva, nisko se naklonila crnom gospodaru:
  - O da, gospodaru! Ova reakcija omogućava raketi da koristi energiju jednaku 1000 pentatona. Ili deset, ne, sto triliona atomskih bombi bačenih na Hirošimu!
  Živahni um crnog lorda napravio je trenutnu računicu i Darth Vader je iznenađeno zviždao:
  - Vau! Od takve eksplozije čak će se i planeta Jupiter raspasti u kvarkove!
  Iz nekog razloga, Lira Velimara nije previše dijelila ovaj optimizam:
  - Planeta Zemlja će izgorjeti od takvog udara. Sav život u Sunčevom sistemu će biti uništen!
  Darth Vader je pogledao svemirsku bitku. Erdogan je pokušao da razbije borbeni hiperionski bojni brod Stelzanat, koji je izgledao kao pirana mesožderka. On je, koristeći svoju fenomenalnu manevarsku sposobnost, očajnički pokušavao izbjeći poraz.
  Međutim, ispostavilo se da su hiperionski topovi i superlager baterije potpuno beskorisni protiv Erdoganovog ultramagoplazmatskog mesa. U njemu se akumulirala energija milijardi duhova, a brzina je premašila svjetlost.
  To je bio okretan oklopnik, sjekao se nožem kao kobasica. A u isto vrijeme izletjele su ogromne iskre koje su letjele stotinama milja daleko.
  Osmanski diktator je zaglušno urlao:
  - Banzai! Imaćete dizajn kovčega!
  Darth Vader, procjenjujući udaljenost, primijetio je s istinskim uzbunom:
  - Ako termalno preonsko punjenje eksplodira, onda ćemo i mi sami biti razneseni kao baklja leptira!
  Lira Velimara stidljivo je namignula crnom gospodaru i samouvjereno rekla:
  - Ne boj se, moj mračni terminatoru! Thermopreon ima kumulativni napad!
  Lord Vader je beznadežno odmahnuo rukom.
  - U redu, pucaj! U međuvremenu ću prikupiti sve mračne strane sile!
  Erdogan, koji je uključivao sva sedamdeset i dva plemena vilinskih duhova, vinuo se iznad Zemlje.
  Sultan Turske bio je dvostruko veći od Mjeseca u svojoj dužini i jednostavno je blistao demonskom i fenomenalnom snagom. Takva bitka sada bjesni u svemiru. Erdoganov mač poleti brže od munje i razbije očajnički ispaljene zvjezdane brodove.
  Čak su i poluuništene čestice potpuno beskorisne protiv tako jednostavno divljačke moći duhova. Veliki razarač svemirskog carstva, zahvaćen vrhom oštrice, buknuo je žuto-plavim plamenom i nije ostavio za sobom ni komadiće.
  No, Lira Velimara je iz rukava izvukla svoj "adut" - termopreon raketu. Termopreon je sposoban da oslobodi energiju 7 kvadriliona puta veću od termonuklearne reakcije kada se potpuno oslobodi.
  Kumulativno termalno preonsko punjenje je malo slabije, ali neuporedivo preciznije fokusira destrukciju. A sada je mrlja princeze plazme izbačena iz trbuha vodećeg bojnog broda.
  Upravo ovako izgleda kontrolirana i inteligentno vođena termopreonska raketa bazirana na fuziji izvan kutije. Nema stabilnu materiju, pa ga je gotovo nemoguće srušiti. Ali u isto vrijeme, naboj bira svoju metu.
  Mrlja plazme plaši Erdogana. Okleva da izbegne, ali se pokazalo da je ultranapredna supstanca agilnija. I poput pauka, hipernuklearna bomba se zakačila za moćni torzo novostvorenog kralja i cara duhova!
  Lyra Velimara je žestoko stisnula šape i zapjevala:
  - Rastrgat ćemo te! Hajde da ga razbijemo na kvarkove!
  Erdogan, moćan kao Herkules, bio je ozbiljno izobličen i sagnuo se kao lopta od gutaperče na pola.
  Eksplodirala je supernova. Nekoliko obližnjih zvjezdanih brodova Stalzanata i Sith Carstva je odbačeno, hiperplazmatsko okno spalilo je platforme i trupove velikog broja baterija. Slomio mnoge klonove i prelepe Amazonke iz Stelzanovog carstva.
  Sam Erdogan se vrtio, vrtio i... Postao još veći i strašniji. Drugi mač, poput izdanaka parazitske biljke mesožderke, probio mu je put u desnu ruku.
  A diktator Osmanskog carstva se zaglušujuće nasmijao:
  - Oh, vi patetični svemirski vanzemaljci... Vi ste samo šejtanove sluge, a u stvari, šejtan je moj sluga!
  U međuvremenu, tornado je besneo na planeti Zemlji. Talasi svjetskih okeana odmah su se zagrijali od hipernuklearnog bljeska i uzavreli strmom kipućom vodom, opekli sva živa bića. I šume i višespratnice su planule.
  Sto triliona Hirošime koji bukti sa udaljenosti lunarne orbite nije šala! A vatra koja je zahvatila celu Zemlju bukvalno ju je spalila do podzemnog sveta.
  Na Washingtonovom mjestu bljesnuo je sjajan, mahnit sjaj svjetlosti, a zatim se pojavio kolosalan ljubičasto-smeđi cvijet. Sedam hiperplazmatskih latica odvojilo se od blistavog pupoljka, uzdižući se u nebo visoke visine. Sjale su deset sekundi svim duginim bojama, a onda su, momentalno zatamnjele, otpale, ostavljajući samo gigantske ljubičasto-crvene iskre koje su plutale u stratosferi.
  U tren oka izgorjelo je desetine, stotine miliona ljudi, raspršivši se elementarnim česticama. Oni koji su bili dalje bili su oslijepljeni i spaljeni kao žive baklje. Vatra je bolno progutala ljudsko meso. Ljudima se ogulila koža, kosa im se pretvorila u prah, lobanje su im bile ugljenisane. Talas eksplozije, kao harmonika, sklopio je nebodere, zatrpavajući žive mnoge koji su nedavno bili tako živahni i bezbrižni pojedinci u vrućim betonskim grobovima.
  Tim plavokosih, polugolih teksaških školaraca šutirao je loptu, a gravitacioni talas je prošao kroz njih, ostavljajući samo pepeljaste siluete na izgoreloj travi. Jadni momci, o čemu su razmišljali u poslednjem trenutku: možda su svoju majku, ili nekog od junaka filmova, zvali bezbroj kompjuterskih igrica.
  Djevojka koja se vraćala iz radnje sa korpom prešla je u onaj svijet nasmijana, a da nije stigla ni da vrisne. Dijete se jednostavno raspršilo u fotone i samo se čudom preživjela vrpca luka zavitlala u atmosferskom vihoru. Ljudi, bijeli i obojeni, skriveni u metrou, zgnječeni su kao muve pod pritiskom, oni koji su u to vrijeme letjeli u avionu izbačeni su iz stratosfere tornadima Gehene, a ovo je još gora i sporija smrt. .. Kada u hladnom vakuumu proždiru preostali zrak od strane grabežljive pirane, ljudi udaraju glavama o duraluminijske zidove, a oči im ispadaju iz duplja, ispadaju im jezici iz kojih izlazi krvava pljuvačka, a slomljeni zubi prosipaju se kao grašak.
  Smrt je izjednačila siromaha i milijardera, senatora i zatvorenika, filmsku zvijezdu i đubretara. Činilo se da milioni duša vrište u nebo, svijet se okrenuo naopačke i možda su ljudi prvi put osjetili koliko je tanka nit života i koliko su potrebni jedni drugima. Majka i dijete su se ugušili pod ruševinama, pripijeni jedno uz drugo takvom snagom da ih sve sile podzemlja nisu mogle otrgnuti.
  Čak je i polumehaničko čudovište Darth Vader, do vrha prožeto tamnom stranom sile, osjetilo bol i patnju milijardi onih koji su stradali na zemlji.
  I u očaju je prizvao k sebi sva vlakna i mase fenomenalne manifestacije tamne strane sile.
  Lira Velimara ga je podržala u tome i pružila snažnu ruku crnom gospodaru. Mentalno su se stopili. Njihova bioplazmatska polja odmah su se pomiješala, ženski i muški principi su se ujedinili, formirajući uniju teoplazmatskih sila.
  I nakon čega je nastao kolosalni hipergraviomagični kolaps, izvodeći zapanjujuće, doslovno super-fantastične transformacije.
  Preživjeli zvjezdani brodovi svemirskog carstva i Stelzanata počeli su se okupljati u jednu cjelinu, poput kugli od žive. Brzo su se spajali, utisnuli u plastelin princeps-plazma, stvarajući jedinstvenu i monolitnu cjelinu.
  Čestice su se kovitlale po svemiru, skupljajući se poput piljevine u indukcijskoj zavojnici. A onda je na mjestu vodećeg zvjezdanog broda Sith Empire uslijedila mitraljeska rafala bljeskova nalik na foto-blic, nakon čega se pojavio ogroman čovjek.
  Njegova figura je bila čudna. Torzo i noge su kao Lyra Velimara - gola i zavodljiva, ali glava, ramena i ruke su prekrivene crnim borbenim odijelom Darth Vadera.
  Rezultat je bio zastrašujući hibrid: gospodar mračnih sila, ratnik iz SS trupa Stelzanat Velimara. Štaviše, veličina nasilnika je prečnik Venere. Takvo čudovište je rođeno, a stvoreno je ekstremnom manifestacijom hipergravitacijske magije.
  U Darth-Lyrinim rukama bljesnula su dva svjetlosna mača: crveni i ljubičasti. Oba oružja sijala su i blistala vrlo jako i intenzivno. Pola lisica, pola kibernetički organizam krenuo je ka Erdoganu.
  Ispod gracioznih, golih, devojačkih nogu, vakuum je zaglušujuće tutnjao. Činilo se da ovo čudovište jednostavno maršira kroz minsko polje, gdje su eksplozivi bili nevidljivi, ali to ih je učinilo još razornijim.
  Turski diktator, takođe natečen od prečnika Venere, krenuo je ka svom kolegi. Približili su se, a pod bosim, devojačkim nogama jedne, a drugom pod visokim čizmama, praznina je tutnjala kao milion gromova!
  Darth Vader i Lyra u jednoj boci, salutirali su Erdoganu mačem.
  Osmanski diktator je samo zalajao kao odgovor:
  - Nema milosti prema neprijatelju!
  Darth Vader je odgovorio dubokim glasom:
  - Ponavljanje majke - veprovi!
  I njihovi mačevi sa divljim urlanjem, erupcije milijardi vulkana Krakatoa ukrstile su se. I vakuum je zadrhtao. Kvarkovi su plesali u vrtlozima etra.
  Erdogan je, osjećajući da mu je meso, satkano njihovim brojnim hordama zlih i dobrih duhova, zadrhtalo od udarca, urlao:
  - Wu Shaitan! Ti si jak!
  Darth Vader je nastavio napad i zalajao:
  - I nikad nisam bio slab!
  Hibrid crnog gospodara i ratničke lisice napao je Erdogana. I iako njegov protivnik nije bio inferioran u snazi i brzini, već u vještini mačevanja, turski predsjednik se naravno nije mogao porediti sa ratnikom kojeg su trenirali najbolji ratnici i mačevaoci u galaksiji - Džedaji.
  Već se čuo Lyrin glas. Ova paklena djevojka također nije bila loše obučena. Pošto u njihovom carstvu nije bilo muškaraca, devojčice su rođene u kibernetičkim matericama. Učili su ih da ubijaju i bore se čak i kada je embrion formiran u hranljivom mediju uz pomoć kompjuterskih programa.
  "Šta, sinu turskog državljanina se ne sviđa ovakav prijem!"
  I princepsov plazma mač zasjekao je Erdoganovu dobro nahranjenu šolju. Odrezani brkovi otomanskog diktatora pali su dolje, zavrtjeli se u vrtlozima etra i počeli se kidati u komade, rušivši se kao cijela gomila uništavajućih bombi. I krv je lila sa odsečenog obraza. Štaviše, u svakoj kapi prskali su duhovi i vještice s metlama.
  Turski diktator je pokušao da odgovori, ali Darth Vader se vrlo spretno sagnuo ispod zakrivljenog mača sa čamcem i sam udario neprijatelja sa strane, odsekavši čitav sloj mišića od neprijatelja. Erdogan je urlao još glasnije i ponovo napao.
  Darth Vader je parirao zamahu, a Lyrina bosa noga je udarila njegovog protivnika kvadratom u prepone.
  Erdogan je bolno graknuo i uz divlji jecaj u kojem su se osjetile škripave note, graknuo je:
  - Sad si gotov, mali čoveče!
  Darth Vader je ubrzao napad i skandirao dok je napadao:
  - Ali kraj još nije kraj! Kraj je samo početak!
  I tako izvodi svoj prepoznatljivi potez, uz pomoć kojeg je grof Duco poražen. Odsječena ruka, zajedno sa mačem, visi u naletu vakuuma. I onda počinje da se trga. Kao da su višekratni, mlazni, lanseri zaglavljeni na jednom mestu - emitujući supernove.
  Erdogan, ispupčenih očiju od nepodnošljive boli, povukao se i udario glavom u Mjesec.
  Satelit planete Zemlje je deformisan od udara, široke pukotine su ga prekrile i počela je aktivna erupcija magme. Mesec je počeo da liči na teško pretučeno lice. Lyra je ponovo udarila Erdogana ispod koljena, a Vaderov mač sa bespomoćne strane zahvatio ga je za rame, odsjekavši debeli komad mesa i mišića.
  Osmanski diktator je već jasno plivao, njegov jedini preživjeli mač poletio je u velikoj amplitudi, ali vrh crvenog mača crnog gospodara zabio je pravo u ruke neprijatelja. Zatim jasno skretanje i još jedna odsječena Erdoganova šapa pada i počinje da eksplodira uništavanjem i magičnim petardama.
  Osmanski diktator je razoružan, a njegov posljednji očajnički pokušaj, poput zmaja, je da se zapali.
  Bilo je to kao trilion bacača plamena pogođenih odjednom. A erupcija plazme preplavila je skoro ceo Sunčev sistem. Talasi pomahnitalog plamena jurnuli su u orbitu Plutona za nekoliko sekundi. Maska i ruke Darth Vadera su preživjele, ali Lyrine gole, djevojačke potpetice bile su potpuno spržene.
  Djevojka general je vrisnula od bola - vatra je jako spržila taban, čak su i veliki plikovi odjednom natekli na izgorjelim i pocrnjelim ženskim stopalima i nogama. Palo mi je na kolena...
  Ali Darth Vader je profesionalnim pokretom, u skoku i okretanjem tijela i konvergentnim pokretom mačeva srušio veliku, rogatu glavu osmanskog predsjednika Erdogana.
  Ogromna glava, ne manja od Mjeseca, velikog ratnika i vladara otkotrlja se, a debele plave usne šapnu:
  - Sve je gotovo!
  Zatim se dogodila eksplozija, toliko zaglušujuća, destruktivna i ogromna da je sve što se dogodilo prije bilo jadno kao šibica na pozadini hidrogenske bombe testirane u svemiru. Tokovi anihilacijske hiperplazme preplavili su prostor sa Sunca, zatim Afla-centauri i Sirius...
  
  
  
  
  NEHAPPY BOY
  Živio je jedan dječak, bio je još mali, ali duboko nesretan. U školi su ga maltretirali i proganjali, kod kuće su mu roditelji stalno bili zauzeti i grdili ga zbog loših ocjena, pa čak i tukli kaišem što je iznevjerio. I svi su ga tretirali kao budalu, mentalno retardiranu, kukavicu - maltretirali su ga i tukli.
  Dječaku je ovo dosadilo i odlučio je da napusti svoj zli grad i dalje od omražene škole, gdje god mu oči pogledaju.
  Dječak je još bio mali i naivan. Mislio je da samo u njegovom gradu žive takvi zli ljudi, a posebno djeca, dok su u drugim gradovima svi bili dobri i ljubazni. A drugačije i ne može, jer uzbuđeno ponavljaju četvrtastoj TV kutiji da je njihova zemlja najhumanija, najljubaznija, najljepša i najbolja na svijetu. Da su u njegovoj zemlji sva djeca srećna ili će sigurno postati srećna, a partija i njen veliki vođa će odvesti u komunizam - kada svako dobije šta želi.
  A pretučeni i maltretirani dječak je iskreno mislio da su djeca u školi toliko surova i zla da su ih vrbovali CIA i Mossad, da je kriva debelotrbušasta buržoazija Amerike što su u gradu prazne police i ljudi su stajali u dugim redovima. Da je sve u redu da nije bilo buržoazije i sabotera koji noću prelaze granice. Da su oni krivi što krompir trune, a dječiji zubi bole. A očigledno su i injekcije izmišljene da bi mučile ljude u SAD.
  Ali moglo bi se dogoditi da zlo zavlada svim gradovima njegove ogromne domovine, da zli agenti CIA-e zavedu i pokvare svu djecu, učeći ih da se bore i tuku lažljivu osobu.
  Ne, trebalo bi ga naći u najboljoj i najhumanijoj zemlji na svijetu, gradu u kojem su svi ljubazni i nasmijani jedni drugima i možete bezbedno pružiti ruku da je stisnete bez straha da će vam se igla skrivena među prstima zabiti u to.
  Dječak je čvrsto vjerovao u to, da još uvijek postoje ljubazni i mirni gradovi. A on je, teško čekajući prve, tople prolećne dane, krišom od roditelja vadio sve iz frižidera. A nije bilo toliko proizvoda u najhumanijoj, najbogatijoj, najljubaznijoj i najmiroljubijoj zemlji na svijetu. Ovim sam napunio torbu i ranac, prvo sam istresao udžbenike i sveske jer su stvarali dodatnu težinu i... S vremena na vrijeme, kukavički se osvrćući oko sebe, otvarao sam vrata i istrčavao na ulicu.
  Dječak se uvijek plašio da izađe u svoje dvorište. Činilo mu se da će tamo sigurno biti pretučen, osakaćen, ponižen, popljuvan ili nešto gore. Ali još je rano prolećno jutro, svi idu u školu, postoji šansa da se provučete pored dvorišnih huligana i krenete dalje. Od ovog kraja, gdje je postao izgnanik i podsmijeh, do mjesta gdje ga još uvijek ne poznaju. Gdje je on samo pet stopa visok svijetlokosi dječak sa visokom kapom.
  Zašto su ljudi tako ljuti? Šta im je uradio da ga tako žestoko mrze? I kakve veze oni imaju sa mržnjom, u najhumanijoj, najljudskijoj, humanoj i najpoštenijoj zemlji ne na Zemlji? Šta im je uradio? Da li ste nekoga uvrijedili, oklevetali, ponizili, pljuvali ili izdali?
  Zar nije svima rekao da treba da budu ljubazni, saosećajni i da pomažu jedni drugima? Da je borba loša, a slabima treba pomoći? Ali za ovo su i dalje svakog smatrali budalom, slabićem, moronom... i još nekom kompleksnom i nerazumljivom riječju - pacifistom?
  Ali čudno, nije li to ono čemu uče sve dječje bajke, knjige i televizija? Ne bi li ljudi trebali biti baš takvi: uzvišeno plemeniti, skloni samopožrtvovanju, jedni za druge kao planina. Nije li čovjek čovjeku brat? Nije li pravi smisao života činiti dobro?
  Pa zašto se, u stvarnosti, opovrgava ono što se učilo u knjigama, filmovima, pa čak i na časovima informatike? Smatra se glupim, smiješnim, smiješnim, lošim!
  Zašto naša djeca i njegovi vršnjaci imaju toliko ljutnje i mržnje, nespremnosti da poslušaju svoju savjest, želje za nasiljem i destrukcijom? Gdje ide obrazovanje i kult dobrih djela u svojoj najhumanijoj i najhumanijoj snazi na svijetu? U moći koja pomaže i štiti potlačene u svim dijelovima svijeta. Što crnce, Indijance i sve koji su u nevolji i bolesni spašava od gladi i prirodnih katastrofa.
  Dozivali su dječaka... Osjetio je strah. Sad će te uhvatiti i početi da te muče.
  Pretvarao se da ne čuje i ubrzao je korak.
  Kao odgovor, divlji urlik:
  - Zaustavi kočnicu! Ubit ćemo te!
  Upadljivo je divlje ludilo u njegovom glasu, toliko mržnje prema njemu? Za što? Šta si im uradio? I mrze ga, onoga koji je uvijek govorio o dobroti, o prijateljstvu, o milosrđu, kao što ne bi mrzeli nevjernog, onoga koji bi svoju majku zaklao.
  Ali dječak je već bio odlučio da napusti ovaj grad, da više ne ide u ovu prokletu, omraženu školu. Pobjegnite iz ove paklene septičke jame i pronađite neki drugi, ljubazan, čist, prijateljski grad. Uostalom, može biti da u njegovoj najhumanijoj zemlji takvih gradova nije bilo.
  Dječak se jako plašio da će ga, nespretan i slabašan, sustići i udariti ga po vratu, da ne može otići. Ali postoji i autobus. Samo treba da skočite u to, onda će huligan i razbojnik zaostati.
  Ovog puta dječak je imao sreće, te je u posljednjem trenutku uspio uskočiti na zadnju stepenicu autobusa. Vrata su stisnula njegovu tanku, djetinju ruku, srećom ne previše, i uspio je da se uhvati za ranac pun hrane.
  Putovanje autobusom je u to vrijeme još uvijek koštalo mršavu sumu, a u malom gradu bilo je neisplativo plaćati i platu kondukteru. Štaviše, ljudi su pošteni i ne smetaju im četiri kopejke. Nekoliko vršnjaka nije uspjelo sustići dječaka i iznijeli su svoj bijes u kantu za smeće. Udarali su ga brutalno, kao da je gvožđe krivo što je željeni plen pobegao. A dječak je vozio i molio se Gospodu Bogu (koji, inače, kako su ih učili, uopće ne postoji!), da se vrata brzo otvore i on oslobodi ruku.
  Konačno, sljedeća stanica, vaša ruka je slobodna i možete sjesti na sjedište i udahnuti. Što se dječak dalje udaljavao od svog omraženog dvorišta, to mu je duša postajala mirnija. Gdje ne znaju, sigurnije je.
  Iako bi možda drugi dječak, naprotiv, na njegovom mjestu sanjao da bude bliže kući, tražeći zaštitu unutar njenih neprobojnih zidova. Ali dvorište kuće uvijek je izazivalo strah kod dječaka. Čak je i u snu imao noćne more o svojim paklenim, nemilosrdnim vršnjacima. Dječak se trudio da što manje izlazi napolje. Posle lekcija sam što sam brže mogao trčao u svlačionicu kako bih stigao pre nego što su izašli moji mrski, okrutni vršnjaci i počeli da mi se rugaju, ili čak da me odmah tuku. Dječak je utjehu našao samo u knjigama. Nije bilo kompjutera, interneta, čak ni na TV-u - samo tri kanala, gdje u najboljem slučaju prikazuju vrsne pionire, ili pjevački hor - kako je dobro živjeti u njihovoj najhumanijoj zemlji na svijetu. A u najgorem slučaju, dosadni izvještaji sa polja i stalne borbe za žetvu. A samo jednom sedmično, nedjeljom, mogli ste pogledati, strogo po limitu, neki zanimljiv igrani film ili program u posjetu bajci.
  A dječak je volio da se zakopava u knjige, crpeći iz njih ono uzvišeno, plemenito i fantastično.
  I često je na času, ako mu nisu previše smetali vršnjaci koji pljuju iz lule ili gađaju gumice, razmišljao je i o bajkovitom, ljubaznom svijetu. O tome da će, kada se konačno izgradi komunizam, postojati univerzalno, univerzalno bratstvo.
  A tada će se ujediniti djeca iz Alfe Kentaura, Sirijusa, Velikog medvjeda, sazviježđa Strijelca. I široko se osmehujući, drže se za ruke. Na primjer, djeca iz sazviježđa Riba imaju glave prekrivene srebrnim ljuskama i zlatnim, svjetlucavim perajima. A u sazvežđu Strijelca vjerovatno su slični Kentaurima.
  Sve je vrlo mirno i lijepo. Daruju jedni druge i pjevaju pjesme. Nema neprijateljstva, nema zlobe, niko neće drugome staviti dugme ili mrtvu žabu pod dupe.
  Kad bi prije došao komunizam, i neka omražena CIA, koja je zaplela cijeli svijet u mrežu mržnje i naučila našu sovjetsku djecu da mrze dobrotu, propadne i bude uništena! Amerikanci su bili ti koji su iznjedrili ratne more od istrebljenja Indijanaca do Avganistana. Svojim radijskim glasovima izluđuju ljude i tjeraju ih da dignu ruke, brat na brata, nadahnjujući mržnju od koljevke!
  Autobus polako klizi duž rute. Napolju je maj, jutro - dan tek počinje. Da, dječak se ne boji mraka. Naprotiv, kada je mrak veća je šansa da se neprimećeno provuče pored vršnjaka i nestane u mraku. Zimi, kada je hladno i noći su duge, a posebno po jakom mrazu, možete izaći napolje i ozbiljno očekivati da ćete puni besa projuriti pored momaka.
  Zimi se i huliganima prehladi i ređe izlaze napolje. Ali u toploj sezoni počinju muke. I samo odlazak u radnju pretvara se u mučenje. A dečko razmišlja o tome da izmisli nekakav modul za nulte spojeve, tako da kad si već u radnji, pa pritisneš dugme i već si kod kuće.
  Možda je dobro da, dok veštačka krila još nisu izmišljena, u svom stanu, na visokom spratu, dečak može da oseti relativnu sigurnost. Kada, oznojeni od brzog trčanja, konačno otvorite vrata i uskočite u stan, osjećate se kao olimpijski šampion koji je prešao ciljnu liniju - kod kuće ste i sigurni ste. Konačno možete udahnuti i pronaći utjehu u čitanju još jedne knjige. Srećom, još uvijek imaju biblioteku od svog pradjeda na kojoj bi im pozavidio i akademik.
  Vozač je dao znak da su već na stajalištu i da svi moraju izaći. Dječak se našao u nepoznatom području. Nije ranije svraćao do samog kraja. I ovaj novitet se činio prijatnim i iznenađujućim. Kao da napravite korak, i poput Eli iz Čarobnjaka iz Oza, naći ćete se u bajkovitoj i srećnoj zemlji.
  
  RAT DO KRAJA POBJEDE
  13. aprila 1945. Grad Berlin, zgrada carske kancelarije.
  Ministar vanjskih poslova Ribentrop upravo se vratio sa pregovora sa sovjetskom delegacijom koju je predvodio čuveni svadljivi neprijatelj Njemačke, Molotov. Unatoč činjenici da su tijekom posljednjih borbi četiri sovjetske tenkovske armije bile gotovo potpuno uništene. I 1. aprila, prestala je isporuka zapadne pomoći u okviru Lend-Lease-a.
  Ribentrop je tužno rekao Rommelu:
  - Pregovori sa sovjetskom delegacijom zašli su u ćorsokak. Kompromisna nulta opcija - povratak na granice iz juna 1941. - nije odgovarala Staljinu. Koba zahtijeva - oblast Klaipeda, istočnu Prusku i cijelu Poljsku unutar granica 1939. Također polaže pravo na zemlje Slovenije, dio Mađarske i naftna polja Rumunije. On navodi da milioni sovjetskih vojnika nisu umrli da bi došli tamo gdje je sve počelo. Uz to, Joseph od nas traži reparacije, oslobađanje svih vojnih i civilnih... A obećava da će naše osloboditi samo za otkup! Zatim, Staljin takođe želi da dobije teritorijalne akvizicije od Finske.
  Feldmaršal Firer Romel je turobno primetio:
  - Nakon prevrata u junu 1944. godine, bili smo primorani da nastavimo polako i uporno povlačenje na istočnom frontu. Iako su saveznici, poraženi u Normandiji, krenuli sa nama u relativno častan mir za njih, ali... Crvena armija je prejaka, a mi smo vodili računa o vojnicima koliko je to bilo moguće, preferirajući aktivnu odbranu i kratke kontranapade. Da, Rusi su stigli do Visle i čak je po cenu ogromnih gubitaka prešli, provalili u Slovačku, zamalo zauzeli Rumuniju... Ali svi ti uspesi su ih skupo koštali. I mi smo krvarili, ali uspio sam uspostaviti koliko-toliko zadovoljavajuću odbranu i smanjiti omjer gubitaka na tri do četiri puta u našu korist. Ali Staljin očigledno ne shvata da je i njegova zemlja iscrpljena, a saveznici će, pošto su prestali da pomažu Rusiji, početi da se oslanjaju na nas?
  Ribentrop je odgovorio sa radosnim osmehom:
  - Najveće prekomorske ajkule nam već obećavaju podršku, u zamjenu za zemlje koje ćemo dobiti osvajanjem SSSR-a! Laburistička vlada u Britaniji još uvijek oklijeva, ali mnoge privatne strukture su spremne da nas podrže! Brazil, Španija, Portugal, a posebno Argentina nam obećavaju pomoć. Perron ne isključuje ni da će otvoreno ući u rat na našoj strani. Finci se takođe zaklinju da će ići do kraja! U Italiji su Musolinijeve pozicije na sjeveru ojačale, dok je jug još uvijek pod kontrolom prozapadnih snaga. Spremni smo da nastavimo rat, Fireru moj!
  Rommel je sažeto naredio:
  - Speera za mene!
  Vješt, vrijedan i talentovan carski ministar naoružanja i municije sjedio je na svom mjestu. Speer je uspio, unatoč svim poteškoćama, značajno povećati proizvodnju oružja i vrlo brzo staviti u masovnu proizvodnju naprednije samohodne topove klase "e", "LION" i "Panther"-2.
  Još mlad i veoma energičan ekonomski diktator Trećeg Rajha izvijestio je:
  - U oblasti tankogradnje ostvaren je ne samo kvalitativni, već i kvantitativni iskorak. U decembru 1944. proizvedeno je 1.960 tenkova i samohodnih topova. I to uprkos svim vojnim poteškoćama i pokretanju masovne proizvodnje najboljih mašina na svijetu! Posebno E-25, Lev i Panter-2!
  Trenutno je proizvodnja tenkova i samohodnih topova oko dve hiljade mesečno, od čega su u martu najnovija vozila: E-10, E-25, Lev, Panter-2 činila više od dve trećine tenkovske flote !
  Rommel je suho upitao:
  -Jeste li sigurni da su naši tenkovi superiorniji od sovjetskih?
  Speer je, pokušavajući da unese razumnost svom tonu, rekao:
  - Naši dizajneri su, iako zakasnili, uspeli da naprave vozila sa manje-više uspešnim rasporedom, oklopom, naoružanjem i voznim karakteristikama. E-25 se pokazao posebno uspješnim. Sa čeonom rezervom od 100 milimetara pod racionalnim uglom nagiba od četrdeset stepeni, bokovima i krmom od 60 milimetara i naoružanjem topom 88 mm kalibra EL 71, samohodni top ima zalihu od 80 metaka i teži samo 26,6. tona. Sa motorom od 700 konjskih snaga, automobil ubrzava preko 75 kilometara na sat. Osim toga, uzimajući u obzir rezervu težine, bočne strane samohodnog topa dodatno su ojačane ekranima od 30 mm. Tako je bočna strana pokrivena i valjcima i ekranom, što znači da vozilo može izdržati udare granata T-34-85 ne samo u čelo, već i sa strane. Sam top od 88 mm probija 150 - 148 mm oklopa pod uglom od 60 stepeni. Uzimajući u obzir brzinu paljbe i preciznost gađanja, naš top 88 mm je najbolji protivtenkovski top na svijetu! A zaštita za čelo vam omogućava da držite snimke, čak i iz IS-2. Štaviše, šiljaste granate sovjetskih topova vrlo su osjetljive na rikošet. Ali naš visokokvalitetni cementirani oklop ima visoku površinsku tvrdoću i, pod racionalnim kutom nagiba, savršeno se odbija!
  Rommel je logično primetio:
  - A sve je to postignuto zahvaljujući tome što su motor, menjač i menjač smešteni zajedno u jednu celinu. Tako smo uštedjeli na kardanu i smanjili visinu automobila na 144 centimetra. Mašina je superiornija od svih sovjetskih modela i relativno je jednostavna za proizvodnju. Iako, na primjer, još niste uspjeli stvoriti ovakav tenk!
  Speer je uvrijeđeno prigovorio:
  - "Panter"-2 i posebno tenk "Lav" uzimaju u obzir najnovija dostignuća i poboljšanja. Konkretno, "Panther"-2 je uspio zadržati težinu na 47 tona, povećavajući naoružanje i snabdijevanje granatama na nivo "Kraljevskog tigra", a bio je malo inferioran u oklopu. A to je dvadeset i jedna tona razlike. Motor od 700 konjskih snaga daje brzinu od 55 kilometara na autoputu, a 30 kilometara na sat na putu. Novi automobili se već proizvode sa motorom od 900 konjskih snaga i mogu ubrzati do 70 kilometara na sat. "Lav" sa topom kalibra 105 mm nema premca u naoružanju "Kraljevskog tigra" u prednjem oklopu, sa jednakim bokovima i krmom. I sve to sa masom od 51 tone, sa motorom od 900 konjskih snaga. Naši novi tenkovi imaju odlične vozne karakteristike, što znači da se mogu koristiti u ofanzivnom ratu!
  Rommel se nacerio i ponovo pokazao erudiciju:
  - I kod ovog rezervoara motor, menjač i menjač su smešteni ispred karoserije vozila, a kupola je pomerena unazad. Raspored je također bio zbijen. Ali treba nam "lav" sa jačim oklopom!
  Speer se naklonio i rekao:
  - U tenk E-50 implementiraćemo zaštitu i naoružanje Miša, bez prekoračenja sedamdeset tona težine!
  Rommel je pustio Speera i pozvao ministra avijacije Rajha Saura. Takođe veoma vješt i sposoban menadžer.
  Carski ministar je rekao trijumfalnim pogledom:
  -Naša avijacija je zauzela potpunu vazdušnu nadmoć! I prije svega zahvaljujući herojskoj njemačkoj industriji! Novi mlazni avioni, koji su ušli u službu Luftwaffea 1944. godine, masovno se proizvode u sve većim količinama. Imaju prednost u brzini u odnosu na sovjetska vozila od 200-350 kilometara na sat i imaju moćno oružje od 30mm topova i raketa! Lovci ME-163, Me-262, VA-349, a posebno jeftini, lagani, manevarski i laki za proizvodnju HE-162 dokazali su svoju ogromnu superiornost nad neprijateljskim Laggovima i Jakovima. Brzi izviđački i bombarder Ar-234 ima takvu brzinu da ga nijedan sovjetski lovac ne može sustići!
  Istovremeno, ono što je najvažnije, uspeli smo da postignemo paritet sa neprijateljem u kvantitativnoj proizvodnji mašina. Proizvede se 150 ME-262 lovaca sedmično, veoma moćno oružje i preživljavanje u borbi, već 300 i ova brojka raste HE-162 lovaca, a 120 sa povećanjem AR-234. Na putu su napredniji modeli ME-262 sa zamašenim krilima, ME-1010 sa krilima gde je zamah podesiv, Non-262 sa boljim naoružanjem i karakteristikama leta, i što je najvažnije Yu-287. Najnovije vozilo sa napred zamašenim krilima imaće odličnu preciznost bombardovanja.
  Ukupno planiramo povećati proizvodnju mlaznih aviona na dvjesto letjelica dnevno, potpuno potisnuvši neprijatelja!
  Rommel je logično primetio:
  - I naše šraf mašine su prilično uspešne. Na primjer, evolucija Focke-Wulfa je TA-152. A TA-400, kao mlazni bombarder sa šest motora, daje veliko obećanje!
  Zaur je ponosno piskao:
  - TA-400 može bombardovati sovjetske fabrike iza Urala, dostići brzinu do 800 kilometara i nositi više od 10 tona bombi! Baš kao i bezrepi bombarder XO-18, sa dometom od 16 hiljada kilometara! I mlazni TA-183 i druga vozila! Mi ćemo dominirati zrakom!
  Feldmaršal Firer je pustio Saura. Sada sam morao da razgovaram sa Šmajserom.
  Nemački mitraljez
  StG 44 (njemački: Sturmgewehr 44 - jurišna puška 1944.) je njemačka jurišna puška razvijena tokom Drugog svjetskog rata. Proizvedeno je oko 850 hiljada komada. Među modernim automatskim mašinama, to je bio prvi razvoj koji se masovno proizvodio.
  Od mitraljeza (PPŠ i dr.) iz Drugog svetskog rata razlikuje se po znatno dužem nišanskom dometu, prvenstveno zbog upotrebe tzv. srednjeg, snažnijeg i sa boljom balistikom od pištoljskih patrona koje se koriste u automatima. .
  Automatizacija StG 44 je otvor za gas sa uklanjanjem praškastih gasova kroz rupu u zidu cevi. Otvor cijevi se zaključava naginjanjem zasuna u okomitoj ravni. Neusklađenost nastaje interakcijom kosih ravnina na vijku i okviru vijka. Plinska komora - bez mogućnosti regulacije. Čep plinske komore sa pomoćnom šipkom se odvrne posebnim zamahom samo pri čišćenju stroja. Za bacanje puščanih granata bilo je potrebno koristiti posebne patrone s barutnim punjenjem od 1,5 g (za fragmentacijske granate) ili 1,9 g (za oklopne kumulativne granate). Standardna težina baruta u patroni 7,92x33 Kurz je 1,57 g.
  Šmajser je takođe izrazio optimizam da će novi mitraljez St 54 biti još pouzdaniji i bolji, sa visokom preciznošću gađanja.
  Von Braun je također izrazio istinski optimizam - projektili A-10 i A-11 su obećali da će letjeti na udaljenosti do 1000 kilometara i pogoditi sa velikom preciznošću, vođeni radiom.
  S atomskom bombom stvari su bile gore sve dok nuklearni reaktor nije lansiran. Ali za par godina obećali su i da će Kraljica bombi krenuti u proizvodnju!
  Ali što je najvažnije, Amerikanci i Britanci su obećali da će pomoći Trećem Rajhu i njegovim satelitima u borbi protiv svjetskog komunizma!
  Feldmaršal Fuehrer Rommel je odlučio:
  - Recite Staljinu da nastavljamo neprijateljstva u potpunosti, zatim potpuno i potpuno uništenje komunizma!
  13. april 1945. je bio dan velikog odbijanja!
  Njemački rat zadao je glavni udarac Mađarskoj kako bi se izbjegla prelazak punovodne Visle. Ofanziva je počela dvadesetog aprila, kada su nacističke divizije završene.
  Nemci su skoro odmah uspeli da probiju prvu liniju odbrane. Aktivno su koristili taktiku noćnog napada kako bi spriječili Ruse da koriste svoju brojnu artiljeriju. Noću, naravno, vatra nije toliko efikasna, a nacisti imaju uređaje za noćno osmatranje.
  Vrlo brzo je probijena druga linija odbrane i formirana su dva kotla. Ali po naređenju štaba, velike rezerve su ušle u bitku. Iako nije bilo moguće poraziti naciste, Mainsteinova ofanziva je zaustavljena.
  Nakon mjesec dana upornih borbi, Nijemci su uspjeli samo povratiti dio Slovačke, napredujući ne više od 70-80 kilometara.
  Fritz ofanziva u Istočnoj Pruskoj bila je još manje uspješna. Probili su samo prvu liniju odbrane i suočili se sa gustom odbranom. Ispostavilo se da Crvena armija zna da se ukopa i odbrani. I izazvati ozbiljnu štetu.
  Samo u Rumuniji Kisselring je uspio postići velike uspjehe. Fašističke trupe stvorile su tri kotla i zauzele skoro celu Moldaviju i Bukovinu. Ali ni tamo im nije bilo dozvoljeno da se probiju do Odese, zaustavljajući se kod Buga - prirodne vodene barijere! Ali Nemci su ipak uspeli da zauzmu dosta zemlje. Uključujući obalu Crnog mora i ukrajinsku regiju Chernivtsi. Time se linija fronta udaljava od naftnih polja Rumunije. Ali to je bio opseg njihovih aprilskih i majskih uspeha.
  Crvena armija je bila čvrsta u odbrani, a industrija je proizvodila mnogo vojne opreme. Posebno lovci Jak-9 i tenkovi T-34-85.
  U ljeto se Rommel našao u teškoj situaciji - njemački ljudski resursi su već bili iscrpljeni, a ofanziva je dovela do velikih gubitaka. Nije imalo smisla računati na ponavljanje 1941. Sovjetske trupe su prekaljene u borbi, generali su stekli iskustvo uz veliku cijenu, a izgrađena je prilično gusta i duboka odbrana.
  Dakle, bilo je potrebno platiti kretanje na istok.
  U centru su sovjetske trupe i dalje držale mostobrane preko Visle. Staljin nije želio da se povuče.
  Rommel je donio odluku: pokrenuti zračnu ofanzivu na SSSR. Pošto je bombardovanje u najmanju ruku skupa aktivnost, ljudski gubici tokom takve ofanzive su mnogo manji! Štaviše, SAD i Britanija sa svojim kolonijama i dominionima počele su pružati sve aktivniju pomoć oružjem, resursima, pa čak i dobrovoljcima.
  Vazdušna ofanziva mlaznih aviona i oprezni pokušaji proboja sa velikim tenkovskim armijama.
  Ali Staljin nije htio pasivno sjediti i čekati poraz! Njegove trupe su 22. juna krenule u ofanzivu u slovačkom pravcu. Kao odgovor, Amerikanci su prodali Nemačkoj hiljadu bombardera B-29 na kredit.
  Nemci su dominirali u vazduhu i još uvek su bili u stanju da odbiju napade Crvene armije, koristeći svoju kvalitativnu superiornost u tenkovima i samohodnim topovima. Krajem jula, njemačka grupa armija Jug krenula je u ofanzivu, pokušavajući stvoriti još jedan kotao. Sovjetske trupe su uspele da zaustave nemačku ofanzivu. Nacisti su napredovali tridesetak kilometara i, izbjegavajući velike gubitke, stali. U avgustu je Crvena armija napredovala i u Istočnoj Pruskoj.
  Tokom ljeta linija fronta je ostala gotovo nepromijenjena.
  U međuvremenu, Sjedinjene Države bacile su dvije atomske bombe na Japan. Hirohito je najavio predaju 16. avgusta. Amerika je oslobodila ruke i pojačala isporuke tehnologije, sirovina i opreme Trećem Rajhu.
  Pritisak nemačke avijacije je bio sve veći. Nacisti su se nadali da će bombardovati SSSR. Jesen je protekla u razmjeni udaraca i pokušaja napada na obje strane. Obje strane su nastojale izbjeći nepotrebne gubitke.
  Ali općenito, superiornost Luftwaffea u zraku postala je očigledna. Tokom 1945. godine, Treći Rajh i njegovi sateliti proizveli su više od šezdeset hiljada aviona, uglavnom mlaznih, i dobili još trideset hiljada od saveznika. SSSR je proizveo samo četrdeset pet hiljada automobila. Štoviše, inferiorni su od neprijatelja u brzini, oružju i oklopu.
  1946. godina je takođe počela pokušajem velike ofanzive Crvene armije. Ali Nemci su svoj najbolji razvoj, piramidalni tenk E-50 bacili u bitku i uspeli su da poraze sovjetske jedinice, bacivši ih nazad u Poljsku i Sloveniju. Ali snježne padavine i masovno herojstvo sovjetskih trupa zaustavili su fašističke horde na Nemanu i malo iza Grodna! Uz podršku Banderinih sljedbenika, Švabe su ušle u Lavov. Međutim, ofanziva velikih razmjera, odnosno njen neuspjeh, dovela je do toga da SSSR izgubi svoje mostobrane u istočnoj Evropi, a sada se rat ponovo u potpunosti preselio na teritoriju boljševičkog Ruskog carstva!
  U maju su Romelove trupe pokušale da nadograđuju svoj uspeh, ali su nakon nekoliko meseci borbe stigle samo do linije, Baranoviča, Vilna, a zatim su se približile Rigi. Nacisti su bili malo uspješniji na jugu - zauzeli su Vinicu i Žitomir - približavajući se Kijevu! I Odesa se našla odsječena od sovjetskih trupa.
  Međutim, i Nemci su pretrpeli kolosalne gubitke - u vojsku su regrutovani tinejdžeri od četrnaest godina i dedovi od šezdeset pete godine. Čak je stvoreno i nekoliko ženskih divizija, kao i odvojeni snajperski i avijacijski pukovi u kojima su se borile pripadnice ljepšeg pola!
  U jesen su se Nijemci branili i sovjetska vojska ih je ispitala. I zimi su se vodile borbe. Nije bilo moguće slomiti Nemce, koji su zadržali nadmoć u vazduhu. Opkoljeni sovjetski gradovi Riga i Odesa su pali, ali Fritzovi nisu mogli dalje da razvijaju svoju ofanzivu.
  Godine 1947. sovjetski tenk T-54 počeo je da ulazi u masovnu proizvodnju, koji je trebao konkurirati glavnom njemačkom, piramidalnom E-50. Istina, sovjetsko vozilo je još uvijek bilo inferiorno od njemačkog u oklopu i naoružanju, ali je bilo jeftinije i lakše. Masovna proizvodnja počela je u julu.
  U avijaciji je bilo gore, ali je 30. decembra 1947. konačno poletio prvi sovjetski serijski mlazni lovac, MIG-15.
  To znači da će fašistički monopol u vazduhu biti okončan.
  Masovna proizvodnja počela je u maju 1948. Samo vozilo je bilo samo malo inferiornije u brzini i naoružanju od ME-362. Istina, Nijemci su i dalje imali prednost u dobro funkcionisanju proizvodnje i borbenog iskustva asova. Ali postalo je jasno da će u vazduhu SSSR postići paritet.
  U jesen 1948. počeli su novi pregovori.
  Njemačka je bila depopulacija, ali je i SSSR bio isceđen od krvi. Osim toga, njemački fizičari uspjeli su prednjačiti sovjetske, a Treći Rajh je već uspješno testirao nuklearnu bombu.
  Rommel je predložio umjerenu opciju - Nijemci će dobiti sve što su već osvojili. Od Rige do Odese.
  Staljin je odgovorio pristankom na nultu opciju. Ni mi za vas, ni vi za nas!
  Pregovori su ponovo zašli u potpuni ćorsokak.
  Koba se sastajao sa svakim manje ili više značajnim industrijalcem, dizajnerom i vojnim stručnjakom.
  Potom je javno pročitao govor: u kojem je najavio da će rat protiv fašizma voditi do pobjedničkog kraja!
  Dana 7. novembra 1948. To je postao dan velike prekretnice i odluke!
  Epilog
  1954. 21. decembar... Njujork... Crvene zastave su u izobilju okačene na najvišem neboderu u Sjedinjenim Državama.
  Staljin, čija se slika prikazuje na ogromnim ekranima i na svim bilbordima narodne američke republike, sa osmehom maše sovjetskim trupama koje prolaze Lenjinovom avenijom!
  Ceo svet slavi sedamdesetpetogodišnjicu druga Staljina - prvog cara planete Zemlje!
  
  POSTANAK LUCIFERA
  Iako mu nije bilo lako, ali još relativno mlad i još ne očvrsnuo u duši, ratnik Palpatine je uspio preći barijeru.
  Caroline je trebala biti ubijena svojom rukom i svjetlosnim mačem. Ali kako bi sakrili tragove, u samoj palati postavljeno je malo nuklearno punjenje.
  Darth Sidious je već tečno držao svjetlosni mač, a na putu do kraljice srušio je njenu ličnu gardu. Zatim joj je naredio da klekne i izuje skupe cipele - da bi umrla, kako je to bio običaj, na skeli bosa.
  Ispostavilo se da je Carolina bila. Palpatine joj je otkrio svoje pravo lice i divna osoba je briznula u plač. Nakon čega je Dart prvi put u životu upotrijebio silnu munju... A kada je ugljenisana kraljica utihnula, nemilosrdni Sith Lord stavio je nuklearno oružje na detonator i napustio palaču.
  Stanovnici podvodnog svijeta optuženi su za sabotažu, zbog čega je izbio brutalan rat između dva svijeta planete. Unatoč njihovoj tehnološkoj superiornosti, podvodna rasa je uspjela preživjeti. Osim toga, umiješali su se i predstavnici republikanskog Senata, koji nisu mogli dozvoliti genocid.
  Palpatine je sebi zaslužio lovorike mirotvorca i sada je dostigao galaktički nivo, do sada samo u ulozi skromnog pomoćnika senatora sa Nabua, ali vrlo brzo stiče popularnost.
  Njegov učitelj Plagaust je odobravao studentov uspon, ali je on sam postajao sve više uronjen u naučno proučavanje magohlorijana. Želio je i sam steći besmrtnost i naučiti kako da vaskrsava mrtve. Osim toga, Plagaust je, uprkos svojoj vanjskoj nemilosrdnosti, bio upravo vezan za neke od svojih rođaka i sanjao je o njihovom brzom uskrsnuću.
  Palpatinova ćerka je odrasla da postane kraljica. I ubrzo je dobila svoje potomstvo. Muž nije formalno postao kralj, već je bio potpuno legalni supružnik, a bivši oficir - Džedaj, iako ne najvišeg nivoa. Službeno je dobio titulu princa i mlađeg suvladara - pod vodstvom kraljice.
  Ali Palpatinu se nije sviđao njegov neslužbeni zet: bio je previše ljubazan, plemenit, vrlo zgodan po izgledu i izgledao je mnogo mlađe od svojih godina.
  A ćerka crnog vladara je odrasla u izuzetno ljubaznu i simpatičnu. Po karakteru je prilično slična svom ocu - koji je vjerovatno sanjao da postane najgora osoba u svemiru.
  U svakom slučaju, Plagaust više nije morao da nagovara svog učenika. Palpatin je sam doneo odluku - da uništi i svoju ćerku i njenog muža.
  Ali naravno na način da se ne izlažete. A to nije lako, jer je sigurnost palate nakon svih nemira i sabotaža značajno pojačana.
  Palpatine je odlučio organizirati nesreću na zvjezdanom brodu. Uspio je, koristeći svoj utjecaj, ostvariti bijeg kraljevske porodice na Koruzan - planetu metropolu i glavni grad republike. Tobože poziv na veliki praznik - milenijum velike formacije.
  Dobro je naučio lekcije svog učitelja Plagueisa;
  Učitelj je obećao učeniku da će, iako će njegova obuka biti ozbiljna, postati oslobođeni Pravila dva. Prekinuvši začarani krug koji je propisao Darth Bane, oni ne bi ništa skrivali jedno od drugog, ne bi imali ljubomore ili nepovjerenja u svojoj vezi i tako zajedno služili Tamnoj strani. Sidijus je decenijama učio kod Muuna, a za to vreme Plagaust je učio svog učenika svemu što je znao kako ne bi bila izgubljena sva moć koju je Plagaust stekao. Plagaustove lekcije natjerale su Palpatina da se suoči sa svojim strahovima, lišile su ga svake radosti i oduzele sve što mu je drago. Mračni Gospodar je učio Sidiusa da su emocije kao što su zavist i mržnja, iako neophodne za ovladavanje Tamnom stranom, samo sredstva za napuštanje uobičajenih moralnih koncepata zarad većeg cilja. Plagaust je također svom studentu držao predavanja o načinima preuzimanja vlasti s krajnjim ciljem kontrole Galaksije.
  Ali najefikasniji način učenja bio je prolazak virtuelnih barijera i višedimenzionalni bioskop.
  Dok je pomagao Palpatinu da napreduje kroz redove, Učitelj je Thaleru Sidiousu dao pristup njegovom Sith holokronu, kao i mnogim drugima. Naučio je Palpatina kako se boriti svjetlosnim mačevima, kako da rukuje munjom Sile, i prisilio ga da upije sve vrste znanja o raznim oružjima i tehnikama Tamne strane, ali da im pridaje samo značaj koji je bio neophodan za postizanje pravog cilja. the Order. Istovremeno, Plagaust je, pod maskom Velikog Damaska, učinio sve što je potrebno kako ga niko ne bi posumnjao u vezu sa Palpatinom.
  Ovdje se dogodila jednostavna stvar - svemirski brod je uhvaćen u struji asteroida. Štaviše, već po povratku zvjezdanog broda, kada su mnogi piloti popili jaka pića.
  A Palpatine ne samo da nije bio osumnjičen, već je čak dobio i orden jer je pokazao zabrinutost i odvratio ga od rizične rute. Ali postoje takve metode izgovora da će osoba sigurno učiniti upravo suprotno. I provokacija je uspjela, a instrumenti su malo oštećeni.
  Umrli su i naslednici i supružnici, a preživela je samo beba princeze Padme Amidale, Palpatinova unuka. Naslijedio je tron na Nabuu.
  I Darth Sidious je dodao na listu svojih zločina. Međutim, Plagaust nije sve odobrio.
  "Imate Silu, šegrta i talenat da vodite. Što je još važnije, imate krvožednost serijskog ubice, iako bismo to trebali držati u rezervi - osim ako nasilje ne služi nekoj posebnoj svrsi. Mi nismo koljači, Sidiuse, kao neki od Sitha iz prošlosti. Mi smo arhitekti budućnosti."
  "Koliko dugo?"
  "Za deceniju - a ni dan ranije."
  Ali strpljenje u obuzdavanju nije htelo da se manifestuje. Iako se ponekad i sam Witt pitao zašto je odjednom postao tako okrutan. Da li je rođen sa toliko agresije? Štaviše, u prijateljskom krugu, Palpatine je ostavio utisak najljubaznije osobe.
  Darth Sidious je čak uveo novu teoriju: pravi Sith mora tako vješto skrivati svoje misli da čak ni učitelj ne razumije trik! Čak i ako sebe naziva Plagaustom Mudrim!
  Dok je Palpatine počeo da ulazi u galaktičku politiku, njegov mentor je postigao nova otkrića u svom istraživanju. Volja zločinca Yinchori, koju je Damasku predstavila delegacija iste rase, slomljena je pod uticajem Sile, uprkos unutrašnjem prirodnom otporu reptila. Plagaust je također proveo mnogo eksperimenata na drugim uzorcima, testirajući svoje sposobnosti. Na sljedećem Sastanku u Kešu, Plagaust je iznio Sidiousu smjernice prema kojima bi Sith trebao djelovati, govorio je o svojoj davnoj likvidaciji Kerred Santa i naredio Sidiousu da naredi ubistvo senatora Vidara Kima kako bi Palpatine zauzeo njegovo mjesto. . Sam Plagueis je posjetio planetu Kamino, gdje je pregovarao s lokalnom rasom proizvođača klonova kako bi stvorio vojsku poslušnih Yinchorija. Kasnije su Damask i njegovi podređeni otišli u Serenno, gdje je Plagueis lično razgovarao sa tamo prisutnim Džedajima. Tako je otkrio da Jedi Qui-Gon Jinn nije volio korporacije, a njegov bivši učitelj Dooku smatrao je da je pozicija Republike nestabilna. Plagaust je vješto posadio sjeme sumnje u srce majstora Sifo-Dyasa, nježno ga uvjeravajući da je Republici potrebna vojska.
  Zaista, ko bi išao da stvara skupu vojnu mašinu bez rata? A Sithi su željeli kontrolirati upravo metodom nasilja, jer je bilo koja druga metoda bila suprotna njihovom učenju.
  Na političkoj sjednici za prijem više od deset svjetova Trgovačke federacije u Republiku, Plagueiste i Sidious su se ponovo sastali pod maskom Damaska i Palpatina. Prateći unaprijed pripremljeni plan, Palpatine je održao spektakularan govor koji je izazvao viku i haos u Senatu. Plagaust je bio zadovoljan, pošto su planete Trgovačke federacije postale dio Republike i u budućnosti bi Sithi svojim rukama mogli pokrenuti galaktički rat. Ali Plagueis je znao da se zlovoljni senator Pax Tim urotio sa drugim neprijateljima Damaska - Santeovom sigurnosnom strukturom - i da će sada preduzeti aktivnije akcije da ukloni Damask. Stoga je Plagueis namjerno doveo Palpatina sa Timom na političku sesiju i iskoristio učenika kao mamac, istovremeno ga testirajući. Uprkos Sidiousovim uspješnim akcijama, Tim je uspio nadmudriti oba Sitha tako što je naredio Plaguesta od maladijskih ubica. Kako je ovaj koncentrisao sve svoje snage da zaustavi otmicu i locira Tima, nije znao da je planiran drugi napad na njega.
  I Darth Sidious je to osjetio, ali je već razmišljao o tome da se riješi mentorskog tutorstva.
  Tokom ceremonije uvođenja Larsha Hilla u Red povijenog kruga, održane u loži reda na Coruscantu, plaćenici su umalo ubili Dartha Plagueista. Palpatinov pomoćnik, Pestage, kontaktirao je Maladijance i, nakon što je dobio potrebne informacije, odmah obavijestio Palpatina. Obojica su stigli na mjesto pokušaja atentata i zatekli živog samo ranjenog i jedva dišnog Plagueisa, koji je ranu umotao u Silu; ostali Muuni iz glavnog grada Damaska su ubijeni. Palpatine se kasnije lično osvetio Timu, ubivši njega i mnoge druge članove Velikog protektorata u ambasadi Malastare na Korusantu. Policija nije pronašla počinioce zločina, uprkos formiranju specijalnog tima za istragu ovih smrti nakon ubistva senatora Kima. Kao rezultat toga, Damascus Capitals nije izgubio svog lidera, ali se Hego Damascus povukao iz poslova Galaksije.
  Planovi Darth Sidiousa bili su prilično lukavi. Nije ubio svoju unuku Padve, već se s njom sprijateljio. I sa vanjskom nevoljkošću postao je senator.
  Uticaj crnog gospodara je rastao i pojavio se treći Sith Darth Maul. Takođe obučen u varvarskim metodama i veoma sposoban borac. Međutim, Maulov talenat u snazi nije toliko velik da bi mogao postati punopravni nasljednik.
  Osim toga, i Plagaust i Thaler su još uvijek ljudi, i to ne bez znakova rasista. Oni zapravo nisu željeli da prijesto budućeg Sith carstva naslijedi neko drugi osim ljudske rase.
  Stoga je možda smrt Dartha Maula bila unaprijed određena. Osim toga, Palpatine je zamalo umro tokom dvoboja sa svojim učenikom, a samo superiorna snaga spasila je budućeg cara od smrti.
  Darth Sidious se osjećao iznerviran što neko u svemiru bolje rukuje svjetlosnim mačem od njega. I ovo je takođe ostavilo traga. Na sreću, za ljudski par, Maul ih, zbog svojih ograničenja, nije mogao nadmašiti u znanju o tamnoj strani sile!
  Damask i Palpatin učinili su sve da osiguraju da kriza Nabua bude od koristi obojici. Do trenutka kada je Darth Maul pokrenuo operaciju na Nabuu da uništi Jedi, Damask je poduzeo aktivne korake za stvaranje nove krize. Kontaktirajući čelnike Korporativnog sindikata, Trgovačkog saveza, Tehno Uniona i drugih korporacija, Damask ih je uvjerio u zle postupke Republike u odnosu na njihove svjetove. Palpatin je, osiguravši svoj izbor za vrhovnog kancelara Galaktičke Republike, odlučio da je došlo vrijeme da se Veliki plan dovrši sam. Pošto je naučio sve što mu je bilo potrebno od Plagausta i iskoristio veze svog učitelja da dobije željeno mjesto, Palpatine je ostarjelog Muuna smatrao samo preprekom. Plagaust je, s druge strane, u potpunosti vjerovao svom učeniku.
  Štaviše, Darth Maul je umro i pravilo dvoje je automatski vraćeno.
  Pred nama je bilo još puno posla i vremena, Darth Sidus jednostavno nije imao vremena da obuči novog učenika.
  Pa, zašto njihov tandem ne bi postojao još nekoliko godina - ali Red Džedaja neće biti potpuno uništen?
  Ali to nije bilo najvažnije. Plagaust je konačno otkrio strašnu tajnu: "On je taj koji je pravi, biološki otac Palpatina - Witt Thaler.
  Da, njegova majka, vrlo lijepa seljanka, okrenula je glavu bogatom trgovačkom gospodaru Damasku. I nije mogao obuzdati svoju strast.
  Općenito, nakon inicijacije u Sitha, sposobnost reprodukcije potomstva naglo opada. I evo te sreće - imaš sina! I tako sposoban, i nadaren ne samo snagom, već i izvanrednim političkim talentom.
  Ovo je bio razlog broj jedan zašto je spasio mladića. Mnogo je ugodnije prenijeti posao u svoju krv. Iako, zbog činjenice da su Sithi na visokom nivou postali gotovo neplodni, porodične veze nikada nisu smatrane važnima.
  Plagaust je postao emotivan... Možda je zaista odlučio da ga rođeni sin neće dirati.
  Ali upravo je to ono što je nagnalo Dartha Sidiousa na akciju. Počiniti takav zločin kao što je ubistvo vlastitog oca san je svakog Sith majstora.
  U noći uoči izbora, Damask se prvi put pojavio u javnosti nakon nekoliko godina isključivo sa senatorom Palpatinom: prisustvovali su premijeri nove produkcije opere Mon Calamari u Galaktičkoj operi. Nakon predstavljanja, dva Sith Lorda su se povukla u Damaskov penthouse u zgradi Caldani Spiers kako bi proslavili Palpatinov nadolazeći uspjeh. Palpatine je obilazio učitelja s vinom, uvježbavajući svoj predstojeći govor u Senatu.
  Plagaust je, pijan, rekao Palpatinu da je njegov eksperiment s magohlorijanima bio više nego uspješan. Dječak Anakin je pobijedio u trci, i što je najvažnije, uspio je onesposobiti cijelu vojsku borbenih robota. To znači da je dječak nadaren snagom više od svih koji žive u svemiru. Osim toga, pored dječaka, uspio je oploditi predstavnika rase Togruta sa Magochlorians. S obzirom na to da su predstavnici ove humanoidne, ali neljudske rase siromašniji od Magohlorijanaca, ali je u isto vrijeme postotak Džedaja među njima, sa višestruko manjim brojem od ljudi, veoma visok...
  Nova djevojka Ahsoka Tano u budućnosti će moći postići izvanredne, do tada nepoznate visine vještine. Kombinacija alternativnih načina sagledavanja moći Togrute i obilja magohlorijana može roditi pravo čudo prirode koju je napravio čovjek.
  Šta je sledeće? Nastavit će eksperimente i stvoriti novu rasu ljudi - jednaku po snazi bogovima. I moći će sintetizirati bića još višeg nivoa od magoklorijana - teoklorijanaca, što će Sithima omogućiti da mijenjaju fizičke zakone svemira, a možda i stvore nove svemire!
  Crni gospodar je imao nečega da se uplaši i zadivi.
  Postepeno se opijajući, Plagaust je zaspao prvi put nakon mnogo godina, a nekoliko trenutaka kasnije Sidius je, oklijevajući (možda bi bilo bolje da mu jednostavno odsiječe glavu mačem?), pustio mlaz munje Sile na učitelja .
  - Ti ćeš, oče, odgovarati za sve! Zato što ste me napustili, što ste mi dozvolili da izdržim godinu dana pakla u kraljevskim podrumima za mučenje! Zašto si me natjerala da ubijem svoju jedinu pravu ljubav, Caroline?
  Crni Sith je urlao, bljujući munje na svog roditelja. Zaista ga je zaista mrzeo.
  Uživajući u bolu Plagausta, Darth Sidious ga je polako mučio do smrti, a on, iscrpljen uz pomoć Sile, nije mogao ništa učiniti i umro.
  U posljednjim sekundama, crni gospodar je rekao:
  "Izgubio si ovu utakmicu onog dana kada si odlučio da me treniraš da bih vladao Galaksijom, imaš svog tatu uz sebe - ili, tačnije, pod petom. Bio si mi učitelj, oče - da, za ovo Zauvijek ću biti s tobom, zahvalan sam, ali ti nikada nećeš postati moj gospodar."
  - Palpatine se oprostio od Dartha Plagausta, koji je umirao i gorio u vatri munje.
  Ovako je pronalazač Sitha završio svoj burni život. I sa njim se okrenula stranica univerzalne istorije.
  Ali ostale su dvije nove, sjajne kreacije: Ahsoka i Anakin, kao i učenik koji je uspio postići moć nad galaksijom i pobijediti Džedaje.
  Luke Skywalker je stoga bio Palpatinov praunuk i sin Dartha Vadera.
  Stoga, crni Sith lord nije mogao izdati naredbu, uzeti i uništiti svog direktnog, darovitog potomka. Štaviše, šta god da se kaže, Luke je sto posto čovek, a njegova rođena deca su pola Togruta. Ali car Palpatine je već uveo zakone koji ograničavaju prava neljudi, i općenito je nastojao uspostaviti rasističke u novoj vlasti.
  Zaista, pošto su ljudi najbrojnija rasa u galaksiji, a i sam car je čovjek, kao i njegova pratnja, onda je oštar rasizam i ponižavanje drugih rasa sasvim u duhu Sitha. Oni koji vole da potiskuju i dominiraju.
  Veliki maršal Tarkin razvio je čitavu teoriju i ideologe da opravda rasizam...
  Ali samo polovina ljudi je naslijedila tron. Iako se Ahsoka riješila ružnih izraslina, njena kameleonska koža izgleda prekrasno.
  Car je posebno poslao svoju djecu da unište život na planeti Shiloh, gdje su živjeli Togruti. A potomci crnog gospodara to su radili sa radošću.
  Služili su od začeća i poznavali samo tamnu stranu sile. Palpatin je više puta u mladosti činio dobra djela. I da je završio u podrumu za mučenje, da nije naišao na Plagausta, nikada ne bi postao najveći ubica u galaksiji.
  Da, njegova djeca nisu činila dobra djela; Ali iz nekog razloga je upravo to ono što je caru neprijatno. Tolley, dobrota u njemu nije potpuno umrla. Toli Palpatine je vjerovao da je nemoguće postati pravi Sith bez borbe sa samim sobom, kada pobijediš svjetlosnu stranu u sebi.
  Njegova djeca su prihvaćala služenje zlu kao datost, kao najprirodniju stvar u svemiru, bez duševne muke ili kajanja.
  Ali Palpatine se borio sam sa sobom, a samo Najviši bogovi znaju koliko ga je koštalo ubistvo Caroline.
  Osim toga, car se nije usudio da ubije svoju majku. Plagaust je očigledno takođe osećao naklonost prema njoj i nikada nije postavio takvo pitanje.
  A Palpatinova majka je još uvijek živa i, uprkos činjenici da je odavno navršila sto godina, uopće ne izgleda kao vrlo stara žena. Naprotiv, čini se mlađom od svog sina, jaka plavuša - izgledom nema više od trideset godina. Nakon što je puštena s teškog rada, nastanila se u udaljenoj provinciji i tamo se bavila vještičarstvom.
  Da, bila je obična, seljanka, ali i neobična žena, što je bilo pomaknuto u njenoj genetici. Inače teško da bi mogla zatrudnjeti od crnog lorda.
  Bosa, samo u natkoljenici, tankog struka kao kod mlade djevojke, teško je radila u polju, a noću se bavila vještičarstvom. Ali kada je Witt živjela s njom, majka je skrivala svoje aktivnosti i nije ni u šta inicirala sina.
  Istina je par puta promakla: da će joj vjerovatno biti suđeno da sahrani ne samo svoje najmilije, već i njihovu djecu i unuke.
  Palpatine je posjetio svoju majku prije samo godinu dana - kada je bilo potrebno zaštititi Naboo od pobunjeničkog napada. Tražili su i tajne, na matičnoj planeti crnog cara. Možda su hteli da otkriju njegove slabe tačke, ili da pronađu njegove rođake?
  Car je imao polubrata. Ovdje ga je Palpatine žrtvovao mračnim silama nedugo prije krize u Nabuu - kako da kažem, da bi se sreća nasmiješila.
  U to vrijeme njegov brat je već stekao unuke, tako da se Darth Sidiousova taktika čekanja i gledanja isplatila. Još više žrtava i novi dodatak u panteonu ubijenih rođaka.
  Tada je u isto vrijeme htio da ubije i svoju majku. Ali Palpatine je očekivao da će sresti staricu: ali njegova majka se nimalo nije promenila tokom dugih godina razdvojenosti. Devojačka, mišićava figura, veoma tamna od preplanulosti, glatke kože, prelepo lice sa muževnom bradom. Iz daljine se uglavnom može zamijeniti za djevojku, ali izbliza se vide njene crte lica: dosta zrela, dobro oblikovana, a ima najmanje trideset godina. A ako pogledate u smaragdno-safirne oči, činit će vam se još više.
  Witt Thaler, koji nije očekivao da njegova majka nije tako jednostavna kao što se čini, bio je šokiran i odbio je ubiti, ili, kako je on to nazvao, žrtvovati mračnim silama.
  Tada nije smogao hrabrosti da razmijeni bar nekoliko riječi sa svojom majkom-vješticom i, izbjegavajući kontakt, požurio je i otišao. Majka je možda prepoznala sina, ali se i ona pretvarala da je hladna i ravnodušna.
  I tokom svoje poslednje posete Nabuu, pojavila se u trenutku kada je carski konvoj upao u zasedu. Palpatin je bio skoro sahranjen u palati, ali mu se ukazala bosonoga žena, koja je pokazala skriveni izlaz i pokazala mu gdje se nalazi još jedna pobunjenička zasjeda.
  Zatim su s njom razmijenili nekoliko fraza.
  Neuvenuća majka stavi ruku na Palpatinovo čelo i reče gorko:
  - Kako si okrutno ranjen, sine. U vama nije preostala nijedna prepoznatljiva osobina!
  Darth Sidious je ljutito odgovorio svojoj majci:
  - Ja sam samo spolja veoma star čovek! Zapravo, moje tijelo već dugo ne živi po ljudskim zakonima. I još uvijek sam sposoban pobijediti svakog Džedaja mačevima. I period fizičkog postojanja mog mesa trajaće još mnogo vekova!
  Mlada majka klimnula je svom naboranom sinu:
  -Da li ste odlučili da produžite fizičku egzistenciju postavši vampir? Naravno, vampiri imaju prednosti u odnosu na ljude. Osim potrebe da pijete krv tri puta dnevno i izbegavate sunčevu svetlost. Ali ovo nije život!
  Cara Palpatina je uvrijedila majka i čak je htio da je udari, ali se suzdržao. Ljutito je promrmljao:
  - Postao sam jači nego što sam bio u mladosti, teže me je ubiti bilo čime osim srebrom najvišeg standarda. I po svakom suncu možete nositi udobno skafander sa filterima, a umjetno svjetlo za mene nije opasno.
  Ovdje je ton Dartha Sidiousa postao blaži:
  - Još bolje, reci mi, kako si ti, kao jednostavan čovjek, uspio održati mladost?
  Lada Thaler je odgovorila sa slatkim, belozubim osmehom:
  "Cijelog života sam hodao bos po Nabuu, cijeli život radio, jeo zdravu hranu, pio samo sok i mlijeko. Uvek na svežem vazduhu - daleko od grada. Prijestonicu sam posjetio samo jednom, i to u lancima, kada su me doveli da saslušam presudu. A onda opet u selo sa motikom!
  Živim najzdraviji mogući način života i zašto bih ostario?
  Ovoga puta Palpatine se nije ni naljutio, pomalo se zabavljao i, sasvim logično, tražio je pojašnjenje:
  - Milioni seljanki vode isti stil života kao i vi, ali to ih ne sprečava da se, za razliku od vas, pretvore u ružne starice. U čemu je tajna - reci mi!
  Mama je odgovorila snishodljivim tonom:
  - Najvažnije pitanje je šta to čini da čovek stari? Krug u prirodi je vječan, a ljudsko tijelo je slično takvom ciklusu. Objektivno gledano, u samom ljudskom tijelu ne postoji ništa što bi trebalo da stari. - Mlada žena je zastala i nastavila sa samopouzdanjem boginje. - Sve je u razmišljanju i vjeri. Vjerujte da je starost neprirodna, ali vječna mladost je, naprotiv, obrazac i nećete ostarjeti!
  Palpatine se nije u potpunosti složio s ovim:
  - Ne stare samo ljudi, već i metal, predmeti, svemirski brodovi i borbeni roboti. Zašto mislite da je osoba u stanju da to izbjegne snagom volje i vjerom?
  Mlada žena je samouvereno odgovorila:
  - Ljudsko tijelo je, za razliku od metala, obnovljiv sistem. Ćelije se mogu dijeliti i obnavljati tokom milijardi milijardi godina. Svaki naučnik će reći da će rezerva stabljike u tijelu trajati milione miliona života. Samo treba da naučite da radite jednu bitnu sitnicu - regenerišete i obnovite nervne ćelije. Tada će besmrtnost postati stvarnost!
  Palpatine insinuirajuće upita:
  - A kako to radiš, mama?
  Žena se nasmijala i odgovorila šapatom:
  - Zašto bi vampir znao ovo? I tako ćete nastaviti da živite u ovom telu pet ili šest vekova. A divna grupa vas raste... Trebate li još da savladate tajnu vječne mladosti? Pogotovo s obzirom na tvoju sebičnost?
  Darth Sidious je prosiktao poput zgnječene zmije i izvukao svoju grimizno oštricu:
  - I tebe mogu žrtvovati mračnim silama!
  Majka je gledala bez ikakve senke u svog sina-cara. Odgovorila je, osmehujući se još šire:
  - Ova žrtva ti neće pomoći u tvojoj borbi! Iako si krvavi tiranin, moje molitve te spašavaju od smrti. Za godinu dana hodat ćete uz sam rub ponora. I samo tvoja majka može spasiti tvoju dušu iz pakla!
  Palpatine se smekšao i opušteno odmahnuo rukom:
  - Dobro, kao što ste rekli: vampiru je ostalo još pet-šest vekova. A onda ću možda pronaći efikasniji način da produžim život. Štaviše, eksperimenti se već izvode kako bi se klonu usadio duh!
  Mama je poljubila Palpatina za rastanak i poželjela mu sreću. Mirisala je tako svježe i ugodno. I Darth Sidious je bio tužan - dobrota ima svoj šarm.
  Zlo je zlo, a živjeti kada je tama i svirepi šakali krajnje zamoran. Ponekad se naviru strahovi... Mučno i strašno.
  Štaviše, car Palpatine je želio da ga naslijedi Sith koji nije bio čisto zlo, i kako bi nasljednik mogao unijeti barem nešto kreativno u život kosmičke moći.
  Luke Skywalker je sto posto čovjek i to je njegova značajna prednost.
  Osim toga, krv Anakina i Palpatina još je tekla u njemu. A dovođenje ovog dječaka na tamnu stranu zahtijevalo je ozbiljan napor.
  
  
  ROĐENJE ĐAVOLA
  Kako je Palpatine, skroman mladić, odličan učenik, koji se odlikuje uzornim ponašanjem, postao oličenje univerzalnog i zla i prešao na tamnu stranu sile?
  Život na planeti Naboo bio je relativno dobar - blaga klima, izdašna zemlja, gotovo potpuno odsustvo nereda i zahtjeva za promjenom. Oblik vladavine je ustavna monarhija... Ali moć kralja je velika, njegovi dekreti su po snazi jednaki zakonima, a samo je Padle Amidala izmijenjena kako bi se ograničio i rok vladavine monarha i njegove ovlasti.
  Palpatine je u mladosti bio vrlo zgodan, vitak i, naravno, fizički razvijen mladić, pobijedio je na međuplanetarnom Airball takmičenju. Tada je Palpatine, koji je bio uključen u Naboo tim u poslednjem trenutku, osetio osetljivost na silu. Unaprijed je vidio letove pulsara i okretanje asteroida u složenoj virtualnoj igri. I shvatio je da može osjetiti kada treba zadati fatalni, odlučujući udarac. I tada je njegovo ime bilo malo drugačije: Witt Thaler. Majka je pučanka, a otac nepoznat. Istina, zahvaljujući svojim urođenim sposobnostima i marljivom radu, Witt je uspio upisati besplatni fakultet prestižnog koledža. Da biste to učinili, bilo je potrebno prikupiti vrlo visok rezultat.
  Što se tiče njegovog oca, njegova veoma lepa i oblina majka je rekla da je bio plemenit gospodin, možda čak i jedan od dobro rođenih Džedaja.
  Ali nije mogla izgovoriti njegovo ime. Witt je, međutim, u svojoj glavi iznio razne pretpostavke - možda je njegov otac zapravo bio car iz susjedne galaksije?
  Još kao dijete, Thaler, budući Palpatine, osjećao je u sebi sposobnost čitanja zatvorenog udžbenika - u papirnatom obliku ili e-knjige - nije bilo važno. Svoje prijatelje oduševljavao je sposobnošću predviđanja ishoda sportskih takmičenja, ili dobijao zagonetke na opkladi - poput one skrivene u šaci.
  Ali u ovoj igri je shvatio da ima rijedak dar. Senzacionalna pobjeda učinila je Vita Talera herojem Nabua, a... Pa, baš kao u bajci, dovela je do toga da se najlepša devojka, princeza Caroline Amidala, zaljubila do ušiju u njega.
  I sam Witt, sa svojom mladom, vrućom krvlju, osjetio je nalet simpatije i reciprociteta. Oni su se ludo zaljubili jedno u drugo, a zvanična prestolonaslednica, Caroline Amidala Naberri, zatrudnela je od običnog dečka.
  Kralj je bio bijesan. Prema običajima i zakonima planete Nabu, abortus je strogo zabranjen, ali je princezi i njenom potomstvu oduzeto pravo na tron. Witt Thaler je trebao biti pogubljen na najbolniji način nakon teške torture. A nakon rođenja djeteta, Caroline je poslana kao rob na plantažu. Princeza je bila tu: bosa, samo u pocepanoj tunici, morala je da radi zajedno sa drugim zatvorenim devojkama. Provedite noć u baraci, na golim daskama i jedite jednostavnu, grubu hranu. Nadglednici su buduću kraljicu tukli bičem ako je radila i malo sporije.
  Jedna od vrsta kazni je vješanje robova na stalak i golicanje njihovih bosih peta plamenom baklje.
  Sam Witt je mučen u zatvoru. Mučili su me surovo, sofisticirano, ali vrlo profesionalno, sprečavajući me da izgubim svijest ili prerano umrem.
  Witt Thaler je prošao kroz hiljadu krugova pakla. Prije pogubljenja bio je mučen cijelu godinu. A onda ga je pacovska grinja morala pojesti živog, pred milionima stanovnika Nabua.
  Ali tokom egzekucije, čudovište je iznenada eksplodiralo... A kada se dim razišao, Witt Thaler je nestao bez traga. Mnogi su to shvatili kao znak odozgo i pali na koljena. I kralj je zateturao, lice mu je pomodrelo - pretrpeo je udarac.
  I osakaćen mjesecima mučenja, Witt se probudio u vlažnoj pećini, prekrivenoj svijetlim biljkama. Imao je velike bolove, ali se u isto vrijeme vratio osjećaj žestoke snage. Iz nekog razloga, tokom mučenja u podrumu za mučenje, Witt nije mogao iskoristiti svoje sposobnosti i spaliti dželate.
  Iako je vidljivo zamišljao kako vatra izleti iz sebe, erupciju pulsara i potoke iz strašnog oružja bacača plazme (zabranjenog u staroj republici - zbog izuzetno velike razorne moći!). Ali onda se vratio osjećaj snage.
  A duboke rane koje su dželati nanijeli polako ali sigurno su zacijelile.
  Pored Witta nalazio se kanister sa hranljivom mešavinom, i on ju je s vremena na vreme upijao, zaspao.
  Na primjer, imao je san... Delusion i istovremeno herojski;
  Proždiranje leša bio je brz proces, lav mutant je žurio dok je meso bilo svježe i toplo. Kada je konačno završio, ostao je samo kostur. Nekoliko crnih ratnika u haljinama, naoružanih čarobnim štapićima, otjeralo ga je, a zatim podiglo kostur.
  - Hrabri gladijator koji je umro hrabrom smrću biće sahranjen po lokalnom običaju uz pune počasti. - oduševljenim je tonom najavio komentator.
  - Neverovatno! Nije tako loš kraj! - Rekao je budući svemirski car. Witt je još uvijek mladić u snu, čini mu se da je u svojoj nedavnoj prošlosti.
  A nepoznati komentator je nastavio da se guši od mahnitog oduševljenja:
  - A sada najavljujemo nastavak takmičenja. U ovom trenutku, svako u javnosti može se boriti protiv lava ubice.
  Witt Thaler je odmah ustao i kreštavo viknuo:
  - Želim!
  - Jasno je da želite da se iskupite za svoju krivicu što se niste kladili na osobu. - zadirkivala ga je princeza Caroline Amidala.
  Mladić je u bijesu viknuo:
  - I ako jeste! Životinja koja ubije čoveka ne zaslužuje da živi!
  - Ali ti imaš konkurenciju, vidi. - princeza Karolina je pokazala na zvijer koja stoji, koja je podsjećala na uspravnog krokodila sa licem slona. - I ovaj momak hoće da se tuče!
  Komentator je najavio:
  - Dakle, ako su dvoje ljudi odjednom izrazili želju da uđu u tuču, onda prvo moraju da se bore međusobno.
  Javnost je pozdravila ovu odluku, više spektakla i više krvi!
  Ratnik Witt je pogledao čudovište s deblom prekrivenim ljuskavim oklopom i već u prvim sekundama osjetio je neprijatan osjećaj u stomaku. Tada je mladić savladao svoje uzbuđenje, iako je neprijatelj bio nesumnjivo opasan.
  - Dobićete standardno oružje! - oglasi se komentator sa jezom u glasu.
  Ratnici su se klanjali po običaju. Zatim su dobili mač i štit. Ovdje je Witta čekalo još jedno iznenađenje: dobio je jedan mač, na desnoj ruci, a neprijatelj je dobio dva odjednom, uzimajući drugo oružje u prtljažniku.
  - Nije pošteno! - pobunio se mladić. - Dva noža protiv jednog.
  - Ovo je Corpse Sucker, on uvijek koristi svoj nos u bitkama. Takav običaj! - Nevidljivi komentator je odgovorio ne skrivajući prezir u glasu, oružje su predale prelepe, gotovo bestežinske devojke, veoma slične nimfama. Gledajući ih, Witt (budući Palpatine) je osjetio strastvenu želju i bio je veoma postiđen što će se primijetiti njegova napetost. Pa je to rekao s ljutnjom.
  - Pa daj mi drugi mač umjesto nespretnog štita. - Ne želim da budem slabić.
  - Imaš takvo pravo! - rekao je komentator postavši malo ljubazniji.
  Nimfa je pružila mladiću drugi mač i rekla s patosom:
  - Bori se, viteže, ne sramoti svoju čast.
  Komentator je ponovo najavio:
  - Pravo na ubistvo ili pomilovanje pripada borcu koji posjeduje pobjedničko oružje! I javnosti. Mislim da ovo treba uzeti u obzir.
  - Definitivno ću dokrajčiti smelog zgodnog muškarca. - Rekao je Corpse Sucker.
  - Bez kovanja čekića, ne možete razdvojiti zamak! - Witt je govorio duhovitim aforizmom.
  Ustali su, slon krokodil je bio mnogo veći od momka, i počeli čekati signal.
  Lagana nimfa je doletela do njega i poljubila mladića u njegov rumen obraz.
  Witt je pocrvenio i napravio pola koraka, u tom trenutku se oglasio znak za bitku. Leš-sisac je jurnuo na njega, mašući mačevima, očekivao je da će ga uzeti bez ceremonije. Mladić je bio na oprezu i, skočivši u stranu, i povlačeći se, šutirao je. Udarac je pogodio štit, zazvonio je odvratnim zvukom.
  - Hej, mali! Čuvajte cipele, slatke su.
  Mladi Witt je zaista požalio što nije skinuo patike za njegov rođendan, bile su neobično obojene i, uprkos njihovoj izdržljivoj koži, nije ih htio pokvariti. Sinu siromašne žene trebaju dobre cipele. A on Witt je još dječak, pa može bez stida hodati bos.
  Borba je nastavljena, a tada je mladić primijetio da je neprijatelj vrlo spretno sa svojim trupom. Koliko se brzo mač kreće, dok ruke nisu tako pokretne, pa čak i superiornije po dužini.
  - Ceo život sam sanjao da jašem slona, a ne da se tučem. Tako si odvratan.
  Kao odgovor, promuklo škripanje:
  - Da ti se ta osoba ne sviđa. Eto koliko je tvoja rasa inferiorna.
  Witt je nastavio da mijenja putanju, učinio je mlinar, jednu od efikasnih tehnika
  Kendo, ali po svemu sudeći slava vještog borca nije uzalud došla do njegovog protivnika. Uspeo je svemu da parira, pa čak i sam zadao osetljive udarce. Na primjer, jedan od iskoraka pogodio je Witta u prsa, košulja mu je bila isječena, mladić je napravio salto u leđa, jedva izbjegavši ozbiljan poraz. Dvoglavi ruski orao je oštećen i prepolovljen.
  - Kakvo kopile! - rekao je Witt i izveo tehniku "Leptir", ali su se opet ispostavili svi napadi
  Recaptured. - Nosi ravo.
  Ponovo je ranjen, ogrebao se po ruci, a potom je dobio udarac u rame. Witt se povukao, odjednom je shvatio da beznadežno gubi bitku, suočen s vještijim neprijateljskim partnerom od njega samog. Štaviše, mladić još nije bio previše iskusan u kendu.
  Princeza Caroline je takođe bila zabrinuta:
  - Ja sam poslednja budala što nisam zaustavila svog dečka. U ovom univerzumu on je potpuno
  To je stranac, i on će umrijeti, niko ne zna o čemu.
  Htjela je iskočiti iz arene. Tada se, na sreću, pojavio poznati čarobnjak.
  - Kakva lepotica, nije za njega da puca štapom, ni da maše nogama. Znam Corpse Sucker! Šta, on će sigurno ubiti, pa čak i rugati se lešu. Dakle, sviđalo ti se to ili ne, moraćeš mi se dati.
  - Nikad! - rekla je princeza Caroline.
  Čarobnjak tamne strane sile hrapa:
  - U ovom slučaju možete biti prodati u puk, a služit ćete dvadeset vojnika dnevno. Ili, obrnuto, u vladarev harem, gdje vas ima na hiljade i osušićete se od melanholije i apstinencije.
  Princeza je hrabro zaurlala:
  - Ja ću postati ratnik!
  Čarobnjak se zakikotao:
  - Vi ste krhka devojka koja ne poznaje osnovne magijske tehnike. Da, bićete spaljeni u prvoj bitci.
  Caroline se uvrijedila:
  - Gospodar slave će me naučiti! Da, i fizički sam jak!
  Čarobnjak se odvratno nasmejao:
  - Gospodar slave? I da, sebična je. Malo je vjerovatno da će uspjeti u bilo čemu vrijednom truda. Tako da te mogu učiniti svojom ženom i prenijeti svoje vještine kao svoje.
  Princeza se ironično nacerila:
  - Da li želiš da postaneš bog?
  Čarobnjak je pompezno zaurlao:
  - Zašto ne! Da sam gori od ostalih kandidata?
  Caroline reče iskreno i s izrazom prezira:
  - Odvratan si. Biće mi gađen tvoj dodir.
  Oči zavodnika bljesnule su grimiznom svjetlošću.
  - Pa, zapamtiću to za tebe.
  Dok su razgovarali, Wittove rane su se povećale. Mladić se povukao, već mu se vrti u glavi od gubitka krvi. Sisavac je izvršio još jedan napad, užasan zamah momku je umalo odsjeo glavu i odsjekao obraz.
  - Rekao je kopile. - Tokom borbi, čičak na jednoj od njegovih patika se odlijepio.
  I cipele su se jedva držale. Ali inspiracija je pogodila sposobnog mladića, koji je naglo skočio uvis. Zamahnuo je nogom, a patika je, poput kamena iz praćke, uletjela u lice Corpse Suckera, udarivši njegovu petu zakovicama u oko. Zaurlao je, rastrojen na trenutak.
  Witt je izveo jednu od najtežih Jedi Kendo tehnika, "trostruki ventilator" i odsjekao deblo čudovišta. Fontana krvi je prskala, Corpsesucker se povukao, raširenih nogu. Grlo mu je ispuštalo užasan urlik.
  Wittove su oči bijesno bljesnule:
  - Neprijatelj je na ivici potpunog uništenja! Ja ću pobijediti!
  Mladić je napao neprijatelja samo jednim mačem, nije bio strašan. Leševačica se povukla, zateturala i promašila udarce. Ubrzo je zadobio nekoliko teških rana i ispustio mač. Tada je samo grčevito reagovao, okrećući štit. Od uzbuđenja, Witt je izveo potez vilama, ubovši protivnika prvo u glavu, na šta je uspio da reaguje, a potom i u stomak. Ubod je bio dubok, a crijeva su izašla. Zatim, vidjevši da je neprijatelj potpuno oslabio, Witt je izveo tehniku "četke" i probio mu lobanju. Srušio se mrtav.
  - Pobijedio je borac Witt, nadimak duh. Njegov protivnik, Corpse Sucker, Smashing Trunk, je skoro mrtav. Sada pobjednički mladić ima pravo da ga ubije ili ne.
  Publika je bila bučna, neke opklade su dobijene, neke izgubljene, ali svi su bili izuzetno žedni krvi.
  Ujedinjeni, u divljem impulsu i mahnitom kriku:
  - Dokrajči ga! Odsjeci glavu i objesi je na kolac! - Vrištali su. - Ovako običaj nalaže da se nosi sa gubitnicima.
  Witt je odmahnuo glavom, u uzbuđenju bitke još uvijek je mogao ubiti, ali kada je sve bilo gotovo, njegov bijes je nestao. Odsjecanje glave hladnokrvno, a zatim zlostavljanje nije u njegovim pravilima. Mladić je pognuo svoju sjajnu glavu i rekao odlučno:
  - Ne, neću ubiti bespomoćno stvorenje.
  - Uništi ga! Završi to! "Publika je nastavila da vrišti, a razni udovi su skakali. I cvili - Dajte nam zadovoljstvo!
  Budući car Palpatine pokazao je nečuveno plemenitost:
  - Neprijatelj je poražen, pa čak i osakaćen, šta hoćete više!
  -Tvoj prijatelj je glup. Ostavljajući Corpsesuckera živog, on od sebe pravi smrtnog neprijatelja.
  Neće oprostiti poniženje i gubitak debla. - Čarobnjak je rekao sa hrđavim pištanjem. - Zašto si glup? Ne vrišti, dovrši to?! On će te poslušati!
  - Dosta mi je krvi! - odgovorila je princeza. - A zašto ste svi tako okrutni? Zar nije moguće zabaviti se na neki drugi način?
  Čarobnjak, čija je maska bila skrivena ispod ogrtača, prosiktao je:
  - Ali kao?
  Caroline je, jedva skrivajući svoju iritaciju, odgovorila:
  - Slušaj pesme, na primer! Ili izvođenje umjetničkih brojeva, svih vrsta zabavnih programa, sa životinjama.
  Čarobnjak, čije je lice skriveno, ali goruće glave i dalje sijaju kroz mrak, rekao je nazalnim glasom:
  - Kakav je ovo štand? Ne, nije zanimljivo! Sve vrste glupana i šašava ne mogu zamijeniti spektakl krvi.
  Princeza je namerno iskrivila lice:
  - Stvarno?
  Čarobnjak je, mršteći se i blistajući očima, zarežao:
  - Šta je sa pevačima sa njihovim kalajisanim grlom? Uz pomoć magije i vještičarenja, možete ponovo stvoriti bilo koju muziku i glas. Mi to možemo uraditi. A ako hoćemo, onda će goli houri plesati.
  Čarobnjak je podigao dugačak prst s kandžama:
  -Ne, devojko, ozbiljna gladijatorska borba je najbolja.
  Princeza Caroline se kategorički nije složila s ovim, ali nije prigovorila.
  Witt Thaler je dobio novac za borbu, a istovremeno je zaradio nešto novca na klađenju. Tada je mladić, koji se još nije oporavio od prethodne bitke, i oni koji su bili ranjeni, morali da se bore sa
  Lav mutant. Ali ako su sve rane predatora zacijelile uz pomoć magije, mladić je izašao prekriven svježim posjekotinama. Witt je skinuo majicu sa ožiljcima i skinuo patike, pažljivo ih odloživši i uzevši mač u obje ruke. Tako je polugol u zamotanim farmerkama, princezi Caroline izgledao posebno zgodan. Na izvajanom torzu bili su vidljivi široki rezovi. Dječak je trljao svoja žilava ramena, pokušavajući natjerati bol da posluži svom bijesu. Njegove bose noge osjetile su vrelu površinu poda zagrijanu pod umjetnom svjetlošću.
  Witt Thaler je uputio poljubac. Publika je pljesnula rukama.
  Promrmljalo je glasno:
  - Nema potrebe predstavljati borce! Neka borba bude zanimljiva!
  Lav je, ne čekajući kovačnicu, skočio, pokušavajući da izbode neprijatelja svojim očnjačkim sabljama. Nije uspio, skočio je nazad i uspio ga udariti petom u oko. Zvijer se razbjesnila, skočila naprijed i naletjela na vrh mača. U ovom trenutku i dječak gladijator je bio iznenađen - krv, koja je prije bila crvena, postala je zelena.
  - Čemu sve ovo? - upitala je iznenađena princeza Caroline.
  - To sugerira da je životinja postala žilavija i jača, njena prilagodljivost se povećala. - odgovori čarobnjak sumornim tonom.
  Devojka je donela jasan zaključak:
  - Ovo je loše!
  Čarobnjakov glas je postao mnogo vedriji:
  - Zašto! Vaš momak je odličan borac, samo će psovke biti interesantnije.
  Zmajev lav je nastavio da skače, ne obraćajući pažnju na krv, bio je veoma brz i mladić je jedva imao vremena da izbegne. Tako je Witt napravio salto, skačući kao akrobat, zatim roneći kao vijun, razderao je lavlju stomak. Očnjasti terminator kao da nije obraćao pažnju na ovo, nastavljajući da ganja mladića oko ringa.
  - Prokletstvo! - Witt je iznervirano rekao. - Oštrica te ne može podnijeti.
  Mladić je počeo da se umara od gubitka krvi. Preciznim iskorakom uspio je probiti lavlje oko, ali je čak i jednim okom grabežljivac ostao opasan i, iskoristivši trenutak, bolno je zabio šapu s kandžama u rebra. Kandže su ostavile šest dubokih pruga.
  - Kakvo kopile! Otkidanje mesa! - Mladić je gugutao.
  Činilo se da je lav odavno trebao oslabiti od gubitka krvi, ali su njegovi napadi postajali sve brži. Nekoliko puta su očnjaci zamalo probili trbušne mišiće, a jedan je probio Thalerov prsni mišić, jako ga ogrebavši. Mladić je zateturao, a zubi su bljesnuli preko njega,
  probijen u rame. Witt je bio znojan, krvav i uspio je da se iskrade, pa čak i prerezao vrat oštricom. Zvijer je krvarila, probušena je glavna arterija, ali nije gubila brzinu.
  - Ti si kao zombi, ma koliko reagovao. Možda niste pravi Leo. - rekao je mladić.
  Pokušao je iz kontranapada izvaditi posljednje oko, ali je promašio, ostavljajući još jednu krvavu prugu na njušci. lav
  Opet sam ga udario šapom.
  - A odakle ovi dolaze? - U očaju, mladić je svom snagom udario protivnika po očnjaku. Od jakog udara kost je napukla i iz nje je izašao bijeli sok.
  - Hej! - rekao je čarobnjak izuzetno zadovoljnim tonom. - Vaš prijatelj je očigledno odlučio da naoštri oštricu, u svakom slučaju postoji osećaj ozbiljne arogancije.
  - Šta si hteo? Vitka je pametan momak. - odgovorila je princeza Leja zadovoljno predeći.
  Sljedeći udarac je konačno odsjekao očnjak. Zvijer se počela okretati, kao da je izgubila orijentaciju. Witt je pritiskao, njegovi udarci su postajali sve oštriji, vidjevši da lav mutant pliva, mladić je dodao energiju.
  - Ne volim lavlje meso! - viknuo je hrabri momak.
  - Pobijedi ga Vitek, tako si seksi. - vikala je princeza Caroline.
  Mladić je pogodio drugi očnjak, srećom meta je bila zgodna. Prvi put kada kost nije popustila, morao sam je dodati. Konačno, i ova tačka se srušila, lav je bio očigledno zapanjen.
  - Kako si sad, bez očnjaka, samo velika mačka, osuđena na smrt! - rekao je bijesni Witt.
  Škripanje zuba i stenjanje postali su njegov odgovor. Borba je nastavljena na bufonski način, lav-zmaj je krenuo tobože u napad, ali su njegovi pokreti izgubili oštrinu. Dječak, koji je zauzvrat osjetio nalet snage
  stalno kontranapadao i na kraju probio poslednje oko. Ovaj put se činilo da je oštrica zašla mnogo dublje i stigla do mozga.
  - Bravo, ubij ga! - vikala je princeza Caroline.
  Cijela sala se udružila u hor.
  - Dokrajči ga, dokrajči ga!
  Mladi gladijator je ponovo udario nogom i, skočivši iza njega, udario loptom. Lav mutant kao da je počeo gubiti orijentaciju i nekoliko puta se bocnuo po licu. Konačno, kada se dječak snašao, zabio mu je oštricu u grudi i pokušao je probiti dublje, do samog srca. Šape s kandžama udarile su u rebra, grebale ih, a zatim probile meso, ali Witt tvrdoglavo nije puštao oštricu, iako je bio bukvalno rastrgan na komade. Ovdje je sve odlučivala volja, kandže su nastavile grebati i trgati mlado meso.
  - Baci ga! - zalajala je princeza Caroline. Njen plač je ostao sam.
  - Dovedite to do kraja! - Zaurlala je gomila.
  Konačno, oštrica razjarenog Witta probode se do srca, a zvijer utihne, a kandže su posljednji put prošli kroz napaćeno meso.
  -Pa, izgleda da je to to! - Mladić je izdahnuo. - Porod tame je bačen u prah.
  Komentator čarobnjaka je najavio.
  - Witt, duh smrti, ponovo je postao pobjednik; zvijezda arene u usponu. Dobit će nagradu koju je zaradio.
  Sa ovom frazom, Thalerova se vizija raspršila, poput magle pri lansiranju moćnog aerotunela.
  I iz ove izmaglice izranja... moćna, visoka figura čovjeka ili humanoidnog stvorenja sa kapuljačom. Zvuči škripavi glas, vrlo sličan glasu onog čarobnjaka u snu.
  - Dobro si se borio Vite... Vidim u tebi veštine rođenog ratnika!
  Taler je ustao. Tokom spavanja, rane su mu praktično zacijelile, a ožiljci su izblijedili i postali manje uočljivi.
  Mladić reče, pružajući mu ruku:
  - Zahvalan sam vam što ste me spasili, gospodine...
  Mladić je grubo zabacio dlan i zagrmio:
  - Ne hvala! Svaka zahvalnost vodi u milosrđe i slabost!
  Witt se snažno nasmiješio i promrmljao:
  - Ali spasio si mi život... Tako da ti moram nekako zahvaliti!
  Čovjek je iznenada zabacio kapuljaču. Mladić je zavirio u otkriveno lice. Čovjek je bio plemenitog izgleda, izgledao je nešto starije od četrdeset godina, moćnog vrata i kovrdžave kratke brade. Pogled u njegovim očima je veoma moćan, odmah se vidi da je navikao da komanduje, a crte lica su mu voljne i snažne.
  Iako ovaj gospodin Vitu nije bio poznat, mladiću se činilo da ga je već negde video. Iako je vrlo teško zaboraviti tako izražajne i voljnostne crte lica, kraljevsko držanje i oči vladara iz kolijevke. Ali istovremeno, uprkos svom plemenitom izgledu, glas je promukao, odvratan, kao da je poderan, uprkos jačini.
  Čovjek je pogledao Witta i, ne mijenjajući strogi izraz lica, rekao:
  - Spasio sam te ne zbog ljubavi, već zato što si mi potreban!
  Govornikove oči su neljubazno zaiskrile:
  -Uzimam te za svog učenika, i otvoriću te spoznaji moći o kojoj se Džedaji ne usuđuju da sanjaju... Ali znaj da je ono što si doživeo u podrumu mučenja još uvek cveće u poređenju sa onim što te čeka!
  Witt je ustao i odlučno rekao:
  - Spreman sam! Spremni na sve - samo spasite Caroline!
  Čovjek je frknuo s krajnjim prezirom:
  - Vezanost je slabost! Najveća slabost koju Sith može priuštiti! - Ovdje je glas crnog gospodara postao prijeteći. - Tačnije, ne mogu, ne treba da priušte, ali... Čudno, oslobodiću Kerolajn iz ropstva! Samo u zamjenu za vašu potpunu poslušnost, tako da se zakunete da ćete u pravom trenutku izvršiti apsolutno svaku moju naredbu!
  Witt je ponizno kleknuo i zakleo veliku zakletvu.
  A onda je čovek rekao:
  - Od sada, tvoje novo ime je Darth Sidious! Ja sam Darth Plague, tvoj učitelj i majstor!
  Od tog dana, Witt, ili sada Darth Sidious, počeo je trenirati mačevanje i tehnike tamne sile. Okrutno i nemilosrdno učenje. Ali novi crni gospodar je u sebi osetio sve veću moć. Svakim danom, sedmicom i mjesecom postajao je jači i sofisticiraniji.
  Darth Plagueis, pored svog sna o besmrtnosti, imao je planove da obnovi vlast Sitha. Witt Thaler je promijenio ime u Palpatine i malo promijenio izgled, kao i otiske prstiju. Postao je druga osoba, zamijenivši sličnu osobu iz plemićke porodice Palpatine.
  Počeo je da se bavi ležernom karijerom kao zvaničnik, dok je istovremeno poboljšavao svoje ovladavanje mračnom moći. Osim toga, Darth Plagueis, koji je imao potpuno legalan status velikog biznismena, održao je svoju riječ.
  Nakon kraljeve smrti, njegov mladi sin je uspio. Darth Plagueis potaknuo je napad Huta na palatu. Ubijeni su nasljednik, njegova sestra, brat i stric.
  Nakon toga je kapetan-general dvorske straže ustoličio Karolinu, popularnu u narodu.
  Nekoliko godina zatočeništva samo je ojačalo snažnu ženu i počela je još oštrije vladati. A njena ćerka Serafima, koja je odgajana u manastiru, postala je naslednica kraljevstva Nabua.
  Iako se njegova bivša ljubavnica vratila na vlast, Palpatine je bio primoran da sakrije svoj identitet i za sada ostane po strani. Iako je njegov uticaj u kraljevstvu stalno jačao.
  General-kapetan je ubrzo umro - očigledno od nesreće, ali Palpatin je bio iza toga. I ubrzo je Sith Lord zahtijevao da Witt Thaler žrtvuje svoju prvu ljubav - kraljicu Caroline.
  Svelo se na dvoboj do smrti sa Plagueisom. Štaviše, ispostavilo se da su sile približno jednake. Kada su oba Sitha bila iscrpljena od bitke, Palpatine je popustio i promrmljao:
  - Ubiću svoju ljubav a ujedno i ostatke ljudskosti koji još tinjaju u meni! - Ovdje je crni gospodar povisio glas i dodao odlučno. - Ali kunem se, ovo ti neću oprostiti i definitivno ću te uništiti!
  Želja da se nosi sa onima koji su višeg statusa svojstvena je prirodi Sita. Moja nedostižna moć izaziva tvoju zavist; moja mudrost hrani tvoju žeđ za znanjem; moja dostignuća pobuđuju strastvenu želju da ih ponovim! - rekao je Darth Plagueis Darth Sidiousu, i nastavio sa osmehom. - Ubijajući sebi najbliže i najdraže ljude, otkrićete neshvatljiv izvor moći u sebi. Osećam da ćeš postati najveći Sith - kada uništiš i poslednju ljudsku slabost u sebi!
  
  
  MIRACULOUSLY RORN
  - Bio je jednom pukovnik ratnog vazduhoplovstva koji je tokom rata u Avganistanu doživeo jak šok od granate. I izgubio je priliku da ima svoju djecu, iako je to jako želio. Žena je jako voljela pukovnika i pošla mu je u susret na pola puta; Njihov usvojitelj ih je odgajao kao Spartance. Ali i dalje nije bilo isto. Momci su odrasli snažni i zdravi, ali nisu pokazali neke posebne supermoći.
  A baka Vanga je predvidjela pukovniku da će predstavnik njegovog potomstva postati arbitar sudbina svijeta i svemira. Tada je pukovnik odlučio otići kod poznate čarobnice kako bi ona pomogla njegovoj ženi da čudesno zatrudni.
  Čarobnica je zaista imala značajne sposobnosti, ali u osnovi je bila šarlatan najvišeg standarda. Izjavila je da to može učiniti i pukovniku dati sina, ali je tražila kolosalnu svotu novca.
  Pukovnik je imao nešto nekretnina u Moskvi, kao i vrijedne trofeje zarobljene tokom rata sa Dušmanima i Čečenima.
  Sakupio je ovu divlju svotu - milion i po dolara... Čak je iznenađujuće da je iskusna osoba, i tako kupila prevaru. Ali očigledno je čarobnica imala ozbiljan dar hipnoze, sugestije, veštine, na čemu bi čak i sam Kašpirovski, ili političar svetske klase, pozavideo da ga prevari.
  U međuvremenu, čarobnica je izvela vrlo živopisan inscenirani ritual, trivijalno uspavajući pukovnikovu ženu. A onda je jednostavno ubrizgala seme donatora u Venerinu utrobu.
  Nije to bila baš komplikovana prevara. Ali efektivno. Supruga je (poput Djevice Marije) besprijekorno začela dijete - ona je, inače, ostala djevica, pa je muž zbog povrede potpuno izgubio mušku snagu.
  Svi su bili srećni i žena je na vreme rodila zdravu devojčicu. Ona se, međutim, pokazala potpuno drugačijom od svog oca brinete i tamnokose majke. Ali iako je otac računao na svoje sinove, on je volio svoju kćer. Samo na svoj način, odgajajući je kao Spartanac - kaljenje i treniranje.
  Djevojčica se brzo razvijala, pokazala visoke sklonosti i sposobnosti. Posebno one fizičke. Kosa joj je gusta, valovita, zlatna i predivno lijepa.
  Ali kada je devojčica bosa počela da trči po januarskom snegu - tradicionalno se budila u pola pet ujutru - desio se događaj. Ovako je obično počinjala svaki dan. Takvo jutarnje trčanje, još u mraku pred zoru. Sasvim spartanski.
  Projurila je tradicionalnih deset i po kilometara, po svakom vremenu, kako bi se onda snašla za cijeli dan. Naravno, ovo je tek početak treninga, jer se Vladlen (ime u čast Lenjina i Staljina!) ozbiljno bavio borilačkim vještinama. Čak se takmičila i na takmičenjima, pobjeđivala djevojke kako bi bile veće i starije od nje.
  Ali ona je još uvijek djevojčica od desetak godina i trči samo u kupaćim gaćama. A zlatna kosa izgleda kao plamen. A prokleti manijak čeka dijete u zasjedi. Očigledno je unaprijed pripremio zamku, jer djevojčica trči toliko brzo da ih neće svaka odrasla osoba sustići.
  Nekoliko dobro kamufliranih zamki nalazilo se na djevojčinom putu. Situaciju je otežavala činjenica da je padao snijeg i da su svi tragovi bili zatrpani. A Vladlen, djevojka koja je trčala bosa i polugola po svakom vremenu, čak se radovala takvim ekstremnim sportovima. Uostalom, poteškoće nas samo jačaju, a ono što nas ne ubije samo nas ojača.
  Zamka se aktivirala i djevojci je jako uštipnula nogu. Srećom, zahvaljujući treningu, kosti su bile dovoljno jake da se ne polome u zamci za medvjede.
  Ali Vladlena su shvatili ozbiljno. I bilo je veoma bolno. A nitkov je pokušao da napadne i siluje karatistiku. Vladlen je odmah reagovala i udarila ga petom u bradu. Ali kriminalac se pokazao jakim. Zacvilio je i skočio unatrag, trljajući svoju natučenu vilicu. Zatim je izvukao nož.
  Djevojka se našla u zamci, nenaoružana i gotovo gola, naspram manijaka sa dugim nožem.
  Usledio je snažan napad, a Vladlen se sagnula i udarila protivnicu glavom u solarni pleksus. Nož je prošao kroz njega, ogrebavši djevojčinu leđa. Vladlen ju je uhvatio za zglob i promijenio smjer udarca. Vrh je probio zločinca pravo u grlo. Manijak se ugušio vlastitom krvlju i iznenada se odrekao duha.
  A djevojka je, izvršivši svoju prvu osvetu, uzviknula:
  - Gotovo je!
  Ipak, radilo se o ubistvu, a noga u trapu je teško povrijeđena.
  Nažalost, manijak je imao veoma uticajne roditelje, a Vladlen je bio u opasnosti od ozbiljne nevolje. Na njen život je pokušan pokušaj, a u njihovu kuću podmetnuta je droga. Pukovnik je morao djevojku poslati u udaljenija mjesta. U školu ruskih borilačkih vještina u Sibiru.
  Tamo, u dubokoj podzemlju, vekovima su živeli i služili domaći vernici.
  Međutim, to nije spasilo pukovnika. Upucao ga je snajperista, a supruga mu je uhapšena zbog droge. Izgledalo je kao da se neko zaista obračunava sa svojom porodicom. Mlađi brat je također uhapšen, stariji brat je već služio vojsku. A četrnaestogodišnji dječak je poslat u maloljetničku koloniju. Njemu su se pripisivale i droge.
  Iako je slučaj u početku bio lažan. Ali, srećom, po novim zakonima nije mogao dobiti više od šest godina.
  Moja majka je bila atletska žena i takođe je trenirala kao Spartanac. Stoga je u ženskoj koloniji ubrzo stekla autoritet i mogla je dobiti dobar posao. Mlađi brat, snažan i dobro obučen u borbenim tehnikama, također je postao jedan od boraca, a potom i vođa odreda. Nakon što je odslužio jednu trećinu kazne, otišao je na uslovnu slobodu i prijevremeno puštanje na slobodu. U Rusiji su zakoni za maloljetne prestupnike humani, pa bi se čak moglo reći da je sreća što je na svoje prvo putovanje otišao sa samo četrnaest godina.
  Općenito, činjenica da je pukovnik, po tradiciji, bio vatreni obožavatelj spartanskog obrazovanja, jasno je koristila njegovoj porodici. Jaki su relativno dobri u zatvoru, ali slabi su relativno loši na tronu! Dječak je prošao kroz zonu bez štete za sebe i čak je dobio više pravno (!) obrazovanje. Očigledno ga nije ponela romantika lopova, a vremena su se promijenila - postalo je nemodno biti razbojnik. Naprotiv, privukao je posao.
  Pravno obrazovanje je od vitalnog značaja za biznismena. S majkom je situacija bila složenija - bila je punoljetna, a u izmišljenom slučaju joj je prikovano teško krivično djelo. Doslovno organizator sindikata za transport i prodaju droge. I skoro je nemoguće preispitati slučaj. Toliko viših rangova će onda završiti kao budale.
  Ali majka je uspela da je premesti u dobru zonu blizu Kaspijskog mora i tamo se zaposlila kao čuvarica zajedničkog fonda. Zatvorski čuvar napisao je nekoliko knjiga, pa čak i glumio u filmovima. Zašto ne?
  Ona je vitka iznad svojih godina, fizički jaka, zgodna žena izražajnog lica i muževne brade.
  Dakle, u principu se dobro zabavljala u zoni, nije se isključivala iz života. Čak je imala i potomstvo. Dječak je trenirao od kolijevke, a uljepšao svakodnevicu u zatvoru. Međutim, kako i priliči kumu, njena majka nije radila, pa je imala dosta slobodnog vremena.
  Vladlen se vratio sedam godina kasnije - položivši najviši nivo inicijacije u borilačkim vještinama. Iako opasnost od osvete još nije u potpunosti prošla, ratnica je samo promijenila svoje prezime u Shamanova - ostavivši prijašnje ime.
  Budući da je njen otac bio zaista prijatelj sa poznatim generalom Šamanovim, promjena prezimena se pokazala prilično simboličnom.
  Vladlen, čije su sposobnosti fenomenalne, a škola veoma teška i istovremeno potpuno racionalna, nije imao premca u borilačkim veštinama. Studirala je neobičan stil ruskog rvanja. Naziv hrvanje je naravno uslovno, ili nešto kao Ruscundo.
  Vladlen je savladao borilačku veštinu koja je slična taehwandou - veoma razvijena tehnika udarnog rada stopala, sa ruskom borbom pesnicama, rvanjem sličnom aikidou - tehnikama bacanja i korišćenjem inercije protivnika, iz tajlandskog boksa - udari laktovima, kolenima, i glavu. Rodnoverie su stvorile sinkretičku borilačku veštinu, čije su tehnike glancane stoljećima, a majstori mađioničari uzimali su sve najbolje od drugih naroda i škola.
  Naravno, Vladlen je učen Šamanova i kako da koristi oružje... Ali nemoguće je sve znati i savladati. Pravi borilački umjetnik mora biti vješti u svom arsenalu bez izuzetka. Ali briljantno izvodi individualne tehnike i svoje trikove.
  Vladlen se najviše od svega voljela boriti nogama i golim prstima bacati smrtonosne predmete, iako je, možda, bila jaka u svemu.
  Djevojčica, koju su zvali karatist, iako uopće nije učila karate, otvorila je svoju školu. Natjecala se na raznim takmičenjima, ali nije težila slavi i titulama.
  Iako je učestvovala na nekim komercijalnim takmičenjima, pa čak iu podzemnim borbama bez pravila, trebao joj je novac.
  Dok je još bila vrlo mlada djevojka, Vladlen nije žurila da se uda i dobije potomstvo. Usavršavala se u borilačkim vještinama i podučavala ih djeci. Volka Rybachenko je pokazala posebno veliku nadu. Inače, bio je izuzetno spretan i u bacanju oštrih predmeta nogama. Karate dječak (opet nadimak koji nema veze sa stvarnošću!) obećao je da će izrasti u najvećeg majstora.
  A onda je iznenada Volka pozvan da glumi u filmovima, a njegov brat Oleg Rybachenko i sama Vladlen Shamanova otišli su s njim. A to je druga priča.
  
  
  AMAZER-DILETTANT
  Ovaj je realniji i uvjerljiviji. Naime, Staljinovim tijelom zavladao je duh najobičnijeg i najobičnijeg čovjeka. A pošto je bio običan čovek, laik. Sve što je znao je da će Hitler udariti 22. juna 1941. godine, a rezultati su bili užasni.
  Nemci su uspeli da zauzmu Moskvu, a osrednji gubitnik je jednostavno otrovan od strane sopstvene pratnje. Ali nakon pada glavnog grada već je bilo kasno da se bilo šta ispravi. Japanci su napali na Dalekom istoku, Tursku sa juga. Pao je i Kavkaz.
  A Staljina je u početku zamijenio Molotov kao kompromisna figura. Ali onda se pojavio ambiciozni Berija. I Žukov ga je presreo. I svađa je počela. Ukratko, Nijemci su u ljeto stigli do Urala i dalje, ujedinivši se sa Japancima, potiskujući svaki izgled otpora.
  Ali na Zapadu se rat nastavio. Amerikanci su oklevali - Frenklin Ruzvelt je, kako se i očekivalo, odugovlačio do poslednjeg trenutka. Još na Božić 1941. Nemci su napali Gibraltar. Do tada su Moskva i Lenjingrad bili zauzeti, a na jugu Nemci su napredovali do Volge i Tereka. Više su ih ometale proširene komunikacije i prostrani ruski prostori nego loše organizirani otpor sovjetskih trupa.
  Hitler se lično sastao sa Frankom i izložio mu perspektivu: SSSR kao vojna sila ne postoji. Sjedinjene Države ionako neće biti prve koje će ući u rat. Dakle, Britanija apsolutno nije opasna. Štaviše, u novembru, nakon zauzimanja Moskve, Rommel je dobio pojačanje, nekoliko odabranih divizija i čitavu vazdušnu vojsku. I Britanci su pali kao prah. Nemci su već u Aleksandriji... Dakle, Franko ima više razloga da se plaši Hitlerovog gneva nego osvete Britanije. Ali ako i dalje želi da prima od afričkih i engleskih kolonija onda...
  Franko je shvatio da su Wehrmachtu razvezane ruke i da bi on sam mogao sve izgubiti, prvo je pristao da pusti njemačke trupe, a onda je i sam objavio rat Britaniji. Istovremeno, položaj Britanaca se svakim danom pogoršavao. Gibraltar je zauzet za tri dana. I ubrzo su Nijemci okupirali Palestinu, Siriju zajedno s Turcima, te Irak i Bliski istok.
  Amerika je uvučena u rat 4. jula 1942. godine. Japan je na Dan nezavisnosti napao Peru-Habar.
  Nemci su, koristeći resurse Rusije, Evrope, a zatim Afrike i Azije, vodili vazdušnu ofanzivu i podmornički rat.
  Njemačka je povećala proizvodnju oružja i započela ofanzivu u južnoj Africi.
  Do kraja 1942. Afrika je bila pod potpunom kontrolom nacista, kao i Indija, inače. A Indokina, Singapur i ostrva do Australije došli su pod kontrolu Japanaca. Istina, zimski pokušaj zauzimanja havajskog arhipelaga bio je neuspješan zbog nedostatka organizacije samuraja.
  Ipak, Japanci su, s više vojnog iskustva, dominirali morem. Osim toga, njemačka podmornička flota se vrlo brzo povećavala, smanjujući snagu Britanije i Sjedinjenih Država.
  U maju 1943. došlo je do njemačkog desanta na englesku metropolu. Nemci su koristili jedrilice za sletanje, podmorničke tenkove, pa čak i prve mlazne bombardere AR-161 i četvoromotorne Yu-488.
  Britanija, iscrpljena podmorničkim ratom, nije mogla dugo izdržati, ali se borila izuzetno tvrdoglavo.
  Nakon mjesec dana krvavih borbi, London je pao i bitka za Englesku je završena.
  Sledeća faza je bila Amerika. Kanada, odakle je Čerčil pobegao, borila se na strani Sjedinjenih Država, ali su latinoameričke zemlje odbile da ratuju protiv Trećeg Rajha. A Argentina, a nakon nje i Brazil, dali su Nemcima sa svojim saveznicima na svojoj teritoriji vojne baze.
  Rat je postao dugotrajan. SAD u inostranstvu. Njihova kopnena vojska je jaka, a flota se gradi vrlo brzo.
  Ali malo po malo, Nemci i Japanci su preuzeli vlast. Na njihovoj strani su bili svi resursi istočne hemisfere, a dio zapadne. Da, objavljeni totalni rat je urodio plodom.
  Operacija Ikar je bila uspješna i Island je pao. Nakon čega su Švabe prešle na Grenland. 1944., međutim, nikome nije dala odlučujuću prednost. Međutim, Japan i Treći Rajh stekli su uporište na istočnoj hemisferi i ojačali u Latinskoj Americi. U zimu 1945. samuraji su zajedno sa nacistima zauzeli Havajska ostrva. A u proljeće su se preselili na Panamsku prevlaku.
  Nakon Ruzveltove smrti, Sjedinjene Države su počele da traže mir sa Trećim Rajhom i Japanom. Ali teško je pronaći kompromis. Štaviše, Hitler je nanjušio krv. Barakuda fašizma je htela previše. Rat se nastavio. Nacisti su se učvrstili na Grenlandu, a u ljeto 1945. pokušali su se iskrcati u Kanadi, ali su bačeni u more. Kanada nije htela da kapitulira. Istina, u jesen 1945. pala je Australija, posljednje značajno uporište zapadnog svijeta na istočnoj hemisferi. Japan i Njemačka potpuno su dominirali morem. Njihova podmornička flota bila je bez premca.
  Osim toga, podmornice s hidrogen peroksidom pokazale su se vrlo jakim i pokretnim. Njihova brzina je dostizala četrdeset čvorova na sat.
  A u zimu četrdeset pete i četrdeset šeste došao je red na Zeland. U proljeće 1946. Sjedinjene Države su objavile rat gotovo svim zemljama Latinske Amerike.
  Ali projekat stvaranja atomske bombe, zbog smanjenja finansiranja, nije dao opipljive rezultate. Stoga, Amerikanci nisu mogli da odbace ovog adutskog asa u igri vrijednoj gubitka!
  A u oblasti izgradnje tenkova, Treći Rajh je bio značajno ispred Sjedinjenih Država. Najbolji američki serijski tenk, Pershing, težak je četrdeset i dvije tone, imao je prednji oklop od 102 milimetra i top od 90 mm s početnom brzinom projektila od 810 kilometara na sat. A najbolji i najpopularniji njemački tenk, "Kraljevski lav" iz 1946. godine, težio je 65 tona i imao prednji oklop od 250 milimetara. Također bokovi i krma od 200 milimetara i top od 105 milimetara sa dužinom cijevi 100 EL.
  S obzirom na piramidalni oblik tenka, Pershing ga nije mogao probiti ni pod kojim uglom.
  Pokušaj lansiranja serije snažnijih tenkova nije uspio. Samo T-93, inače, težak samo 93 tone sa prednjim oklopom od 305 milimetara i topom kalibra 120, imao je neke šanse protiv Nijemaca u kundaku. Ali vrlo niske vozne performanse automobila, kao i nedostatak rotirajuće kupole, nisu ga učinili dostojnim konkurentom.
  Razvoj SuperPershinga je dugo trajao, a ipak je ovaj tenk bio inferiorniji od njemačkog.
  A mlazna avijacija, totalna superiornost u kvalitetu je na strani nacista. Amerikanci su se mogli suprotstaviti samo u količini. Ali, Nemci su, raspolažući resursima starog sveta, mogli da proizvedu tri do četiri stotine automobila dnevno, što nije inferiorno u odnosu na Sjedinjene Države. ME-362, Non-262, Non-323, ME-1010, TA-283 - ovi mlazni lovci protiv američkih nesavršenosti - klasa "F" su van konkurencije!
  I mlazni bombarderi TA-400, TA-500, Yu-387, AR-383, OD-18, GO-270 su takođe van konkurencije. Sjedinjene Države još nemaju punopravni mlazni bombarder. Možda B-29. Istina, u projektu postoji B-36, ali zasad je daleko od proizvodnje.
  A njemačke balističke rakete A klase nemaju analoga u svijetu.
  Disk avioni takođe nemaju konkurenciju...
  Tehnološki, Treći Rajh je temeljito opremio Ameriku, i stoga je Hitler odlučan da dokrajči Sjedinjene Države do kraja. I bez kompromisa. 1946. počela je ofanziva na Meksiko i Kubu. U jesen su borbe već bile u punom jeku u Teksasu i Kaliforniji. I Nemci i Japanci su napali Kanadu sa Aljaske.
  Ali sada je prošla četrdeset i šesta godina. Drugi svjetski rat još uvijek traje. Godina 1947. bila je kobna za Kanadu, koju su konačno okupirali Švabe, dolazeći sa sjevera.
  Mlazni bombarder B-36 konačno se pojavio u Americi, ali još uvijek nije bilo moguće doći do Njemačke i Japana. Osim toga, krajem godine pojavio se tenk Washington s topom duge cijevi od 120 mm, te relativno prihvatljivim oklopom i voznim karakteristikama težine od šezdeset i tri tone. Iako je bio lošije zaštićen od njemačkog, više nije bio inferioran u oklopnoj snazi.
  Međutim, do kraja 1947. Sjedinjene Države su već izgubile više od polovine svoje teritorije i bile osuđene na propast.
  Nemci su čak uspeli da testiraju superteške tenkove "Rat" i "Monster" tokom napada na velike gradove. Potonji je imao bacač bombi koji je izbacivao punjenje teško deset tona!
  Zamislite kako je užasno oružje ispalo!
  I na Novu godinu pao je Njujork, a desetog januara Vašington.
  Međutim, Yankeesi su izdržali još skoro šest mjeseci. Ironično, drugi rat je završio upravo 9. maja 1948. godine.
  Ali ni nakon ovoga mir nije dugo trajao. Hitleru se nije svidjela činjenica da je Japan, koji je bio mnogo zaostaliji od Trećeg Rajha u ekonomiji, zauzeo toliko zemlje za sebe.
  Nacisti su, iako sa zakašnjenjem, imali svoju atomsku bombu u avgustu 1948. Dio kašnjenja uzrokovan je činjenicom da je Firer bio pomalo hladan prema ideji o oružju za masovno uništenje. Hitler je smatrao da zemlje treba osvajati, a ne uništavati.
  Ali iz nekog razloga, okrutni tiranin je odlučio napraviti izuzetak za saveznički Japan.
  Nakon što su izbacili velike balističke projektile i nuklearna punjenja, nacisti su započeli Treći svjetski rat 4. jula 1951. godine.
  Izveli su snažne nuklearne udare na Tokio i druge japanske gradove. Tada su pomorske i kopnene snage udarile.
  Treći rat protiv kuge završio se za šest mjeseci, u cjelini je to bila bitka za jednog i gotovo. A aktivna faza neprijateljstava trajala je tri mjeseca.
  Tako je Treći Rajh uspostavio konačnu svetsku hegemoniju. Takva nepravda se dogodila jer je osrednjost ušla u tijelo Velikog Staljina. I nikakvo znanje o budućnosti joj nije pomoglo! Posebno je amater odlučio da razvije mlaznu avijaciju i dao takvu narudžbu svim postrojenjima i fabrikama. Ispostavilo se da je propeler bio okrenut prema dolje, a mlaz nije pušten.
  A strateške odluke napadača ne mogu biti gluplje. Nije ni čudo što je Crvena armija oduvana. A bez toga nema kome da se odupre Nemačkoj, njenim saveznicima i Japanu.
  Pa, Hitler je sam odlučio za ujedinjenje imperija. Naime, stvaranje globalne unitarne sile, koja je dobrovoljno i prisilno uključila sve sile planete Zemlje bez izuzetka. Sa jedinstvenom valutom, naravno, i varvarskim programom genetske selekcije.
  I također sa pripremom masivnog proširenja prostora!
  
  
  DEČAK SPASIO CARSKU RUSIJU
  Napolju je ledeni januar. Evo dječaka Olega Rybačenka koji ide ulicom do škole i odjednom vidi da zid u susjednoj panelnoj kući nekako čudno svijetli. Dječak osjeća poseban poziv - trči tamo, postaćeš vođa. Dječak je trčao što je brže mogao.
  Dobro je što je bilo iznenađujuće malo automobila, a on je uspio da se provuče, pred njihovim nosom. Spretan zaron i vi ste na zelenom sjaju zida.
  Dječak juri prema njoj. Ruke, kao u filmu o "Hariju Poteru", lako ulaze u ovaj žele, a sekundu kasnije i sam dečak, sa dvadeset pet stepeni ispod nule, nađe se na letnjem travnjaku obraslom zelenom travom.
  Čak i po inerciji, dječak padne na travu i odmah skoči. Dobro je nakon mraza naći se u zagrljaju ljeta koje još nije umrlo. Čak i ako je skočio preko glave.
  Dječak je pogledao oko sebe - nije bilo ljudi, samo drveće koje je već počelo žutjeti, i... željeznički nasip. Bila je visoka, obložena granitom, a ispred nje čak i bodljikava žica namotana na prugaste stupove.
  Oleg Rybačenko je smatrao da je sve to s razlogom. I on zapravo stoji pred nečim odlučujućim... U glavi mu se čuje naredba: približi se željezničkoj pruzi. Ovo nije baš lako učiniti, na putu je debeo sloj žice - Brunova spirala.
  Sama vrućina rekla je dječaku izlaz. Brzo je počeo skidati zimsku odjeću. I baci ga na trn. Dječak osjeća poseban oblik mentalnog poretka. "Sada možete postati tvorac istorije. Vi više niste samo školarac sa previše razvijenom maštom, Oleg Rybačenko će učiniti velike stvari!
  Dječak je povukao žicu i ostao je samo u farmerkama i majici. Bilo je vruće i u toplim zimskim čizmama, i dječak se probudio. Vrlo je ugodno osjetiti bodljikavu zelenu travu bos. Zemljište u avgustu je savršeno zagrijano i dječak voli da hoda po njemu.
  A zima je loše doba godine - za razliku od slatkog ljeta. Dječak, međutim, nema vremena da stoji otvorenih usta - pošto je on vladar. Dječak se brzo penje kroz žicu. Kroz nju je prošla struja, a varnice su pucale kroz odjeću i na gole pete.
  Dječak je vrisnuo, udarac je bio bolan, i skočio na platno. Tabani su bili izbodeni oštrim kamenjem. Ali dječak je brzo pobjegao iza nasipa. Smatrao je da sve to nije bez razloga, već dio velikog plana!
  Evo ih, vruće šine, sunce je već podnelo, vazduh miriše na lipu i med. Tako tiho da se jasno čuje udaljeno brujanje pčela.
  Dječak je stajao bos na užarenom gvožđu i čuo nova naređenja: "stavite sedam kamena na svaku šinu". Dječak je oklevao i glasno rekao:
  - Ali onda voz može da izađe iz šina?
  Glas mi je udario u bubne opne:
  - Ovo je upravo ono što je potrebno! Neprijatelji Rusije će doći ovamo!
  Dječak se više nije svađao. I glas Božji je razjasnio: birajte samo kamenje boje čelika.
  Ruke su se već same kretale. Oleg Rybačenko se osećao oduševljen samim sobom - on je majstor, jednostavan školarac će ući u istoriju!
  Kamenje je lagano na obje željezničke trake: tačno četrnaest komada - po sedam iz svake. I praktično se ne razlikuju!
  Gotovo je! Dječak se još jednom prekrstio, pročitao "Oče naš" i, bljesnuvši bosim petama, okrenuo se. Pobjegao je, zveckajući po kamenju i grebući se po tabanima. Skoro je odmah preskočio nasip...
  Nisam htio ponovo da se penjem kroz struju, ali nije bilo izlaza. Dječak je, koristeći se zaletom, skoro istog trenutka poletio sa nasipa do posljednje barijere. Dobio sam lagani strujni udar, ali više nije strašno. I evo ga opet Oleg Rybačenko na toploj ljetnoj zemlji. Ispred, zelena magla sija pravo u vazduhu: put nazad.
  Dječak zaista ne želi da se vraća iz toplog ljeta u hladno i zimu. Ali tada misteriozni glas daje posljednju naredbu:
  - Požurite ili će se portal zatvoriti, a vi ćete zauvijek ostati u 1914. i nikada nećete vidjeti svoje roditelje.
  Oleg Rybačenko žurno trga svoju odjeću sa žice i nasumično je navlači na sebe. Portal počinje da blijedi i dječak, ne obuvši cipele, juri ka izlazu. Naleti na nešto elastično i s naporom iskoči. Ugaženi gradski snijeg peče ti bose noge. Morate obući cipele i navući zimsku jaknu pravo na ulici - hvatajući zbunjene poglede prolaznika.
  Neko je čak povikao: "lud." Ali dječak ne obraća pažnju - odradio je svoj posao i završio veliku misiju...
  22. avgusta 1914. srušio se voz u kojem su bili Hindenburg, Erich Ludendorff i Max Hoffmann. Poginula su sva tri vojna zapovjednika koji su imali odlučujuću ulogu u bitkama na istočnom frontu - od operacija u Istočnoj Pruskoj i tako dalje.
  Kao rezultat toga, neorganizovane njemačke trupe pretrpjele su porazan poraz. Neodbrambeni Kenigsberg je zauzet u pokretu, a njemačke trupe su djelomično opkoljene, a djelimično uništene ili zarobljene.
  Pobjeda ruskih trupa presudno je utjecala na cijeli tok rata. I prije svega, sa stanovišta morala vojnika i oficira. Nije tajna da je nakon poraza od Japana autoritet ruske vojske naglo pao. Ove uskooke Azijate niko nije smatrao ozbiljnim protivnicima. I ovdje su Rusi izgubili četiri velike bitke, iu svim bitkama su imali brojčanu nadmoć.
  I na moru su također potpuno poraženi, samo što je bilo izoliranih, privatnih uspjeha. Posebno su se istakle krstarice Vladivostok.
  Dakle, gdje se boriti protiv Nijemaca, koji su smatrani najboljim kopnenim vojnicima na svijetu?
  A onda se pokazalo da je Švabe moguće razbiti, otjerati i uzeti desetine hiljada zarobljenika!
  Entuzijazam među ruskom vojskom i stanovništvom je višestruko porastao. Na austrijskom frontu, ofanziva je brzo napredovala. Austrougarska nije bila spremna za rat. A moral posebno slavenskih jedinica je izuzetno nizak. Mnogi od njih su se predali direktno ritmu bubnjeva i zvucima orkestra. Sloveni nisu hteli da se bore protiv svoje braće, za omražene Austrijance. Samo su mađarske i njemačke jedinice bile manje-više borbeno spremne.
  Ruska vojska je zbacila austrijske trupe i odmah zauzela Lvov, tvrđavu Pšemisl i, nadovezujući se na svoj uspjeh, ušla u Mađarsku. Njemački front je pucao po šavovima. Nadmoćne ruske snage su porazile Pruse u Poznanju i pojurile na Odru. Nemci su prebacili šest korpusa u Austriju.
  Ali ovo nije bilo dovoljno. Štaviše, nije bilo dovoljno snage da zadrži pozicije u centru. A na zapadu su se nastavile teške borbe.
  Tada je Njemačka bila prisiljena prebaciti nove snage na istok. Situaciju je pogoršao ulazak Italije u rat protiv Austrije. Ove zemlje vekovima imaju neprijateljske odnose. A Trojni savez je na mnogo načina bio vještačka formacija. Mada da je rat bio povoljniji za Njemačku i Austriju, Italija bi se pridružila najjačima. A sada se ruske trupe približavaju Budimpešti, a poslovi Centralnih sila su smeće! Rumunija je takođe požurila da se pridruži ratu.
  Jasno je - rumunski kralj je rođak Nikole II i želi da proširi svoje zemlje na račun Austrijskog carstva koje se raspada.
  A Bugarska je, za razliku od stvarne istorije, ušla u rat na strani Rusije.
  Samo se Otomansko carstvo pokazalo lojalnim Nemcima. I to samo zato što je ministar odbrane naredio početak neprijateljstava, stavljajući premijera i sultana pred svršen čin. Turska vojska nije jako jaka, ali je stvarala probleme sa snabdevanjem Rusije Antante. Ali, s druge strane, ovo je velika šansa za Rusiju da značajno proširi svoje teritorije u pravcu juga. Japan je, naravno, objavio rat Nemačkoj i Austriji. Da preuzme njemačke kolonije na Pacifiku.
  To je Rusiji dalo odriješene ruke na Dalekom istoku. A na zapadu su Nemci bili razbijeni.
  Samo na rijeci Odri Njemačka je mogla zaustaviti napredovanje ruske vojske. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno zaustaviti sve ofanzivne akcije na Zapadu. Ruske trupe oslobodile su skoro polovinu Austro-Ugarske.
  Tako je Austrijsko carstvo zapravo napustilo igru i pretvorilo se u teret za Njemačku. Bugari su krenuli u napad na Istanbul.
  Zimi je bilo zatišje u vojnim operacijama u Evropi. Ali ruska vojska je započela napad na Tursku. A onda se sve uspješno razvijalo. Štaviše, Arapi i Jermeni su se pobunili protiv osmanske vlasti.
  Ruske trupe su već bile u Bagdadu u februaru, a Britanci su zauzeli Basru. Krajem marta Rusija je okupirala čitavu Malu Aziju i zajedno sa Bugarima i Srbima započela juriš na Istanbul. Türkiye je napustio igru. Sirija, Palestina, jug Iraka su pripali Britaniji i Francuskoj - Rusija je dobila sve ostalo. Saudijska Arabija je i dalje ostala formalno nezavisna teritorija, ali je također trebala biti podijeljena nakon predaje Njemačke. A ona je bila odmah iza ugla. 25. aprila 1915. Sjedinjene Države su ušle u rat protiv Nemaca. Jasno je da su Amerikanci praktični ljudi i da su želeli da stignu na vreme da podele pobednički kolač. Do proljeća je ruska vojska proizvela novu vrstu oružja u velikim količinama: terenska vozila Luna-2 sa mitraljezima. Novi tenkovi, iako lagani, dostizali su brzinu od 40 kilometara na sat na autoputu i imali odlične vozne karakteristike.
  Ruske trupe su početkom maja, čim su se putevi presušili, započeli ofanzivu na Mađarsku i duž cijelog južnog fronta. Austrijska vojska je propala. Nemačke trupe nisu bile dovoljne da zadrže front.
  Ruske trupe su 22. juna ušle u Beč. A 24. juna engleski, francuski, belgijski i prvi američki bataljoni ušli su u Brisel. U rat protiv Njemačke ušla je Holandija, a nešto kasnije Švedska i Danska. Nemci su imali poteškoća da drže barijeru duž Odre, ali ruska carska vojska je izvršila napad na Minhen. Najveći grad u južnoj Njemačkoj pao je 7. avgusta 1915. godine. I 11. avgusta Njemačka je kapitulirala u apsolutno bezizlaznoj situaciji.
  Nakon čega je počela podjela teritorije. Austrougarska i Osmansko carstvo nestali su sa svjetske političke karte. Pokazalo se da je Bugarska onaj dio turske teritorije koju su Osmanlije od nje osvojile 1913. godine. Srbija se značajno proširila i transformisala u Jugoslaviju. Rumunija je dobila Transilvaniju. Rusija je u svoj sastav uključila: Bukovinu, Galiciju, Čehoslovačku, oblast Krakov i polovinu Mađarske, sve do same Budimpešte, gde je povučena granica. Njemačka je dobila veliko smanjenje svoje teritorije. Na zapadu je morala vratiti Elzara i Lorraine Francuskoj, prethodno osvojene zemlje Danske. Na istoku je najteže.
  Rusija je insistirala na povlačenju granice duž Odre, a za Francusku duž Rajne. Ali SAD i Britanija nisu htjele previše ojačati Rusiju i Francusku i oslabiti Njemačku. Kao rezultat toga, usvojen je kompromis. Rusija dobija sve zemlje na istoku, gde Poljaci imaju većinu.
  Istočna Pruska je izgubila Klaipedu, Dancig i našla se odsječena od Njemačke, ali je barem opstala u skraćenom obliku. Kenigsberg je ostao njemački. Ali Njemačka je izgubila mnogo zemlje. Ispostavilo se da je granica jako polomljena. Ponegdje je dopirao i do Odre, a uvelike je ovisio o nacionalnom sastavu stanovništva. Međutim, Nijemci su gotovo u potpunosti zadržali Pomeraniju. Ali od Berlina do ruske granice nije ostalo više od stotinu kilometara.
  Dakle, Nemci su na nišanu. Veličina njemačke vojske bila je ograničena na sto hiljada vojnika i oficira. Nemcima su nametnute ogromne reparacije. Rat je trajao nešto više od godinu dana.
  Rusko carsko carstvo nije imalo vremena da zapadne u stanje krize, i nastalo je velikim teritorijalnim akvizicijama. Autoritet cara je ojačao, a talas revolucionarnog pokreta počeo je da opada, dok je u privredi, naprotiv, započeo period neobično brzog rasta.
  
  
  KAKO JE LENIN USPJEO DA POSTANE PREDSJEDNIK SAD-a
  Vladimir Iljič Lenjin, pokušavajući da izgleda viši, uspravi se svom snagom. Njegove suhe, male, ali vrlo pokretljive ruke nervozno su se vrpoljile po sjajnom, crnom stolu od najrjeđe sandalovine. Sjedeći nasuprot njemu, ogroman čovjek u bijelom odijelu sa teškim zlatnim lancem oko bikovskog vrata zarežao je:
  - Pa, gospodine Uljanov. Slažem se sa vašim uslovima - pet hiljada mesečno, plus procenat od svakog preduzeća na aukciji! - Tu je nasilnikov glas postao čvršći i čak je oštro protresao teški lanac. - Samo da drug Lenjin bude bez laži i prašine!
  Zadovoljno trljajući znojne ruke, Vladimir Iljič reče:
  - Naravno, gospodine Rockefeller, ali u našem poslu ne možete izbjeći laž! Sve treba da bude prijateljski i veoma iskreno!
  I oba nitkova su se glasno nasmijala...
  ------------------------------
  Oktobarska revolucija se nije dogodila u Rusiji. Na frontovima Prvog svetskog rata vladalo je privremeno zatišje. Nemci i Austrijanci su pokušavali da postignu uspeh na Zapadu.
  Ruska vojska je djelovala samo na turskom frontu, gdje je uspjela da se konačno ujedini sa Britancima i nanese niz poraza neprijatelju, zauzevši veći dio Male Azije.
  Ali onda se sastala Ustavotvorna skupština u kojoj su se boljševici našli u očajnoj manjini, a socijalistički revolucionari dominirali.
  Jedna od prvih odluka bila je dodjela zemlje seljacima i nastavak rata do pobjedničkog kraja!
  U julu 1918. njemačka ofanziva na Pariz nije uspjela i pobjednička ruska vojska je udarila: prvo na Austrijance, zatim na Nijemce.
  Njemačka se očajnički opirala, ali u decembru, kada su ruske trupe na istoku okupirale Varšavu i Krakov, saveznici na zapadu su zauzeli Brisel - ipak je kapitulirala. Istina, dvije sedmice kasnije - utjecalo je izostanak revolucije.
  William je, međutim, bio primoran da se odrekne gotovo svih svojih ovlasti, ostajući čisto nominalni monarh.
  A general Kornilov je postao predsjednik nove ruske republike. U avgustu 1917. njegova pobuna je bila uspješna, međutim, Kerenski je formalno ostao premijer, ali je već dao predsjedništvo Kornilovu.
  Postao je i vrhovni komandant Kornilov.
  Nakon toga uslijedili su narodni izbori za ruskog predsjednika i referendum o novom ustavu.
  Ljudi koji su prilično navikli na autoritarni oblik vlasti podržali su Kornilovljevu opciju.
  Rusija je proširila svoje posjede na račun Njemačke, raspada Austrougarske i Turske, koja je nestala sa mape svijeta.
  Potonji je konačno podijeljen među velikim silama. Rusija je dobila Malu Aziju, moreuz i Carigrad. Francuzi su zauzeli Siriju, Britanci Palestinu i Irak.
  Godine 1926. ponovo je izbio rat između Rusije i Japana. Razlog je bio status Mandžurije i Port Arthura. Prema ugovoru, prava zakupa Port Arthura su prebačena na Japan, a zakup je istekao. Međutim, Japanci nisu imali namjeru vratiti ono što su zarobili Kini.
  Štaviše, mladi Hirohito, sanjajući o novim pobjedama, upravo je dobio vlast.
  Međutim, Rus je već bio drugačiji. Iskusan na frontovima Prvog svetskog rata, sa iskusnim komandantima, novim tenkovima i avionima, počeo je uspešno da napada Japance.
  Četiri i po mjeseca kasnije, ruska vojska je zauzela Port Arthur i istjerala Japance s kontinenta!
  Neko vrijeme Japan se još uvijek držao na moru - sve dok se nisu približili brodovi baltičkih i crnomorskih eskadrila.
  Nakon čega je Zemlja izlazećeg sunca kapitulirala.
  Rusija se vrlo brzo razvijala, ali je 1929. godine počela velika depresija širom svijeta.
  Nemiri su zahvatili i Rusko carstvo. Štoviše, Kornilov je izvršio aktivnu rusifikaciju.
  Ipak, uspio je da se održi na tronu, a u SAD... na vlast su došli američki boljševici predvođeni Lenjinom!
  Nakon što je izašao iz depresije, novi boljševički režim se počeo pripremati za novi rat!
  Revolucija u Španiji završena je pobedom komunista i time stvorila moćni boljševički mostobran u Evropi...
  1. januara 1938. Vladimir Iljič Lenjin nervozno korača po ogromnoj kancelariji u Beloj kući. Situacija širom svijeta se zahuktava. Nakon Španije, komunisti su postigli uspjeh u Francuskoj.
  Rusija, kojom vlada generalisimus i predsjednik Kornilov, već je jasno dala do znanja da neće dozvoliti širenje boljševizma u Evropu. Pet stotina divizija u desetmilionskoj ruskoj vojsci uopšte nije šala!
  Vladimir Iljič to razume. I predlaže taktički savez Britanije protiv Rusije.
  Britanci su uvijek bili izuzetno oprezni prema ruskoj ekspanziji. Ali radikalni komunizam ih je još više uplašio. Trebalo je zabiti klin između njih i Rusije.
  Lenjin se spremao da primi ministra odbrane Čerčila i da u isto vreme pruži Britancima dokaz nepokolebljive moći Sjedinjenih Država.
  I za početak, ćelavi diktator je čuo izvještaj o novom oružju - "atomskoj bombi".
  Openheimer je iznio svoj izvještaj vrlo suzdržanim tonovima. Da, već je bilo uspjeha, čak je i nuklearni reaktor pokrenut, ali pojava atomske bombe je još uvijek jako daleko. Glavni problem je dobijanje obogaćenog uranijuma i plutonijuma. Osim toga, ova vijest nije baš ugodna - jedna takva bomba koštat će koliko i nekoliko bojnih brodova. Dakle, postoji još jedno pitanje: da li se isplati trošiti novac na jednu veliku bombu ako možete napraviti sto hiljada malih?
  Lenjin, nizak, ćelav, ali ipak okretan starac (šezdeset sedam godina, međutim, još je daleko od toga da bude jako star!), energično hodajući po velikoj sali svoje kancelarije, primeti:
  - Vi, druže, ne razumete dijalektiku! Da, bomba će i dalje biti skupa, ali tada će se njena cijena s prelaskom na masovnu proizvodnju smanjiti za enormnu količinu!
  Openheimer je stidljivo primijetio:
  - I Rusi neće sedeti skrštenih ruku!
  Logičan i oštar zaključak uslijedio je od Vladimira Iljiča:
  - Dakle, moramo ih prestići po svaku cenu!
  Tada Oppenheimerov crni pomoćnik počinje pjevati:
  - Uostalom, treba nam pobeda! Jedan za sve, nećemo stajati iza cijene! Jedan za sve, nećemo stajati iza cijene!
  Openheimer se naklonio američkom predsjedniku Lenjinu i zarežao:
  - Ti si genije! Naravno, nećemo stajati iza cijene, i bićemo ispred Rusa, ali treba nam novac!
  Lenjin je rekao samouvereno, lupkajući štiklama svojih cipela od krokodilske kože:
  - Biće novca!
  - I robove!
  Vladimir Iljič je izgovorio istorijsku frazu:
  - Ne ograničavam vaša sredstva! Ograničavam ti vrijeme!
  Zupčanici komandne i administrativne mašine američke imperije počeli su da se okreću.
  Ali to nije najvažnija stvar. Vladimir Iljič je, kao niko drugi, shvatio da je, da bi se pobedila Rusija, potrebno potkopati iznutra.
  Vladimir Iljič je naborao svoje visoko, dugo, neravno naborano čelo i energično podigao slušalicu sa telefona i počeo da bira Dullesa.
  Kada je glavni špijun prišao aparatu, Lenjin je zaglušno viknuo iz sveg glasa:
  - Treba nam osoba koja je jednaka ili barem ne inferiornija od mene u sposobnosti da se pobuni, obmane i zavede narod!
  Dulles je odgovorio vrlo samouvjerenim tonom:
  - Znam takvu osobu, Vladimire Iljiču!
  Lenjin je, skačući kao đavo, urlao:
  - Pa ko je on? Ko je ovaj genije koji je stvorio čovjek?
  Dulles je, izvlačeći slogove u pjevanje, rekao:
  - Josif Vissarionovič Staljin! Verovatno ga poznajete, Vladimire Iljiču!
  Lenjin je namignuo sebi u ogledalu sa zlatnim i dijamantskim okvirima i zaurlao:
  - Ovaj kuvar kuva samo začinjena jela!
  Dulles, samouvjereno cereći se, potvrdi:
  - Ali ovo je upravo ono što nam treba!
  Lenjin je ponovo namignuo i zarežao:
  - Dajte Staljinu sve što traži. I obećajte mu mjesto ovog arhi beznačajnog generalisimusa Kornilova!
  Dulles je zaglušno urlao:
  - Biće pogubljeno Vladimire Iljiču!
  
  NIKADA NE ODUSTAJTE VITJAZA
  Mnogi se spore oko toga da li bi Rusi sami pobedili u Drugom svetskom ratu, bez pomoći Zapada? Zato su bogovi odlučili da to testiraju u praksi. I u jednom paralelnom univerzumu postavili su barijeru između savezničkih snaga, kolonija i Trećeg Rajha zajedno sa SSSR-om. I to se dogodilo zbog čistoće eksperimenta još u junu 1941. godine.
  Tako da saveznici nisu mogli pomoći ni SSSR-u ni Trećem Rajhu. A za potpunu čistoću eksperimenta, Japan je bio sakriven iza barijere. Kao, neka sve bude apsolutno čisto, kao u laboratoriji.
  Već u prvim danima nije se dogodilo ništa mnogo drugačije od prave priče. Fritz je napredovao, kao u stvarnoj istoriji, oko 30-40 kilometara dnevno, ali postepeno usporavajući. Naravno, nedostatak bombardovanja Britanaca i neprijatelja Rommelovog korpusa omogućio je oslobađanje nekih snaga - posebno avijacije. Ali Nemci to još nisu uradili na frontovima; Međutim, krajem jula, bitka kod Smolenska je usporila napredovanje Frica. Hitler je odlučio da povuče Rommela i njegove divizije iz Libije, zaključivši da su italijanske okupacione snage sasvim dovoljne. Fašističko rukovodstvo je, da ne bi gubilo vrijeme, počelo prebacivanje oružanih snaga, a posebno avijacije iz Francuske i Balkana. Hitler se i dalje nadao da će se moći probiti kroz sovjetske trupe u centru i stići prije zime.
  Umjesto da skrenu na jug, Fritz je nastavio ofanzivu u centru, pokušavajući da obuhvati sovjetske trupe koje su napale Smolensk sa boka. A Rommelov korpus je već krenuo u ofanzivu 13. avgusta, prešavši Dnjepar i pokušavajući da dođe do pozadine sovjetske grupe koja je branila Kijev.
  Staljin je bio u gubitku. Gotovo sva Evropa i francuski posjedi u Africi odjednom su se našli protiv njega, a ni jedan saveznik.
  Osim ako sada ne očekujete opasnost od Japana. I vrhovni komandant daje naređenje: da se uklone sve divizije sa Dalekog istoka.
  Nemačke trupe, nakon što su se probili skoro do same Moskve, zaustavio ih je Sibirski korpus. Ali na jugu, zahvaljujući promjeni komande i Rommelovim akcijama, Fritz su uspjeli odsjeći sovjetsku južnu grupu.
  Na tok neprijateljstava u Ukrajini negativno je utjecala i činjenica da je Staljin kukavički povukao sve rezerve u Moskvu i time razotkrio vlastitu pozadinu.
  Tačnije, ne za sebe, već za južnu grupu. Ispostavilo se da je to loša situacija. Ali u stvarnoj istoriji, odbrana Kijeva se pokazala kao poraz. Samo ovdje je postojala nijansa, Nijemci su već bili blizu Moskve, a fašisti su ojačali na račun Evrope, brže od Staljina na račun Dalekog istoka. I Nemci su morali da prelaze manje udaljenosti, a putevi u Evropi su bolji. Ali pokušajte brzo prebaciti sve jedno po jedno na Transsibirsku željeznicu.
  Kao rezultat toga, Nijemci su uspjeli da se probiju do Harkova i Vorošilovgrada čak i ranije nego u stvarnoj istoriji, zauzevši mnogo industrije i fabrika.
  Lenjingrad je takođe bio blokiran, ali nije zauzet. I Nemci su ušli na Krim. I Fritz je uspio zauzeti Voronjež na jugu, krećući se duž Dona do Staljingrada.
  I dalje su branili Moskvu, a zimi su čak išli u kontraofanzivu. Ali na južnom krilu, Rommel je uspio da se probije do Staljingrada. Nije dobro prošlo ni sletanje u Kerč. Uz velike poteškoće, sovjetske trupe su uspjele samo odgurnuti neprijatelja od Staljingrada. I to samo zato što klima nije bila na strani Wehrmachta i što su se bojali borbe na hladnoći i snježnim nanosima.
  Zašto je Rommel morao da se povuče iza Dona. A ovo je bio zaglušujući šamar za Firera.
  Ali u proleće 1942. odnos snaga se promenio. Izvršivši veliki pritisak na svoje saveznike, Nijemci su povećali broj svojih trupa, uključujući i na račun Khivija, i broj satelita. Italija i Francuska su se posebno povećale u količini. Crne divizije su se pojavile i na istočnom frontu. Srećom, britanski i američki front iz Afrike nisu ometali prebacivanje trupa i resursa.
  A de Gaullea, kada je izgubio podršku svojih saveznika, izdali su vlastiti drugovi.
  Tako su se protiv SSSR-a okupile značajnije snage nego u stvarnosti. Švabe su to posebno dodale u avionima, zadržavajući svoju prednost u vazduhu. Kopnene snage su premašile sedam miliona u odnosu na 5,6 miliona sovjetskih vojnika.
  I nacisti su započeli svoju ofanzivu na jugu. Rommel je uspeo da zauzme Staljingrad 27. juna. Fricovi su bili u stanju da izliju stotine tenkova na grad odjednom. Utjecala je i dominacija neprijateljskih aviona u zraku, što je otežavalo prebacivanje sovjetskih pojačanja preko široke rijeke Volge.
  Avaj, herojski Staljingrad se nije dogodio u AI. I Rommel se kretao rutom planiranom u planovima niz Volgu i do Kaspijskog mora.
  Pokušaji da se probiju Nemci kontranapadima na centar su propali. Štaviše, Rževski ispupčenik nije formiran. Dakle, Švabe su imale ravnomjerniji front u vrijeme sovjetske kontraofanzive, a i povlačili su se ravnomjernije. Ali Rzhev je, nažalost, ostao sa fašistima.
  Nije bilo moguće prodrijeti do Frica, a bilo je vrlo teško zadržati Kavkaz nakon pada Staljingrada. Pošto je dovodna arterija na Volgi presječena. A kada su krajem jula Nemci stigli do Kaspijskog mora, situacija je postala gotovo beznadežna. Sada je bilo moguće snabdijevanje samo vodom.
  S obzirom na to da su nacisti imali nadmoć u vazduhu, događaj je postao nešto između, izuzetno težak i beznadežan.
  Avgust i septembar protekli su u žestokim borbama, sve dok neprijatelj duž kaspijske obale nije stigao do Bakua. I tamo su još odolijevali s Rommelom do kraja oktobra. Situaciju je pogoršao ulazak Turske u rat.
  Eksperimentalni bogovi su se pobrinuli za Japan, ali ne i za Osmanlije. Ali nacisti se ipak nisu usudili da napadnu Moskvu zimi i zaustavili su se na zimu.
  Crvena armija je napravila nekoliko ofanzivnih pokušaja. Ali neprijatelj je bio nadmoćniji u ljudstvu, po broju iskusnog osoblja i u avijaciji. U SSSR-u je do sada proizvedeno samo više tenkova i artiljerije. Ali tenkovi su uglavnom bili laki, a kvalitet oklopa bio je izuzetno loš. Čini se i da se proizvodi dosta aviona, ali zbog nedostatka duraluminija oni su teži i manje upravljivi od standardnih. Ispostavilo se da je i Yak-9 skoro u potpunosti napravljen od drveta. A ovo je, naravno, bio minus.
  Hitler je računao na svoje čuvene nove tenkove - "pantere" i "tigrove".
  Proizvodili su se u sve većim količinama. Pojavio se treći predstavnik menažerije: "Lav". U stvarnoj istoriji, takva mašina je razvijena 1942. godine, ali zbog nedostatka resursa i velike težine, najteže čudovište je odbijeno.
  Ali tada je u proizvodnju krenuo "lav" težak 90 tona. Njegove prednosti - snažan oklop i top od 105 mm - djelimično su kompenzirale njegove loše performanse. Serijski 76-mm sovjetski topovi nisu mogli probiti Lava iz svih uglova.
  Dakle, nije bio loš probojni tenk ako je linija odbrane bila vrlo moćna i imala duboke ešalone.
  I sovjetska komanda je bila temeljno ojačana pod sovjetskom prijestolnicom. I pokušajte da se probijete ovdje.
  Četvrti predstavnik menažerije: "Miš" je nešto kasnio sa lansiranjem u seriju.
  Broj Crvene armije je povećan na šest miliona, iako su mnogi vojnici bili novi regruti.
  Suprotstavilo im se više od devet miliona, ali je brojčana nadmoć djelimično nadoknađena previše šarolikom prirodom neprijateljske vojske.
  U avijaciji je neprijatelj jači i po broju i po kvalitetu. Pojavili su se najnoviji ME-309 i Yu-288. Kao odgovor, sovjetska vozila su lošijeg kvaliteta, zbog nedostatka kvalifikovane radne snage i oskudnih materijala. Tenkovi su još stari T-34, a većina lakih, kao i KV.
  U ljeto je Wehrmacht započeo ofanzivu: napad na Moskvu i napad uz Volgu prema Saratovu. Nakon žestokih borbi, Moskva je opkoljena krajem jeseni. Saratov, Kujbišev, Penza, Uljanovsk su takođe zarobljeni. Staljin je pobegao u Sverdlovsk. Situacija je postala kritična.
  Glavni grad je dobio naređenje: da se ni pod kojim okolnostima ne predaje. Nemci su krenuli u napade, ali su se povukli ili zaglibili u uličnim borbama. Zimi je ofanziva Wehrmachta zaustavljena. Istina, Nijemci su zatvorili ne samo sovjetsku prijestolnicu, već i Lenjingrad u dvostruki prsten.
  U maju je ponovo počela nacistička ofanziva, ali u pravcu gradova Gorki i Kazanj. Sovjetska tenkovska konstrukcija, unatoč svim poteškoćama, uspjela se lansirati u serije: T-34-85 i IS-2, iako u malim količinama.
  Gorki je pao tek u julu, a Kazan je izdržao do kraja avgusta.
  U Lenjingradu je vladala strašna glad, a Fricovi nisu ni pokušali da ga napadnu. I Moskva je postepeno došla pod kontrolu. A onda je 30. septembra, nakon izuzetno krvavog napada, pao Kremlj.
  Prvorazredna tvrđava je teško uništena. I ovo je postao novi udarac za sovjetski narod. Nemci su se preselili na Ural, ali su tamo zaglavili u snežnim nanosima. Teško je boriti se sa SSSR-om. Staljin je bio pristalica stajanja do kraja. Ali to je bilo izuzetno skupo za samu zemlju, a posebno za Nemce.
  Na jugu su nacisti napredovali kroz centralnu Aziju.
  1945. SSSR je nabavio SU-100 i IS-3, ali samo u malim serijama. Nažalost, do kraja juna nacisti su osvojili Centralnu Aziju. A u julu je pao i Sverdlovsk. U avgustu su Nemci zauzeli Kurgan i Tjumenj. A 3. septembra je i Tobolsk. Krajem septembra Hanti-Majsijsk. A sredinom oktobra i Omsk.
  Novosibirsk se, međutim, još nije potčinio nacistima. Veoma jaki mrazevi natjerali su Švabe da se drže gradova.
  Tako do maja 1946. godine nacisti nisu vodili aktivne vojne operacije.
  Nakon toga smo otišli u Novosibirsk. U borbama su učestvovali helikopteri u obliku diska i najnoviji tenkovi serije "E". Međutim, Fireru to nije previše pomoglo. Fricovi su zauzeli Novosibirsk krajem juna. Prešli su reku Ob. Zatim su u julu čudovišta zauzela Kemerovo i Tomsk i Altajski teritorij. Nakon žestokih borbi, Abakan je pao u avgustu, a Irkutsk je jurišan u septembru.
  Nemci su, obilno podrigujući krv, odveli i njega. Ali opet su propali. Proširene komunikacije. Tako smo se zaustavili na prilazima Čiti. Ali u principu, kuda bi trebali žuriti? Možete čekati ljeto i testirati novu opremu.
  Bilo da se radi o disketama ili mlaznim avionima. Sovjetski konstruktori su 1947. godine pustili u proizvodnju tenkove IS-4, IS-7 i T-54. Istina, u čisto simboličnim količinama. Nije bilo dovoljno ljudi ili sredstava. Nacisti su nastavili napredovanje. Zauzeli su Aginskoje krajem juna i Blagoveščensku. Habarovsk je pao u julu, a Vladivostok u avgustu. Tako su nacisti zauzeli gotovo sve veće sovjetske gradove. Možda osim Pertopavlovska. Čudovišta su zauzela Magadan u septembru. Ali Staljin se ipak nije predao.
  Na kraju su nacisti ipak izgubili!
  
  
  SPACE WARS
  Nakon nekoliko relativno prosperitetnih godina, za Rusiju su došla teška iskušenja. Nebesko Carstvo, koristeći svoje kolosalne ljudske resurse i prednosti totalitarnog političkog sistema, uspjelo je postati svjetski hegemon. U Rusiji je izbio brutalni masakr na južnim granicama. Iako je islamistička pobuna slomljena, rat protiv terorizma je potrošio mnoge resurse. Situaciju je pogoršala oštra konfrontacija sa Zapadom.
  Iako je sve bilo bazirano na nuklearnom odvraćanju, nije bilo ratova velikih razmjera. Ali američki naučnik Wellington došao je na ideju da lansira posebnu vrstu rakete na Merkur koristeći umjetno sintetizirani radioaktivni element.
  Ali došlo je do greške u navigaciji. Raketa je skrenula sa kursa i pala na Sunce... Dogodila se erupcija izuzetno razrijeđene plazme, koja nije opasna za žive organizme, ali je srušila atomsku strukturu i malo promijenila veze između neutrona u atomskom jezgru. Tek toliko da onemoguće nekontrolirane nuklearne i termonuklearne reakcije.
  I kao rezultat ovoga: nuklearno oružje se pretvorilo u gomilu beskorisnog smeća.
  Vojno i ekonomski najmoćnija država na svijetu: Nebesko Carstvo, koje je zbog prenaseljenosti imalo akutni nedostatak svježe vode i energije, postavilo je ultimatum da zakupi Sibir.
  Rusija je odgovorila odlučnim odbijanjem...
  Počeo je veliki rat: azijska koalicija protiv Zapada. Naša domovina je postala glavna arena velikih bitaka. Miran život je prošlost: pakao rata vladao je posvuda. Najžešće bitke bjesnile su od stupa do stupa.
  Situacija na frontovima bila je kritična: Azijska unija se već približavala Uralskim planinama.
  U blizini Jekaterinburga srušila se blistava vatrena lopta i nastala je smrtonosno opasna zona u kojoj nijedna osoba nije mogla živjeti ni minut.
  Domovina, sveta Rusija -
  Moje srce je otvoreno za tebe, znaj...
  Krv bojnog polja navodnjava -
  Tako da zemlja cvjeta u ljubavi prema otadžbini!
    
  Puls Zemlje kuca glasnim stenjanjem,
  Tesko je kad rat bukti...
  Ali sunce će izaći nad slavnom Rusijom -
  Ti si naša jedina besmrtna majka!
    
  Raž u beskrajnim poljima postaje zlatna,
  Snijeg blista sjajnim srebrom.
  I lica ponosno gledaju sa ikona -
  Vitez budi orao u borbi!
    
  Pobedićemo u borbi protivnika,
  Odbranimo krilati san.
  Nema hrabrijeg ruskog vojnika,
  Ja ću prenijeti svoju molitvu Bogu!
  . Glavni sadržaj.
  Kada se srce ispuni milosrđem, iz nekog razloga novčanik postaje prazan!
  Vrhovi Uralskih planina podsjećaju na očnjake koji vire iz usta, izjedene karijesom. Ruski bezrepi lovci lete na niskom nivou. Poput brzih sokolova, ruski vitezovi napadaju nespretne, ali snažno oklopljene krilate bojne brodove nebeskog carstva.
  Pilot zračnih snaga Andrej Ognjev izvodi težak zaokret. Teški kineski top s pet cijevi koji izbacuje plamen i metal. Vatreni tornado juri bukvalno nekoliko milimetara od prozirnog oklopa ruskog lovca. Bezrepi se vraćaju. Izmrvljeni pulsar klizi iz njegovog oštrog nosa. Rotirajuća kupola gigantskog kineskog helikoptera se iskrivljuje od udarca... Čuju se prigušeni krici.
  Andrejevo tamno lice sa visokim čelom razvlači se u belozubi osmeh.
  Njegova partnerica, zasljepljujuće lijepa plavuša, Vasa Koltsova, tjera bačvu, tjerajući nevođenu raketu da prođe pored čelične pirane i šalje "poklon" u jedan od dvanaest ogromnih propelera helikoptera bojnog broda.
  Ogroman propeler sa trostrukim redom lopatica raspada se u komade. Vasa, nije uzalud njeno ime prevedeno kao kraljica, znala je da pogodi. Uvijek se borila samo u kratkoj suknji i kaki majici, ali je golim štiklama osjećala sebe i borca kao jedinstvenu cjelinu.
  Mnoge žene piloti su je oponašale, pokušavajući postići fenomenalnu osjetljivost. Bojni brod-helikopter je sto dvadeset vatrenih točaka koje se spuštaju na površinu - vatreni valjak. Mašina koja radi na ugljenoj prašini, ali istovremeno nosi hiljade tona metala, koristeći dinamičku zaštitu.
  Japanski, kineski i indijski dizajneri napravili su vozilo neranjivo za ruske sisteme protivvazdušne odbrane, ali se neočekivano našlo pod vazdušnim napadom.
  Suskooki general Mak Lee, izobličen od divlje ljutnje, urlao je, pokazujući rukom u crnoj rukavici:
  - Uništi ih! Rastopite ova čudovišta!
  Indijski pukovnik punih grudi, ali tankog struka rekao je:
  - Ovaj par je crni princ i kraljica. Niko ih do sada nije oborio!
  Mac se s nevjericom naceri i progunđa:
  - Ne može biti. Povećajte gustinu vatre.
  I opet bojni brod-helikopter zadrhta. Rotirajući toranj se zaglavio i tijelo od titanijuma se zapalilo. Žuti i cimetovi vojnici jurili su urlajući, zahvaćeni plamenom. Detonacija je eksplodirala, a raketa punjena napalmom planula je unutar tijela džinovskog helikoptera.
  Vassa je, reproducirajući tehniku "klizanja" i prolazeći pored vatrenih staza, izdao:
  - Svi uzrasti su pokorni ratu, samo se tvoj poslednji dan ne može osedlati, pobeđen bez vremena!
  Andrey je hladnokrvan. Njegov otac je bio najmlađi general u angolskoj vojsci i došao je u Moskvu da studira. Tamo se oženio Lidijom Ognevayom, poznatom atletičarkom i kandidatom nauka. Tada mu je otac umro, a njegovog crnog i kovrdžavog sina odgajala je svijetlokosa majka. U školi su pokušali da zadirkuju Andreja, ali dječak se bavio borilačkim vještinama u vrtiću. Njegova majka je i sama bila odličan borac, a očuh je bio šampion u mješovitim stilovima.
  Andrej je bio odličan učenik, imao je fenomenalno pamćenje i ubrzo je postao vođa dječaka, njihov vođa. Naravno, izabrao je školu letenja i otišao da se bori za svoju domovinu Rusiju. Stekao je slavu i poštovanje. I niko se nije usudio zamjeriti heroju Rusije crnom kožom, pogotovo jer su crne crte lica bile pomiješane sa slovenskim i to je atletski građenog pilota činilo prilično zgodnim.
  O njegovim ljubavnim vezama nije bilo manje legendi nego o njegovim vojnim podvizima. Iako je sam Andrej bio mnogo skromniji nego što su mu pripisivali.
  Sada je tražio način da uništi neranjivi bojni brod. Aktivni, višeslojni oklop pokrivao je glavne komponente najmoćnije mašine Nebeskog Carstva.
  Savva je pucao na propelere, pokušavajući da imobilizira konstrukciju...
  U međuvremenu, bitka se rasplamsala na tlu. Tenkovi istočnog bloka bez kupole krenuli su u napad. Neki su ogromni, drugi, naprotiv, nisu viši od jednog metra.
  Protiv njih su borci zapadne koalicije koristili mobilne mine i navođene projektile bez trzaja.
  Ovdje nisu ratovali samo Rusi, već i Evropljani: Britanci, Francuzi, Šveđani i mnogi drugi.
  Zajednički neprijatelj okupio je ljude bijele boje kože i kršćanskog morala. Debata o demokratiji je utihnula. Štaviše, u Rusiji su antizapadna osećanja, nakon što je agresija došla sa istoka, nestala. Zaista, gdje bi pacifistička i tolerantna Evropa trebala otići na istok? Njihovi ljudi su uglavnom zaboravili kako se bore. A kada je nuklearno oružje nestalo, moćna i prenaseljena Azija pomjerila je svoje bezbrojne horde na sjever i zapad.
  Među onima koji napadaju ruske položaje ima mnogo Arapa. Neki fanatici idu u napad bez maske, u bijelim haljinama. Prihvataju smrt sa osmehom na usnama.
  Hiljade tenkova i borbenih vozila pešadije u napredovanju izgledaju kao mravi iz ptičje perspektive. Savva je, oštetivši još jedan vijak, malo problijedio i šapnuo:
  - Ipak, previše ih je... Pomaže Bog Rusiju.
  I sama je djevojka vidjela šta se dešava u gradovima koje je zauzela azijska koalicija. Masovni pogromi, ubistva, masakri. Muškarci su vješani o žicu, a žene i djeca odvođeni u posebne logore. A onda su prodavani ili distribuirani za određene radove. A mučenje ratnih zarobljenika je već uobičajeno, pa čak i obavezno.
  General Mak Lee ne štedi ni svoje. U bespomoćnom ludilu da ne mogu izaći na kraj sa sićušnim lovcima Čiž-3, on zgrabi mač sa zida i odsiječe ruku Arapu koji je upravljao protivavionskim topom. On vrišti i pritišće krvavi batrljak na svoja prsa.
  A strašni komandant, sa tek odsečenom četkom sa dugim noktima, preti dosadnim ruskim asovima, vičući:
  - Uništi! Burn! Spali ga!
  Savva, bijesna, ispaljuje još jedan projektil... Ostalo joj je bez municije. Ali vazdušni bojni brod takođe gubi stabilnost.
  Njegova smrtonosna artiljerija je van igre... Izgubivši lavovski dio svoje borbene moći, div se vraća. Uskoro se moraju vratiti u bazu radi popravke i dopune municije.
  Ispod, ruski topovi precizno pucaju na neprijateljske ugaone tenkove nalik na gvožđe. Nekoliko automobila se zaustavilo, puštajući pramenove dima u nebo. Municija u jednoj "banduri" počela je da eksplodira. Odleteo je, prevrćući se kao gimnastičar, sve dok se nije zaglavio u šljunkovitom nasipu.
  Ruski top velikog dometa šalje projektil u pravcu jarbola zastave. Devojka tobdžija sa svetlosmeđom pletenicom prekrsti se sa dva prsta i šapuće na nemačkom:
  - Neka nam je sa srećom!
  Zastava azijske koalicije je jarko žuta sa crvenim krugom u sredini. Ovo je bliže Japanu, ali ovo je simbol koji je koalicija odabrala. Mali projektil iz visokopreciznog topa lomi debelu šipku i ogromna plahta, sposobna da pokrije pod stadiona, pada. Desetak azijskih tenkova odjednom je prekriveno baršunastim pokrivačem.
  Sa strane zapadne koalicije i ruskih pozicija jednoglasan je glas:
  - Ura!
  Zaista simbolično. I iako je neprijatelj deset puta brojčano nadjačan, snaga ruskog duha je nepokolebljiva.
  Oba ruska borca se na trenutak nađu krilo uz krilo. Jedinstvena cjelina - gotovo trokutasti sokoli - branioci Rusije. Savva je već zamišljao kako će Andrej staviti svoju crnu snažnu ruku na njeno rame. Ovo je zaista snažan čovjek na kojeg se možete osloniti.
  Ali u tom trenutku kao da je hiljadu foto blitzova planulo odjednom. I oči borbenog para su se smračile. Zatim je crnilo obojeno raznobojnim mrljama, sličnim onima koje se pojavljuju kada se ulje prolije po vodi.
  Andrej je pokušao da protrlja oči. Njegova ruka, s teškoćom savladavajući otpor, kao da je grabljala vodu.
  Kao da je Savvin glas izdaleka prigušen:
  - Jesmo li mrtvi?
  Crni kapetan glasno odgovara:
  - Ne! Živi smo.
  Odjednom, ovaj gust, ljepljiv osjećaj nestaje, i čini se da su u stanju slobodnog pada. Čak je nekoliko trenutaka bilo lagano, kao u bestežinskom stanju.
  Savva je čak pomalo uznemireno prošaptao, raspevanim glasom:
  Čini se da je svijet beznadežno izgubljen,
  A vitezu je put do zvezda blokiran...
  U ovim zavojima beskrajnih orbita,
  Nije suđeno - vjera je utopiti se!
  A onda je zastenjala, spuštajući se golim tabanima na oštro planinsko kamenje. Tama se, pomiješana sa svjetlosnim mrljama i valovima, raspršila.
  Majsko podnevno svjetlo malo mi boli oči. Savva se našla na sve četiri i odmah skočila.
  Andrey je profesionalno savio noge u skoku i vješto sletio. Njegovo lice, sa muževnom bradom i visokim, širokim čelom, zadržalo je miran izraz. Čak se nasmiješio i svom partneru:
  - Vidiš! Tu je ta svjetlost, a kao što sam odavno slutio, ovo nije raj!
  Savva je, teturajući, napravio nekoliko nesigurnih koraka. Kada je sletjela, bolno je nagnječila gole tabane i pokidala koleno. Ali devojka je, uobičajenim naporom volje, oterala mučenički izraz sa lica i pokazala prstom ispred sebe, uzvikujući:
  -Wow!
  Andrej pogleda tamo gde je Savva pokazao. Ispred njih je bilo oronulo brdo. A na njegovom napuknutom vrhu ležala je lopta. Tačnije, sferni, polu olovni, pola platinasti uređaj, sa oštrim kljunom na vrhu i desetak tankih pipaka ravnomjerno raspoređenih po rubovima ovog futurističkog objekta.
  Djevojka je zbunjeno prošaputala;
  - Ovo je Newtonov biom! I kako mu je to pošlo za rukom?
  Andrej je bolje pogledao, pritisnuo glavu u ramena i šmrcnuo. Vazduh je mirisao na ozon i spaljene gume. Gledajući oprezno oko sebe, kapetan reče jedva čujnim glasom:
  - Ovde možemo upasti u zasedu!
  Savva je samouvjereno zakoračila prema lopti i, ne stišavajući glasnoću, rekla:
  - Ne! Znam gde smo! To je upravo zona anomalije u koju je pao svemirski brod. To je samo sto milja severno od mesta gde smo se borili!
  Kapetan je ponovo slegnuo ramenima i, zadržavajući privid smirenosti u glasu, rekao:
  - Niko nije mogao da preživi u anomalnoj zoni duže od jednog minuta. Čak su se i roboti pokvarili, raspali se u rđu!
  Savva, iako joj to nije bilo lako, hrabro je uzviknuo:
  -I preživećemo!
  I otrčala je prema brdu. Njene prašnjave, okrugle potpetice, izgrebane od pada, okretno su bljeskale duž neravnog, kamenog grebena.
  Andrej je bio zadivljen. Zar je ne boli da hoda bosa po oštrom kamenju? Općenito, ponašanje Koltsove mnogima se činilo čudnim kada je ignorirala svoju uobičajenu letačku uniformu i borila se gotovo bez odjeće. I ako je negdje u Mesopotamiji ili Africi, možda je udobno nositi samo maskirnu majicu, ali na Uralu u proljeće je i dalje cool.
  Djevojka je stigla sa južne granice. Ruske i evropske trupe borile su se u Siriji i Iraku, pokušavajući da obuzdaju proboj azijske koalicije. Štaviše, dio islamskih snaga bio je na strani Rusije, a dio Azije.
  Čak nije postojala ni jasna linija fronta na jugu. U Africi općenito, čak iu istoj zemlji, različita plemena su se međusobno borila. Štaviše, religija nije igrala odlučujuću ulogu. Mnogi kršćani, kao i pagani, slijedili su Azijate, pod navodno ljevičarskim parolama. Afrika je zaista postala poput pjesme iz crtanog filma o Aibolitu.
  Ali vjerovatno je još teže trčati bos u pustinji nego na planinskim padinama. A Savva, ovaj magistar, kandidat bioloških nauka, nije poznavao ni bol ni strah.
  Andrej je pojurio za njom, pokušavajući da sustigne đavola. Ispostavilo se da je svemirska letjelica mnogo dalje nego što se činilo na prvi pogled.
  Djevojka je obično pletala kosu, ali sada joj se frizura raspala, a zlatni voz zalepršao je poput plamena baklje na vjetru.
  Nikada se njegova djevojka nije činila tako lijepom crnom kapetanu.
  Iako Andrej nije slab sportista, samo je teškom mukom uspeo da pređe distancu, ali je nikada nije sustigao, iako je posrnuo i zamalo slomio nos (Usput, ne afrički, već lagano grbava i blago uzdignuta, doduše tako crna, kao i cijelo tijelo.) I Savvine gole, čokoladne noge bljesnuše, skoro tik uz glavu crnog gospodina i... djevojka prođe kroz zid, kao da je samo hologram.
  Iznerviran što ga je pretekla, Andrej je skočio za njom. Nemarno, ali prilično viteški.
  Olovna površina je bila kao topla morska voda, a zatim je poletjela po podu, zarivši lice u Savvine bose noge. Andrej ju je mehanički poljubio u gležnjeve, ali ga je djevojka ljutito šutnula, uzvikujući:
  - Pogledajte šta su zanimljive ovde!
  Iako je Ognjev hteo da kaže da nema ništa zanimljivije kada je takva lepotica pored tebe, ali kada je dobio petu u nos, brzo je skočio. I nisam bio razočaran.
  Po zidovima su visile plišane životinje i insekti. Štaviše, takvi kakvi nisu bili i nisu mogli biti u inostranstvu. I šargarepe sa desetinama rakovih kandži, i kaktus sa žabljim nogama i pijetlovim češljem, i pernate bubašvabe sa ustima krokodila sa jezicima koji se mogu uvući. Osim, naravno, ako se ovako nešto ne može uporediti sa pečenim princem.
  Andrej je iznenađeno skočio i glasno uzviknuo:
  - Pozdrav braćo razuma!
  Uslijedila je tišina u odgovoru... Savva je sasvim logično i racionalno primijetio:
  - Ne treba da vičemo, bolje da pregledamo svemirski brod.
  Ispostavilo se da je svemirski brod mnogo veći iznutra nego što se činilo spolja. Hodnici su se sužavali, a zatim širili. Blindirana vrata su se otvorila kada su im ljudi prilazili. I bilo je toliko toga što tamo nije naišlo.
  Razne vrste plišanih životinja, statua i holograma. I slike: pokretne, u ulju i sa kibernetičkim mozaicima. Hologrami su zapravo prikazivali pravi film u boji. I scene bitaka, i razne vrste mirnih, potpuno idiličnih slika.
  Andrej je sa iznenađenjem primetio:
  - Čudno. To je kao muzej letenja.
  Savva je sasvim racionalno prigovorio:
  - Sve u našem svetu je i muzej i deponija! Hajde bolje da pogledamo...
  - Oružje! - propali crni kapetan. I brzo je dodao. - Moramo pomoći našoj Otadžbini da pobijedi u Trećem svjetskom ratu.
  Savva je podigla oči i viknula:
  - Pomozite nam da spasimo civilizaciju! Čovječanstvo je u opasnosti!
  Kao odgovor čuo se nizak, neobično dubok bas:
  - Očigledno vi urođenici želite nešto od nas?
  Djevojka je ispružila ruke naprijed i molećivo šapnula:
  - Ne mi! Govorimo o sudbini čitavog čovečanstva. Treći svjetski rat odlučuje - šta će pobijediti: varvarski, okrutni pristup ili humanizam i civilizacija?
  Bas se promenio u tanak sopran, i ton neverice:
  - Stvarno? Na kraju krajeva, u ljudskoj je prirodi da griješi, uključujući i vlastite namjere. - Narandžasti vjetrovi su prolazili kroz zrak i glas se, spustivši se za pola oktave, nastavio. - Kao i uvek, ogromna većina rasa u univerzumu ima tendenciju da se predstavi, da se to kaže vašim jezikom, kao visokohumani, a neprijatelja kao prosto inkarnacije pakla.
  Savva, ne prestajući nervozno bubnjati nogom po premazu od nepoznatog metala, promrmlja:
  - Potražite sami! Pogledajte koje varvarske metode koriste da ratuju protiv nas!
  Glas se malo zagrejao, a vazduh je počeo da deluje mekše:
  - Da, vaš neprijatelj je okrutan, ali niste ni anđeli. Na kraju, nije matematika ta koja će odlučiti ko će od vas imati moć na Zemlji!
  Ovdje je Andrej već povisio ton:
  - Ko onda?
  Ali umjesto odgovora, pod ispod njih se zatresao, a djevojka i crnac susreli su se sa plafonom svojim licima. Onda se sve odjednom promijenilo. Našli su se u centru velikog, teško uništenog grada. Puške su zaglušno urlale. Eksplodirale su velike granate i padale su bombe. Grupe ruskih i evropskih vojnika su napredovale. Žuti i smeđi vojnici Azijske unije, trpeći gubitke, povlačili su se, pokrivajući put planinama leševa. Savva je zakoračio i stao na krvavi potok.
  Ne, to, naravno, nije moglo zbuniti ratnika koji je prošao kroz vatru, vodu i bakrene cijevi (ovi drugi do sada u minimalnoj mjeri!). Ali moja duša se osećala loše. Ali Andrej se ohrabrio, desnom rukom bacio kamen na žuto lice suskookog vojnika koji je podigao mitraljez i on je pao. Kapetan je uzviknuo:
  - Ovo je Peking! Naši momci pobjeđuju!
  Zaista, iskrivljeni znak sa sličnim hijeroglifom gorio je plavim plamenom. Savva iz nekog razloga nije doživio radost. Iako je na internetu videla slike iz Pekinga i karakteristične zgrade kineske prestonice.
  Ali ovdje je užasno. Žene gore, djeca plaču. I puno leševa. Mrtvi su bukvalno blokirali sve prilaze, a njihov broj je rastao. Nikada prije djevojka nije vidjela mrtve nagomilane u humke.
  Andrey je već podigao mitraljez koji je neko ispustio i otvorio vatru da ubije. On je rođeni ratnik. Po očevoj strani iz plemena Zulu, po majčinoj: pradjed, dvaput heroj SSSR-a, djed se borio u Vijetnamu i Afganistanu, otac u Siriji, Donbasu i Čečeniji.
  Proletjelo je Savvinom glavom:
  Svako ko je čovek rođen je kao ratnik,
  Tako se dogodilo - gorila je uzela kamen!
  Kada su vaši neprijatelji legija,
  I vreo plamen gori u mom srcu!
  A djevojka je sama uzela mitraljez. Jake ruke su obično lagane na dršci. U glavi su mi zvučali hrabri marševi: uništite, služite svojoj Velikoj Otadžbini.
  Ali neočekivana slaba škripa natjerala je djevojku da se smrzne. Desno su se jasno čuli dječji jecaji i vriskovi. Savva se okrene, a njen orlovski pogled, kroz dim koji je sve zaklanjao, ugleda male, žute figure. Žuta djeca uskih očiju su plakala i pokušavala izaći iz zapaljene kuće. Ali put im je blokirala blokada trupaca natopljenih smolom. A iza momaka širio se plamen mesožder.
  Zmaj koji diše vatru izgledao je nestrpljiv da prinese žrtvu Geheni...
  Savvina snaga bila je veća od njegove snage da izdrži tako nešto. Djevojka je pojurila prema vatri. Trebamo spasiti mališane: nije važno da li su Rusi ili Kinezi!
  Odjednom je mlaz napalma prepriječio put bosonogom ratniku.
  Uz divlji krik:
  - Bože spasi me!
  Ona se bacila u vatru. Kao da je stotinu vrućih igala zabodeno u gole tabane, a plamen je spalio bespomoćna koljena. Nežna, maslinasta koža bila je prekrivena gadnim, ljubičastim plikovima. Kako je bilo bolno za Savvu. Divlji vrisak prolomio se iz mojih pluća. Želeo sam da se vratim i iskočim iz plamena podzemlja.
  Ali devojka je osetila: nije mogla da okleva ni sekunde. Djeca mogu umrijeti. I nije bitno čiji su. Dostojevski je rekao: svo blago sveta ne vredi ni jedne suze koju je dete prolilo. Bol od golih peta do potiljka, poput krda konja, koji udaraju nervne završetke svojim čeličnim bodljikavim kopitima.
  Njena divna zlatna kosa već se zapalila, a plamen grabežljivo pokušava da liže njeno lice. Nikada neće moći da postane ono što je bilo pre, prelijepo ja. Evo ljubičastog čira koji se širi preko njenog nježnog, baršunastog obraza.
  Savva očajnički skače, ma koliko se činilo daleko do gola. Mješavina dima i zapaljenog zraka juri u vaša pluća. Pegava majica na tebi je već izgorjela, a ti si kao Jeanne D,rk u bolnoj vatri. Samo još malo, samo još malo. O moj Bože, njeno tijelo je potpuni čir od gube.
  Vatreni zid se prekida, a Savva iskače na hladnoću. Već je opečena, njeno divno tijelo je kao neprekidna rana, a njeni opečeni tabani kao da hodaju po najoštrijim bodežima. Pred nama je blokada. I trebaš ponovo da skočiš u ričući, nemilosrdni plamen.
  I djevojka osjeća da joj ponestaje snage i hrabrosti. Skoro gubi svijest od bolnog šoka. Ali kroz mrak se vidi djevojčica koja pruža ruke i uz ciku skače od vatre, i dječak sa ćelavo ošišanom kosom, i vrlo mali koji je jedva naučio hodati.
  Sakupivši posljednju snagu, Savva skače bijes i osjećaj za pravdu daju joj hrabrosti da savlada nepodnošljivu bol. Zapaljene trupce i grede lete u stranu. Samo malo više truda. Izgorele ruke unakažene devojke hvataju se za usijanu rešetku. Bol je kao stotonski ovan koji pada na glavu, grudi, cijelo tijelo do posljednje ćelije. Rešetka ne izlazi, a onda je Savva hvata zubima. Od takve patnje čovjek može poludjeti, posljednja tjelesna ljepota netaknuta plamenom se ruši i ruši. Ali konačno, Gospod je nagradio trud, rešetka, crvena od vrućine, odletela je sa cementne podloge.
  Osakaćena djevojka, slomljenih zuba i raspucanih od vrućine, pada u nesvijest. Na posljednjoj niti svijesti, osakaćena koža osjeća se kao oslobođeno dijete koje preskače ugljenisane noge pale heroine.
  Savva se probudila... Stajala je sa Andrejem na najvišem snježnom vrhu. Gromoglasni glas, kao hor od hiljadu glasova arhanđela, oglasio je:
  - Prošao si test! Biće mira na planeti! Rusija će postati majka svih ljudi na Zemlji!
  Crni mladić i plavuša, koji su postali još vitkiji i ljepši, vidjeli su pred našim očima rascvjetale bašte, zarasle kratere i vojnike kako bacaju oružje i grle se. Era mržnje i rata je zauvijek završena.
  I zvučalo je preko cele planete;
  Rusija i Kina su zauvek ujedinjene,
  Islam, Kršćanstvo: bez zlobe, prijatelji!
  Slavimo Ime Svevišnjeg Gospoda-
  Svi narodi svijeta - Porodica!
  
  PETAR TREĆI - VELIKI CAR
  Petar Treći je uspio uvjeriti slavnog generala reformatora da se pridruži njegovom timu i prihvati čin feldmaršala. Nikolaj Papin je postao ministar odbrane i proveo niz reformi. Ovaj snažan i autoritativan čovjek pomogao je Petru Trećem da otkrije i suzbije zavjeru braće Orlov. Svih pet zaverenika je obešeno. Katarina se razvela zbog preljube i prognana je u manastir.
  Petar Treći je ojačao svoju moć i bio okrunjen. A njegovim dolaskom na vlast, u Rusiji su nastupile opipljive promjene. Zaista, Petar Treći je, kao i njegov djed, zacrtao temeljne reforme. Osim toga, promjene su uticale na vanjsku politiku.
  Pristalica saveza sa Fridrihom Drugim, Petar je naredio Rumjancevu, zajedno sa Nemcima, da porazi Austrijance. Nakon čega je Njemačka više nego vratila ranije izgubljene zemlje.
  Ali Rusija je takođe dobila kontrolu nad moreuzom od Danske, podelivši ga sa Prusima. Međutim, Petar je pokazao praktičnu oštroumnost i uzeo gotovo sve posjede ove države, ostavljajući svom "omiljenom" Fridriku samo simboličan dio posjeda krune. Mora se reći da je Papinov uticaj pogodovao unuku Petra Velikog.
  Jedna od ideja Petra Trećeg bila je ideja o podjeli Poljske između Rusije i Pruske. Godine 1965. izbio je rat sa Poljsko-Litvanskom Zajednicom. U njemu se brzo pojavio briljantni Aleksandar Suvorov. Petar Treći se pokazao pametnim i uspeo je da prvobitne ruske zemlje uvede u svoje carstvo, a Prusi su poznavali etnički deo Poljske.
  Kao iu stvarnoj istoriji, Rusija je morala da se bori protiv Otomanskog carstva. Čak su se i borbe za Ruse pokazale uspješnijim. Papinove reforme, talenat Rumjanceva i Suvorov koji je brzo napredovao imali su uticaja. Caru se dopao nemirni Aleksandar Vasiljevič, sam Petar Treći je bio veoma nervozan i sve vreme na nogama. Tako da su se odlično slagali.
  Unutar zemlje, car Petar je sproveo niz reformi. Nepažljivim zemljoposjednicima oduzeta su imanja u korist državne blagajne, a uvedena su i niz ograničenja za baradu i prodaju seljaka. Ali za sada se car Petar nije usudio da u potpunosti slavi kmetstvo.
  Osim toga, crkvene reforme izazvale su snažan otpor pravoslavnog sinoda. Kralj je, tvrdeći da Biblija zabranjuje obožavanje i služenje bilo kome osim Bogu, ukinuo kult svetaca.
  Bilo je u tome nečeg luteranizma - borbe sa relikvijama i ikonama.
  Molite se samo Gospodu Bogu, samo njemu se klanjajte!
  Ali to nije moglo a da ne izazove otpor. Na nekim mjestima čak su i svećenici podsticali ljude na pobunu.
  Međutim, reforma je prošla, a u crkvama i bogomoljama ostale su samo slike Krista i Djevice Marije.
  Narod je uglavnom radije slušao kralja. Osim toga, Petar Treći je stekao slavu kao brižni vladar. Ozbiljnije je bilo oduzimanje sve zemlje od manastira i crkava.
  Nakon pobjede nad Turskom, kraljev autoritet je još više porastao. Pert Treći je konačno odlučio da ukine kmetstvo. Takva odluka nije mogla a da ne izazove ozbiljne potrese u državi. Zemljovlasnici su pretrpjeli ogromne gubitke, ali je počela industrijska revolucija. Uz sve poteškoće, zemlja je napredovala naglo i kočenjem.
  Drugi rat s Turcima pokazao se još kraćim i ruske trupe pod komandom Suvorova brzo su pobijedile. Štaviše, revolucija u Francuskoj je skrenula pažnju Evrope.
  Petar Treći je to iskoristio postavljajući svog najmlađeg sina, iz Voronje, Konstantina, za turskog sultana na carigradski tron.
  Tako se Osmansko carstvo našlo, takoreći, u uniji sa Rusijom.
  Zatim je bio rat u Egiptu. Lokalni sultan nije želio priznati rusku vlast nad Afrikom. I ovdje su se prvi put sudarili genij Suvorova i Napoleona Bonapartea.
  Živeći prilično dugo tih dana, 70 godina, Petar Treći je umro. U istoriju je ušao pod imenom Veliki oslobodilac. Što je veoma časno!
  Možda i nadmaši svog harizmatičnog dedu! I car Pavle se popeo na presto. Suvorov je, porazivši Napoleona, koji je još bio premlad i neiskusan, osvojio sjevernu Afriku, pa čak i Maroko.
  Pošto u ovoj alternativnoj istoriji nije bilo čuvene švajcarske kampanje koja je potkopala Suvorovljevo zdravlje, čuveni iskusni feldmaršal poživeo je duže.
  Napoleon nije postao car Francuske, jer nije imao vremena da se proslavi kao komandant i više puta je pretučen. Nakon propasti imenika, Luj Osamnaesti je dobio vlast. Došlo je do reformacije, odnosno obnove monarhije.
  Pavle Prvi još uvijek nije izbjegao zavjeru, ali to se dogodilo pet godina kasnije. I njegov sin Aleksandar je postao car. Tu su počele nevolje. Konstantin je bio tinejdžer, a takođe je, kao ruski sultan Osmanskog carstva, polagao pravo na vlast.
  Ali Aleksandar Suvorov je još bio živ i uspio je pomiriti svog nećaka i strica. Iako je, naravno, unutrašnja autonomija Osmanskog carstva izazvala trvenja.
  Osim toga, Rusija se suočila sa protivljenjem Engleske. Rastuća moć Britanije nije bila zadovoljna svojim susjedom. Čak je počeo i drugi veliki rat sa SAD. Možda su Britanci očekivali da će nakon smrti Georgea Washingtona u Americi nastupiti haos i sramota. Ali računica se nije obistinila.
  Narod Sjedinjenih Država nije želio da se vrati pod engleskim kraljem. Rat je trajao deset godina sa promjenjivim uspjehom, da bi na kraju Britanija, iscrpivši svoju snagu, zaustavila ofanzivu.
  Ali Amerikanci se nisu smirili i razvili su ofanzivu na Kanadu. Situaciju za Britaniju pogoršala je pozicija Rusije koja je pružala pomoć Amerikancima.
  Još jedanaest godina krvavog rata i Amerika je ponovo preuzela Kanadu. Britanija je bila oslabljena, ali se pojavilo novo geopolitičko čudovište: SAD.
  Rusija je vodila rat sa Austrijom i dobila ga, djelimično ga podijelivši s Pruskom.
  U isto vrijeme, ekspanzija u Kanadu se nastavila. Zemlja je postala visoko industrijalizovana. Izgrađena je moćna i brojna flota. Rusi su se iskrcali u Australiju i proširili se u Afriku.
  Nakon smrti Aleksandra Prvog, ponovo je nastala borba za vlast između grana. Aleksandrov brat Konstantin abdicirao je sa prestola, a sin drugog Konstantina, Andrej, napredovao je na presto, izazivajući ga od Nikole.
  Formalno, Nikola je proglašen za cara, ali je prilikom krunisanja car ubijen.
  U zabuni koja je nastala, Andrej je prvi uspio da preuzme tron, ne sasvim legalno. Novi kralj je gotovo odmah započeo rat s Iranom i pokrenuo kampanju protiv Indije. Britanija je još uvijek bila u ratu u Kanadi i našla se vezana. A istočna kampanja ojačala je autoritet Andrije Prvog i omogućila mu da pokrene vlastiti ogranak dinastije Romanov. Istovremeno, Rusija i Osmansko carstvo konačno su se spojili u jedinstvenu državu. Štaviše, aneksijom Perzije i Indije.
  Andriju Prvog naslijedio je Aleksandar Drugi. Pod ovim monarhom, Rusija je nastavila svoju ekspanziju u Indokini i samoj Kini. Pruska je takođe postala najjače carstvo, ujedinivši nemačke zemlje i porazivši Francusku.
  Međutim, Britanija je podržala Francuze i izbio je osvetnički rat. Britansko carstvo je pružilo tvrdoglav otpor. Rat je trajao nekoliko decenija.
  Rusija je u međuvremenu potpuno osvojila Aziju i stigla do Singapura. Postala je najveća, najmoćnija sila na svijetu, krećući se širom Azije i Afrike.
  Ali u isto vrijeme i Sjedinjene Države su porasle. Amerikanci su završili razvoj Kanade, gdje su dijelili sfere utjecaja sa Rusijom. Zatim su od Meksika zauzeli države Teksas i Kaliforniju.
  Sjedinjene Države su zadržale republikanski oblik vladavine, dok je Rusija ostala apsolutna monarhija. Aleksandra II je zamenio Andrej II. Dinastija Romanov se nastavila.
  Dugotrajni rat između Britanije i Francuske, protiv Njemačke, doveo je do toga da su Nijemci zadržali prethodno osvojene zemlje, uključujući Lorraine, ali nisu mogli dalje napredovati i bili su potpuno iscrpljeni. Međutim, i Britanci i Francuzi su dosta krvarili.
  Pod ovim uslovima, carska Rusija je nastavila da dominira svetom i povećava svoj uticaj.
  Istina, čudovište je raslo pred licem Sjedinjenih Država. Štaviše, Amerika se pokazala većom nego što je bila u stvarnoj istoriji na račun Kanade.
  Ali to još nije dostiglo alarmantne razmjere. Osim toga, u Sjedinjenim Državama je izbio građanski rat koji je doveo do masovnih žrtava i razaranja. Štaviše, za razliku od stvarne istorije, general Li je uspeo da progura kroz Kongres Konfederacije pravo crnaca da služe u vojsci južnih država: da dobiju slobodu i državljanstvo.
  I to je uvelike odgodilo rat i, naravno, povećalo žrtvu. Svoje efekte je dala i lukava ruska diplomatija, koja je takođe pokazala interes da se sukob produži. I čisto taktički, južnjaci su postigli veliki uspjeh u prvoj fazi rata i uspjeli su zauzeti Washington i New York. Philadelphia je postala novi glavni grad Sjeverne alijanse.
  Sam građanski rat odvijao se u kasnijem periodu: 1881. - 1905., a u njemu je korišten dinamit, pa čak i mitraljezi.
  U Rusiji je cara Andreja II zamenio Aleksandar III. Novi kralj nije bio nimalo miran. Rusija se u Africi sukobila sa Francuskom i Britanijom, koje su pokušavale da razviju nove kolonije. I zaglavila je u sukobu s njima.
  Počeo je novi rat za prepodjelu svijeta, u kojem je Pruska tradicionalno djelovala u savezu s Rusijom. Ovog puta, Nemci su dobro shvatili. Francuska je, zajedno sa Rusima, poražena za nekoliko nedelja. Britanija je sjedila u inostranstvu, ali je izgubila sve svoje kolonije u Africi, Australiji i Tihom okeanu.
  Nijemci su dobili svoje i proširili se, povlačeći granicu blizu Pariza i Port de Calaisa, pa čak uključili i Normandiju. I nešto u samoj Africi.
  I Britanija je pala na nivo male sile, Francuska je čak postala pritoka.
  Ali sljedeći rat dogodio se sa Pruskom, pod Vladimirom III. Do tada su se pojavile takve vrste oružja kao što su tenkovi, avioni i podmornice.
  Prusi su djelovali u savezu sa Japanom. U početku se rat za Rusiju nije razvijao baš uspješno. Korupcija u carskoj vojsci, konzervativizam generala i aktivna pomoć koju su Sjedinjene Države pružale Japanu imale su efekta. Osim toga, Rusiji su se usprotivile Švedska i Norveška, te Britanija i Francuska.
  Rat je počeo 1921. godine, ironično, kobnog datuma 22. juna. Bila je to skoro svetska bitka. Ono što je ostalo od Evrope i Azije išlo je protiv Rusije. Španija i Portugal su takođe krenule u sličnu avanturu. Portugal se osjećao uskraćenim u Africi, a Španci su sanjali da vrate svoju nekadašnju veličinu u srednjem vijeku.
  Pošto u ovom trenutku na istočnoj hemisferi nema mnogo prostora koji nije pod kontrolom ruskog cara.
  Uzgred, ogromna superiornost carske Rusije u ljudskim resursima, jak autokratski sistem i slabost unutrašnje opozicije odigrali su odlučujuću ulogu u ratu.
  Da, nemački tenkovi su uspeli da se probiju od Nemana do Dnjepra u prva dva meseca, i opsednu Rigu, a na jugu isteraju ruske trupe iz Mađarske. I bogovi su dali Zemlji izlazećeg sunca priliku da porazi rusku flotu. Ali opet, na neko vrijeme.
  Nesposobni generali mogli bi gubiti bitku za bitkom. Ali nova smjena je rasla. I car je, na kraju, pojačao borbu protiv korupcije i organizovao manje-više podnošljive zalihe. I ljudski resursi: kineske, indijske, arapske divizije su stavljene u akciju. Nijemci nisu uspjeli prijeći Dnjepar, a već u zimu ruske trupe su krenule u kontraofanzivu.
  Treba napomenuti da Švedska i Norveška nisu baš jaki protivnici što je u martu 1922. I Oslo je pao u maju. Do juna 1922. godine, carske trupe su uspjele da obnove predratnu situaciju, gurnuvši Pruse natrag na njihove prvobitne linije.
  Francuska je, uvidjevši takav razvoj događaja, požurila da se povuče iz rata. Kao odgovor, pruski kralj William okupirao je Pariz i njegove južne regije. Ruske trupe su napredovale. U septembru su otišli na Vislu. Počele su bitke za istočnu Prusku. Kenigsberg je pao u decembru... I Beč je oslobođen za novu godinu.
  Nije bilo lako Japancima, čija je flota pretrpjela velika oštećenja i izgubila inicijativu.
  Godina 1923. počela je velikom ofanzivom ruskih trupa na Poljsku i, u roku od tri mjeseca, pristupom Odri i Alpima na jugu. Nemci su imali priliku da se izdrže kod Berlina, ali su ruske trupe u aprilu započele ofanzivu na Bavarsku. Trupe su napredovale polako ali sigurno do kraja ljeta, Rusi su stigli do Rajne. U jesen je oblast Rur preuzeta od Nemaca, a u decembru, nakon žestokih borbi, Berlin je opkoljen.
  Njemačka više nije imala šanse da dobije rat. Još šest mjeseci 1924. godine vodile su se borbe na kontinentu, sve dok Španija, Portugal, Njemačka, koje su prethodno zauzeli Nijemci: Holandija i Belgija, nisu pokorili.
  Ostala je samo jedna Britanija, a Japan je već izgubio i Okinavu i Hokaido.
  Churchill je vodio odbranu metropole. Ali Britanci nisu imali šanse.
  Istina, porazili su jesenje sletanje.
  Stigla je 1925. godina. U Sjedinjenim Državama nije bilo jedinstva o tome šta treba učiniti. Dozvolite da dokrajčite Britaniju i Japan. Ili da sami uđemo u težak rat?
  Zdrav razum je rekao da će, uprkos razvijenoj industriji, Amerika biti trivijalno preplavljena brojkama. Ali ostati sam sa ruskim medvjedom je izuzetno zastrašujuće.
  U junu su ruske trupe izvele uspješno iskrcavanje u Britaniji, a London je pao. A u avgustu je završeno sa Japanom.
  Tako je završen još jedan rat.
  Rusija je preuzela kontrolu nad svim zemljama istočne hemisfere. Istovremeno, samo carstvo je ostalo autokratsko i unitarno. Ili skoro jedinstveno. Evropski posjedi su imali neke vanjske atribute autonomije. Ali ipak, kraljevska moć je svuda dominirala. Bilo da se radi o Kraljevini Poljskoj, ili Kraljevini Švedskoj sa carem Vladimirom na čelu.
  5. marta 1933. godine umire car Vladimir Veliki, a njegov sin Kiril postaje novi car. Ali ispostavilo se da je vladavina novog monarha kratka, tačno sto dana. I petnaestogodišnji Aleksandar Četvrti našao se na tronu. I pedeset dana kasnije imao je nesreću. Nikolaj II je nasledio presto sa samo deset godina. Četiri su cara u jednoj godini... Pa šta može biti!
  Samo vrlo rijetko, naravno, i to ne u svim zemljama svijeta!
  Iako su se, naravno, mnogi sjećali da je Nikola Prvi vladao samo kratko vrijeme i da je umro od posljedica nasilja.
  Ali početak vladavine Nikolaja II pokazao se prilično dobrim. Dvije godine kasnije lansiran je prvi umjetni satelit u istoriji planete Zemlje, koji je oblijetao planete.
  Ispostavilo se da 1937. nije bila tako zloslutna kao u stvarnoj istoriji. Pošto je ove godine jedan Rus prvi poleteo u svemir. Ne, ne Gagarin, već princ Igor Trubetskoy. Jurij Gagarin do sada nije imao sreće. Gde ćeš ići?
  Rusija, najopsežnija imperija, može izdvojiti kolosalna sredstva za širenje svemira.
  Sljedeće, 1938. godine, testirana je prva ruska atomska bomba.
  Novi car Nikolaj II bio je još veoma mlad, i naravno nestrpljiv. Osim toga, Sjedinjene Države su ostale jedini opasan konkurent Rusiji. Da ne spominjemo činjenicu da će i Amerikanci možda imati atomsku bombu.
  1. marta 1940. godine, po naredbi sada već formalno punoljetnog cara Nikolaja II, počela je invazija Sjedinjenih Država. Formalni razlog bila je podrška Amerikanaca republikanskoj opoziciji u Rusiji zahtjevima za parlamentarne izbore.
  Moguće je da je odluka Omladine Nikolaja II bila najmudriji korak. Uostalom, ne možemo dozvoliti da potencijalni neprijatelj nabavi i nuklearno oružje.
  Ofanziva ruskih trupa koristeći velike tenkovske kolone u početku se razvijala uspješno i brzo. Ali tada se američki otpor pojačao. Nekoliko mjeseci napredovanje ruskih trupa bilo je izuzetno sporo. Ali neprijatelj je i dalje gubio, a bio je inferioran u pogledu ljudstva i kvaliteta tenkovske flote, bio je osuđen na propast.
  Ali u Africi i Kini je izbio ustanak. Štaviše, značajne snage su preusmjerene na suzbijanje pobune.
  Godine 1941. američke armije su krenule u kontraofanzivu, ali također nisu postigle svoj cilj. Nekoliko napada, a zatim zima 1941-1942 tokom koje su Amerikanci izgubili gotovo cijelu Kanadu. A u aprilu su Toronto i Kvebek pali gotovo istovremeno.
  Rat je već počeo na tradicionalnoj američkoj teritoriji. Razmijenjeni su udarci. No, veći ruski bokser je pobijedio američkog pijetla.
  Filadelfija je pala u avgustu 1942. A u oktobru 1942. ruske trupe su se približile Njujorku. Tada je američka vlada odlučila upotrijebiti nuklearno oružje.
  Ali i dalje nisu imali ni najmanju priliku da dođu do ruske teritorije, pa su se oslanjali na udare na jurišne trupe.
  Koristili su bombu noću. Ova odluka je zbog činjenice da svijetli bljesak zasljepljuje vojnike.
  Učinak nije bio previše značajan, umrlo je nešto više od hiljadu ljudi, dvadeset hiljada je oslijepilo, iako je većina bila privremeno. Ali takav se udarac ne može nazvati odlučujućim.
  Štaviše, carska Rusija ima mnogo više nuklearnih punjenja, tako da još nije činjenica da je racionalno otvarati takvu razmjenu nuklearnih obroka.
  Ali gde možeš ići? U lošoj situaciji svi su potezi loši, a pametni političari ne dođu u lošu poziciju.
  U decembru su pali New York i Washington, a prije toga su Amerikanci koristili još pet svojih bombi, koje nisu bile jako moćne i nisu bile baš uspješne u smislu dizajna. A carski generali su odgovorili tako što su odbacili dvadeset svojih optužbi. Ovako se ispostavilo da je strašna bomba masovno proizvedena.
  Rat je trajao do 23. februara 1943. godine, ali niko nije bacao atomske bombe.
  Amerika je potpuno oslobođena dominacije kapitala i stavljena pod vlast autokratskog monarha.
  Kralj je dobio nove zemlje i veliku slavu. A sada se niko nije usudio da mu proturječi.
  1945. godine ruski kosmonauti su posjetili Mjesec. A 1947. godine ruska vojska je ušla u Meksiko. Kralj je odlučio da je vrijeme da se stane na kraj takvom reliktu kao što je postojanje mnogih država na jednoj planeti. I njegova vojska je krenula da osvoji sve što se osvojiti moglo.
  Godine 1949. Argentina je postala posljednja suverena zemlja koja se pridružila Ruskom carstvu.
  I mir je došao u cijeli svijet. 1953. godine ruski kosmonauti su kročili na površinu Marsa. 1956 - Venera sa muškarcem. 1960 - Merkur. 1961 - jedan od satelita Marsa. 1967. - Čovjek na Neptunu, a 1968. - na Saturnu. 1970. - Uran, a 1971. - Pluton.
  Nikola II je ušao u istoriju pod nadimkom: finišer! Godine 2016. kralj je već napunio devedeset tri godine. Ali uspjesi zemaljske medicine još nam ne dopuštaju da kralja smatramo previše oronulim i slabim. Na vlasti je 83 godine, što je apsolutni rekord među onim vladarima čija je vladavina manje-više pouzdana. Iako je u istoriji, kažu, bilo slučajeva da su duže vladali.
  Na Zemlji su stvari skoro u redu. Istina, postoji problem sa rastućom populacijom, koja je već premašila osam milijardi. Velike nade su povezane sa širenjem svemira.
  Na Mjesecu je već izgrađeno nekoliko gradova. Kako se pokazalo, sa gravitacijom šest puta manjom nego na Zemlji, povrće i voće koje se uzgajaju u staklenicima mogu dostići ogromne veličine.
  Gradovi su izgrađeni i na Marsu i na Veneri, kao i fabrike na Merkuru. Ova planeta, koja je najbliža Suncu, veoma je pogodna za proizvodnju i valjanje metala. U tu svrhu koristi se solarna energija.
  Postoje i ljudska naselja na satelitima Jupitera, Urana i Saturna. Prostor se postepeno razvija u sve većoj mjeri.
  A prva međuzvjezdana ekspedicija na zvijezdu Sirijus lansirana je s Mjeseca 2016. Monarh se zaista nada da će doživjeti tako radostan događaj kao što je uspostavljanje kontakta sa svojom braćom na umu.
  
  
  
  UNIVERZALNA NIGHTMARE
  Španski diktator Franko, za razliku od stvarne istorije, pristao je da nemačke trupe napadnu englesku tvrđavu Gibraltar. U zamjenu, Španija je dobila neke britanske i francuske zemlje u Africi.
  Napad pod komandom Mainsteina dogodio se u noći od 25. novembra 1940. na 26. novembar. Kako se pokazalo, Britanci nisu bili baš spremni za takav vojni potez i nacisti su uspjeli zauzeti tako moćnu tvrđavu iz naleta.
  Njegov pad doveo je do značajnih promjena u toku rata. Wehrmacht je uspio prebaciti snage na najkraću udaljenost do Afrike, a Britancima je onemogućen ulazak u Sredozemno more sa istoka.
  Njemačka komanda poslala je nekoliko divizija u ekvatorijalnu Afriku. Osim toga, Rommelov korpus je prebačen u Libiju, nekoliko mjeseci ranije nego što je bilo realno.
  Britanci su zauzvrat odustali od ofanzive protiv Italijana u Etiopiji i počeli jačati svoje pozicije u Egiptu. Međutim, Rommel ih je uspio preduhitriti i kao rezultat preventivnog udara porazio je kolonijalne trupe, zauzevši Aleksandriju i Kairo. Britanski položaj u Africi postao je komplikovaniji. Nijemci su već stigli do Sueckog kanala i zaprijetili daljnjim napredovanjem na Bliski istok. Osim toga, postojala je prilika da se krene prema Sudanu.
  Istina, Italijanima u Grčkoj nije išlo, ali je dolazak dodatnih snaga iz Njemačke spasio situaciju.
  Hitler je imao dilemu: napasti SSSR ili dokrajčiti Britaniju? Uspjesi Wehrmachta u Africi potaknuli su drugu odluku - da sebi da slobodne ruke na Zapadu. Iako su vojne pripreme SSSR-a ispunile Firera strahom.
  Crvena armija je jačala, ali ni Nemci nisu sedeli skrštenih ruku. Proizvodnja tenkova 1941. udvostručila se u odnosu na 1940. godinu, a proizvodnja aviona porasla je skoro dva i po puta.
  Nacisti su izvršili bombardovanje i desant na Maltu. Rommel je tada probio odbranu i na Sueckom kanalu i u Irak, koji se pobunio protiv britanske vlasti. Nijemci su relativno lako osvojili Kuvajt i cijeli Bliski istok. Staljin se držao taktike čekanja i gledanja. Ali Čerčil je tvrdoglavo nastavio rat. Wehrmacht, nakon što je stigao do Irana, okrenuo se prema južnoj Africi.
  1941. godina se bližila kraju. Proizvodnja podmornica se povećala, a Britanija je izgubila svoje kolonije. SAD su se ponašale pasivno. Ali Japan nije mogao sjediti skrštenih ruku i udario je u luku Peru 7. decembra. Počeo je novi intenzivan rat na Pacifiku. I Hitler je ponovo morao da odustane od planova za napad na SSSR.
  Moramo pomoći Japancima, zauzeti Iran i Indiju, kao i Južnu Afriku. I što je najvažnije, sama Britanija. Štaviše, američki bombarderi nisu igračka. Oni Trećem Rajhu mogu izazvati mnogo problema. A najpogodnije je izvršiti bombardovanje sa britanske teritorije.
  Tako je Firer bio prisiljen 1942. da napusti ideje o invaziji na Istok.
  Postojao je rizik da sam Staljin otvori front, ali... Morate znati Staljinov karakter. Veoma je suzdržan u spoljnoj politici. Rat sa Finskom učinio je Crvenog diktatora još opreznijim.
  Dok SSSR gomila snagu. Broj avijacije 1. januara 1942. dostigao je trideset i dve hiljade vozila, a tenkova više od dvadeset pet hiljada, plus još tri hiljade tanketa. Staljin je ukupno planirao da završi regrutaciju 20 mehanizovanih korpusa, sa ukupnim brojem tenkova od 32 hiljade vozila, od kojih su 16,5 hiljada najnoviji KV različitih marki i T-34. Osim toga, tenkovi T-50 su se još razvijali, iako se pokazalo da je vozilo lagano.
  Nemci, suočeni sa Matildom i nekim tenkovima krstaricama, a takođe su imali informacije da Britanci razvijaju teške tenkove, takođe su počeli da prave svoje mastodonte. Prije svega, "Tigar" sa topom od 88 mm, a oklopljen neprobojnim topom od 75 mm sa dugom cijevi.
  Bilo je i informacija o sovjetskoj izgradnji tenkova. Tenk KV-2 je prodefilovao na prvomajskoj paradi na Crvenom trgu, a trideset i četiri su imali neke podatke.
  U svakom slučaju, kada je Speer bio na čelu Carskog ministarstva oružja i municije, razvoj tehnologije je išao brže. Hitler je želeo da ima najbolje tenkove na svetu, i to teže. Ali do sada je Njemačka bila očito inferiorna u odnosu na SSSR. I broj automobila i njihov kvalitet. U avgustu 1941. počela je proizvodnja tenka KV-3. Ispostavilo se da je vozilo prilično teško sa 68 tona, ali naoružano topom od 107 mm s početnom brzinom projektila od 800 metara u sekundi. To mu je omogućilo prednost u odnosu na "Tiger", koji, inače, još nije bio pušten u proizvodnju.
  Pokazalo se da je KV-5 još moćniji, težak 125 tona i dva topa. Istina, tako teško vozilo stvaralo je više problema sovjetskoj vojsci nego što je vrijedilo. A 1942. godine varijanta KV-4 teška 107 tona usvojena je u službu. SSSR se s pravom mogao ponositi svojim najtežim tenkovima na svijetu, a ujedno i najmoćnijim.
  Ali Njemačka se dobro razvila u avijaciji. Yu-188 je, kada je krenuo u proizvodnju, razvio brzinu uporedivu sa lovcima. DO-217 je također izgledao pristojno. Aktivno su se razvijali i mlazni avioni. Pošto je Britanija bila glavna meta, mnogo više pažnje je posvećeno mlaznim bombarderima nego u stvarnoj istoriji.
  Nemci su aktivno koristili ropski rad. Ogroman broj crnaca je uvezen iz Afrike. Crni radnici su bili poslušni, izdržljivi, ali nekvalifikovani. Korišćene su za pomoćne poslove.
  Ali kontrolirajući Evropu, Nijemci su mogli zaposliti dovoljno kvalifikovane radne snage.
  Speer je čak uspio uvjeriti Hitlera da ne provodi program istrebljenja Jevreja, već da ih koristi u proizvodnji aviona i opreme.
  Opklada je bila na vazdušnu ofanzivu na Britaniju i masivni podmornički rat.
  Međutim, ulazak Amerike u sukob donio je glavobolju Švabama i natjerao ih da naglo povećaju broj vučjih čopora.
  Njemačka je bila prisiljena sa zakašnjenjem promovirati proizvodnju bombardera i strateških aviona. Prije svega, Yu-288 i Yu-488 - sa četiri motora. Ali njihov razvoj i završetak zahtijevali su vrijeme. Modifikacija ME-109 "F" općenito je bila dostojan protivnik za britanska vozila. Ali razvoj ME-209 nije uspio, kao i ME-210.
  XE-177 ronilački bombarder takođe nije bio uspešan. Ali Speer je uzvratio brojkama. Osim toga, Focke-Wulf je postao najmoćniji lovac u smislu naoružanja, kompenzirajući neke od slabosti ME-109. I nemačka škola letenja pokazala se boljom od Engleza, a još više od američke. U maju 1942. nacisti su zauzeli Južnu Afriku. I američka eskadrila je stigla na Madagaskar. Bitku kod Midveja Amerikanci su izgubili: kapetan trećeg ranga, koji je odigrao odlučujuću ulogu u ovoj bici, završio je, ironično, na Madagaskaru. SAD su željele zadržati bazu u Africi i ne dozvoliti da se nacisti opuste. Ali to je značajno pogoršalo njihov položaj na Pacifiku.
  Istina, Japanci se nisu ponašali baš najbolje. Bitka za havajski arhipelag se otegla.
  Nacisti su preuzeli kontrolu nad Afrikom i ogromne rezerve strateških sirovina, a zauzeli su i Indiju i Iran. Resursi pod kontrolom Trećeg Rajha su ogromni, ali ih još treba probaviti.
  Vazdušna bitka za Britaniju nije tako jasna. Stalno povećavajući proizvodnju aviona, Nemci su vršili pritisak na njih, ali potpune dominacije nije bilo. Nedostatak snage strateške avijacije i američke pomoći je također utjecao, a čak ni tada nije bilo dovoljno podmornica. I čudotvorni torpedo sa kojim su se polagale tolike nade izneverio nas je.
  Firer se nije usudio sletjeti u Britaniju 1942. Akcenat je stavljen na jačanje pomorske moći i podmorničke flote. Istovremeno su izgrađeni nosači aviona i bojni brodovi. Proizvodnih kapaciteta je bilo dovoljno, ali za sve je trebalo vremena.
  Balističke rakete klase A takođe su zahtevale fino podešavanje. Ali robotski projektili V-1 počeli su se masovno proizvoditi. Relativno jeftini automobili, koji su radili na jednostavno gorivo, imali su nesumnjivu prednost da im piloti nisu bili potrebni.
  Hitler je, dobivši pristup neograničenim prirodnim resursima i rezervama radne snage, želio spasiti živote njemačkih pilota. Činilo se da je V-1, jednostavan za proizvodnju i bez posade, optimalno rješenje. I hiljade takvih robotskih projektila palo je na London od jeseni 1942. godine.
  U isto vrijeme, Nijemci su ubrzali razvoj mlaznog bombardera Arado i balističkih projektila.
  Staljin je nastavio da čeka i akumulira snagu. Godine 1942. SSSR je proizveo pet i po hiljada novih tenkova KV i T-34, te oko hiljadu starih marki, oko petsto novih lakih T-50 i T-60 i dvije stotine amfibijskih tenkova. Povećana je i flota aviona - u upotrebu je ušlo oko petnaest hiljada novih i starih aviona. Čak je nedostajalo i pilota. Proizvodnja katjuša se polako povećavala.
  Nacistička Njemačka proizvela je više od trideset hiljada aviona, ali je pretrpjela značajne gubitke u bitkama. Nemci su proizveli oko šest i po hiljada tenkova. Najviše T-3 i nova modifikacija T-4 sa topom duge cijevi od 75 mm. Proizvedeno je nešto više od stotinu najnovijih "Tigrova", a "Panteri" su i dalje samo prototipovi.
  Ali jurišna puška MP-44 koju je dizajnirao Schmeister počela je ulaziti u seriju. Za razliku od stvarne priče, mašina nije morala da se razvija uzimajući u obzir nedostatak obojenih metala. A to je ubrzalo razvoj jednostavnije jurišne puške, sa legiranim čelikom.
  Tako su Nemci počeli da stiču prednost u malokalibarskom oružju. Ali im je takođe trebalo vremena da mitraljez ponovo naoruža sve trupe.
  Ali u podmorničkoj floti, gdje je proizvodnja dostizala četrdeset do pedeset podmornica mjesečno, Nijemcima zaista nema premca.
  Pojavile su se vrlo brze podmornice koje pokreće vodikov peroksid. Ubrzao se i rad u nuklearnom programu. Srećom, postoji mnogo resursa. Pa čak ni greška njemačkih fizičara da grafit nije prikladan kao moderator nije se pokazala katastrofalnom. Izgrađeno je nekoliko fabrika za proizvodnju teške vode, uključujući i Afriku.
  Da se razumijemo, ali nacistički nuklearni reaktor počeo je s radom u decembru 1942. godine. Čak i malo ranije od Amerikanaca. Nakon poraza u Tihom okeanu, između njih su počeli ozbiljni sukobi. I sredstva za nuklearni program su značajno smanjena.
  Početak 1943. godine obilježila je Hitlerova objava totalnog rata i uvođenje univerzalne službe rada na okupiranim teritorijama. Masovni udari V-1 na London nisu se u potpunosti opravdali. Britanci su naučili da djelimično odbijaju takve napade, ali su Nijemci prevladali u broju.
  Ali podmornički rat se pokazao zaista katastrofalnim za Britaniju. Proizvodnja oružja na ostrvu naglo je pala zbog nedostatka sirovina. Metropola je bila na ivici propasti. Osim toga, nacisti su zauzeli Madagaskar, a Japanci su zajedno s nacistima napali Australiju i relativno brzo postigli njenu predaju.
  Iako je Staljin shvatio opasnost od taktike čekanja, ostao je vjeran sebi i nije ulazio u borbu. Bolje je pustiti kapitaliste da se istrebe do kraja. A mi ćemo gledati...
  Ali ova taktika je imala i svojih nedostataka. Koristeći ogromna sredstva, Treći Rajh je već pripremao rat protiv SSSR-a. Proizvodnja tenkova u Trećem Rajhu dostigla je u prosjeku 1.200 vozila dnevno 1943. plus tri stotine pedeset samohodnih topova. Štaviše, samohodne puške nisu nimalo slabe. "Ferdinands", "Bumbari", "Jagdpanther". S obzirom da Nijemci nisu pretrpjeli gotovo nikakve gubitke u tenkovima, njihovi tenkovi su se punili dvostruko brže od Crvene armije. I kvantitativni jaz u tehnologiji u korist SSSR-a počeo je da se smanjuje.
  Što se tiče kvaliteta, Fritz je dobio "Kraljevskog tigra", po težini sličan KV-3, a čak i neznatno superiorniji u prodornoj moći zbog kvaliteta projektila i jačeg prednjeg oklopa. Pa, superteški sovjetski KV-5 i KV-4 su se pokazali vrlo tehnički nepouzdanima, posebno njihova šasija. Dakle, borbena upotreba takvih čudovišta je bila upitna.
  Staljin je takođe naredio stvaranje KV-6 sa sedam topova i dva raketna bacača. Napravili su auto. Ali ispostavilo se da je toliko težak i dugačak da ga niste mogli ponijeti u vozu ili upotrijebiti u borbi. T-34-76 je prilično uspješno vozilo, ali slabije u frontalnoj borbi od Pantera ili Tigra. A KV-1 i KV-2 su po težini uporedivi sa Nemcima, ali su inferiorni od Pantera i Tigrova u borbi glava-u-glavu. Njemački T-4 je bio jednak tridesetčetvorci po oklopu i superiorniji po naoružanju, vidljivosti i optici, i to sa jednakom težinom, ili čak i manjom u poređenju sa težim modifikacijama.
  Ukratko, Fritz je poboljšan i kvalitet je na nivou. A pojava ME-309 i ME-262 dala je prednost u kvalitetu avijacije. Kao i Yu-488, najbolji četvoromotorni bombarder. A iza njih su mlazni modeli. Kao što su Yu-287 i Arado.
  U septembru 1943. godine, nacisti su konačno uspješno iskrcali u Britaniju. Nakon dvije sedmice borbi, Engleska je kapitulirala. I iako je Churchill pobjegao u Kanadu, ishod rata na Zapadu izgledao je unaprijed.
  Ruzvelt je, izgubivši svog glavnog saveznika i u strahu od rastuće moći Trećeg Rajha, zatražio mir.
  Hitler je, nakon razgovora sa svojom pratnjom, postavio Sjedinjenim Državama uslov: napuštanje nuklearnog programa i priznanje svih osvajanja Japana i Trećeg Rajha. A takođe i povlačenje trupa sa Islanda, koji su Švabe već opkolile podmorničkom flotom. Kontrola Zemlje izlazećeg sunca nad Gajem, gde borbe još nisu prestale. Osim toga, Hitler je zahtijevao materijalnu nadoknadu za Treći Rajh i Japan za sva razaranja i vojne troškove koje su izazvale Sjedinjene Države i Britanija.
  Iako se pokazalo da su uslovi mira bili izuzetno teški, Ruzvelt je teškom mukom uspeo da izgura njihovo usvajanje u Kongresu i Senatu.
  Staljinovi nagoveštaji da nije protiv pridruživanja koaliciji sila Osovine, i da je barem spreman da ponovo osvoji Aljasku, odigrali su veliku ulogu u povinovanju Sjedinjenih Država.
  Pobijedio je američki pragmatizam, za koji se pokazalo da je veći od entuzijazma i emocija. Osim toga, njemački nuklearni program razvijao se brže od američkog, a to je bilo preplavljeno katastrofom u budućnosti.
  Prva faza Drugog svetskog rata je završena. Ali Firer je sada želio okončati SSSR.
  Neočekivano, Staljinova taktika čekanja i gledanja i njegova posvećenost cilju svjetskog mira odigrali su zlokobnu šalu. Protiv Josepha su bili Treći Rajh i Japan sa svim resursima istočne hemisfere, uključujući Australiju, i nekim mostobranima u zapadnom svijetu.
  Zemlja izlazećeg sunca, međutim, još nije dokrajčila Kinu, ali je mogla otvoriti drugi front. Hitler je aktivno formirao kolonijalne trupe i strane legije. Istovremeno se povećala proizvodnja oružja.
  U prvoj polovini 1944. proizvodnja tenkova i samohodnih topova u Trećem Rajhu dostigla je i premašila sto vozila dnevno. Panter-2 je nadmašio sva sovjetska vozila po svom nivou. Pojavio se napredniji njemački tenk, Lav, a ubrzo i Kraljevski lav.
  I što je najvažnije, mlazna avijacija se razvijala serijski. Kao odgovor, ni tenkovi T-34-85 i IS-1 i IS-2 su ušli u proizvodnju u SSSR-u; Najpopularniji proizvodni tenk Trećeg Rajha 1944. bio je Panter-2, a SSSR T-34-85. Teži modeli su se proizvodili u znatno - otprilike deset puta manjim količinama. I Nijemci nisu htjeli previše gurati težinu na sovjetskim cestama, a Staljin je počeo da ne vjeruje seriji KV, a ispostavilo se da su IS-ovi previše sirovi.
  Međutim, njemački "Panther"-2 sa topom kalibra 88 mm 71 L bio je superiorniji od T-34-85 u oklopnoj snazi topa, u prednjem oklopu i neznatno u bočnom oklopu, a također nije bio inferiorniji u voznim performansama sa motorom od 900 konjskih snaga i težinom od 47 tona. Čak i kada se težina njemačkog tenka povećala na 50,2 tone i to se pokazalo nije fatalno.
  A nemačka mlazna avijacija uopšte nije imala dostojnog protivnika.
  Hitler je odlučio da je bolje da se ne zavlači i počeo je rat 22. juna 1944. godine. Bacanje trista pedeset naših i stranih divizija i sto dvadeset satelitskih divizija na SSSR. Na strani Trećeg Rajha bile su: Rumunija, Mađarska, Slovačka, Hrvatska, Finska, Švedska, Italija, Portugal, Španija, Bugarska, Argentina, Turska.
  Nemci su takođe koristili ogroman broj stranaca i Hivija u Wehrmachtu. Ukupno je Treći rajh, samo u prvom ešalonu, bacio u bitku dvanaest i po miliona vojnika, od kojih ne više od četrdeset posto Nijemaca po nacionalnosti. Sateliti su dodali još tri miliona. Ukupno, prvi ešalon sadrži skoro šesnaest miliona pešaka, oko trideset tri hiljade tenkova, više od pedeset pet hiljada aviona, oko dvesta pedeset topova i minobacača.
  Nakon mobilizacije, SSSR je rasporedio trinaest i po miliona vojnika, ali je dio snaga morao biti zadržan na Dalekom istoku i unutrašnjim oblastima. U prvom ešalonu bilo je osam miliona vojnika, oko trideset hiljada tenkova, skoro četrdeset hiljada aviona, oko dvesta hiljada topova i minobacača.
  Dakle, Treći Rajh ima dvostruku superiornost u pešadiji, i petostruku superiornost u pokretljivosti snaga, sa boljim mitraljezom. Istina, SSSR ima puno mitraljeza, gotovo paritet.
  Razlika u tenkovima nije velika, ali je procenat zastarjelih vozila u SSSR-u veći, kao i tenkova ranijih izdanja.
  Njemačka mlazna avijacija nema protivnika, a elisni avioni Trećeg Rajha su brži i bolje naoružani. Istina, sovjetska vozila su superiornija u horizontalnoj upravljivosti.
  U artiljeriji i minobacaču odnos snaga je najbliži jednakosti. I kvantitet i kvalitet.
  Istina, flota Trećeg Rajha je posebno podmornička, višestruko jača od sovjetske. Usput, kao i Japan.
  Osim toga, nacisti već imaju balističke rakete klase A u masovnoj proizvodnji, a poletele su i prve diskoteke.
  Generalno, fašisti će biti jači, a Staljin je sasvim razumno pripremio odbranu, iako sa zakašnjenjem. Ali nismo imali vremena da uradimo mnogo. Ispostavilo se da Staljinova linija nije u potpunosti obnovljena, a što je najvažnije, trupe nisu bile dovoljno obučene da drže odbranu. Iako su bili očajnički prekvalificirani.
  Molotovljeva granična linija, nakon tri godine unaprijed, generalno je završena, ali se nalazila preblizu granice i nije imala dovoljnu dubinu. Osim toga, Staljin je naredio izgradnju trećeg ešalona iza Dnjepra, ali je to počelo tek nakon predaje SAD-a.
  Istina, pored sovjetskih trupa, možete računati i na jedinice NKVD-a, čiji je broj povećan na milion vojnika i miliciju. To je oko četiri miliona ljudi, samo u zapadnim gradovima. Iako je, naravno, njihova borbena efikasnost mnogo lošija od one u redovnim jedinicama.
  Nemci su, kao iu stvarnoj istoriji, zadali glavni udarac u centru, odsekavši izbočinu Bjalistoka i Lavovsku pesnicu. Već prvi dani borbi pokazali su da su Nemci, uprkos velikom broju stranih jedinica, manje-više koherentno vodili ofanzivu. Ali sovjetske trupe su često izgubljene.
  Osim toga, pokazalo se da je borbena efikasnost ukrajinskih jedinica sumnjiva. Bilo je mnogo dezertera i onih koji su se predali već u prvim danima rata.
  Neprijatelja nije bilo moguće obuzdati u graničnim borbama. A onda je Staljin napravio grešku, zabranivši povlačenje jedinica na glavnu liniju i zahtijevajući da se front ispravi. Greška je, međutim, ispravljena, ali sa zakašnjenjem. Nemci su uspeli da zauzmu Minsk 28. juna, probivši Staljinovu liniju u centru.
  Konfuzija se samo pojačavala. 30. juna dogodio se očekivani ulazak u rat Japana i njegovih satelita. Tako da smo za sada morali zaboraviti na prebacivanje trupa sa Dalekog istoka.
  Nemački prodor u centar se širio. Nastao je ogroman jaz koji su očajnički pokušavali da popune. Ali nacisti su napredovali i 16. jula provalili u Smolensk.
  Bacajući sve raspoložive rezerve u borbu i stavljajući milicije pod oružje, Staljin i Žukov su uspeli da zaustave Fricovu ofanzivu u centru. Ali Hitler je okrenuo svoje trupe na jug. Nacisti su napravili ogroman kotao u Kijevu i zauzeli gotovo cijelu Ukrajinu.
  Blokirali su Lenjingrad i izvršili invaziju na Krim. Tok neprijateljstava je veoma ličio na 1941, kao uporna karma. Ali i razlike su bile prilično značajne. SSSR je 1941. imao neke slobodne rezerve, ali sada je sve već bilo mobilisano. A kada se u oktobru desio juriš, pokazalo se da gotovo da nema šta da drži odbranu.
  Početkom novembra 1944. nacisti su opkolili Moskvu, prisiljavajući Staljina da pobjegne u Kujbišev.
  Nacisti su, za razliku od stvarne istorije, imali značajnu brojčanu nadmoć. Imali su dovoljno divizija da zaobiđu Moskvu sa sjevera i juga. Ali za sovjetske jedinice sve je bilo previše raspoređeno na različite frontove.
  U stvarnosti, 1941. godine, nakon mobilizacije, Staljin je dobio prednost u odnosu na Wehrmacht u broju ljudstva, a imao je četiri puta više aviona i tenkova nego što je Treći Rajh imao od samog početka rata. A u prvih pet mjeseci rata proizvedeno je više SSSR opreme u stvarnoj istoriji.
  Ali sada nacisti imaju sve adute, količina i kvalitet naoružanja i ljudstva su na njihovoj strani. I Crvena armija ima iste probleme kao 1941. godine. Uključujući nespremnost Ukrajinaca, Balta i mnogih malih naroda da umru za sovjetski sistem. Masovne izdaje i prebjega žrtava represije, razvlaštenih kulaka i drugih uvrijeđenih ljudi svih rasa. Uključujući ideološke neprijatelje sovjetskog režima.
  A činjenica da su Nemci pobedili i Zapad samo povećava broj izdajnika.
  Stoga ne čudi što je Moskva opkoljena, a Nijemci su zauzeli Donbas, Voronjež i kreću se prema Staljinggradu.
  Zima 1944., nažalost, nije bila tako mrazna i snježna kao 1941. Moskva je, međutim, herojski izdržala do kraja decembra 1944. godine. Staljingrad je pao u januaru 1945., a borbe za njega nisu trajale predugo. U februaru i početkom marta, Nemci i njihovi sateliti potpuno su zauzeli Kavkaz i naftne bušotine u Bakuu.
  Ofanziva se potom nastavila duž Volge. U Saratov, u Kujbišev, a zatim u Orenburg i Kazanj.
  Staljin je pobegao u Sverdlovsk. Kazan je pao u maju. U ljeto su Nemci i Japanci nastavili da se kreću dublje u Rusiju. Otpor sovjetskih trupa je padao. 5. avgusta 1945. godine Sverdlovsk je zauzet. I 3. septembra 1945. Staljin je konačno pristao na predaju. U zamjenu za vlastiti život i slobodu.
  Drugi svjetski rat je završen. Ali mir nije dugo vladao. Nakon što je testirao nuklearno oružje, Hitler se uvjerio u njihovu fenomenalnu razornu moć.
  Sada se pokazalo da su Japan i SAD još uvijek na putu svjetske dominacije Trećeg Rajha. I iako je Firer osvojio više zemlje od Džingis-kana, Aleksandra Velikog, Napoleona, cara Trojana i Sulejmana Veličanstvenog zajedno, odlučio je da porazi i Japan.
  Tačno tri godine nakon završetka Drugog svjetskog rata, sto balističkih interkontinentalnih projektila sa snažnim nuklearnim punjenjem odjednom je prekrilo Zemlju izlazećeg sunca.
  A onda je počela ofanziva kopnenih jedinica Wehrmachta i mornarice. Nemci su relativno brzo zauzeli japanske posede u Aziji, a samu metropolu sravnili sa zemljom atomskim bombama.
  Pacifički posjedi Zemlje izlazećeg sunca pružali su manje-više dugoročan otpor. Ali do juna 1949. sve je bilo gotovo. Sada je preostalo samo poraziti Sjedinjene Države. Štaviše, postojao je razlog. Amerikanci su, suprotno dogovoru, i dalje razvijali nuklearno oružje i vršili svoja tajna testiranja.
  Hitler je započeo rat 1. januara 1950. godine, bacivši tri stotine nuklearnih projektila na Novu godinu. Razorni nuklearni napad uništio je stotinu najvećih američkih gradova i ubio desetke miliona ljudi. Još jedan najveći zločin Adolfa Hitlera dodat je na dugačku listu najodvratnijih zločina. Tada je počela invazija na Kanadu, i to sa juga zajedno sa latinoameričkim diktaturama. Amerikanci su bili oslabljeni i šokirani, ali su se očajnički borili. Shvatili su da poraz za njih znači samo ropstvo i sporu, bolnu smrt. Stoga je to bio najočajniji od svih ratova. I to je trajalo više od godinu dana, prisiljavajući Treći Rajh da odbaci još dvjestotinjak nuklearnih punjenja i pretvori mnoge plodne zemlje u radioaktivnu pustinju. Ali cilj je ipak postignut i posljednji neprijatelj Trećeg Rajha je poražen. A nakon toga je počeo proces takozvane svjetske globalizacije. Njemačka marka je postala jedina svjetska valuta. Čak su i formalno nezavisne zemlje svedene na nivo kolonija Trećeg Rajha, sa samo ograničenom lokalnom samoupravom. Jevreji i Cigani su stavljeni van zakona: traženi su i uništeni. SS je izvršio masovne čistke i divljao. Došla je prava noćna mora - čas zmaja. Ili još preciznije, doba. Firer je gradio pravo svjetsko totalitarno carstvo sa zahtjevom za ekspanziju svemira. 1959. godine, tokom proslave Firerovog sedamdesetog rođendana, održana je zvanična krunidba, svjetski plebiscit - koji je legitimirao titulu super-cara. A kada je Adolf Hitler umro 1967. godine, njegov sin je naslijedio njegovu titulu i moć. U to vreme, planeta Zemlja je već osnovala naselja na Mesecu i Marsu sa Venerom, i aktivno se pripremala za ekspanziju u spoljne svetove zvezda... Nacisti su želeli univerzalno carstvo - izgradnju Zvezdanog Rajha kako bi potopili ceo univerzum u noćnu moru.
  
  
  STO HILJADA BAREALNIH LIJEPIH DJEVOJKA
  Elfaraya je sebe vidjela u borbi... Ona je sada ratnik i vođa jake vojske.
  Lijepe djevojke: imaju samo grudi i bokove prekrivene lakim oklopnim pločama. A ruke, noge i stomak su goli i preplanuli.
  A ove djevojke udaraju bosim nogama. Bilo ih je oko sto hiljada. I sve devojke, ni jedan muškarac! I svi su lijepi, vitki, atletski, mišićavi, preplanuli, sa bisernim zubima!
  Kao Amazonke... Poređali su se u kohorte. Imaju mačeve u rukama, a lukove iza leđa. Nema štitova - ratnik vjeruje da je mač bolji od štita.
  I zastave se ponosno vijore nad djevojkama. Spremni su za borbu i žele samopouzdanu pobjedu!
  Ali horde orka se kreću izdaleka. Dlakavi, gadni medvedi. I stotinu puta manji broj trolova koji im služe kao komandanti.
  A sada ova horda kreće prema djevojkama.
  Elfaraya daje komandu:
  - Pucajte iz lukova u visokom luku!
  Djevojka, koristeći gole prste svojih gracioznih stopala, povlači tetive. I ispaljuju smrtonosne strijele.
  U isto vrijeme, ratnici goli zube i urlaju:
  - Neka budemo šampioni!
  I strijele lete na neprijatelja u gustom roju. Svoje protivnike bodu kao jež iglama.
  Orci i trolovi padaju, preplavljeni ubojitim i okrutnim.
  A Elfaraja kaže:
  - Do novih granica carstva!
  Ratnici djeluju sinhronizirano. Njihova preplanula tijela su tako prekrasna i sjajna. I bose noge bljeskaju preplanulim gležnjevima. A prsti donjih ekstremiteta su tako žilavi. I darovi uništenja lete sebi, udarajući svoje protivnike.
  Orci i trolovi padaju pretučeni. A njihova životinjska lica su iskrivljena od bola.
  Ratnici jednostavno izazivaju divljenje. Imaju tanak, mišićav struk i žilave noge. Kako će hiljade strela biti puštene odjednom.
  I poraziće mnogo orka. I pevaće:
  - Za našu veliku čast,
  Hoćemo, ima bandita!
  I opet će biti pušteno mnogo strelica. I zatrpaće leševima sve prilaze brdima gde se nalaze.
  Da, ovo su divni ratnici. U kojoj je tako divlji osmijeh, i okreti tijela u pravom smjeru uz uništavanje protivnika.
  Elfaraya sama puca iz luka. Povlači tetivu golim prstima i udara vrlo precizno.
  U isto vrijeme, djevojka pjevuši sebi:
  - Svijet počiva na nasilju,
  Vulkan bijesa šiklja u velikoj mjeri!
  Tenzija je vrhunska,
  Budi se sa bolom i strahom!
  I opet poleti strijela koju je ispalila bosa noga ratnika. I udari tri orka odjednom.
  Guše se u izvorima krvi. A Elfaraja škripi:
  - Slava mojoj magiji!
  I opet će pustiti strijelu bosom nogom. Ovo je devojka - ona ima najvišu klasu, i telo i sve ostalo.
  Prvi talas napada orka i trolova je nestao. Ostala je samo masa leševa. Ali sada se pojavljuju nove trupe krznenih stvorenja.
  Elfaraya ponovo puca, i to precizno, i istovremeno reži:
  - Slava našem svetu!
  I munje joj lete s bose noge. A masa orkova je zapaljena i raskomadana.
  Da, ovo je princeza ratnica. Uz nju će se svaki muškarac osjećati pouzdano zaštićeno.
  I ostalih sto hiljada devojaka nisu ništa gore. I gađaju veoma precizno. I što je najvažnije, brzo.
  Njihove gole, mišićave noge imaju vremena samo da bljesnu.
  Evo kažu uglas:
  - Dajemo aktivnu propusnicu,
  Pogodili smo neprijatelja pravo u oko!
  I opet bosim nogama oslobađaju nove darove smrti. Ovo je uglavnom njihovo lansiranje borbene energije.
  Čak je i Elfaraja pjevala:
  - Orci urlaju - žalosna lica,
  Znajte, prijatelji, ja sam ubica!
  Ubiću svakoga, uništiću svakoga,
  I slomiću kome dlakavo lice!
  Da, djevojka je zaista izuzetno borbena. A kada je horda orka pritrčala bliže, pogodila ih je pulsarom. I odmah je pedeset stvorenja rastrgano na male komadiće s mesom.
  Elfaraya je zarežala:
  - Za velike ideje, da sva stvorenja izgore!
  Ratnik je tada uzeo i pustio munju iz njenog pupka. I nekoliko desetina orka ispostavilo se kao ovnovi probodeni ražnjem. Pržene su gotovo trenutno.
  A ostale devojke su zaurlale:
  - Za Svetu zemlju!
  I ja ću to uzeti, i ugrušci energije će se baciti sa mojih golih peta! I rasturili su mnogo krznenih boraca.
  Elfaraya je, nastavljajući da puca, ovaj put povlačeći tetivu luka rukama, zacvilila:
  - Za našu magiju!
  A otresla je i munju sa svoje gole pete... I udarila ju je tako jako da je čitavih sto orkova i trolova ugljenisano. Kao upijači uhvaćeni u bacaču plamena.
  Elfaraya je zaurlala:
  - Ja sam velika čarobnica!
  I opet će udariti neprijatelja. I oči su joj zaiskrile. A djevojke sa velikom strašću bacaju strijele na orke i trolove.
  Gomile leševa rastu. Stalno se gomilaju i gomilaju. I sve više ubijenih.
  Elfaraya ga je uzeo i nasmejao se:
  - Šta da radiš ako ti je kralj u glavi?
  Onda mu napravi palatu!
  I opet će princeza bosom nogom lansirati ubojiti i smrtonosni dar uništenja.
  Ova djevojka je jednostavno oličenje smrti. Ali u isto vrijeme, njene blistave oči su tako ljubazne.
  A ostatak djevojaka koje istrebljuju masu životinjskih stvorenja, takav val cunamija koji se nadima nad njima, općenito je super. I tako bijesno zasipaju neprijatelja strijelama. Često se probija.
  Elfaraya viče:
  - Rođen sam u takvim vremenima,
  Da me draga zemlja pamti!
  A ratnik joj je stajao na rukama, vrtio bosim nogama iznad njene glave i vrtio ogromnu, vatrenu loptu. I kako će ovaj ugrušak energije baciti na protivnike.
  I odmah je eksplodiralo hiljadu orka. I njihove kože su zapaljene i odmah oguljene.
  Elfaraya je viknula:
  - Ja sam ratnik Ji klase!
  I kako će se smejati.
  Tada će ispustiti munju sa svog jezika. I spaliće mnogo neprijatelja.
  Nakon čega je princeza zaurlala:
  - Ceo svet je za mene!
  I munje su padale iz zelenih očiju lepotice... I kako su pogodile sva ta bezbrojna stvorenja.
  Elfaraya je čak pjevala:
  - Milijarde šakala, đavola! A moj slogan je jednostavan - ubijte sve!
  I golim prstima princeza je pustila još jedan, vrlo smrtonosni pulsar.
  I kako će sve rastrgati...
  I druge djevojke nisu inferiorne od nje. Svi lome i lome svoje protivnike svojim strelama. Koristeći, naravno, svoja vrlo okretna stopala, bez nepotrebnih cipela.
  Orci su očigledno ostali bez para. Ali ima ih mnogo. I sve više i više novih pukova stvorenja se uvlači.
  Međutim, djevojke se zbog toga ne mogu posramiti ili pokolebati. Ako odluče da se bore, oni se bore. I ne znaju da se mogu uplašiti. Ili bolje rečeno, ne žele da znaju.
  Evo njihovih bosih nogu koji lansiraju ubilačke darove smrti. Što je orkovima rascjepilo čela.
  Ove devojke su zaista supermeni u veoma kratkim suknjama. I tako atraktivna i lijepa.
  A sto hiljada devojaka je kolosalna sila! Ništa ne može stati protiv toga!
  Elfaraya je tvitovala:
  - Slava našem fenomenu!
  I iz svoje gole pete ponovo je pustila pulsar uništenja. I mnogi orci postali su stanovnici pakla.
  Hoće li se takvim čupavim ljudima pustiti u raj?
  Elfaraya urla na sve strane:
  - Biću apsolutni šampion sveta!
  I opet će djevojke golim prstima pustiti usijani i smrtonosni pulsar.
  Spalit će sve i natjerati ih da izgore.
  Elfaraya je sa zadovoljstvom pjevala:
  - Nisam prosta devojka,
  A kruna je zlatna!
  I opet će munje izletjeti iz pupka ljepote. Pogodit će krznena stvorenja i ugljenisati ih poput izgorjelog drva.
  Elfaraya urla:
  - Spaliću te, pretvoriću te u pepeo!
  A iz pupka će opet poslati munje...
  I masa orkova pržena kao kotleti u tiganju.
  Elfaraya ju je uzela i sa guštom zapjevala:
  - Ork se vaga u omči,
  Pržite na vatri!
  I nešto veoma tvrdo i smrtonosno poleteće sa devojčinih golih peta. Od čega se ne možete zaštititi.
  I opet, stotinu orka je bilo ugljenisano odjednom. I pretvorio se u pepeo i pepeo sa vunom.
  A cure ciče:
  - Za veliku Otadžbinu!
  I opet njihove gole pete paklenom brzinom bacaju darove smrti. Ovo su devojke koje neće zaustaviti ni oluje, ni oluje, ni prepreke!
  Ovo su Terminator devojke!
  Ratnici ne dozvoljavaju orcima da se upuste u blisku borbu i drže neprijatelja na udaljenosti.
  Ali ipak, krznena stvorenja očajnički pokušavaju da se približe. Ali ratnici im to sigurno neće dati.
  Elfaraya je ponovo u njegovom naručju, a bosim nogama igra osmicu. I pojavi se vatreni oblak. I pada kao divlja bujica na orke.
  I nekoliko hiljada krznenih stvorenja odjednom se popne i izgori.
  Elfaraya je zaurlala:
  - Crna stvorenja vrište kao muhe! Šta ne možete da radite kada ste gladni?
  A onda će ratnica ispaliti tri strijele odjednom, povlačeći tetivu bosom nogom, i pucati kroz desetak orka!
  Ovo je devojka Terminator. I ona ima tako divlju i mahnitu energiju.
  Elfaraya ga je uzela i otpjevala:
  - Devojke su različite
  Samo što nisu zarazne!
  ako te ipak uhvate,
  Nećete biti spašeni čak ni u paklu!
  I ubilački pulsar juri iz djevojčinih golih peta. I razbacuje čupave medvjede na sve strane.
  Elfaraya kaže u divljem uzbuđenju:
  - Ja sam takvo pleme da ću i tebe ubiti za ime Boga!
  I opet će ratnik pustiti strijele koje probijaju svaki oklop i pocijepano, čupavo orkovsko meso.
  Njen partner, veoma lepa devojka crvene kose, zaurlala je:
  - Za moćno prijateljstvo!
  I on će također poslati pakleni pulsar uništenja!
  A smrtonosna masa će slomiti neprijatelja.
  Elfaraya je zacvilila:
  - Za moj demonski svet!
  Nakon čega će princeza pretvoriti kosti u pijesak. Ratnik ceremonija ne zna.
  Crvenokosa partnerica, princeza de La Vallière, vrišti:
  - Budućnost je naša!
  Elfaraya je progunđala kao odgovor, prije nego što je bacila divlji iscjedak, ubojiti pulsar:
  - A prošlost će samo pomoći našim budućim pobedama!
  A sad će djevojke, svih sto hiljada, uzeti i golim prstima pustiti divlje munje.
  A vojska orka će ga uzeti i spaliti. Da, strašno je potpasti pod distribuciju takvih ratnika.
  A takođe se cere i pokazuju zube koji odražavaju zrake zvezda.
  A onda će je devojke uzeti i zgaziti golim petama, a talas će proći zemljom i prekriti čitavu vojsku orka. I on će ga zakopati!
  Ratnici će osloboditi sunčeve zrake iz svojih blistavih zuba i zaslijepiti redove krznenih vojnika.
  Elfaraya je zacvilila:
  - Za moju odluku i ponašanje!
  Djevojke se bore sa sve većim intenzitetom. A ovako bosim nogama uzimaju i bacaju diskove. Oni projure, a masa orkova jenjava.
  Princeza je zaurlala iz sveg glasa:
  - Ubiću te, ubiću te, uskoro ću vas sve pobiti!
  Uboću te, izboću te, izboću te!
  A sada će ratnica golom petom odbijati sunčeve zrake i pogoditi orke poput lasera.
  I on će izrezati cijelu, čupavu liniju. A orci vrište i valjaju ovu vojsku u izmet.
  I opet su orci u divljem napadu, a djevojke ih bosim nogama gađaju predmetima smrti.
  I grudi se pomeraju. I tako je svaki sanduk cijela kupola tenka!
  I tako su ga djevojke uzele i pustile munje iz pupka. Svih sto hiljada devojaka su laserskim zrakama isečene pupke.
  I pečeno je čak pola miliona orka odjednom. I samo ih je prostor mogao probaviti.
  Elfaraya je zaurlala:
  - Pocepao sam te i spalio,
  Ja sam devojka - samo sotona!
  I opet će ispustiti munje iz svog pupka. A ovo je smrtonosno. I tada će strijele letjeti. I svi su postali kafane.
  A sada su orci kao rupe.
  A djevojke magijom tuku poprsje i pokose mnogo smrdljivih orkova. I bili su nokautirani.
  Elfaraya je pjevala:
  - Sve ćemo rastrgati!
  Ti si takva devojka - samo princeza!
  Ratnik je urlao:
  - Rastrgaću te i nema milosti!
  I ovako trese poprsje. I opet ga pušta, što donosi pravu smrt.
  Orci pokušavaju doslovno zasipati neprijateljske položaje leševima. I idu napred i padaju i padaju. Nove planine mrtvih rastu. Ali orci ne popuštaju.
  Kreću se sve dalje i dalje. I umiru bez ikakve milosti. Ali ratnici obasipaju orke poput tuče strijela. A ratnici ne mogu zaustaviti ovaj ološ. Ali čupavi talas juri. I ovo očnjasto more se kreće.
  Djevojke su divlje uzbuđene. I savijaju mišiće. A orci se kreću, kao da je počeo još jedan talas cunamija. Ali ovo nikome ne smeta.
  Elfaraya je čak pjevala, prije nego što je golim prstima povukla konce pet lukova i pustila čarobne strijele:
  - direktno golim rukama,
  nosio sam sa cunamijem...
  Ja sam bilo koja deveta osovina,
  Moj ljubavnik je slomljen!
  Ratnik će čak skočiti i odmah pustiti iscjedak iz njenog pupka. I rastrgaće neprijatelja na komade.
  I zaurlaće:
  - Moja vojska je jaka,
  Ona osvaja svijet!
  Elfaraya je bila potpuno uznemirena. Oni i ostale djevojke su, naravno, briljantna klasa ratnika. Što nikome neće dati ni najmanju milost.
  Oni su samo žestoke životinje. Ili možda čak nešto poput orka! Samo lijepe, ne ružne.
  Elfaraya će ispustiti munju iz svojih usta. I spalit će stotinu orka i pjevati:
  - Za moju slatku dušu!
  I namiguje neprijatelju!
  Nakon toga će njeni goli nožni prsti ispustiti pulsare. I ceo čopor će rastrgati na male, pocepane komade.
  Elfaraya će tada zacviliti:
  - Ubistvo je moj kredo!
  Njen crvenokosi partner će lajati:
  - I moj je na kvadrat!
  Elfaraya je pokrenula kaskadu razaranja i zaurlala:
  - A moj je u kocki!
  I oba ratnika udaraju bosim nogama. Nastao je novi talas magije.
  A sada iz orka ponovo lete krhotine i pocepano meso. A onda se prže u tiganju.
  Elfaraya je vrisnula:
  - Postavili smo nove rekorde!
  Crvenokosa partnerka je uz urlik potvrdila, lansirajući vatrene pulsare golim prstima:
  - Tako da zemlja raste!
  Elfaraya je udarila orke i zacvilila:
  - Dvostruko, tri puta više od normalnog!
  Crvenokosa ratnica je golom petom dala balon magične energije i sa uzbuđenjem dodala:
  - Neka moja zemlja cveta!
  Tako da su se djevojke razdvojile, i to prilično temeljno. I oni uništavaju ovu vojsku čupavih stvorenja sa velikim dobicima za sebe.
  Elfaraya je ponovo izbacila magični laser iz pupka i ispalila, a oči su joj blistale:
  - Ja sam kobra i zmija u jednoj boci!
  I kako će pustiti novi snop nečega što će orke žive spaliti na neprijatelja.
  Crvenokosa partnerka princeza, koja je iznenada rekla:
  - Sada se zovem de La Valliere!
  Elfaraya je spremno potvrdila:
  - De Lavalijer, pa de Lavalijer! Još je ljepše!
  Crvenokosi ratnik je zacvilio:
  - Ja sam vitez svetlosti na kolenima divljaka,
  Pometu ove orke sa lica zemlje!
  I kako će se ona po njima kretati bosim, isklesanim nogama... A ostale devojke, cela vojska od sto hiljada vojnika, to će uzeti, otvoriti usta i pustiti vatru iz njih.
  I opet će slap plamena pasti na orke, spaljivati ih bez ikakvog oklijevanja i ne dajući im šanse.
  Tri miliona čupavih stvorenja zapalilo se odjednom. Kao da su poliveni napalmom. Ili takođe fosfor zajedno sa sumporom. I sve je planulo kao milijarda šibica odjednom.
  I kako će se ova masa zapaliti. A koliko urlanja i vriske i psovke od svega ovoga odjednom.
  Elfaraya je zalajala:
  - Ne štedi orke,
  Unisti njihova kopilad...
  Kao drobljenje stenica -
  Rip kao bubašvabe!
  I on će uzeti svoje gole nožne prste i pustiti munje. I molim veoma velikog trola. On će to uzeti i požuriti. Zamislite dinosaurusa koji se diže u vazduh.
  Crvenokosi partner je zacvilio:
  - Ovo je gul!
  Kao odgovor, Elfaraya je golom petom dala mjehurić magoplazme i ispalila:
  - Imamo zavijajući odgovor na duhove!
  Vatreni ratnik je urlao:
  - I imaće kovčeg i venac pozdrava!
  Elfaraya je napomenuo:
  - Vijenac može biti ili sahrana ili lovorov vijenac! Zato se nemojte previše uzbuđivati!
  Crvenokosa princeza je zaurlala i također pustila munje iz pupka, srušivši nekoliko preživjelih orka:
  - Pripremili smo im nešto teže od vijenca!
  I tako će ga ratnici, svih sto hiljada devojaka, uzeti i, po Elfaraijevoj komandi, skočiti i zavrteti svoje bose, mišićave noge u vazduhu. Kao rezultat toga, nastat će oluja, i to prava magična oluja. I doći će do talasa kolosalne sile, i talasa od milion dolara magičnog cunamija.
  Kao rezultat toga, posljednji orci su uništeni i potpuno spljošteni.
  Bili su prženi i postali su kotleti.
  Elfaraya sa patosom kaže:
  - Himna domovine peva u našim srcima,
  Učinićemo sve u svemiru srećnim...
  Uzmimo legendarne muhamedance,
  I nebo i zemlja su u velikoj moći!
  
  VILENJAK-PILOT PROTIV NAPADAČA SAŠE
  U jedan od alternativnih univerzuma, tokom Drugog svetskog rata, uleteo je vilenjak. Pridružio se japanskom ratnom vazduhoplovstvu i na kraju postao njihov as broj jedan. Na kraju krajeva, vilenjaci su vrlo sposobni, brzi, okretni, snažni. Imaju reakciju i sve reflekse, mnogo bolje od ljudi, plus magičnu viziju bitke. Kada vilenjak vidi šta će neprijatelj učiniti.
  Ukratko, vilenjak, koji je uzeo nadimak Konan, je s takvom lakoćom obarao avione, kao da je lomio semenke suncokreta.
  I zbog njega je Japan dobio pomorsku bitku kod Midveja. Velika pobeda uticala je na ceo tok Drugog svetskog rata. Prvo su Japanci konačno preuzeli inicijativu na Pacifiku. I njihova flota je uspjela zauzeti Havajski arhipelag, zauzevši vrlo jaku poziciju, dovršivši izgradnju odbrambenog perimetra na morima.
  Međutim, to možda i ne bi bilo odlučujuće da nakon ovih pobjeda samuraji nisu odlučili otvoriti drugi front protiv SSSR-a.
  Usledio je iznenadni napad na Dalekom istoku. I trupe Carstva izlazećeg sunca napale su Vladivostok. Unatoč činjenici da je prijetnja od napada militarističkog Japana nakon trijumfa na Midwayu postala sasvim realna, uz pomoć mita i izdaje, Mikadovi agenti su uvjerili komandu Vladivostoka da ne dovodi trupe u punu borbenu gotovost. I kao rezultat toga, Damoklov mač je već podignut, a oni guštaju u restoranu. Major Staljingradova zgrabi mladog oficira za kosu, ona je bila za glavu viša od njega i očigledno jača:
  - Kakav je on bezobraznik i pijanica! Zašto je vaš tim tako neorganizovan? Ovaj momak više liči na kabinskog dečka nego na oficira. Možda prvo dobro naduvati da sav hmelj izađe.
  Pukovnik Palatsev se posramio:
  - Ovo je Saška Sokolovski. Na kurseve je upućen direktno iz Suvorovske vojne škole, po skraćenom programu. On je još samo dječak, rođendan mu je za dva mjeseca - ima petnaest godina.
  Staljingradova je neprijatno napravila grimasu:
  - Vau! Sa četrnaest godina i već oficir! To je ono što rat radi! Nisam ni znao da moloko već dobijaju punopravne titule.
  Palatsev slegne ramenima:
  - U ratu djeca rano odrastaju! Štaviše, dogodila mu se priča, čini se da je napisao najbolju priču o odbrani Moskve, a Žukov je to primijetio i savjetovao da dječaka prebace iz kadeta u oficire.
  Staljingradova je postala ljubaznija na ove riječi:
  - Dobro! Da nije budala. - Protresla je prstom kao učiteljica. - Sve u svemu nije loše, ali nema više pića! Osećam miris, ali nos mi je kao u psa, tačno ispod suda! - Snažna žena, zrela, ali ne gubeći atletsku vitkost i svežinu, uperila je prst u pukovnika. - U stvari, i ti ćeš to platiti. Čovjek je već srednjih godina, ali se ovako ponaša.
  Palatsev se histerično nakašljao:
  - Zapravo, imam trideset tri, ali već sam sedam puta ranjen, tako da izgledam staro...
  Staljingradova je htela da kaže nešto kao odgovor, kada je iznenada tišinu pred zoru prekinula monstruozna graja. Kao da su teške gromade pale s neba, a prozorsko staklo je istog trena puklo. Fragmenti tuče zveckali su po stolu, pa čak i pali na ruke i lica pijanih policajaca. Staljingradova je vikala kao komandant:
  - Svi odmah idite.
  Palatsev je viknuo u odgovor, tako glasno da je skoro pokidao glasne žice:
  - Ovo su granate od dvanaest i osamnaest inča! Čini se da su japanski bojni brodovi najveće tonaže počeli lov, što znači.
  Staljingradova je frustrirano udarila čizmom u zid. Ubod trofejne čizme je, inače, napukao pločicu:
  - Počelo je, ali ne kako smo planirali! Uopšte nije tako! Prokletstvo, moramo odmah izvesti eskadrilu na pučinu i potopiti flotu zemlje uskookih ratnika.
  Kapetan prvog čina (zvani pukovnik), koji je pao na sve četiri, promrmljao je:
  - Oružje je samo na mom razaraču i još par malih korita. Nemamo čak ni odgovor.
  Staljingradova je pokazala tešku pesnicu:
  - Pa ti i magarci! - zarežao je ratnik plave kose koja je ličila na bijesni cunami. - Ali trebalo bi da imate obalsku artiljeriju! Nisu svi poslani na Zapadni front, kao i avijacija. Uostalom, o tome da bi Japan svakog trenutka mogao ući u rat, priča se već nekoliko godina.
  Palatsev, već prilično ranjen, htio je reći, ali začu se još jedna grmljavina i krhotine su pljuštale. Sirena je zavijala, upozoravajući na dolazak aviona. Pukovnik pomorskih snaga, teškom mukom, ustao je i viknuo preko urlanja Staljingrada:
  - Imamo i avijaciju, i obalske baterije, čak i ako nisu u potpunosti opremljene. Moći ćemo odgovoriti!
  Pilot je režao dok je trčala ulicama:
  - Samo treba da potrčim do svog borca i udariću ove samurajske ratnike, neće izgledati loše. Oni će također platiti za Cushimu i Midouen.
  Saška Sokolovski, koji je u snu već bio oficir, a ne rob, kome je polovina uha bila odsečena, složio se:
  - Da, platiće! Pa čak i sa kamatama!
  Čule su se eksplozije i zakasnelo čavrljanje protivavionskih topova. Općenito, većina PVO Vladivostoka uklonjena je još 1941. godine, kako bi se ojačala obrana Moskve, pa se činilo da više tačaka logora Zemlje izlazećeg sunca nije posebno obraćalo pažnju na takvu "buku". Japanski ronilački bombarderi ispuštali su prolećne "darove" uz prodoran vrisak. Napad je izveden i na grad i na flotu. Japanski avioni nisu preveliki, ali okretni, ali su bojni brodovi, naprotiv, pozamašni. Najveći od njih čak je skučen u okeanu, njegova dužina je tri stotine metara, a topovi su 460 milimetara. Amerikanci do sada nisu uspjeli potopiti nijednu od ovih ljepota, a preživjeli su zajedno s kruzerima uništili obalu. Ovo je bilo vrlo slično zlikovskom napadu Zemlje izlazećeg sunca, koji se dogodio 27. januara 1904. godine. Samo tada nije bilo avijacije.
  Palatsev je osećao da se guši od trčanja. On nije supermen, već jednostavan čovjek oboljelih pluća koji se našao u teškoj situaciji. Ali Viktorija Staljingradova ga nije mnogo pretekla. Pitam se koliko ima godina, jedva da izgleda više od trideset, grudi su joj velike, a ramena široka kao kod muškarca.
  Staljingradova se iznenada okrenula i odmahnula rukom:
  - Ne beži, stari, prati me! "Vrisnula je takvom silinom da joj je zvučni talas jednostavno udario u uši. - Izvedite razarač na more što je prije moguće.
  U blizini su tutnjale eksplozije, padale su krhotine, jedna je pala direktno na Staljingradovu, a ona ga je automatski uhvatila rukama. Devojka Terminator se osećala kao golman koji je uspešno izborio jedanaesterac, fragment je bio okrugao, topao i izgledao je kao lopta. Viktorija je odjednom osetila da joj kroz ruke teče nešto tečno. Djevojčica je pogledala olupinu, pa čak i tada, još kao gvozdenom ratniku, prekaljenom od tri godine rata (Biće ih još sa španskim i civilnim), mučnina se digla u grlo. U rukama je držala dječiju glavu. Jadna devojka (to se vidi po kratkim prasicama, sa izbijenim očima. Staljingradova je pažljivo položila glavu na ispucali asfalt i prekrstila se:
  - Nisi imao vremena ni da grešiš ni da živiš! Međutim, nema većeg grešnika od Boga, stoga nema većeg grijeha od ravnodušnosti prema patnji djece.
  Začuo se još jedan urlik i krhotine, od kojih je jedan pogodio djevojčinu čizmu, ogrebavši joj kožu. Staljingradova je htela da se okrene i pojuri što je brže mogla do piste, gde je njen MIG strpljivo čekao svog agresivnog vlasnika, ali...
  Ratnikov pogled, oštar kao oštrica bodeža, razabrao je nepodnošljivu grimasu bola na licu kapetana prvog reda Vladimiroviča, kada je njegov gornji deo odsečenog tela poleteo odbačen udarnim talasom. Sama djevojka jedva je izbjegla fragment. Iako je djevojka, prvi put je uzela oružje još u rusko-japansko doba Nikole II. Svojevremeno se nekako uhvatila za obraz, čak i tokom međunarodne bitke u Španiji. Kao rezultat toga, ostao je dubok ožiljak, koji joj je dugo pokvario izgled. Plus hapšenje i slanje pukovnika u koncentracioni logor. Istina, upravo u Sibiru, na sječilištu, upoznala se s jednim vrlo moćnim čarobnjakom koji je uz pomoć trljanja i prizivanja duhova uspio izliječiti ovu ranu i još nekoliko, kao da nikada nije ni postojala. Ožiljci dobijeni tokom borbi sa Japancima, Nemcima, Belim Česima, trupama Kolčaka, Denikina, Vrangela. I mnogo ju je naučila, pa se činilo da je Staljingradova pripadala odabranoj vrsti ljudi.
  Dobila je priliku da se izvuče prije roka koristeći ženske čari, pa je amnestirana, uprkos teškoj optužbi. Poenta, naravno, nije toliko u tome da se čovjek ubijedi, već da se osigura da organizator zabave ne sazna za ovo. A doušnika je toliko da doušnik gura doušnika na doušnika i doušnika. Dakle, nećete imati veliku brzinu ako cijenite svoju karijeru.
  To znači da Japan ima veliku prednost u pješadiji, avijaciji, pa čak i tenkovima. Pa, kod tenkova, s naše strane to se nadoknađuje kvalitativnom superiornošću, ali ostalo je mnogo gore. Mada, ako uzmemo u obzir malokalibarsko oružje, Japan je takođe donekle zaostao po broju mitraljeza, uglavnom ima sačmarice. Međutim, dalekoistočne divizije su takođe slabo opremljene automatima. Nema dovoljno mašina za sve. Dakle... Po kvalitetu nema superiornosti u pešadiji, dapače još gore, svi najbolji oficiri su prebačeni na sovjetski front, ovde se na najgore trupe po pravilu nije gađalo, imajući minimum vojna obuka. To znači da rat počinje u izuzetno nepovoljnoj situaciji za SSSR. I mnoge novoformirane rezerve će biti poslate na istok...
  Staljingradova je iznenada naletela na vatru. Gorila je bombardovana gradska bolnica. Slika je zaista apokaliptična: žene, djeca i starci živi gore. Ovdje je novorođenče palo pravo u vatru, a okolo se začula užasna graja i stenjanje.
  Staljingradova je u svojoj glavi osetila trube arhanđela i bacila se u plamen. Vatreni jezici su lizali gole ruke i otvoreno lice devojčice, ali se pilot tako brzo kretao da je uspela da podigne dete, otevši ga iz zagrljaja uništenja.
  Djevojčica je iskočila, osjetivši samo blagi svrab na koži, i bacila pogled na bebu. Avaj, bilo je kasno, dječak se ugušio, uvukao plamen u pluća, a na njegovom okruglom licu bilo je opekotina. Takvi hrapavi plikovi na koži nježniji su od pupoljaka tratinčice. Staljingradova je vikala:
  - Ovo je ljudski haos!
  Čizmom je udarila u gomilu smeća, nakon čega je požurila da pomogne kome se još može spasiti. Podsjećalo je na kobru koja pleše između plinskih gorionika, djevojka se migoljila i plesala vrlo hirovito. Opekla se, čizme su joj se istopile, tunika ugljenisana, ali je nastavila da se tvrdoglavo bori za svaku dečiju suzu, za svaki otkucaj srca, za svaki krhki, ali toliko potreban život zemlji! Čizme su se raspale, a sada je djevojka svojim bosim, šarmantnim stopalima plesala kroz plamene vrtloge. Ona je bila mučenica, ali ne samo monahinja koja se muči postovima i bičevima, što ne koristi ni Bogu ni ljudima, mučenica koja spašava konkretne živote. Noge ratničke djevojke bile su prekrivene slojem malih plikova, ali se od bola kretala još brže i preciznije.
  Kapetan medicinske službe izvadi velike čizme iz torbe i vikne joj:
  - Uzmi ih, brzo ih obuci! Ti ćeš, plešući kroz plamen, postati osakaćen.
  Ratnik sa činom majora odmah odgovori:
  - Bolje je fizički postati bogalj nego moralno biti čudak! Ni sekunde za sebe, sve za front, sve za pobedu!
  Medicinski kapetan je odgovorio:
  - Ovo je pravi sovjetski čovek!
  Staljingradova, gazeći plamen, proklela je:
  - Šta vrediš, spasi ljude!
  Kapetan je uzdahnuo:
  - Imam protezu umesto nogu!
  Staljingradova, izvlačeći još jednu devojku poluspaljenog lica i onesvešćenog, ljutito je viknula:
  - Kako je Bog okrutan!
  Kapetan je slegnuo ramenima:
  - Nije Bog kriv, već ljudi!
  Staljingradova je prigovorila vrlo razumno i samouvjereno:
  - Ovo je isto što i reći - nisu roditelji krivi, već deca!
  Kapetan je hteo nešto da odgovori, ali su mu oblaci dima ušli u grlo i on se silovito zakašljao.
  Bombardovanja su utihnula, ali se granatiranje nastavilo. Brodsko oružje ima pristojnu zalihu granata, iako je vatra sada bila usmjerena više na razoružana sovjetska plovila. Yamamoto je shvatio da će prevlast na moru još dugo prenijeti inicijativu na Japan u ovom ratu. Ali izgradnja brodova je skup i dugotrajan proces, iako je, na primjer, podmornice možda lakše proizvesti. To, naravno, takođe treba uzeti u obzir, ali je važno razbiti strukturu. Admiral Yamamoto, najmoćniji čovjek u Japanu nakon cara Hirohita, osjećao se kao bog. Pravi bog, pa je religija Zemlje izlazećeg sunca učila da je vojnička hrabrost najbolji put ka oboženju! I sada je veliki komandant mogao samovoljno da muči i iskrivljuje prostor oko sebe. Iznad Vladivostoka su gusti, crni oblaci dima dugi niz kilometara. Stotine, hiljade ljudi gore, dođavola, kako da se ne osjećaš kao bog nakon ovoga, osvećujući se Rusima za vjekovna poniženja, veliki narod primoran da se gura na nizu tako malih ostrva u poređenju sa prostranstvima Rusije . Sada ruska flota tone, a za razliku od luke Peru, neće ostaviti više od jednog plovila iza sebe.
  Yamamoto je tokom bitke na Khalkhin Golu predložio da zada sličan udarac Vladivostoku, za šta je sačinjen detaljan plan. Ali Hitler je neočekivano sklopio mir sa Staljinom. Uopšte, idiot Hitler je započeo masakr nad Jevrejima i time okrenuo i Poljsku i zapadne zemlje protiv sebe. I zašto mu je ovo trebalo? Hteli ste da steknete jevrejsko bogatstvo? Ali bilo je bolje prvo postati svjetska sila pobijedivši SSSR, a možda i druge zemlje. Lakše je pobijediti Zapad zbog činjenice da njegov mentalitet mnogo manje karakterizira fanatizam i sklonost samopožrtvovanju. Postoji li barem jedan poznat slučaj da će američki piloti krenuti u napad? Istina, bilo je par sudara, ali najvjerovatnije se radilo o nesreći. Rusi su fanatični, što je čudno, jer pravoslavna vjera ne odobrava samoubistvo, i uopće ne vjeruje da se podvizima oružja može zaslužiti put do neba. Uopšte, Hristovo učenje je krajnje glupo i nepraktično. He Yamamoto je čitao Bibliju i bio je zadivljen ljudskom glupošću, smatrajući takvog pacifistu kao što je Bog. Na primjer, uči: ako te udare po desnom obrazu, ponudi lijevi, traže jednu košulju, daj dvije, voli svog neprijatelja! Samo mentalno bolesna osoba može smatrati Hrista Boga. Takva religija je dobra samo za robove, prisilne vazale. I cijela Evropa i pola svijeta sigurno su u to vjerovali. Istina, Isusovo učenje, uprkos činjenici da odbacuje princip Starog zavjeta, oko za oko, i uči da voliš svoje neprijatelje, nije spriječilo Britance da osvoje trećinu cijele planete, stvarajući najviše veliko carstvo u čitavoj istoriji čovečanstva. I to uprkos svoj religioznosti Britanije, gdje se Bog spominje čak i u državnoj himni. Čudno je da se američki predsjednici kunu u Bibliju, ali su ipak bombardirali japanske gradove napalm bombama, spalivši na hiljade žena i djece žive. Štaviše, ubijali su civilno stanovništvo, ne slučajno, već namjerno, to je bila taktika terorisanja civilnog stanovništva: podrivanje ljudskih i ekonomskih resursa. Ali Japanci još nisu bombardovali američku teritoriju. Ali hoće! Oni također pripisuju posebnu okrutnost samurajima. He Yamamoto, da je htio, mogao bi se probiti sa bombarderima do američkih gradova, posebno nakon poraza flote Jenkija u blizini luke Peru. Da, Evropljani su moralna kopilad. Imaju izopačeno razumijevanje, vjeru, učenje i neispunjavanje! U Japanu nije tako! Ono što učimo je ono što radimo. Nema toga što Bog kaže, okreni drugi obraz, ali u isto vrijeme njegove sluge namjerno ubijaju malu djecu. Općenito, vjerovanje da je Bog jedan i Svemogući ne može biti istinito. Da je sam, sigurno bi se pobrinuo da ga ljudi obožavaju ispravno, u vjeri i istini, i da imaju jedno učenje. I tako se svako moli kako hoće, šta hoće. A svijet je previše ružan i pogrešan da bi ga stvorio jedan Svemogući Bog. Uostalom, svaki odgovoran vladar prije svega teži redu i pravdi. On želi da jaki, mudri, plemeniti, pošteni, budu na prvom mjestu, a ostali su se ili popravljali, fizički i duhovno rasli, ili... Međutim, ako je Bog Svemogući i Stvoritelj svemira, onda ne bi stvaraju fizičke i psihičke deformitete. Uostalom, zašto je car ponekad prisiljen da trpi slabosti ljudi kao datost? Jer drugog izlaza nema, ne može u tren oka ružne ljude pretvoriti u zgodne muškarce, a kukavice u hrabre. Ali da mogu, uradio bih to odmah!
  Avaj, moramo prihvatiti ono što jeste i nositi se s ljudskim materijalom koji smo primili kao datost. Ali od koga sam ovo dobio, drugo je pitanje. I sam car ima slabosti: on je samo čovjek - stari, razboli se, oronu. Čudno, ali božanski car često živi manje od običnog sluge i barata oružjem gore od većine generala i mnogih vojnika. Pa šta je u njemu od Svemogućeg Boga. Ali bijeli nisu ništa bolji! U čitavoj istoriji Evrope nije bilo strašnijeg i uspešnijeg osvajača od Hitlera. On je zaista simbol vojne hrabrosti bijelog naroda! Pa ipak, najveći komandant svih vremena i naroda nije mogao ni završiti srednju školu, niti steći srednju školu, koja je u Japanu obavezna!
  Štaviše, Hitler nije primljen u vojsku zbog zdravstvenih razloga. Začudo, ovaj pristaša kulta snage, ratni lav, pokazao se toliko fizički slab da čak ni u Njemačkoj, gdje je vojnik na svakom stupu, nije regrutovan kao redov. Da, koliko je Evropa degradirala.
  Međutim, Staljin, još jedan od najistaknutijih političara našeg vremena, također nije imao srednje obrazovanje, bio je genije. I ono što je zanimljivo je da ni on nije pozvan u vojsku zbog zdravstvenih razloga. Zanimljiva koincidencija, dva zlonamjerna neprijatelja nisu imala srednju stručnu spremu, nisu pozvani u vojnu službu zbog zdravstvenih razloga, imali su očeve pijanice, a i Hitlerov otac je prvo radio kao obućar!
  Ovo je takva koincidencija, čudna, zloslutna. Gering, Hitlerova desna ruka, nije takav. Potječe iz porodice aristokrata, Geringov predak je bio zamjenik de facto vladara Njemačke, Bizmarka. Gering je biznismen, oligarh, aristokrata i pragmatičar. Oni takođe vide da je moguće da zamene opsednutog Firera. Amerika i Britanija također, doduše potajno, žele ukinuti Rusiju, bez obzira na vladajući režim, ali žele ukinuti komuniste, koji negiraju sam koncept privatnog vlasništva, toliko da čak i zatvaraju oči pred pretjerano jačanje Njemačke.
  Međutim, Njemačka je geopolitički konkurent, ali konkurent u okviru kapitalističkih i aristokratskih pravila igre, a boljševička Rusija je apsolutno strana i neprijateljska. Čak je iznenađujuće da je "41. sam Čerčil ponudio pomoć Staljinu, uprkos svom antikomunizmu i tradicionalnoj, engleskoj mržnji prema Rusiji. Uostalom, Njemačka pod Crvenim je ratni konj upregnut u sovjetsku kočiju, a SSSR pod Brownima je vječna partizanska zona. Uostalom, fanatični boljševici se neće pomiriti, već će voditi dugotrajni gerilski rat, koji će toliko iscrpiti Treći Rajh da će svi snovi o daljnjoj ekspanziji nestati kao duga nakon grmljavine! Rusija pod Nemačkom je bolja od Nemačke pod Rusijom! Jasno razumjeti ovo, zašto SAD i Britanija traže izlaz iz rata.
  Yamamoto je pragmatičar, ratovao je sa SAD i Britanijom. Ali ove dvije imperije same su isprovocirale Japan uvođenjem embarga na isporuku naftnih derivata. Uostalom, Zemlja izlazećeg sunca nema svoje bunare, niti mnoge druge sirovine. Japanci su pregovarali, Amerikanci su postavljali sve ponižavajuće zahtjeve.
  A u isto vrijeme, Jenkiji, izazivajući rat, uopće se nisu potrudili da vojsku i mornaricu dovedu u borbenu gotovost. Iskušenje se pokazalo prevelikim, pogotovo jer se nadalo da će Moskva pasti i da će joj Njemačka i njeni saveznici priskočiti u pomoć. Osim toga, postojala je računica da Sjedinjene Države, budući da su još uvijek relativno demokratska zemlja, jako ovisna o javnom mnijenju, ako se rat povuče, neće htjeti velikodušno prolijevati krv na stranim otocima. Zaista, zašto bi prosječni američki građanin sa svojim rođacima primao kovčege od cinka, ako ne govorimo o zaštiti teritorije samih Sjedinjenih Država, a također plaćati prilično velike vojne poreze! Možda je zato carska Rusija izgubila, imajući više vojnika, ali ruski narod nije smatrao Mandžuriju svojom teritorijom i nije htio krvlju i znojem platiti apstraktne interese. Nažalost, Hitler nije zauzeo Moskvu, dijelom zbog svoje nespremnosti za oštru zimu, a dijelom zbog fanatizma karakterističnog za boljševike. Međutim, ne samo boljševici, Rusi su narod sklon samopožrtvovanju za velike ciljeve. Uostalom, prvi vazdušni ovna izveo je ruski tip Messer. Čak je iznenađujuće da je to učinio ne zbog rajskog hurisa, već zbog Otadžbine. Mada... Messer je djelimično budala, na kraju krajeva, on je majstor akrobatike, pronalazač, konstruktor, i naravno živ donio bi mnogo više koristi domovini. Možda Jenkiji nisu toliko u krivu kada ponavljaju princip: glavna stvar u borbi je preživjeti! Na kraju krajeva, mrtva osoba više ne može ubiti!
  Admiral Naumo je primijetio:
  - Već smo potrošili više od dve trećine municije. Puške su se jako zagrijale, polivali su ih kantama vode!
  Yamamoto je prstom prešao u vazduh i rekao tihim, pomalo promuklim glasom:
  - Mislim da će oružje izdržati posljednju trećinu granata. Iako ne, nokautirajte do devedeset pet posto.
  Admiral Naumo je slegnuo ramenima i obrisao znoj sa čela:
  - Da li se isplati dati sve od sebe prvog dana?
  Yamamoto je stisnuo pesnice:
  - Troškovi! Naravno da vredi! Iznenadili smo Ruse, kao što se dogodilo 1904. godine, i Nemce 1941. godine, ali će Staljin strogo kazniti komandu i to se više neće ponoviti. Dakle, morate iskoristiti činjenicu da je zmajev rep zaspao. U stvari, razumem da je Staljin u tolikoj meri zaokupio njegovu pažnju da je prestao da brine o Dalekom istoku. A njegova pratnja bez vođe se plaši da preuzme inicijativu. Tako da su promašili naš udarac. Kao i Amerikanci, usput. Svima je bilo očigledno da je vreme za pripreme, oblaci se skupljaju, grmljavina će uskoro da udari, ali...
  Naumo je dodirnuo dršku samurajskog mača koji mu je visio o pojasu, ili kako se obično naziva katana:
  - Rusi uvek kasne! Rat neće dugo trajati i stići ćemo do Urala.
  Yamamoto je podigao oči prema nebu:
  - Neka nam bogovi pomognu u tome, ali ja ne mislim tako! Brzo uče, Khalkhin Gol je pokazao da je nivo Rusije viši nego tokom rata 1904-1905. Osim toga, otkriću vam jednu tajnu. Naš tajni agent u Vladivostoku je malo pomogao što prilično moćna obalska artiljerija nije imala granate, a avion nije mogao da poleti na vreme. Ovo je tajni rat.
  Naumo je bio iznenađen:
  - Gde su SMERŠ i NKVD tražili?
  Yamamoto se nasmijao, tresući prstima.
  - Ovde na Dalekom istoku služe oni koji se plaše da poginu na sovjetsko-nemačkom frontu, željni su da odu u Vladivostok. Stoga je ovdje mnogo lakše pronaći izdajnika ili budalu na vrhu, kao i sebičnu osobu. A NKVD je toliko navikao na otkrivanje izmišljenih zavjera da više ne primjećuje prave izdajnike. Tako da je sasvim moguće raditi. Uzgred, imajte na umu da ako je nekoliko generala prešlo na stranu Nijemaca, uprkos činjenici da je njihovim porodicama, rođacima i prijateljima zbog toga prijetilo pogubljenje, onda je sasvim moguće podmititi nekoga s vrha. Ili ga koristite u mraku, što je još bolje. Tako da smo uradili mnogo posla. Nas Japance općenito karakterizira temeljitost u promišljanju vojnih operacija i uzimanje u obzir svih detalja.
  Naumo je protrljao dršku svoje katane:
  - Dobro! Ali sramota Khalkhin Gola izaziva osjećaj gorčine i krajnje ljutnje! kako bismo mogli...
  Yamamoto je tešio:
  - Tamo je bilo više Mandžuraca nego Japanaca, a generalno ne možete da pobeđujete stalno. Moram napomenuti da se, ipak, nisu najbolje jedinice borile na našoj strani, a Rusi su imali veliku prednost u avionima i tenkovima.
  Naumo je napola izvukao svoju katanu:
  - Ovo nas ne opravdava! Samuraj se nikada neće osloniti na tupu oštricu, umornog konja, mnogo neprijatelja ili slabo oružje!
  Yamamoto je ispravio:
  - Samuraj, naravno, ne, ali čovek, nažalost, da! Ljudi prave greške!
  Yamamoto je skrenuo pažnju i viknuo nešto u telefone, a zatim nastavio:
  - Samuraj se nikada neće stvarno saviti! Ide na ovna i protiv struje.
  Naumo je klimnuo glavom:
  - Zaista! Ali borili smo se sa SAD i Britanskim lavom.
  Yamamoto je kucnuo prstom po kontrolnoj sobi:
  - Da! Istina, ali SAD je dobio zube, Britanija je izgubila svoje kolonije, a Njemačka je bila u nevolji. Željeli smo povući što više snaga sa zapada Rusije kako bismo Wehrmachtu olakšali prelazak u ofanzivu. Štrajk je bio planiran za maj, kada su putevi presušili, ali su ga Amerikanci spriječili.
  Naumo je izvadio katanu i udario je u zrak:
  - Smrt SAD! Oni uvijek smetaju Japanu.
  Yamamoto se lukavo naceri:
  - Ne uvek, naravno, na primer, kada smo se prvi put borili sa Rusijom, Jenkiji su nam mnogo pomogli kreditima, kao i nabavkama oružja. Više od polovice naše flote napravljeno je novcem iz SAD-a i Britanije, te u vlastitim brodogradilištima. Dakle, Amerika nije uvijek loša, ali ne u ovom slučaju.
  Naumo je iznenađeno upitao:
  - I zašto?
  Yamamoto se spustio da objasni:
  - Jato dalekometnih bombardera probilo se do Tokija i pokrenulo podmukli napad na prestonicu koristeći napalm bombe. Stotine drvenih kuća je izgorjelo, a car je naredio da se po svaku cijenu kontrolna zona udalji od glavnog grada. I prije svega, uhvatite najbliži japanskim kosturima, borbeni kompleks američkih baza na arhipelagu Midway. I uspjeli smo!
  Nauma je mahnuo svojim mačem kroz vazduh:
  - Ipak smo pobedili!
  Yamamoto je prekinuo:
  - I među belcima ima pametnih! Nije ni čudo što je car postavio bistu Napoleona u svoju kancelariju. Ali postojao je još jedan Cezar, rekao je: teže je zadržati ono što si osvojio nego osvojiti. U ovom slučaju to se prije svega odnosi na nas. Nauma je svojim mačem napravio osmicu:
  - Razumem umom, ali srcem!
  Yamamoto je ustao i potapšao kolegu po ramenu:
  - Ne ljutite se, u ovom slučaju idemo da se vratimo. Pobijedićemo SSSR i ponovo jurišati na SAD i Britance, ali ovaj put zajedno sa Nemcima i proizvođačima testenina.
  Admiral Nauma je gotovo neprimjetnim pokretom sakrio katanu u korice i šapnuvši šapnuo:
  - Budućnost je dobra, ali sadašnjost je bolja! Da li čujete da je potrošena celokupna zaliha bombi na nosačima aviona, i...
  Yamamoto je kratko naredio:
  - Izađite na palubu i pogledajte okolo, za pola sata ćemo se okrenuti i krenuti prema našoj najbližoj bazi.
  Nauma mu je zviždala kroz nos:
  - Poslušam, komandante!
  Admiral je iskočio, držeći vrata da se ne zalupe. Pre nego što su njegovi koraci stigli da se stišaju, senka je iskliznula kroz vrata sa zida, prošetala na prstima i zbacila pokrivače.
  Pa šta je vrijeme za posao, nego noć za ljubav.
  U međuvremenu, Sashka Sokolovsky se ipak popeo u lovac LAGG-5.
  Dečak je želeo borbu. Poletio je prema strašnom Conanu. Zato je to san, jer postoje nevjerovatne slučajnosti.
  Conan je već oborio petsto šezdeset američkih i britanskih aviona. I ukrstio je kljun sa sovjetskim asovima.
  Međutim, ne sluti kakvo ga iznenađenje čeka.
  Sam Saška Sokolovski je protiv njega.
  Dječak nosi samo kupaće gaće, udobnije je i racionalnije. Juri u žestoku borbu.
  Njegov rival Konan, takođe svetle kose, izgleda kao dečak od oko četrnaest godina, samo veoma zgodan i sa istaknutim mišićima.
  Oba dečaka su Terminatori.
  Počinju da pucaju jedni na druge sa velike udaljenosti. I u isto vrijeme zaziru.
  Sklanjaju se s puta hitcima.
  Saška viče:
  - Za otadžbinu za Staljina!
  Conan uzvraća:
  - Za Japan, za cara!
  Iako on uopće nije samuraj, već vilenjak. Evo dječaka Conana, koji obara sovjetski auto.
  Saška odgovara simetrično - odsijecanjem japanskog.
  Oba borca zaslužuju da budu heroji.
  Ili lete zajedno ili se raspršuju u različitim smjerovima, ali ni jedno ni drugo ne može srušiti drugo.
  Saška viče:
  - Bori se, podla kukavice!
  Conan odgovara:
  - Ti si kukavica koja se bori!
  Ponovo su zajedno. Gotovo se zabijaju, ali se opet razbacuju u različitim smjerovima. Ne, niko nikoga ne može udariti. Nažalost, oni to ne uspijevaju.
  I opet su se razbježali.
  Saška je zarežala:
  - Za Svetu Rusiju!
  Conan je urlao:
  - Ne, Japan je svetiji!
  Saška je zviždala i odgovorila:
  - Ali ti nisi Japanac! Pa čak ni osobu!
  Conan je zarežao golih zuba:
  - A ko sam ja?
  Saška je iskreno odgovorio:
  - Vi ste iz porodice lakih vilenjaka!
  Conan se nasmejao i odgovorio, presekavši još jedan sovjetski avion:
  - Tako ti to znaš!
  Saška je otkrio svoje biserne zube:
  - Znam puno stvari!
  Conan je tada predložio:
  - Uradimo to ovako! Meni lično ovaj rat više liči na igru i zabavu, i ti si dijete dvadeset prvog vijeka! Šta vam je potrebno za Drugi svjetski rat?
  Saška je logično primetio dok je udario u japanski auto:
  - Ja dolazim iz Rusije, a prije Rusije je bio SSSR. Dakle, možete reći da se borim za svoju Otadžbinu!
  Conan se nasmejao i primetio:
  - A Japanci su izmislili mene, vilenjaka Conana, i nacrtali ga u animeu. Zato se borim za Japan. Dakle, ovo je donekle i moja domovina!
  Saška je ponovo poslala na zbližavanje. Pucali su iza svih mitraljeza, ali se nisu mogli međusobno pogoditi.
  Nestalo im je municije.
  Conan je predložio:
  - Uradimo to! I ti i ja odlazimo iz Drugog svetskog rata! Ja sam u svom svijetu, a ti u svom... I neka događaji idu svojim tokom!
  Saška je prigovorila:
  - Ne, to neće moći! Japan je već napao SSSR i stvorio probleme. Ili ćemo to učiniti kao da nikada niste postojali u Drugom svjetskom ratu. Ili ću ostati ovdje da se borim!
  Conan se nacerio i odgovorio:
  - Vrijeme ističe za nas oboje u Drugom svjetskom ratu! I vraćamo se u naše svjetove! A što se tiče promena, ja sam uspeo više od tebe, mladi oficire, jer sam vilenjak! Da, nisu vas odmah pustili za kormilo aviona!
  Saška je zarežala:
  - Bilo da te briga...
  Ali prije nego što je uspio, dogodio se bljesak, i avioni i piloti asovi nestali su iz zraka.
  Tada je počeo rat bez dva ratnika iz različitih svjetova. Jedan od crtića japanskog animea, a drugi dečak rođen u dvadeset prvom veku, vratili su se u svoje vreme.
  Ali djelo je već učinjeno, a Japan, porazivši SAD na moru, napada SSSR sa istoka.
  Staljin je prisiljen da prebaci značajne snage na istok i odlaže ofanzivu na Staljingrad. Istina, operacija Ržev-Sihovo se i dalje odvija, ali sa još manje uspeha nego u stvarnoj istoriji. Nemci uspevaju da odbiju napredovanje sovjetskih trupa, nanoseći im veliku štetu.
  Istina, u Africi su saveznici preuzeli inicijativu. Ali pošto nije bilo potrebe da se Paulus izvlači iz džepa, Rommel je dobio još pojačanja i izveo vrlo efikasan napad na Amerikance u Alžiru, zarobivši više od pedeset hiljada vojnika i oficira.
  Teška šteta izazvala je nesuglasice u američkoj komandi, a Ruzvelt je zamrznuo prebacivanje trupa u Afriku i općenito proglasio da je Tihi ocean najvažniji za Ameriku.
  Dio američke vojske, i većina industrijalaca, također su insistirali na fokusiranju na Japan.
  Kao rezultat toga, u Sjedinjenim Državama, pristalice izolacije uspjele su progurati projekat američkog neučešća u ratu u Evropi. Vermahtu je čak predloženo primirje.
  Hitler je, doživljavajući probleme sa rezervama, pristao na primirje sa Amerikancima.
  Britanija također nije htjela da se bori bez Sjedinjenih Država i također je predložila primirje na godinu dana.
  Sa ovim se složio i Firer. Zimi su Nemci uspeli da drže front. Tek kod Lenjingrada je operacija Iskra uspjela i bilo je moguće probiti koridor.
  Nemci su u decembru uspeli da potpuno zauzmu Staljingrad, ali nisu napredovali dalje.
  Krajem februara, Crvena armija je izvela uspešan napad kod Voronježa i uspela je da napravi značajan napredak. Ali Mainstein je protunapadom u martu uspio opkoliti sovjetske trupe i obnoviti situaciju.
  Crvena je pretrpjela veliku štetu. I nakratko se smirila.
  Nemci su, u međuvremenu, u februaru objavili totalni rat. I saveznici su prestali da bombarduju i bore se.
  U Trećem Rajhu proizvodnja oružja, posebno tenkova, naglo je porasla.
  Fritz je planirao koristiti Tigrove, Pantere i Ferdinande da odluče o ishodu rata u svoju korist.
  Ali to naravno nije bilo dovoljno. Glavni udarac zadali su u oblasti Staljingrada, uz obalu Volge, prema Kaspijskom moru.
  Plan je bio da se Kavkaz odsječe kopnom od ostatka SSSR-a. A onda se preselite u Baku duž kaspijske obale.
  U isto vrijeme, Nijemci su ulagali diplomatske napore da uvuku Tursku u rat.
  Oni su već dali temeljno obećanje da će napasti ako Wehrmacht stigne do Kaspijskog mora.
  Japan je još bio u ratu. Uspjela je odsjeći Vladivostok i zauzeti Mongoliju.
  Samuraji imaju mnogo pešadije i oni se fanatično bore. Spremnici su prilično slabi, ali su lagani, mobilni i jeftini za proizvodnju. I što je najvažnije, sa dobrom upravljivošću.
  Ukratko, neprijatelj ima veliku snagu. A Staljin ne zna šta da radi.
  Za sada je cijela opklada na trideset četiri. Ali oni su slabiji od njemačkih automobila, posebno Tigrova. KV tenk je još gori i teži.
  Top od 45 mm je zastario, a top od 76 mm nije dovoljno jak.
  Avijacija u praktičnom smislu nije loša. Posebno Yak-9, iako je prilično slab u naoružanju.
  Nemci su se prirodno oslanjali na Focke-Wulf! Ali pokazalo se da je auto težak za vožnju. Iako veoma moćan i brz.
  Počeo je da stiže ME-309, brzo vozilo sa sedam vatrenih tačaka, ali takođe ne baš lako za rukovanje i teško. To znači lošiju upravljivost.
  Više-manje od novih razvoja bili su Yu-188 i Yu-288, koji su dobri bombarderi.
  I, naravno, počeli su se pojavljivati prvi mlazni automobili. Ali ne još masovno.
  Nemci su započeli ofanzivu tek 15. juna, prebacujući masu tenkova. I naravno da su bili očekivani od samog početka. Izgrađena je moćna odbrana.
  Prava citadela.
  Osim toga, IL-2 je Nijemcima pripremio dobro iznenađenje u vidu malih kumulativnih bombi.
  Ali to nije dovoljno... Nemci su ipak bili jači. Imaju sve iskusniju pešadiju, avijaciju i tenkove.
  Bez zapadnog fronta, fašisti su jači u vazduhu. Kod tenkova imaju malu prednost u broju, ali u kvaliteti zbog teških vozila.
  U artiljeriji SSSR čak ima nešto više cijevi. Ali naravno, u smislu kalibra, neprijatelj je ispred.
  Ostaje samo računati na moćnu odbranu i nepokolebljivost sovjetskog naroda.
  
  
  
  NAPOLEON JE POBJEDIO KOD WATERLOO-a
  Napoleon Veliki je napao Hamiltona nekoliko sati ranije i uspio ga poraziti prije nego što je stigao Blucher. A onda je porazio Bluchera.
  Pod tim uslovima, Rusija, predvođena Aleksandrom Prvim, odlučila je da se ne bori protiv Napoleona. Austrijanci, koji su mu se činili u srodstvu, ponudili su mir pod umjerenim uvjetima.
  Francuska je u svoj sastav dobila dva mala područja u Italiji naseljena Francuzima i Holandiju. Odšteta joj je skinuta, a moć Napoleona Prvog priznata.
  Uspostavljena je privremena ravnoteža. Francuska je bila previše umorna od ratova, a Napoleon je neko vrijeme sjedio mirno. Iako je počeo provoditi neke reforme. Jedna od najvažnijih je zvanično uvođenje poligamije, sa pravom na do četiri partnera.
  Iako se Katolička crkva opirala, autoritet papine vlasti uvelike je pao. I protestanti su pokazali fleksibilnost u ovom pitanju.
  Sam Napoleon je bio gotovo ateista. I odlučno je razdvojio crkvu i državu. Kažu da vas sekularni zakoni ne tiču.
  Napoleon Veliki, nakon što je malo obnovio moć Francuske, napao je Alžir i Maroko. Počeo je da dodaje kolonije u Africi svojim posjedima. Ubrzo su njegove trupe zauzele Libiju. Ali Britanija je spriječila da zauzme Egipat, koja sama za to nije imala planove.
  Napoleon je odlučio da je bolje ne započeti rat na moru, gdje je bio mnogo slabiji od neprijatelja. Štaviše, potrebno je i probaviti ono što je zarobljeno u Africi.
  Francuzi su odlučili krenuti prema Nigeru i osvojiti zemlje na zapadu i centru Afrike.
  Napoleon je uspio uspostaviti dobre odnose sa Rusijom, posebno nakon dolaska na vlast Nikole Prvog, s kojim se sprijateljio, i sa Austrijom. Štaviše, 1829. godine Austrija i Francuska su ušle u rat protiv Turske na strani Rusije. Ono što se sveukupno pokazalo kao snažan potez.
  Turska je konačno protjerana sa Balkana. Bosna i Hercegovina je postala dio Austrije, Rusija je dobila istočni dio Rumunije, a zapadni dio je postao austrijski.
  Bugarska i Srbija su formalno stekle nezavisnost, ali su Bugari postali vazali Rusije, a Srbi Austrije. Francuska je preuzela kontrolu nad Sardinskim i Napuljskim kraljevstvom. Osim toga, Francuzi su zauzeli Krit od Grčke i dio ostrva. Sama Grčka na kontinentu je formalno stekla nezavisnost, ali pod okriljem Francuske.
  Turska je praktično samo zadržala Istanbul u Evropi.
  Rusija je takođe dobila Zakavkazje, Batumi, Kars i Erzerum - skoro sve zemlje naseljene Jermenima i Kurdima. Sjever Iraka je postao ruski, a jug su anektirali Britanci.
  Turska je stavljena u kategoriju sekundarnih ovlasti. Naprotiv, ispostavilo se da je Rusija jača nego u stvarnoj istoriji. Napoleon je umro 1837. godine, ostavljajući Francuskoj veliku i moćnu silu sa kolonijalnim posjedima u Africi, Evropi i dijelovima Azije.
  Nakon čega je na vlast došao njegov sin Napoleon II. Viši, plav, naslijedio je velike ambicije od oca. I pokušao je da stvori koaliciju protiv Britanije.
  Austrija se složila sa tim, a Rusija, koja je u to vreme bila zaglavljena u ratu na Kavkazu, odbila je da vodi koalicioni rat. Zatim su 1846. Austrija i Francuska zaratile sa Nemačkom. Još se nije ujedinila pod Pruskom. A snage su bile nejednake. Austrija je na vrhuncu svoje moći i Francuska takođe... Ali Pruska nije baš jaka.
  Kao rezultat rata, sve njemačke zemlje bile su zarobljene i podijeljene između Francuza i Austrijanaca. Tada je Napoleon II brzo anektirao Dansku. 1851. Francuzi su zauzeli i Norvešku.
  I 1853. Nikola Prvi se konačno pridružio koaliciji. Rusija, Austrija i Francuska napale su ono što je ostalo od Turske i Britanije.
  Na kopnu, uspjeh je doprinio koaliciji. Na moru je Britancima bilo malo bolje. Ali koalicija je zauzela cijeli Bliski istok, Egipat, Sudan. A onda Iran. A 1857. Rusija, Francuska i Austrija krenule su prema Indiji. A uspjeli su i nju zarobiti.
  Osvajanje Afrike je također bilo u toku s napredovanjem na jug. I sama Britanija je bila zadavljena kontinentalnom blokadom. U isto vrijeme, tri carstva su gradila flote.
  Njihova prednost u borbenoj moći i resursima sve se više osjećala.
  A 1862. godine, s obzirom na prijetnju iskrcavanja Rusije, Francuske i Austrije u samoj metropoli, Britanci su zatražili mir. Britanija je morala pristati na niz ponižavajućih uslova i odustati od svojih kolonija.
  Godine 1864. umro je Nikolaj Prvi... Njegov tron je nasledio Aleksandar Drugi. Ali ovaj kralj opet nije imao sreće. Već u aprilu 1866. strijeljao ga je plemić Karakazov i nije došlo do dugo očekivanog oslobođenja seljaka.
  A novi mladi car Aleksandar Treći bio je protiv oslobođenja seljaka. I nastavio je konzervativnim kursom. Međutim, Rusija se kretala kroz Aziju i Kinu.
  U Sjedinjenim Državama se građanski rat odugovlačio. Posebno nakon atentata na Abrahama Linkolna. Među sjevernjacima je došlo do ozbiljnih nesuglasica. Rat je trajao više od deset godina, a Sjedinjene Države su ostale fragmentirane. Produženje rata olakšala je pomoć Napoleona II južnjacima i nevoljkost da imaju jake Sjedinjene Države na granici s francuskom kolonijom Kanadom i vazalnim Meksikom. Napoleon Drugi vladao je do 1879. godine, a njegova vladavina se pokazala prilično dugom: četrdeset dvije godine i slavnom. Francuzi su potpuno okupirali Afriku, samo je Austrija malo prigrabila, profitirala od Sirije, Palestine, Indokine, dijelom Indije, Irana itd.
  Učvrstili su se u Kanadi, Meksiku i počeli prodirati u Latinsku Ameriku. U Španiji i Portugalu počeli su vladati francuski kraljevi. Britanija je postala sekundarna zemlja.
  Istina, Rusija je ojačala, a malo i Austrija. Ali to nije strašno.
  Na tron se popeo Napoleon Treći, sin Napoleona Drugog. Imao je već trideset osam godina. Kao prilično zreo car, nastavio je politiku svog oca, vodeći ratove u Latinskoj Americi i istražujući Australiju i Tihi okean.
  Rusija je u to vrijeme osvojila i probavila Kinu i Indiju, mnogo zemlje. Godine 1904. Rusi su se iskrcali u Japan, pošto su prethodno osvojili Koreju. Rat sa Japanom se ponešto odužio i ušao u partizansku fazu. Napoleon III je osvojio Latinsku Ameriku i gotovo cijeli Crveni kontinent. Ali nije stigao da uđe u Sjedinjene Države i umro je 1909.
  Napoleon Četvrti - svi najstariji sinovi su se tradicionalno zvali Napoleonima - uzeo je i napao Sjedinjene Države kako bi dovršio konsolidaciju zemlje. Sjedinjene Države su u međuvremenu bile podijeljene na tri dijela i ostale su relativno zaostale. I brojne francuske vojske su ih zarobili.
  Rusija je još dugo bila u ratu sa japanskim partizanima, a ustanci su neprestano izbijali u Kini.
  Godine 1913. umro je Aleksandar Treći, a na tron je stupio Nikolaj II. Novi kralj je nastavio očev kurs.
  Nakon osvajanja Sjedinjenih Država, Napoleon IV je želio više. Britanija još nije jako jaka bez kolonija. Austrija i Rusija su dvije glavne sile u svijetu pored Francuske.
  Štaviše, u oba carstva postoje apsolutne monarhije, au carskoj Rusiji važi i kmetstvo!
  Napoleon Četvrti razmišlja o ovome... Ali borba protiv dva čudovišta odjednom je nemoguć zadatak. Ili previše komplikovano. Morate izabrati jednu osobu i pobijediti ih zajedno.
  Nakon smrti cara Franca Josifa 1916. godine, koji je vladao šezdeset osam godina - jedne od najdužih vladavina na svijetu, na tron je stupio njegov pranećak Karlo I. A nakon toga su počeli sukobi u Austriji. Nisu svi prepoznali novog nasljednika, čiji je jedini pra-pradjed Franc II bio car.
  I izbilo je nekoliko ustanaka i državnih udara.
  Francuska i Rusija su poslale trupe u Austriju. Zajednički štrajk doveo je do brzog poraza patchwork carstva i njegove podjele. I ubrzo je Švedska podijeljena.
  A Francuska je u svoj sastav uključila Španiju i Portugal.
  Dakle, na svijetu su ostale samo dvije zemlje: Francuska i Rusija, koje su podijelile sve teritorije...
  Nikola II i Napoleon IV. Ovo je kombinacija. I dva monarha stoje jedan naspram drugog... Ali rat nikad nije počeo... Nikolaj II je umro 1936. godine. Naslijedio ga je Aleksej II. A Napoleon Četvrti je umro godinu dana kasnije 1937. Njega nije naslijedio najstariji sin, koji je također umro, već srednji, Luj Devetnaesti.
  Novi kralj je bio mlad, a Aleksej mlad. A 1941. godine su se borili nekoliko mjeseci od maja do decembra... Nakon toga su sklopili mir, pod uslovima bez aneksija i obeštećenja.
  Ovo je već bio posljednji rat dvaju svjetskih imperija. Godine 1943. Francuzi su odletjeli na Mjesec. I Rusi 1945. Širenje prostora je počelo.
  A dva carstva: rusko i francusko, dinastije Bonaparte i Romanov su mirno koegzistirali.
  Dakle, općenito se život odvijao sasvim mirno u drugom sistemu zemaljskog svemira.
  Do kraja dvadesetog veka, Rusi i Francuzi uspeli su da posete skoro sve planete Sunčevog sistema i razviju svemirsku industriju.
  Generalno, na Zemlji više nije bilo epidemija ili gladi. Stope nataliteta u oba carstva bile su kontrolisane, a religije su bile ograničene po obimu.
  Crkva je odvojena od države, a ateizam i novo paganstvo su postali moderni.
  A ratovi su potpuno nestali, jer većih nemira gotovo da i nije bilo.
  
  AKO BI RASPUTIN PREŽIVEO
  Rasputin je nekim čudom, uprkos otrovu i ranjavanju u stomak, ipak preživio pokušaj atentata. Kao rezultat dugo planiranog opkoljavanja cara Nikolaja II, nije došlo do prevrata u palati. Car je uspješno prošao najtežu etapu u istoriji Rusije. A krajem aprila, čim su se putevi presušili, počela je dugo očekivana ofanziva na jugu.
  Borbena efikasnost carske vojske nije narušena glupim dekretima Privremene vlade, a pod komandom izvanrednog komandanta Brusilova postigla je velike uspjehe. Inače, u stvarnoj istoriji, isprva je bilo velikih uspeha, ofanziva je propala kao rezultat sabotaže, kako boljševika, tako i drugih destruktivnih elemenata, uključujući krupnu buržoaziju i ministre Privremene vlade.
  Ali sabotaže nema, vojska je i dalje jaka zbog discipline carskih generala. A moral Austrijanaca i posebno slovenskih jedinica pada.
  Brusilov je zauzeo Lavov i napredovao do opsade Pšemisla.
  Tek ozbiljnim slabljenjem fronta u centru Nemci su nekako zaustavili rusku ofanzivu.
  Međutim, ruske trupe su napale i Rumuniju. Tamo su postigli veliki uspjeh. Čak su ponovo zauzeli Bukurešt i Transilvaniju.
  Nemci su takođe povukli trupe iz drugih oblasti, spasavajući Austrijance. Situacija za Njemačku je pogoršana ulaskom SAD u rat u aprilu 1917. Zašto se Amerikanci ne bi pridružili? Jasno je da Njemačka već plovi i lijepo je biti među pobjednicima.
  U jesen, kada je počeo da pada mokar sneg, ruske trupe su konačno počele da napadaju nemačke jedinice u centru.
  Loša vidljivost po vlažnom snijegu otežavala je rad njemačkim mitraljescima i artiljercima. Osim toga, po hladnom vremenu Švabe uvijek zavijaju gore od Rusa, koji su više navikli na oštru klimu.
  Tako je centralnim, zapadnim frontom komandovao odlučniji i sposobniji komandant Kornilov, koji je odbacio svog ne tako hrabrog prethodnika.
  Ruske trupe probile su oslabljenu njemačku odbranu i uspješno napredovale, zarobivši veliki broj zarobljenika i trofeja.
  Samo na rijeci Visli, oslabivši svoje trupe na zapadu, Nijemci su uspjeli zaustaviti napredovanje ruskih trupa. Carska vojska je oslobodila baltičke države i ušla u istočnu Prusku.
  Rusi su takođe postigli velike uspehe na južnom sektoru fronta protiv Turske. Do kraja godine oni su, zajedno sa Britancima i Francuzima, gotovo u potpunosti zauzeli Malu Aziju i približili se Istanbulu.
  U januaru je Istanbul pao pod pritiskom prvenstveno ruskih trupa, a Otomansko carstvo je kapitulirao.
  Stigla je 1918. godina. U Rusiji su vjerovali u ranu pobjedu, a zemlja je izdržala uprkos svim vojnim poteškoćama. Saveznici su također malo potisnuli Nijemce na Zapadu i vjerovali u njihov uspjeh.
  Amerika je prenosila sve više podjela. Austro-Ugarska se raspadala i njena vojska je dezertirala. Bugarska je objavila rat Njemačkoj i Austro-Ugarskoj, napuštajući savez centralnih država. I Türkiye je poražena.
  Naravno, u Njemačkoj su se pojavila osjećanja da se ovaj rat okonča što je prije moguće.
  Ali oni su i dalje bili malo oklevani. Gde ćeš ići? Još u martu, Rusija je, ne čekajući toplije vrijeme, udarila na već razbijenu Austrougarsku i probila front. Nijemci nisu mogli izdržati napad i pobjegli su. Poraženi su uz veliku štetu. Budimpešta je pala, a Austrijsko carstvo je kapitulirala.
  Nakon nekog vremena u Njemačkoj se dogodio državni udar, a 9. maja 1918. godine njemačko carstvo je kapitulirala.
  Tako je završio Prvi svjetski rat. Potom su uslijedili pregovori u Versaju i potpisivanje novog mirovnog sistema.
  Osmansko carstvo je nestalo sa mape. Podijelile su ga Rusija, Britanija i Francuska. Carsko carstvo je dobilo nazad Konstantinopolj i Malu Aziju sa Jermenijom. Britanija Irak, Palestina, otomanski posjedi u Saudijskoj Arabiji i Francuska Sirija. Austrougarska je takođe nestala sa mape Evrope. Rusija je dobila Galiciju, Bukovinu, Krakov zajedno sa poljskim zemljama. Čehoslovačka je postala dio Rusije, zadržavši određenu autonomiju, ali je Nikolaj II postao kralj Češke i Slovačke. Krakov je ušao u Kraljevinu Poljsku, poput Poznanja i dijela njemačkih zemalja. Uključujući Danzig. Rusija je dobila i regiju Klaipeda. Značajno širi svoje posjede.
  Na Zapadu je Njemačka vratila francuske i danske posjede zarobljene pod Bizmarkom. Također je bila prisiljena pristati na demilitariziranu zonu u basenu Rajne. Njemačka je također bila prisiljena da plati ogromne reparacije zemljama pobjednicama. Prije svega, Rusija i Francuska kao najviše pogođene Nijemcima.
  Pojavila se i Jugoslavija, koja je sebe priznala kao vazal Rusije, ali formalno nije postala njen deo. Mađarska je bila posječena i priznala se kao vazal Rusije. Austrija je formalno ostala nezavisna, ali je platila reparacije. Rumunija je dobila Transilvaniju.
  Svi su bili manje-više sretni osim onih koji su izgubili. Turska i Austrougarska nestale su sa mape Evrope i Azije. A Rusija je povećala i stanovništvo i teritoriju. Zaista, Francuska, Japan, Britanija i samo Sjedinjene Države primile su samo mali dio reparacija. Njemački posjedi u Tihom okeanu podijeljeni su između Japana i Britanije. U Africi, uglavnom u Britaniji.
  Nekoliko mjeseci kasnije, Rusija je ušla u rat u Afganistanu na strani Britanije. Izvojevana je brza pobjeda, a tenk koji je razvio Mendeljejev sin po prvi put je testiran u borbi. Novi automobil se pokazao kao veoma efikasan i sa dobrim voznim karakteristikama.
  Dobila je ime "Aleksej" u čast prestolonaslednika. I ovaj auto je izgledao vrlo obećavajuće.
  Nakon osvajanja i podjele Afganistana, počeo je period mira. Iako je prošlo nekoliko malih ratova. Rusija i Britanija podijelile Iran. A onda su saveznici završili podjelu Saudijske Arabije.
  Ruska ekonomija je doživjela brzi rast od oko deset posto godišnje, a 1929. godine došla je na drugo mjesto. I SAD su brzo porasle, nešto manje od Francuske, a još manje od Njemačke. I Britanija je doživjela stagnaciju, jedva dostigavši predratni nivo.
  Međutim, kada je nastupila Velika depresija, stvari su ponovo postale teže i pobune i nemiri su počeli da rastu.
  Nikolaj II je ojačao svoj autoritet pobjedom u Prvom svjetskom ratu. Car je smanjio radni dan na deset i po sati, a subotom i predprazničnim danima na osam sati. Plate u Rusiji su rasle. Cijene su ostale stabilne, a kraljevska rublja je bila najjača valuta na svijetu.
  Osim toga, car je 1925. uveo besplatno sedmorazredno obrazovanje. A 1929. godine obrazovanje u sedmom razredu postalo je obavezno. Besplatna zdravstvena zaštita je također postala dostupnija.
  A besplatno dobijanje visokog obrazovanja postalo je mnogo lakše. I penzije su povećane, a isplaćivane su čak i radnicima i domaćicama, i invalidima.
  Ali Velika depresija je ponovo pogoršala sve probleme. I opet su se sjetili Dume, koju je car raspustio, ali novi izbori nikada nisu održani. Šta je dovelo do oživljavanja apsolutizma.
  Kralj je ponovo dobio pravo da donosi zakone i počeo je pokazivati zapaženu aktivnost. Međutim, bez Državne Dume je čak postalo bolje, Državno vijeće je radilo, a usvojen je i Građanski zakonik Ruskog carstva.
  Međutim, nova buržoazija je željela više demokratije, i barem oživljavanje Dume. Tokom depresije, i proletarijat i seljaštvo su počeli da se pobune.
  Sva sela, klasa kulaka je znatno ojačala. Ali zemljoposjednici su i dalje zadržali vlasništvo nad zemljom. Plodnost je ostala visoka, a smrtnost se smanjila, posebno kako se medicinska njega poboljšala. To je dovelo do rasta stanovništva i fragmentacije zemljišta. Istina, dio ovog rasta apsorbirao je grad. Tokom depresije, nezaposlenost je naglo porasla.
  No, carska vlada je energičnim mjerama uspjela ublažiti posljedice depresije. 1931. godine, kada je Japan napao Kinu i pokušao da stvori sopstvenu marionetsku vladu u Mandžuriji. To je prekršilo prethodne sporazume i postalo razlog za ulazak Rusije u rat.
  Do tada je carska vojska imala najnaprednije i najmoćnije tenkove na svijetu, najbolju avijaciju, uključujući šest motornih bombardera. Tako su se u carskoj Rusiji pojavili prvi masovno proizvedeni helikopteri na svijetu, i najuspješnije, nepovratne puške.
  Osim toga, nivo generala je porastao u carskoj Rusiji. A flotom je komandovao genijalni admiral Kolčak.
  Čak i tokom Prvog svetskog rata, carska vojska je reproducirala hidroavione i dovela ih do savršenstva. I aktivno je slomila Japance na moru.
  Rat je od samog početka išao nepovoljno za Japance. Pod carem je izgrađena još jedna bajkalsko-amurska magistrala i snabdijevanje ruske vojske obavljeno je bez problema.
  Nadmašujući Japance i po količini i po kvalitetu, feldmaršali Denjikin i Kornilov vodili su uspješnu ofanzivu. Među mladim generalima isticao se Vasilevski, koji je postao pukovnik sa dvadeset tri godine tokom Prvog svetskog rata. A sa dvadeset pet je već general.
  Naravno, bilo je i drugih komandanata. Tuhačevski je također doživio brzi rast karijere. Otišao do Budyonnyja. Niz pobjeda i od samog početka carska vojska je imala inicijativu, stvarajući kotlove i opsjedajući Port Arthur. Međutim, opsada nije dugo trajala tokom napada, ova neosvojiva citadela pala je za dvije sedmice. I za samo četiri mjeseca borbi, Kina i cijela Koreja su oslobođene.
  Car Nikolaj II, koristeći činjenicu da su Sjedinjene Države bile oslabljene Velikom depresijom, kao što Britanija nije mogla intervenirati u rat, naredio je da se Japan u potpunosti zauzme i pripoji Ruskom Carstvu.
  Kolčak je potpuno porazio samuraje na moru, koristeći, između ostalog, najbolje hidroavione na svijetu. Osim toga, stigla je i flota sa Baltičkog i Sredozemnog mora.
  A u martu 1932. carska vojska se iskrcala u Japan. Nakon tri mjeseca tvrdoglavih borbi, Zemlja izlazećeg sunca je osvojena i postala ruska provincija. Održala je referendum o priključenju Rusiji. I Nikolaj II je postao japanski Mikado i car. Rusija je takođe osvojila posede u Tihom okeanu.
  Hitler je došao na vlast u Nemačkoj januara 1933. I naravno, njegovo pristupanje moglo bi izazvati kataklizme.
  Firer se odmah zakleo na vjernost Nikolaju II i proglasio savez sa Rusijom.
  Hitler je tokom ličnog sastanka predložio podjelu francuske i engleske kolonije.
  Nikolaj II se složio. I sklopljen je savez između Italije, Njemačke i Rusije. Protiv Britanije i Francuske, naravno. 1937. Njemačka je anektirala Austriju. Istovremeno, Nikolaj II je umro nakon što je vladao skoro četrdeset i tri godine. Njegov mladi unuk, Aleksandar Četvrti, bio je na tronu. Nasljednik Aleksej uspio se oženiti, dobiti sina, a umro je i od neizlječive bolesti. Unuk je imao samo šest godina, a kraljev brat, Mihail Romanov, postao je vladar i regent. Stariji, ali generalno iskusan kralj. Inače, on je bio taj koji je izvršio sveukupno rukovodstvo zauzimanja Japana i imao je čin velikog maršala, poput generalisimosa.
  Regent Mihail Romanov nastavio je put ka savezu sa Nemačkom i Italijom. A 15. maja 1940. Treći Rajh je napao Francusku, Belgiju i Holandiju, kao i Britaniju. Rusija je napala i engleske kolonije. I Italija se preselila u Afriku.
  Rat se prilično uspješno razvijao. Rusi su za tri mjeseca zauzeli sve posjede Britanije i Francuske u Aziji. A onda su sletjeli u Australiju. Rusija je napredovala i u Africi.
  Nemci su, nakon što su brzo porazili Francusku i okupirali Belgiju i Holandiju, pokrenuli vazdušni napad na Britaniju. Nije bilo mnogo uspješno sve dok ruska avijacija nije ušla u rat.
  I Britanija je postala veoma loša. I bombardovali su sve što su mogli. Ruske trupe brzo su osvojile Australiju. A Afrika je osvajana sporije, ne toliko zbog otpora britanskih i francuskih trupa, koliko zbog velikih udaljenosti i nedostatka puteva.
  Nisu imali vremena da zauzmu Britaniju 1940. godine, ali je u ljeto 1941. došlo do desantnog desanta i Britanci su konačno gotovi.
  Nakon toga uslijedio je rat sa Sjedinjenim Državama. Ruzvelt je neoprezno ušao u okršaj, i to kasno. I carska Rusija je htela da povrati Aljasku.
  Ali ne samo to... U zimu '41 - '42, carske trupe su prešle led u Sjedinjene Države i tamo počele borbu.
  Ruske trupe imaju superiornost i po količini i po kvalitetu trupa.
  Amerikanci su gubili. I Nemci su upali iz Kanade i takođe postigli veliki uspeh. 1942. je bila posljednja godina nezavisne Amerike. Pod udarima Rusije i Njemačke, Sjedinjene Države su izdržale do 8. oktobra, kada su, nakon pada New Yorka i Washingtona, kapitulirali.
  Tako je završen Drugi svjetski rat. Kraće nego u stvarnoj istoriji, pobednički za Rusiju i Treći Rajh. Tokom rata, Nemci su takođe okupirali Španiju i Portugal, anektirajući njihove kolonije.
  Svijet je ponovo podijeljen. Carska Rusija je anektirala sve kolonije Britanije i Francuske u Aziji i Pacifiku, kao i Australiju. Aljaska, veći dio Kanade i Sjedinjenih Država postali su ruski, a samo mali dio je dat Njemačkoj. Veći dio Afrike postao je ruski. Ali Nemci su preuzeli deo francuskih, belgijskih, portugalskih i španskih kolonija.
  Nemci su takođe zauzeli i Dansku i Norvešku. A Švedska je bila podijeljena sa Rusijom. Francuska, Belgija, Holandija, Španija, Portugal ušle su u posebnu zajednicu država u zoni markica. Nacisti su ih okupirali trupama, iako su zadržali formalne marionetske vlade. Isto je u Danskoj i Norveškoj i dijelu Švedske.
  Rusija je preuzela kontrolu nad Britanijom. Pošto je car Aleksandar Četvrti bio u srodstvu sa engleskim kraljevima, priznat je kao monarh Britanije.
  Italija je stekla neke posede u Africi i ojačala se u Etiopiji.
  Carska Rusija je nesumnjivo najmoćnija i najopsežnija imperija na svijetu. Ali Treći Rajh je takođe jak. I nastala je privremena mirna pauza. Moramo da probamo nove akvizicije. Regent Mihail je čak preduzeo korak bez presedana i dozvolio Rusu da ima četiri žene.
  Čak je i Sinod bio prisiljen to priznati kako bi ubrzao asimilaciju periferije.
  Kakva dobra ideja! Aleksandar Četvrti se čak dva puta ženio u mladosti da bi dao primer svojim podanicima. Dakle, situacija se stabilizovala.
  Mihail je umro 1947. godine, a car Aleksandar je zapravo preuzeo vlast. I do sada je u tome uspio. Ali Hitler nije imao dovoljno zemlje, a opsjednuti Firer je sanjao o svjetskoj dominaciji.
  I tako je 20. aprila 1955. počeo veliki rat protiv carske Rusije. Treći Rajh i Italija, gde je već vladao sin Musolinija mlađeg, napali su carstvo cara Aleksandra IV.
  Počeo je Treći svjetski rat. Argentina, Brazil, Venecuela, Meksiko i brojne latinoameričke zemlje takođe su stali na stranu Trećeg Rajha. I izbio je Treći svetski rat...
  
  
  GREŠKA ROKOSSOVSKOG
  Paralelni univerzum, zemaljski svet. Tokom Velikog domovinskog rata postojao je samo jedan mali nesklad sa stvarnom istorijom. Rokossovski je uspio uvjeriti Staljina da pošalje 2. gardijsku armiju i druge rezerve protiv Paulusa kako bi ih uništio prije nego što je došao Mainstein. Argument koji je odigrao odlučujuću ulogu: "Ako uništimo Paulusa i oslobodimo Staljingrad prije Nove godine, to će imati kolosalan politički učinak. Proslavićemo katolički Božić u Staljingradu!"
  Staljin se složio da su političari na prvom mjestu i naredio je da se Paulus napadne, a da se Mainstein za sada obuzda. Ali kao rezultat ove spontane odluke dogodilo se sljedeće. Još u decembru, relativno spremne za borbu i oslanjajući se na moćne odbrambene strukture, Paulusove trupe su pružile tvrdoglav otpor i uspjele su zadržati svoje položaje. A 25. decembra, Mainstein je probio koridor za Staljingrad malo južnije.
  I izbile su žestoke borbe. Hitler je naredio da se po svaku cijenu zadrži mostobran na Volgi, Staljin je naredio da se Staljingrad vrati po svaku cijenu. Borbe su počele da ključaju, kao i tokom napada na Staljingrad, od strane Nemaca, ali sada je upravo suprotno.
  Sovjetske trupe su probile napred, a Nemci su očajnički uzvratili.
  Najtvrdokornije borbe trajale su tri i po mjeseca. U bitku je ulazilo sve više rezervi. Na kraju, do kraja marta, Nemci su proterani iz Staljingrada, primoravajući ih da se povuku na Don. Ali gubici sovjetskih trupa bili su preveliki i uslijedila je duga operativna pauza u ofanzivi.
  Nemci su takođe ojačali svoju vojsku totalnom mobilizacijom, prebacili teške tenkove Tiger i Panter i zalizali im rane. Ali omjer gubitaka tokom bitaka pokazao se povoljnijim za Švabe nego u stvarnoj istoriji. Pošto nacisti nisu upali u kazan i borili su se u povoljnijim odbrambenim uslovima. I to im je pomoglo da zadrže liniju fronta na sebi povoljnijim linijama.
  Da, saveznici nisu delovali tako odlučno u Africi. Odsustvo katastrofe za Nemce na istoku izazvalo je nesigurnost i neslaganje među njihovim redovima. Amerikanci su se, plašeći se velikih gubitaka, ponašali pasivno, a neki od Britanaca nisu imali dovoljno snage.
  Stoga su nacisti još uvijek držali mostobran u Tunisu i nisu se mogli brinuti za Italiju.
  A 6. jula počela je nova nacistička ofanziva kod Staljingrada. Ovoga puta, međutim, Fritz se pokazao lukavijim i nisu se usudili da napadnu, kako je sovjetska komanda očekivala, na sam grad, već su svoje oklopne kandže pomjerili na jug. I uspjelo je probiti liniju odbrane.
  Napredujući, Mainstein je stigao do Volge stotinu kilometara južno od Staljingrada, a zatim skrenuo na jug. Ispostavilo se da je to bio hrabar i neočekivan manevar. Osim toga, u ofanzivnim borbama, Tigar je pokazao svoju ogromnu snagu kao probojni tenk sa jakom zaštitom na bokovima i krmi.
  Sovjetska komanda je sa zakašnjenjem pokušala da odgovori kontranapadom duž jako utvrđenog pojasa. Odvijale su se tenkovske bitke, gdje je Panter po prvi put pokazao svoju moć u odbrani i akciji iz zasjede. Nemci su svojim najnovijim tenkovima vešto parirali kontranapadima sovjetskih trupa. "Ferdinand" je takođe dobro nastupio.
  Ali brojčana superiornost je i dalje na strani SSSR-a. Nemci nisu mogli da napreduju daleko i bili su primorani da se zaustave. Činilo se da se situacija na Volgi zamrznula. Ali u Čečeniji je izbila antisovjetska pobuna. A grad Grozni je zauzet kao rezultat dvostrukog udarca, padom Tereške kapije Kavkaza. Situacija se izuzetno pogoršala. Türkiye se promeškolji. Ispostavilo se da je jedan od osmanskih generala njemački agent. On je jednostavno naredio svom korpusu da napadne sovjetske trupe bez dozvole, suočavajući tako rukovodstvo sa činjenicom da je uvučeno u rat. Čerčil i Ruzvelt su šutjeli, a trideset turskih divizija, koje su brojale oko milion vojnika, krenulo je u ofanzivu.
  Ovaj izdajnički ubod u leđa, a istovremeno stezanje dovodne arterije duž Volge, znatno je pogoršao situaciju.
  Mainstein je, nakon što je odbio pokušaje sovjetskih trupa da ga odgurnu od Volge, pokušao razviti ofanzivu. Tada je sovjetska komanda poslala jedinice Stepskog fronta u borbu. Nemci su zaustavljeni, osamdeset sovjetskih divizija naspram pedeset nemačkih. Ali uspjeli su samo da uspore napredovanje, ali nisu uspjeli poraziti neprijatelja. Dok se na Kavkazu situacija pogoršala. Turci su opkolili Jerevan i gotovo potpuno zauzeli Batumi. U Zakavkazju ima vrlo malo sovjetskih rezervi, petnaest njemačkih divizija, nakon zauzimanja Groznog, nastavilo je kretanje u južnom pravcu, približavajući se i počevši da okružuje Tbilisi.
  Neočekivano, Staljin je naredio pokretanje ofanzive u centru, treće Rževsko-Sihovske operacije. Ali Nijemci su bili spremni za to, a nije bilo dodijeljeno dovoljno snaga za izvođenje tako odlučne ofanzive. Situaciju je pogoršao ulazak Japana u rat. Istina, samuraji nisu napali sam SSSR, već su krenuli u napad na Mongoliju. Ali sovjetska komanda, kao odgovor, naravno, prebacila je trupe i ušla u bitku sa Japancima. Šeststohiljadita pesnica japanske vojske nanišanila je udarac, a još dvadeset pet divizija je moralo biti hitno prebačeno na Daleki istok, oslabivši njihove snage koje su se suprotstavljale Švabama.
  Srećom, saveznici su se pridržavali pristupa čekanja i gledanja i čak su smanjili intenzitet bombardovanja evropskog kontinenta i njemačkih gradova. A mostobran u Tunisu i dalje nije napadnut. Generalno, saveznici nisu žurili da vade kestene iz vatre. I oni su praktično sabotirali rat. I Nemci i njihovi sateliti su postepeno pobedili na Kavkazu.
  Tada je Staljin odlučio da se ponaša kao Solon i ponudio Hitleru primirje. Štaviše, uslovi su veoma povoljni za Nemce. Svi ratni zarobljenici daju im se besplatno, a Rusi se vraćaju uz znatnu otkupninu. Osim toga, SSSR se obavezao da će tokom primirja besplatno snabdjeti Treći Rajh naftom i naftnim derivatima, kao i nizom kategorija sirovina.
  Hitler je, razmislivši o tome, odlučio da prihvati Staljinovu ponudu. Primirje je zaključeno na godinu dana uz mogućnost produženja. 1. septembra 1943. prestao je rat na istoku. I borbe su nastavljene sa novom snagom. Samo ovaj put na Zapadu. Prije svega, na moru. Tunis je postao žarište i odskočna daska za nacističku invaziju.
  25. novembra 1943. nadmoćne njemačke snage pod komandom Mainsteina započele su napad na Gibraltar. Franko je dobio ultimatum da pusti naciste da prođu ili se suoči sa svrgavanjem. Tri dana i tri noći trajao je žestok napad. U njemu su Nijemci prvi put koristili novi proizvod: Sturmtiger naoružan raketnim bacačem. Ova mašina je jednostavno raskomadala britanske položaje i eksponencijalno istrijebila neprijatelja.
  Gibraltar je bio ključ za kontrolu Mediterana i obje strane su to shvatile. Nažalost, Nijemci su imali više mogućnosti da koncentrišu snage. I tvrđava je pala.
  Borbena dejstva su se pojačala i na moru. Proizvodnja podmornica u Trećem Rajhu prelazila je četrdeset jedinica mjesečno i nastavila da raste. Gubici saveznika na moru se gomilaju. A u Africi je izbio pravi rat. Njemački "Panteri" i "Tigrovi" demonstrirali su svoju superiornost nad neprijateljem. Nemačka ofanziva, sastavljena od grupe od trideset divizija, počela je invazijom iz Maroka, a dvadeset pet divizija napadom na Alžir...
  Nova 1944. zatekla je svakoga kada su borbe bile u punom jeku...
  Krajem januara 1944. u Alžiru se formirao veliki kotao američkih i britanskih trupa. I ove snage su se jednostavno predale nakon relativno slabog otpora. Tada su Nemci, zajedno sa Italijanima, napali Libiju. Stigle su nove afričke ljuljaške. Romelova grupa napredovala je prema Egiptu, a Mainsteinova prema Nigerskoj petlji.
  Nemci su u službu ušli sa Panter-2, sa snažnijim oklopom i topom, kao i motorom od 900 konjskih snaga. A Amerikanci su počeli koristiti tenk Sherman M 4, zauzvrat, prenaoružali svoje tenkove T-34-85 i IS-2. Ispostavilo se da je još jedan njemački tenk, Tiger 2, zastario od trenutka kada je krenuo u masovnu proizvodnju. Imajući jednako naoružanje kao Panther-2 i dvadeset jednu tonu teži, njemački mastodont Tiger-2 bio je tek neznatno superiorniji u odnosu na svog mlađeg kolegu u oklopu, značajno inferiorniji i u voznim performansama i tehničkoj pouzdanosti.
  Ali najnoviji mlazni lovac ME-262 nije imao premca, ni po naoružanju ni po brzini. Tako je njegova kvalitativna superiornost morala nadoknaditi kvantitativnu prednost saveznika. Općenito, veliki broj aviona među trupama zapadne koalicije nije mogao pružiti odlučujuću prednost na bojnom polju. Nemački asovi su bili superiorniji u veštini od svojih zapadnih kolega i to je uticalo na statistiku vazdušnih borbi. A nacistička protivavionska artiljerija bila je odlična. Osim toga, saveznike je iznevjerila neodlučnost njihove komande, koja je po dijelovima uvodila snage u bitku, zbog čega su pretrpjeli velike gubitke. I bilo je nezgodno biti stacioniran u Africi.
  Do sredine marta, Rommel je zauzeo Libiju i stigao do El Amana. Ovdje su Britanci imali moćan odbrambeni bedem. A Montgomeri je komandovao veoma efikasno, posebno kada je dobio pojačanje. Ali Nemci nisu toliko praštajući. Nakon što su krajem aprila dovezli dodatnu municiju i gorivo, Nemci su izvršili zaobilazni manevar kroz pustinju i stigli do gornjeg toka Nila, zaobilazeći britansku odbranu. U maju je Aleksandrija pala i Nemci su stigli do Sueckog kanala. Türkiye je izvršila invaziju na Siriju i Palestinu.
  Jun je označio prekretnicu u borbi za Bliski istok. Uključivao je više od sedamdeset njemačkih divizija i dvadeset turskih. Britanci i Amerikanci su poraženi. U julu je Saudijska Arabija došla pod kontrolu Trećeg Rajha, a fašističke trupe su ušle u Iran, gdje su se kretale nailazeći samo na žarišni otpor britanskih trupa. U avgustu su Nemci, skoro prešavši više od hiljadu kilometara, ušli u Indiju. U septembru je gotovo cijela Indija bila okupirana. Lokalno stanovništvo dočekalo je Wehrmacht kao oslobodioce. I Japan je konačno pronašao kopnenu granicu sa svojim veoma jakim saveznikom.
  Stigao je 1. oktobar. Godina proglašenog primirja sa SSSR-om. Nemci su se ujedinili sa Japancima, zauzeli zemlje od Maroka do Burme, uključujući Indiju, stigli do ekvatora, zauzevši veći deo Afrike. Tako se Treći Rajh proširio, ali je s druge strane raspršio svoje trupe po kontinentima.
  Za to vrijeme Staljin je obučavao i formirao oko tri stotine divizija, uključujući i tenkovske divizije. A ukupan broj sovjetske vojske doveden je na jedanaest miliona, od kojih se osam moglo koristiti na sovjetskom njemačkom frontu. Ali i Wehrmacht je ojačao, iako je oštro tražio strane divizije u svom sastavu. Osim toga, povećana je snaga mlaznih aviona. ME-262 se već proizvodio u hiljadama, trideset do četrdeset vozila dnevno, i nesumnjivo je bio najbolji lovac u Drugom svjetskom ratu. Njegova dva motora ubrzala su do brzine od 900 kilometara na sat, a četiri topa kalibra 30 mm i plus rakete učinili su automobil vrlo ozbiljnim protivnikom za bilo koju letjelicu.
  "Panter"-2 se pokazao da nema ravnopravan tenk po svojim ukupnim karakteristikama, znatno superiorniji u naoružanju i oklopu u odnosu na "Šerman" M 4 i T-34-85. Istina, s težinom od 47 tona, ali motor od 900 konjskih snaga to je više nego kompenzirao. Štaviše, Panther-2 je bio superiorniji od IS-2 u oklopu i prednjem oklopu, a da ne spominjemo njegove vozne performanse.
  Ovo je naravno zabrinulo Staljina. Ali Treći Rajh je još uvek u fazi formiranja.
  Stvaraju se nove strane i kolonijalne podjele. Bliži se razvoj tenkova E-serije, sa još snažnijim motorima, debljim oklopom i jačim oružjem. I stvaraju nove modele aviona. Nacisti već imaju mlazni bombarder Arado u serijskoj proizvodnji, a pojavio se i HE-162. I prednost Wehrmachta će se povećati.
  Stoga je Staljin imao o čemu razmišljati: da li da prihvati ili ne prihvati Hitlerovu ponudu da produži primirje na još godinu dana. S jedne strane, nisam želio ponovo baciti svoj narod u ponor rata. S druge strane, jasno je da će biti još gore - vrijeme radi protiv SSSR-a.
  Staljin je ipak produžio primirje. Odlučio je da mudri ne ulaze u tuče.
  Ali onda je Firer neočekivano sletio u Britaniju u decembru 1944. Niko nije očekivao da će se nacisti pojaviti zimi. I Britanci su mogli biti iznenađeni. Iznenađenje, dobra organizacija, vrlo efikasne male samohodne topove E-10, sve je to išlo na ruku Švabama.
  I bukvalno u roku od nedelju dana, Britanija je zarobljena! Ovo je generalno kolosalno dostignuće Wehrmachta!
  London je pao! I Firer zamišlja sebe nepobjedivim! Island je zarobljen već u martu.
  Nakon čega su fašisti predložili Americi - kažu, šta hoćete: nastavite da se borite ili ćete i dalje dijeliti sfere uticaja? Nakon Rooseveltove smrti, u Sjedinjenim Državama je prevladao pragmatičan pristup - Nijemcima je ponuđen mir. Firer je, međutim, iznio niz oštrih uslova - uključujući isplatu reparacija i kompenzacije za bombardovanje njemačkih gradova.
  Amerikanci su malo oklijevali, ali su nakon još jednog brutalnog poraza na moru dali otkaz. I prihvatili su Hitlerove uslove.
  Firer je napravio kratku pauzu u ratu... Prevarivši ono što je osvojio i ojačao svoje pozicije u Evropi, Africi i Aziji.
  Ali 1. maja 1947. nacisti su, prikupivši snagu i oslanjajući se na glavni tenk E-75 - najmasovniji u Wehrmachtu - napali SSSR.
  Tačnije, tamo su nastavili ofanzivu. I postavili su mnogo novih tenkova.
  E-75 je postao glavni, jer je Hitler jako volio velike automobile. Iako se mastodont ispostavilo da nije bio sasvim uspješan: cijela je stvar bila više od devedeset tona, s motorom od samo 900 konjskih snaga - to jest, tenk nije bio vrlo brz i često se kvario. Snažni top kalibra 128 mm imao je manju zalihu granata i sporiju brzinu paljbe od 88 mm.
  Kupola je imala dobru zaštitu - čelo od 252 mm, bočne strane 160 mm, ali je trup bio lošiji - čelo od 160 mm, doduše pod uglom od 45 stepeni, samo bok od 120 mm, i prilično visok.
  Generalno, E-75 je bio prilično odrastao "kraljevski tigar", sa određenim problemima zbog toga. Pošteno radi, treba napomenuti da su motor i prijenos bili smješteni zajedno, što je zgusnulo raspored rezervoara. Osim toga, bilo je moguće ojačati zaštitu trupa štitovima na terenu.
  Dakle, E-75 je bio dobro zaštićen, snažno naoružan, ali pretežak, ne baš pokretljiv i često se kvario.
  E-50 je, naravno, bio manji, lakši, sa oblikovanim motorom i dostizao je brzinu od preko šezdeset kilometara na sat. I imao je top od 88 mm i dužinu cijevi 100 EL. Štaviše, ispalila je 12 hitaca u minuti. Prednji oklop trupa E-50 je gotovo isti kao kod E-75, zaštita bokova i kupole je lošija. Ali u praksi je E-50, u svakom slučaju, svojom pokretljivošću, manjom težinom i većom pouzdanošću efikasniji od E-75.
  Ali Hitler je naručio teži, masovniji automobil. Općenito, Firer je zabranio proizvodnju tenkova lakših od pedeset tona. Za zaštitu arijevske krvi. Samo mali broj E-10 i E-5 proizveden je u izviđačke svrhe.
  Postojao je i tenk E-100. I nekoliko njegovih modifikacija, uključujući i onu s bacačem bombe.
  Firer je zapravo volio sve veliko. TA-400 u svojoj mlaznoj modifikaciji postao je najpopularniji bombarder. Da, ovo je strašna moć.
  Yu-488 je jedva ušao u službu, proglašen je zastarjelim, a zamijenjen je mlaznim kolegom. Nemci su imali bombardere bez repa B-2 i B-18. Oni su takođe veoma efikasna vozila, sposobna da bombarduju Sjedinjene Države iz Evrope.
  A zašto ga nije bilo u vazduhu? Pojavili su se čak i disk avioni, koji su zbog tekućeg laminarnog toka neranjivi za malokalibarsko oružje.
  Ukratko, snage su nejednake. A Hitler očekuje da će lako dokrajčiti SSSR.
  Ali to nije bio slučaj. Istina, na Kavkazu su nacisti napredovali zajedno sa Turcima. Zauzeli su Baku, Jerevan i sve naftne bušotine. I Japan je napredovao s istoka, zauzeo Primorje i opsjedao Vladivostok.
  Ali četiri devojke: Nataša, Zoja, Augustina i Svetlana izazvale su naciste i, kada je počela velika ofanziva na Moskvu, ušle su u bitku.
  Nataša je ispalila rafal i bosom nogom bacila smrtonosnu granatu. Ona je raspršila fašiste i tvitovala:
  - Slava Sovjetskoj Rusiji!
  Zoya je također uzela i pokosila liniju Švaba. I golim nožnim prstima bacala je darove smrti. Ubio je mnogo fašista.
  I pevala je:
  - Evo novih uspeha!
  Sljedeći Augustin u pokretu. Slomio neprijatelje. Raspršila ih je snažnim udarcima šaka u različitim smjerovima. I bosom nogom pokrenuće i dar uništenja.
  I pevaće:
  - Razbićemo navalu zle horde!
  A evo i Svetlaninog napada. Pokosila je mnogo nacista. I nakon toga, njeni goli nožni prsti su ponovo lansirali ubistveni poklon.
  A ratnik je prosiktao:
  - Ja sam super šampion!
  Četiri ratnika su zaista radila za čitavu diviziju. Ali jedna divizija, ili čak četiri, nije dovoljna protiv cijelog Wehrmachta. Pogotovo sa jačim i naprednijim oružjem.
  Tako su do kraja avgusta nacisti ipak opkolili Moskvu. I ovo je veoma tužno. A do kraja decembra 1947. glavni grad SSSR-a je pao. I sljedeća faza rata je završena.
  Nakon čega više nije bilo isto kao prije... Tokom 1948. Hitlerove trupe su zajedno sa Japancima potpuno zauzele čitavu teritoriju SSSR-a. I postalo je još gore...
  Nacisti su neko vrijeme vodili rat sa partizanima i uhvatili Staljina, koji tvrdoglavo nije želio da sklopi mir. Nakon što je vođa SSSR-a uništen u aprilu 1951. godine, partizanski rat je počeo da opada.
  Nemci su formirali sopstvenu marionetsku rusku vladu i borili se protiv partizana sa lokalnim snagama. I uspjeli su... Sjedinjene Države su za sada ostale u inostranstvu i nabavile nuklearno oružje.
  Hitler je predugo čekao da napadne Ameriku. I Sjedinjene Države su uspjele uspostaviti masovnu proizvodnju atomskih, a zatim i hidrogenskih bombi. A onda su stvorili, iako kasnije od Nijemaca, balističke rakete.
  Nijedna strana nije odlučila da ide u rat. Došlo je do podele sfera uticaja. I SAD i Njemačka i Japan su zauzeli mnogo i stoga su još probavljali svoje posjede.
  Hitler je umro 20. aprila 1957. na svoj šezdeset osmi rođendan. Nakon njega, vlast je naslijedio regent Šelenberg, koji je zamijenio eliminiranog Himmlera. A Gering je umro od zloupotrebe droge.
  Šelenberg je izvršio delimičnu liberalizaciju na okupiranim teritorijama. I uveo je više samouprave u kolonije. Cenzura je takođe postala mekša. Pojavili su se i drugi osim nacističke stranke.
  Šelenberg je počeo da ublažava rasističku teoriju. Postepeno se razvijajući na tračnicama kapitalizma i istovremeno planski, privreda Trećeg Rajha povećavala je životni standard.
  Partizanske snage su padale. Ljudi su se navikavali na disciplinu i novi poredak. 1961. godine obavljen je prvi let na Mjesec. I 1976. na Mars.
  Nekako su riješeni problemi gladi i regulisan natalitet.
  Nakon Šelenberga, vladao je Kleiman. Takođe je nastavio liberalizaciju.
  Treći Rajh je postao višestranačko demokratsko carstvo. Ali bilo je nemoguće odvojiti se od njega.
  Japan je također doživio demokratizaciju. A Amerika je dugo bila demokratska država.
  U Trećem Rajhu, nakon Kleimana, izabran je novi predsjednik. I to je postala Natasha Rostova. Što je stvarno super!
  I došlo je doba demokratizacije i jednakosti.
  Ratnik je čak počeo da peva;
  Naš narod neće izdržati patnju,
  Neka zagrme puške - pakleni glas rata!
  Mi ćemo stajati: sa uzvicima pune nade,
  Rame uz rame: ujedinjeni, stari i mladi!
    
  Podižući bajonete žuljevitim rukama,
  Strogi pogled boraca - samo momci!
  Zemlja je postala sva siva od tuge,
  Devojke stidljivo čupaju svoje pletenice!
    
  Mi smo deca slavnog sovjetskog naroda,
  Ne može nas slomiti, ni čelik ni vatra!
  Borimo se svim silama za slobodu!
  Postoji jato fašizma - verujem da ćemo ga razbiti!
    
  Čak i da nisu naručeni, gorko je od frustracije,
  Ali pionir se sam spremio za bitku!
  Kravata plamti - u njoj se sve oči otkrivaju,
  Slavnim boljševičkim stopama!
    
  Gomila vojnika je besno pobegla u napad,
  Fašisti ćute, puške tutnje!
  Crveni su smrvljeni snagom metala,
  Slomljena zastava sa kukastim krstom je pala!
    
  Tačno smo znali gde su naše baterije,
  I zašto? Daring boy
  Iako su me grudve snega bolele i mučile zlom,
  Kada je noću bos, hodao je sa svojom torbom!
    
  Kad si mali, lakše je, jednostavnije izviđati,
  Možete zabiti nos u bilo koju pukotinu!
  Zakleo si se na hladnoći, u šumarku,
  Ali neko se smejao: momak nije bio dovoljno star!
    
  I devojke nisu znale za kukavičluk,
  Borili su se ništa gore od hrabrih momaka!
  Na odmoru smo plesali u parovima,
  Malo su ćaskali - šteta je trošiti riječi!
    
  Okrutni Hitler - Sotonin sluga,
  Gad je ubio bezbroj ljudi!
  Ali oslobodilac će uništiti hordu,
  Na kraju krajeva, nema ograničenja za snagu vijeća!
    
  Komunistička partija je voljela i odgajala,
  Mi smo hrabri pioniri za ovo!
  Da ne tolerišu Fritz majstora,
  Da ne staviš jaram na sebe!
    
  Učili su nas da sveto verujemo u snove,
  I ne štedite truda za državu!
  Ono što smo izdržali jednostavno se ne može izmjeriti,
  Sinovi naše drage sovjetske vojske!
    
  Niko od nas nije spominjao godine,
  Sažalite se - ne poštujte druge!
  Umiranje je strašno, ali nisam se bojao,
  Nepobjediva Rus' - vojska savjeta!
    
  I sretan svijet će doći na Zemlju,
  Neće biti bola, suza, tuge, potrebe!
  Postoji barjak nad cijelom planetom komunizma,
  Oni koji su pali uskrsnuće u kraljevstvu lepote!
  
  
  KRZNO NA KOMADE
  Firer je malo odstupio od prave priče naredivši Rommelu, nakon predaje garnizona Tolbuk, da napadne Britance bez pauze. Na taj način spriječiti ih da se smjeste u defanzivu i zauzmu unaprijed pripremljene linije.
  Nastavljajući ofanzivu, Rommel je uspio, uprkos znatno manjoj sili, poraziti Britance, a kolonijalne trupe su se predale gotovo bez borbe.
  Kao rezultat toga, Britanci su izgubili Egipat i kontrolu nad Sueckim kanalom. Ali ni ovo nije bio kraj nevoljama za antihitlerovsku koaliciju.
  Firer nije okrenuo Četvrtu tenkovsku armiju na jug, a pored toga je povjerio napad na Staljingrad heroju Krima, Mainsteinu. Kao rezultat toga, Nijemci su gotovo odmah uspjeli zauzeti grad na Volgi, a sovjetske trupe nisu imale vremena da se tamo uporište.
  Razvijajući uspjeh Mainsteinovih trupa, napredovali su duž Volge i stigli do Kaspijskog mora. A onda je Turska ušla u rat, zadavši snažan udarac milionskoj vojsci. Japan je, takođe, prethodno dobio bitku kod Midveja i zauzeo Havajski arhipelag.
  I tako su samuraji otvorili drugi front na Dalekom istoku. Napredovali su u velikim masama pešadije. I uspjeli su odsjeći Vladivostok i zauzeti Habarovsk, kao i zauzeti veći dio Mongolije.
  Kao rezultat toga, SSSR nije našao snage za zimsku kontraofanzivu. I Nemci, i Turci, i drugi sateliti Trećeg Rajha, zauzeli su skoro ceo Kavkaz i naftu u Bakuu preko zime.
  Sovjetska Rusija se našla u poziciji strateškog pritiska. Staljin je čak pristao na separatni mir sa Nemačkom pod bilo kojim uslovima.
  Firer je dobio obavještajne podatke da se u Sjedinjenim Državama radi na stvaranju atomske bombe. I zabrinut zbog toga, pristao je na separatni mir sa SSSR-om. Ali naravno, uzimajući za sebe sve što je već osvojeno, kao i Lenjingrad, i cijelu Kareliju, do Arhangelska, uključujući. Sovjetskoj Rusiji je nametnut veliki danak. Japan je zauzeo priobalno područje i dio drugih zemalja na Dalekom istoku.
  Staljin je, shvaćajući beznadežnost vođenja rata na dva fronta, ali i strahujući od novih njemačkih tenkova - Pantera i Tigar - prihvatio izuzetno teške mirovne uslove, ali je barem zadržao Moskvu i svoju ličnu moć.
  A Švabe su nastavili svoju ofanzivu u Africi i krenuli prema Indiji. U početku su planirali uzeti sve kolonije od Britanije, a zatim zauzeti matičnu zemlju.
  Britanci nisu mogli ostati u Africi. Nacisti su, uz izuzetno slab otpor, okupirali cijeli crni kontinent, kao i Indiju, ujedinivši se sa Japancima.
  Iskrcavanje u Britaniju izvršeno je u junu 1944. godine, kada su Nemci razvili mlazne avione i, zbog svoje kvalitativne nadmoći, potpuno preuzeli prevlast na moru i u vazduhu.
  Amerika je, takođe, i dalje gubila od Japanaca, pošto su pobeđivali flotu Jenkija deo po deo. I to je omogućilo da se nadoknadi niži ekonomski potencijal.
  Metropolitanska Britanija je brzo poražena. I nakon toga, tamo je postavljen novi pronjemački kralj i vlada koju je vodio Mosley. Većina brodova engleske flote došla je pod Treći Rajh. U avgustu su Nemci zauzeli Irsku, au septembru se odigrala operacija Ikar, sa zauzimanjem Islanda.
  Tako se Treći Rajh zaštitio od američkog bombardovanja.
  Ali Fireru to nije bilo dovoljno i Švabe su počeli napadati Ameriku.
  Neke trupe su prebačene u Argentinu i Brazil. A neki su se preselili preko Grenlanda i Kanade.
  Naravno, zajedno sa Japancima, Nemci su zauzeli i Australiju.
  Godine 1945. nacisti su uspjeli zauzeti značajne teritorije na zapadnoj hemisferi. Amerika je bila suočena s novim njemačkim tenkovima E-serije, koji su bili znatno superiorniji od Shermana, pa čak i od Pershinga. Pokazalo se da je Hitlerov E-75 bio praktično neprobojan iz bilo kojeg ugla od strane američkih topova i brzo je postao glavni njemački tenk. U martu 1946. Sjedinjene Države su se predale.
  I nastala je privremena vojna pauza. Staljin je za sada mirno sjedio i nije ljuljao čamac.
  Hitler se odmarao pet godina i probavio svoju imovinu. A onda je konačno otišao i napao Japan 20. aprila 1951. godine. Imala je previše stvari.
  Rat je trajao osam mjeseci i završio se zauzimanjem Japana i svih njegovih kolonija.
  Nakon toga je Firer izveo još nekoliko operacija u Latinskoj Americi i zauzeo Španiju i Portugal i druge neutralne zemlje.
  Turska je također bila osvojena.
  Ispostavilo se da je stvoreno gotovo svjetsko carstvo, Treći Rajh. Ali još uvijek je postojao ogoljeli SSSR.
  Staljin je umro u martu 1953. godine, a zatim je Berija ubijen. Nikita Hruščov je preuzeo vlast. Ko je organizovao 20. Kongres sa raskrinkavanjem kulta ličnosti Staljina, koji je takođe sramno izgubio rat.
  I Hitler je doneo odluku:
  - Uhvatite posljednju nezavisnu silu na svijetu.
  I tako je 1. maja 1956. počela velika ofanziva ogromne, svjetske vojske Trećeg Rajha na SSSR. Opet je rat i puno krvi.
  Hitler je nedavno napunio šezdeset sedam godina, ali ljudožder nije htio da se smiri.
  Granica je prolazila vrlo blizu Moskve - najkraća udaljenost bila je samo dvjesto dvadeset kilometara. Ržev je već bio njemački grad. Tako su se Švabe nadali da će još prije ljeta zauzeti glavni grad SSSR-a i konačno završiti konsolidaciju carstva na planetarnoj razini.
  Ali četiri djevojke, predvođene Natašom, stajale su im na putu.
  Lijepe, bosonoge djevojke u bikiniju branile su sovjetski grad Kalinjin i 4. maja 1956. godine do njega su se probile njemačke trupe i krenule u juriš.
  Ispred su bili njemački piramidalni tenkovi serije AG. Bili su moćni i potpuno neranjivi na sovjetske topove kada su ispaljeni iz svih uglova.
  Ali fašisti u ovom slučaju nisu imali sreće: suprotstavile su im se četiri djevojke - vrlo jake vještice. I ovi ratnici su znali kako se bore protiv neprijatelja.
  Nataša je bosom nogom bacila granatu. Pao je u gusjenicu njemačkog piramidalnog tenka. Kao rezultat toga, automobil se trgnuo ulijevo i zabio susjeda.
  I oba tenka su eksplodirala odjednom.
  A Natasha je tvitovala:
  - Ovo je moja strategija!
  Zoya, njena partnerka, takođe je lansirala granatu golim nožnim prstima. I udarila je u gusjenice Hitlerovog piramidalnog mastodonta. Poraženo se okrenuo i nabio komšiju. I opet dva tenka eksplodiraju.
  Zoya vrišti:
  - Slava SSSR-u!
  Zatim, Augustin vodi vatru. Bacila je i bosu nogu, nešto vrlo smrtonosno. I udarila je u nemački auto. I kao rezultat toga, Hitlerovi tenkovi su se ponovo sudarili.
  A crvenokosi đavo je zapevao:
  - Nećemo biti robovi,
  Hajde da ga bacimo bosi!
  A onda je Svetlana pucala na neprijatelja. I tako precizno i precizno. I uz pomoć golih nožnih prstiju. I sudarila su se fašistička kola. I kako će eksplodirati.
  A Svetlana će pevati:
  - Slava mojoj otadžbini!
  Devojke, borite se hrabro!
  Nataša ponovo baca bombu bosom nogom i sudara dva nemačka tenka uzvikujući:
  - Slava Staljinu!
  Zoja takođe golim prstima baci nešto ubitačno i uzvikne iz vrha svojih pluća:
  - Za Svetu Rusiju!
  Avgustina je golom petom dodirnula granatu, gurnula mastodonte nacista i zacvilila:
  - Do novih granica!
  Svetlana je, u divljem ludilu, golim prstima bacila dar smrti i siktala:
  - Za veliku pobedu!
  Devojke su se borile sa piramidalnim mašinama, što je bilo super. Ali šta se može učiniti protiv tako velikih snaga? I tako su nacisti potpuno opkolili Kalinjina i ratnici su morali da se probiju iz okruženja.
  Tokom maja, Nemci su zauzeli Saratov, Kujbišev, Tulu, Penzu i potpuno opkolili Moskvu, opsedajući grad sa svih strana.
  A onda je u junu upao glavni grad.
  Hrabra četvorka se ponovo bori, i to očajnički.
  Nataša je ispalila rafal, bacila granatu bosom nogom i zapjevala:
  - Slava našem svetu!
  Zoja je takođe ispalila rafal, pa opet bosom nogom ispalila granatu i zacvilila na sve strane:
  - Novi Staljin je moj idol!
  Tada Augustin puca, a također i aktivno puca. I baca bombu golim prstima i urla:
  - Biće novih pobeda! Novi borci će ustati!
  Sljedeća Svetlana puca i kosi protivnike. I bosom nogom baca smrtonosne stvari na svoje protivnike, urlajući:
  - Biće naše pobede u svetom ratu!
  Četvorica su se očajnički borili u Moskvi. Ali snage su nejednake. Grad je bukvalno bio preplavljen hordama, raznim vrstama crnih, žutih, smeđih boraca od kojih su se koristili kao topovsko meso.
  A onda je 3. jula konačno pala Moskva... Do tog vremena, Nemci su zauzeli Kazanj, Uljanovsk, grad Gorki i Rjazanj, i zaista zemlju do reke Uralsk, i već su jurišali na Orenburg.
  Velike snage su takođe napredovale sa istoka. Nikita Hruščov je 4. jula 1956. ponudio predaju Trećem Rajhu u zamjenu za garancije sigurnosti sebe i drugih članova Politbiroa.
  Hitler je pristao na ovo... Rat je završio nakon nešto više od dva mjeseca. A odnos snaga je od samog početka bio beznadežan.
  Međutim, četiri djevojke nisu prihvatile poraz. Pošto je SSSR već potpuno zarobljen, kako bi bilo da ubijete Hitlera?
  A 9. avgusta 1956. poznate četiri djevojke, zajedno s dječakom Olegom Rybačenkom, odlučile su napasti Hitlerov bunker, uništivši najvažnijeg zločinca svih vremena.
  I tako su se četiri devojčice i dečak koji su izgledali star oko dvanaest godina, veoma mišićavi, u samo šortsama, preselili u rezidenciju Hitlera, koji ju je izabrao na Kipru.
  Devojčica je bila bosa i u bikiniju, dečko u šortsu, takođe bos. Dakle, svih pet su bili optuženi za magiju.
  U napadu su dete i četiri devojčice.
  Oleg Rybačenko je bacio pulsar golom, djetinjastom nogom, rastjerao fašiste i zacvilio:
  - Za veličinu Rusije!
  Nataša je pustila munje iz pupka, spalivši Švabe, i golim nožnim prstima lansirala vatrenu kuglu, palila naciste i pevala:
  - Za novu Rus!
  Zoya je takođe u napadu. Baca poklon ubicu golim prstima. I razotkriva grudi, bljujući munje iz njih!
  Onda je zapevala:
  - Neka je Rus' slavna!
  Augustin je također ogolio svoje grudi. Zbacila je pulsar sa svoje grimizne bradavice. I golim nožnim prstima bljuvala je munje.
  I pevala je:
  - Prvi soko je Lenjin, drugi sokol je Staljin!
  A sada je Svetlana u napadu. Kao što će pulsar izbaciti golih prstiju... Razbiće fašiste. A onda munja iz grimizne bradavice. I on će pokositi mnogo nacista.
  I pevaće:
  - Za otadžbinu i Staljina!
  Oleg Rybachenko je ponovo u napadu. Čarobnim mačevima siječe fašiste i golim nožnim prstima ispaljuje munje.
  A dječak viče:
  - Veličina zemlje!
  Nataša, lomeći naciste mačevima i bacajući bosim nogama paklene pulsare, cvili:
  - Mi smo deca Sotone!
  I ubojiti mehur odleteo je sa gole pete devojke. I otopio sve.
  Zoya je takođe u napadu. Uništava svakoga mačevima. I obasipa Švabe vatrenim munjama iz grimiznih bradavica. I golim nožnim prstima baca paklene pulsare.
  Istovremeno urla:
  - Za vjernu otadžbinu!
  Augustina je također u napadu. I njene rubinske bradavice rade, izbacujući kaskade munja. I njihove su ruke mačevima sekle protivnike. A goli prsti bacaju pulsare.
  Vatrena lepotica viče:
  - Za Crnog Boga!
  A onda Svetlana kreće u ofanzivu. Takođe i Terminator devojka. Iz bradavica jagode izletjele su munje i pulsari. Spalili su sve oko djevojaka. Posebno su stradali nacisti i vitezovi Trećeg Rajha.
  A djevojka će to uzeti i viknuti:
  - Za samu Veliku Rusiju! Ja se borim!
  Dečak i četiri devojčice su u ofanzivi.
  Kreću se hodnicima bunkera. Oni uništavaju svoje fašiste. Oni idu na Hitlera. Zapravo, ovaj smrčak je uspio da živi na ovom svijetu šezdeset sedam godina. I tako je petorica terminatora odlučila: Hitleru je dosta i ubiće ga! Dakle, djevojčice i dječak se kreću.
  Oleg mačevima seče fašiste, bosim nogama baca energetske ugruške i pjeva:
  - Slava Velikoj Rusiji!
  Natasha, koristeći grimizne bradavice svojih grudi, kao i sjeckajući naciste mačevima i bacajući pulsare golim prstima, viče:
  - Za Belu Rus!
  Zoya je u divljoj ofanzivi. Takođe seče mačevima i baca munje na fašiste sa grimiznim bradavicama. I urla u sebi:
  - Bijeli Bože daj pobjedu!
  I bosih nogu, lansiraće se kao pulsar.
  I ovdje je Augustin u ofanzivi. Tako bijesan i brz. Munje takođe pljušte iz grimiznih bradavica, kao iz roga izobilja. I uništava fašiste mačevima. I golim nožnim prstima će izaći nešto što gori.
  Nakon čega će crvenokosa pjevati:
  - Crni bog će dati pobedu!
  I u ofanzivi na naciste, Svetlana. Također ih sječe mačevima. Ona ispaljuje munje iz svojih rubinskih bradavica i bosim nogama lansira razorne pulsare.
  I vrišti iz sveg glasa:
  - Slava Svarogu!
  Petorica su u divljanju, prevrću tenkove, uništavaju nacističke bunkere i tako dalje. Uništava protivnike poput skakavaca.
  Oleg je u ofanzivi. Dječak seče kao mačevi. I golim prstima mete dječje noge. I bez problema će srušiti fašiste.
  A onda će pevati:
  - Da, Velika Rus'! sa tobom sam!
  Nataša je takođe u ofanzivi. On uništava fašiste. Baca pulsare bosim nogama. Grimizne bradavice, munje izbijaju u kaskadama.
  I peva u sebi:
  - Veličanstvo Rusije, Svarog je moj mesija!
  Zoya je u divljoj ofanzivi. Pada i munja. A njene rubinske bradavice trzaju se poput plutače za surfanje od protoka energije.
  I goli prsti klikću vatrene ugruške pulsara.
  Zoja viče:
  - Slava kosmičkoj Rusiji!
  I kao gola peta će to uzeti i popustiti u velikim razmjerima, uništenju.
  I ovdje je Augustin u borbi. Također, golim prstima baca na neprijatelja destruktivne i smrtonosne stvari. A njene grimizne bradavice, poput mitraljeza, oslobađaju potoke bjesomučne energije i razaranja na neprijatelja. Ova crvenokosa mlati kao nacisti. Bukvalno ćete se zaljubiti u njega.
  A kako boli gola peta!
  I zaurlaće:
  - Za snagu i mudrost Crnog ruskog Boga1
  A onda je Svetlana u napadu. Mačevima uništava i fašiste. I grimiznim bradavicama izbacuje darove smrti. I kako to uzima i pjeva:
  - Slava našoj velikoj Rusiji.
  I golom petom udariće neprijatelja pulsarom. I on će uzeti i seći mačevima...
  Da, ova petorica veoma slavno kose Hitlerove stražare. Ovo su zaista devojke koje su vam potrebne.
  A dječak s njim, Oleg Rybačenko, je tako kul! I vrlo slavno istrijebi fašiste.
  Ovo je klinac Terminatora.
  Kao sjeckanje mačevima. I on će se okrenuti i mačevima sasjeći naciste. I pulsar baca bose noge.
  I zaurlaće:
  - Za veličinu Evrope!
  I ovdje je Natasha u ofanzivi. Tako bijesan. I također će osloboditi pulsare iz svojih grimiznih bradavica. I uništava fašiste. I bosim nogama baca takve ubilačke pulsare.
  I urla u sebi iz sveg glasa:
  - Slava ruskim bogovima!
  I sama Zoya je u ofanzivi. I pobio sve naciste mačevima. I iseći njihovu kožu u bubanj. Tačnije u sito. I prepustiće se nacistima golom petom. A iz grimiznih bradavica napunit će vas tokovima energije. Pa, to stvarno boli i naciste.
  A Zoja viče u sebi:
  - Za Svetu Rusiju!
  A onda je Augustin postao još aktivniji. Takođe je lansirala pulsare golim nožnim prstima. A od grimiznih bradavica kao munja. I kao iz gole pete, pulsar će sići, goruća munja.
  I on će viknuti:
  - Blagodat Crnog Boga je sa nama!
  A crvenokosi đavo će ga uzeti i ošamariti neprijatelja.
  I ovdje je Svetlana u napadu. Djevojka koja je samo cvijet jarkih boja.
  Samouvjereno pali fašiste. A iz rubinskih bradavica šalje takve mitraljeske rafale. Da svako može zapaliti svemir. I uzeli su ga i zapalili sve naciste.
  Da, Hitleru će biti teško, jer je takva moć protiv njega.
  Ali Svetlana je vikala:
  - I ljubav beloboga je sa nama!
  Pet se pomera sebi. Uništava fašiste bez imalo sažaljenja. I prikazuje pakleno uništenje. Ko se usudi da takvim devojkama stane na put, umreće.
  Oleg je u ofanzivi. Dječak dolazi sve bliže Hitlerovoj kancelariji. Kako ga divlje razbija mačevima. I bose noge djeteta šalju pulsare.
  Da, fašisti nisu imali sreće, upetljao sam se sa takvim hrabrim devojkama i dečacima.
  Sada će Natasha pustiti tako vatrenu izmaglicu iz svojih grimiznih bradavica. I spalio je toliko fašista. Ova devojka je pravi terminator.
  Ali kako golim nožnim prstima izbaciti smrtonosno oružje u protivnika. I posebno će te jebati.
  Nakon čega Nataša zacvili:
  - Slava SSSR-u!
  Zoya je takođe u ofanzivi. Daće vatreni mlaz iz bradavica jagode. I pobeđuje svoje protivnike. I daje red za redom. I sa grimiznim bradavicama će uzeti i pucati na neprijatelja.
  I golim nožnim prstima udariće neprijatelja.
  Onda će pevati:
  - Slava našoj Zemlji!
  Sljedeći u Avgustinovom napadu. Takođe u divljoj ofanzivi. Ubija svoje protivnike. I sa grimiznim bradavicama baca veoma goruće diskove na svoje neprijatelje. Oni bukvalno spaljuju naciste u pepeo.
  I ratnik urla:
  - Za veliku pobedu!
  Ali Svetlana je u napadu. Tako bijesan i agresivan. Ona pokriva Švabe svojim bosim nogama. A iz bradavica jagode, čim se oslobodi, nešto prilično smrtonosno.
  A on će uzeti fašiste i spaliti ih na komade.
  Djevojka ga je uzela i zaurlala:
  - Za jake, ruske bogove!
  Petorica su ga uzeli i probili do Firerove kancelarije. Hitler je ostario. Pojavila se sijeda kosa, a na čelu su se pojavile ćelave mrlje. Nizak čovek. Pao je na koljena pred djevojkama i dječakom.
  Nataša mu je gurnula bosu krvavu nogu i viknula:
  - Poljubi psa!
  Hitler ga je u strahu poljubio...
  Zoya je takođe prisilila Firera da joj poljubi golu petu. Hitler je bio pokoren.
  Zatim je poljubio Augustinov goli, grubi taban. Zadovoljno je gugutala.
  Svetlana je takođe morala da poljubi bosu nogu. Firerove djevojke su ga tada uhvatile za ruke i noge. I kada su ga povukli, pocijepali su ga na četiri dijela.
  A Hitler je umro od bolnog šoka 9. avgusta 1956. godine.
  Završena je vladavina najvećeg zločinca svih vremena, koji je zavladao cijelim svijetom.
  Nasljednik velikog i krvavog diktatora bio je Schellenberg, koji je zamijenio Himmlera. A najsposobniji od Hitlerovih sinova, dobijen vještačkom oplodnjom, proglašen je formalnim nasljednikom.
  Ali... Počela je borba za vlast, Šelenberg je zbacio Mainstein i usledio je krvavi obračun.
  
  HELL TERMINATOR CLIP
  Jedan od njemačkih stručnjaka u proljeće 42. godine otkrio je da Nijemci koriste spajalicu od nehrđajućeg čelika na krivotvorenim dokumentima, dok Rusi koriste samo jednostavno željezo. I onda je to prijavio vrhovnoj komandi.
  Nakon čega je ova nijansa uzeta u obzir, a njemački agenti počeli su propadati mnogo rjeđe.
  I kao rezultat toga, Fritz je otkrio planove za ofanzivu na bokovima kod Staljingrada. I trupe su se pregrupisale. Kada je ofanziva počela 19. novembra, Crvena armija se suočila sa jakom odbranom. Štaviše, na dan ofanzive vrijeme se pokazalo neletećim, što je onesposobilo avion i smanjilo učinak artiljerijske baraža.
  Nemci su tada mogli da izdrže, ali borbe su trajale više od mesec dana bez većeg uspeha za Crvenu armiju.
  U Africi su stvari išle malo drugačije. Rommel je dobio još pojačanja iz Evrope i bio je u stanju da izvede veličanstvenu ofanzivu protiv Amerikanaca. Zarobljeno je više od sto pedeset hiljada nedovoljno obučenih i neiskusnih američkih vojnika. A Romelove trupe su zauzele i Alžir i Maroko.
  Nakon čega su Sjedinjene Države zatražile primirje sa Wehrmachtom. Iskoristivši povlačenje Amerike iz rata, Nijemci su dodatno ojačali Rommela i porazili Britaniju u Libiji i Egiptu. Istovremeno, tokom zime, Nemci su odbili i ofanzivu Crvene armije kod Lenjingrada i novi pokušaj napada kod Staljingrada, i na pravcu Ržev-Sihov. Proljeće je proteklo relativno mirno. Pošto nije uspeo da postigne uspeh za SSSR tokom zime, akumulirao je snagu. A Nemci su napredovali u Africi i na Bliskom istoku. Zarobljen nakon pada Egipta, Iraka i Kuvajta. Dio Sirije je okupirala Turska. Koja je ušla u rat sa Britanijom.
  Ljeti je bilo i zatišje na istočnom frontu. Nacisti su napredovali u Sudanu i napredovali u Iran i Bliski istok. Tek u avgustu Staljinove trupe su pokušale da napreduju na Staljingrad. Ali opet su zaglavili u čvrstoj njemačkoj odbrani.
  Panter, koji je imao oklopni, precizan i brzometni top, pokazao se posebno dobro u odbrambenim bitkama.
  Nemci su čitavu četrdeset treću godinu proveli na istoku u defanzivi. U međuvremenu su zauzeli Afriku i nakon Irana ušli u Indiju, ujedinivši se sa Japancima.
  Zimi, Crvena armija gotovo da nije napredovala. Staljin je ispitivao mogućnosti mira. I Nemci su probavili engleske kolonije. Čerčil se razbolio i osećajući se nesigurno, odlučio je da zaključi primirje sa Nemcima nakon gubitka kolonija. To je fašistima dalo odriješene ruke na istoku.
  A u maju 1944. Wehrmacht je započeo ofanzivu u pravcu Kaspijskog mora.
  U borbama su učestvovali "Panteri"-2 i "Tigrovi"-2. Ove mašine su pokazale svoju moć, ali glavna stvar je bila mlazna avijacija, kojoj nije bilo premca. Posebno ME-262 i XE-162.
  I mnogi Arapi, Afrikanci i Indijci bili su regrutovani u pešadiju. Penjali su se naprijed kao topovsko meso.
  Pa, idemo u bitku!
  Neprijatelj se, bacajući leševe, probio do Kaspijskog mora i kopnom uskratio Kavkaz. A Turci i Romelove trupe su takođe udarile sa juga.
  Potpuni haos...
  Wehrmacht je pokrenuo više od tri stotine divizija, uglavnom stranih, u ofanzivu. I postigao je značajan uspjeh.
  Iako se Crvena armija borila herojski.
  Naročito četiri djevojčice, Nataša, Zoja, Augustina i Svetlana.
  Posebno su hrabro bacali darove smrti na neprijatelja bosim nogama.
  Ali čak su se i hrabre četvorke i prelijepe vještice pokazale, općenito, nemoćne.
  Kavkaz je tokom ljeta bio potpuno zauzet. Tokom pada, Fricovi su također zauzeli Saratov i Kuibyshev, napredujući s juga. I također Uralsk, Guryev i prišao Orenburgu.
  Zimi su stali. Nastupilo je privremeno zatišje. Samo u samom Orenburgu bilo je bitaka. I ovaj grad je ponovo postao legendaran. U njemu su se prisjetili ere Emeljana Pugačova.
  Firer je neko vrijeme pokušavao da pregovara o konačnom miru sa SAD i Britanijom. Zatim su nastavili rat sa Japanom. Iako bez uspjeha. Samuraj na moru je osvojio nekoliko pobjeda.
  U proleće 1945. godine, 20. aprila, počela je operacija Kremlj, napadom na Moskvu.
  Borbe su se odvijale veoma žestoko. Nemci su bili uvučeni u krvave borbe. Sovjetske trupe su se borile herojski. Međutim, nakon tri mjeseca tvrdoglavih borbi, koristeći mlazne avione i najnovije tenkove serije "E", Nemci su opkolili Moskvu. U drugim pravcima uspjeli su zauzeti Tambov, Penzu, Uljanovsk i ostvariti napredovanje prema Ufi.
  U avgustu je Rjazan pao, a jaz sa Moskvom se još više povećao.
  Staljin je ponudio mir pod bilo kojim uslovima. Firer je ovo ignorisao. Ali Moskva je izdržala do decembra, kada je konačno zauzeta.
  Fricovi su takođe zauzeli Gorkog i Kazan do kraja godine.
  Nakon zimske pauze u maju 1946. godine, Švabe su se preselile na Ural. Borbe više nisu bile tako intenzivne. Mnogi generali su izdali i predali se bez borbe. I sam Staljin je doživio moždani udar i nije bio tako borbeno spreman.
  Nakon zauzimanja Sverdlovska, vlada SSSR-a se preselila u Novosibirsk.
  Ali vojska Wehrmachta ih je slijedila za petama.
  U roku od godinu dana, gradovi su zarobljeni. Nakon što je na juriš zauzeo Novosibirsk, Staljin je pristao na predaju u zamjenu za ličnu sigurnost.
  I ubrzo su Japan i Sjedinjene Države zaključile mirovni sporazum. Britanija i Amerika su na kraju priznale sve dobitke Wehrmachta.
  Hitler je, zauzevši mnogo teritorija, zajedno sa Japancima stvorio svoje kolonijalno carstvo.
  Ali nije mu trebalo dugo da vlada. Vještice su 20. aprila 1957. odlučile da izvrše operaciju protiv Firera. Rezidenciju sada sredovečnog diktatora napale su četiri veštice.
  Ratnici u bikinijima drže magične mačeve u rukama i bosim nogama bacaju munje i pulsare.
  Nataša je trčala mlin, probijala se kroz fašiste i bacala lopticu energije prstima bosih nogu, vičući:
  - Slava otadžbini!
  Zoja je sekla svojim čarobnim mačevima. Rasparala je nacistima stomake i tvitala:
  - Do novih granica!
  I golim nožnim prstima pustit će pulsar.
  Onda Avgustin napada. On takođe vodi mlin sa čarobnim mačevima. Zatim bosim nogama baci nešto smrtonosno.
  Nakon čega crvena harpija kaže:
  - Za Crnog Boga!
  Sljedeća u napadu je Svetlana. Takođe seče kao mačevi i pušta munje golim nožnim prstima, sekući fašiste.
  Tada Nataša napreduje, udarajući po Hitlerovim telohraniteljima i vičući:
  - A ja ću sve fašiste da iseckam štapom!
  I bosih nogu, kao djevojka, pulsar, i baca.
  I evo Zoya u napadu. Kako se vrte mačevi i seku meso. I golim nožnim prstima pustit će munje.
  Onda će viknuti:
  - Ja sam super devojka!
  Sljedeći u Avgustinovom napadu. I on se vrti... I ispusti par munja sa grudi. I pulsar će baciti bose noge i vrisnuti:
  - Ja sam super ratnik!
  A njena crvena kosa vijori kao proleterski barjak.
  I ovdje je Svetlana u napadu.
  Njeni mačevi se vrte, a bosa stopala raspršuju ugruške energije, a munje joj lete iz pupka.
  Devojka će pevati:
  - Isjeći ćemo zmaja i uništiti Firera!
  Nataša takođe maše mačevima u ofanzivi i seče fašiste. A njene bose noge bacaju smrtonosne projektile.
  A kovčeg ubacuju Hitlerovi stražari.
  A devojka peva u sebi:
  - Ja sam borac za uništavanje,
  I veliki terminator...
  Raspao atom odjednom,
  I glavom o zid!
  Zoya ga je u ofanzivi uzela i bacila golim prstima, nešto što je odnijelo krov.
  I kako peva:
  - Slava kosmičkim daljinama!
  I opet su njeni mačevi rasjekli neprijatelje na sitne krhotine i komade pocijepanog mesa.
  I ovdje u Avgustinovom pokretu. Kako mlati fašiste. I komadi krvavog mesa lete na sve strane.
  A i djevojka bosa će se prepustiti pulsaru i lajati:
  - Ja sam velika lepotica! Koju svi vole!
  I ovdje je Svetlana u pokretu. Također će osloboditi munje iz pupka. A pulsar će bosom nogom baciti fašiste. A njeni mačevi su, pa, samo dželati.
  Tada djevojka cvrkuće:
  - Slava otadžbini!
  Nataša je u ludilu. Napada Švabe. On ih usitnjava i golim petama baca vatrene mehuriće.
  I peva u sebi:
  - Slava našem domu!
  Takođe je ispustila snop energije iz svog pupka.
  Zoja vodi mlin sa mačevima. Sasječe gomilu fašista. A onda ga baci na neprijatelja kao gole nožne prste. I raspršuje protivnike na sve strane.
  Onda će pevati:
  - Slava ruskim carevima!
  Evo Augustina u žestokom napadu. Seče protivnike. A onda će njena bosa noga baciti munje... I pulsar će izletjeti iz njenog golog pupka. I rastjerati Hitlerove tjelohranitelje.
  Nakon čega je crvenokosa djevojka zapjevala:
  - Ne možete očekivati milost od mene!
  Svetlana je takođe u ofanzivi... Ona seče svoje protivnike i uništava ih. Baca munje iz pupka. A vaši goli prsti blistaju cijelim slapovima energetskih tokova.
  I pevaće u sebi:
  - Velika mi slava,
  Kul sam od majmuna!
  Nataša je takođe u ofanzivi... Kao da seče mačevima. I bosih nogu će pokrenuti ubistvenu stvar. I evo munje iz pupka.
  Nakon čega djevojka zareža:
  - Za slavu otadžbine!
  Zoya ide sledeća. Takođe uništava neprijatelje. Bljuje munje iza njegovih usta. Izbacuje ugruške energije iz pupka. I urla u sebi:
  - Ja sam šampion u bacanju!
  I vrti se bosim nogama.
  Sljedeći Augustin u ofanzivi. Udara fašiste mačevima i isječe ih na sitnu salatu. I baca bose noge kao pulsar. Pa čak i dve munje iz pupka... I desetak fašista je sprženo na licu mesta!
  Ratnik će pjevati:
  - U ime Majke Drage!
  I opet bosih nogu kao da te udari pulsar!
  A onda Svetlana kreće u ofanzivu. Ovo je vrsta devojke koja ne može biti kul. Ova ratnica će to uzeti i bosim nogama baciti munje. I mjehurići uništenja će izletjeti iz pupka. A ovako ratnik viče:
  - Palo mi je na pamet da djetlić ima dleto!
  Natasha je u pokretu. Okrenulo se i sasječeno je desetak fašista. A djevojka je golim nožnim prstima pustila proizvod uništenja. Iz pupka je bio slap munja, a ona je pevala:
  - Moj vječni, najveći kralj na svijetu!
  I pulsar je poleteo sa devojčine gole pete.
  Zoja se nastavila kretati. Uzela je mačeve i posekla. Slomila je svoje neprijatelje i namignula svojim safirnim očima. A iz pupka stub energije. I bosim nogama pulsari istrebljenja.
  A kako će pevati:
  - Biću šampion!
  A onda u Avgustinovom pokretu... Njeni mačevi su poput mlinskih oštrica. Seče se bez oklijevanja. A iz pupka lete oštre strele od magične vatre. A bose noge djevojke daju takve darove uništenja.
  I sama crvenokosa urla:
  - Veliko prvenstvo!
  Svetlana takođe nije poklon. Uzela ga je i bosim nogama bacila krhotine razbijenog stakla. I dva tuceta fašista su pali mrtvi. I kako će ispaliti čitav niz iz pupka. I bez problema će pokositi sve fašiste.
  I namigujući primjećuje:
  - Ja sam veliki san!
  Nataša će čarobnim mačevima okrenuti trostruki mlin. Uzet će ga i golim prstima bacati poklone. I golom petom vatreni će dati nekoliko mehurića...
  A od pupka je cijela kaskada munja.
  Onda će pevati:
  - Laserski mač,
  On želi da poseče svoje neprijatelje!
  Zoya je u divljoj ofanzivi. A njeni mačevi su zaista dijamantske bušilice. I zgnječe Švabe kao školjku od sto funti. Ali kada su uzeli devojčicu bose noge i bacili nešto krvavo.
  A onda je to preuzelo i eksplodiralo.
  Zoja je urlala:
  - Mi smo novi šampioni!
  A evo i Augustina u pokretu. Kako sabija svoje neprijatelje. I zamasi njenih mačeva su posjekli sve.
  I bosih nogu lete razni darovi smrti.
  A Augustin je pjevao:
  - Moja sveta munja!
  I vatra joj izlazi iz usta!
  I evo Svetlane je u pokretu. Takođe je kao da je oslobodila dar ubilačke moći iz svog pupka.
  Tada je devojka zapevala:
  - Ja sam apsolutni šampion!
  I uzela bose noge i poslala pulsar. I paklena vatra joj je izletjela iz grla. A sada je gola peta ustupila mjesto mjehurićima.
  A iz pupka dolazi smrtonosna i ubilačka munja.
  Nataša je takođe koristila mačeve. Isjekla je mnogo fašista. I kako će se osloboditi iz pupka kao munja. I razmrljaće Firerove telohranitelje na male komadiće.
  Nakon toga će pjevati:
  - Za otadžbinu i slobodu do kraja!
  I nešto apsolutno ubitačno će sići s tvojih golih nožnih prstiju.
  Zoja, napadajući neprijatelje, pokazujući zube, urlala je:
  - Divlja posada! Razbijte neprijatelja!
  A i ovo će baciti bosih nogu. I takvi su ubilački rafali dolazili iz pupka.
  Djevojka je rekla:
  - Velika sramota!
  A onda se preselio i Augustin. Takođe je blistala smaragdnim očima. I gomila munja je ispala iz njenog pupka. I bacila se golim prstima na neprijatelja.
  I udarila je svojim mačevima, vičući:
  - Viši sam od svih svetskih šampiona!
  A onda Svetlana napada. Pa on sve mlati i siječe. I ona je tako cool i razigrana djevojka. Tu je i bukvalno rafal mitraljeza koji dolazi iz pupka. I srušio je mnogo fašista. A bosa stopala izbacuje takve ugruške energije u potocima.
  Ratnik je pevao:
  - Cilj je blizu!
  I skupio snagu za bacanje!
  Pa, konačno, četvorica su upala u Hitlerovu kancelariju. Pobio sve njegove čuvare. I sam fašista broj jedan je izvučen ispod kreveta.
  Hitler je progunđao:
  - Daću Poljsku!
  Natasha je sarkastično upitala:
  - Ili možda Kavkaz?
  Firer je zaurlao:
  - Da, bar dva Kavkaza, samo nemoj da ubiješ!
  Devojke su u glas odgovorile:
  - Poljubi nam noge!
  Hitler je, stenjajući, tek napunio šezdeset osam godina, puzao na koljenima i ljubio gole, okrugle pete djevojčica. Nasmejali su se i smejali.
  Firer je tri puta poljubio prašnjavi i krvavi taban svake djevojke.
  Nakon čega je Nataša uzela Hitlerovu desnu ruku golim prstima, Zoja je uhvatila Hitlerovu levu ruku, takođe bosom nogom. Augustina i Svetlana su golim prstima uhvatile Firera za gležnjeve.
  Nakon čega će djevojke povući najvećeg zločinca svih vremena i naroda na sve strane, i uzeti ga, rastrgnuti.
  I Hitleru su otkinute ruke i noge, a od šoka bola, vladar zmajeva je umro na licu mjesta.
  Ta osveta je pronašla ubicu i najvećeg dželata u svjetskoj istoriji.
  Tu se bajka završava, iako je na ovoj planeti postala prava noćna mora, i bravo za one koji su slušali!
  
  
  VJEŠTICE PROTIV HITLERA
  Godine 1941. Hitler je, nakon što je zauzeo ostrvo Krit, promijenio mišljenje o odlasku u SSSR. Činjenica da Staljin nije napao Njemačku tokom napada na Jugoslaviju uvjerila je Firera da nema planova da ga napadne sa istoka.
  Osim toga, slutnje su sugerirale da na istoku neće biti lake pobjede i bolje je ne ići tamo.
  Fricovi su ojačali Rommelovu grupu i uspjeli su uvjeriti Tursku da pusti trupe na Bliski istok. Britanci su potpuno poraženi u Egiptu i protjerani iz Iraka i Bliskog istoka. Ubrzo je Franko pristao na zauzimanje Gibraltara.
  Nakon toga Nijemci više nisu mogli prebacivati trupe u Afriku, i dalje na Bliski istok.
  Indija je pala. A onda je, bez ikakvih problema, Crni kontinent zauzet za samo šest mjeseci. A kulminacija je bio napad na Britaniju i iskrcavanje trupa u metropolu u novembru 1942.
  U roku od dvije sedmice Engleska je pala. I Švabe su konačno stekle uporište na istočnoj hemisferi.
  Ali rat sa Sjedinjenim Državama se i dalje nastavio. I to se oteglo zbog udaljenosti od okeana i poteškoća u transportu trupa.
  Oslanjajući se na resurse Afrike, velikih dijelova Azije i Australije, Nijemci grade veliku mornaricu. Oni zajedno sa Japanom vode podmornički rat.
  Četrdeset treća i četrdeset četiri godine provedene su u borbama na moru. Island i Grenland su zarobljeni. A 1945. godine, već posjedujući tenkove serije "E", Nijemci su se iskrcali u Kanadu i koncentrirali svoje snage u Argentini.
  To su bili njihovi planovi. Iako je nedostatak komunikacije otežavao napad na Sjedinjene Države.
  Ali do septembra veći dio Kanade je zarobljen.
  I njemačke i japanske trupe ušle su u sjeverne regije Sjedinjenih Država.
  Ali onda su Fritzove dočekale četiri djevojke.
  Monika, Lija, Gertruda i Anđelina.
  U bitku su ušle četiri lepotice. Monika, Lea, Gertruda su plavuše, a Anđelina je crvenokosa.
  I neka djevojke unište ogromnu vojsku Trećeg Rajha.
  Pucaju na sebe iz mitraljeza.
  Ovdje Monika baca granatu bosom nogom i pjeva:
  - Slava mojoj snazi! Svi su pokošeni!
  Leia se okreće. On takođe kosi neprijatelje rafalom i cvili na sve strane svojih pluća:
  - Moja vojska je jaka!
  I bosom nogom baca dar smrti.
  Vatrena ili crvenokosa Angelina golim nožnim prstima lansira dar smrti i škripi:
  - Moja pobeda!
  I on se takođe okreće!
  Tada Gertruda bosom nogom udari dar smrti i zaglušno zavija:
  - Ja sam šampion!
  I opet će pokrenuti ubilački rafal.
  Monika ponovo puca na fašističku hordu i peva:
  - Slava mom svetu!
  I golim nožnim prstima baca ubilački dar smrti, razbija svoje protivnike.
  Leia takođe puca. Ona je veoma britka devojka. A bose noge su kao bacanje granata na neprijatelja.
  A djevojka urla:
  - Ja sam hiper-ratnik SAD!
  Sljedeća Angelina puca. On to radi veoma precizno. I ubistveni poklon leti sa njenih golih nožnih prstiju.
  A lijepa djevojka urla:
  - Biću apsolutni šampion sveta!
  A kako će ratnik pokazati svoj dugi jezik!
  A onda je Gertruda pokušala. I kao što red daje. A onda će golim nožnim prstima baciti dar smrti.
  I razbacuje sve protivnike u komade mesa.
  Tako da četiri djevojke aktivno rade. Pritisak neprijateljske vojske očigledno je na izmaku.
  Iako ne, pojavljuju se strašni tenkovi, serija E. Pa, djevojke ih čekaju.
  Monika baci bombu bosom nogom i zaškripi:
  - Borićemo se u svemiru!
  A od njene gole pete dar smrti odbio se od gusjenice E-50. Ovaj automobil je oštećen i zaustavljen.
  Ratnik viče:
  - Super!
  Sljedeća je Leia u borbi. Takođe bosonog, kao da bacaš dar smrti. Slomiti neprijatelja. I rezervoar je postao tesan.
  I ratnik urla:
  - Ja sam devojka u bikiniju!
  Angelina se bori. I bosom nogom baca granatu na E-75, a nemačkom vampiru je teško.
  I ratnik će zacviliti:
  - Ja sam taj koji će pokazati super klasu!
  A Gertruda se svađa. Ona je takođe ratnik koji ne poznaje sažaljenje ni sumnju.
  Ljepotica ga je uzela i zacvilila:
  - Velika regata!
  I ubilačka granata poletjela je sa bose noge.
  Monika ponovo puca i cvili:
  - Akrobatika i posada!
  Njen goli ud će također uzeti i mlaz smrti će baciti. I rasturiće sve neprijatelje.
  Nakon čega ratnik brblja:
  - Ja sam super devojka!
  A Leja je prava heroina u borbi. I udariće svoje neprijatelje. I bosom nogom će baciti granatu, i uzeti masu neprijatelja i rastrgati ih. A onda vikne:
  - Ja sam ona devojka koja je Supermen!
  A u borbi, Angelina, također bosom nogom, baca dar smrti. Rastrgat će neprijatelja na komade i zapjevati:
  - Ja sam pakleni demon!
  I pogodiće neprijatelja rafalom.
  Ali Gertruda je u lopti. Puca u sebe bez ikakve ceremonije ili predrasuda. I on će ga uzeti, lansirati dar uništenja golim nožnim prstima i raskomadati svoje neprijatelje. Da li je ovo veoma borbeno?
  Četiri djevojke su se borile kao vitezovi ili anđeli. Ali svemu postoji granica. I tako su se ratnici povukli...
  Jesen i zima 1945. protekle su u tvrdoglavim borbama. Snage su bile nejednake. Nijemci tenkovi E serije su previše jači od Shermana, pa čak i od malobrojnih Pershinga. A mlaznoj avijaciji nema premca. Čak su se počele pojavljivati i diskoteke, potpuno neranjive na bilo kakvo malokalibarsko oružje.
  Dakle, Sjedinjene Države postepeno su zarobljene od strane raznih vrsta stranih divizija Trećeg Rajha.
  Veliki dio Amerike je preplavljen tokom jeseni i zime. Plus i pobune na jugu Sjedinjenih Država, i izdaja generala njemačkih korijena. A također i nesumnjivu superiornost novih mitraljeza, pa čak i podzemnih tenkova Wehrmachta.
  A u proljeće aprila 1946., nakon što je horda Trećeg Rajha opkolila i zauzela Washington i New York, Sjedinjene Države su kapitulirale.
  Tako je okrenuta još jedna stranica rata.
  Ali u maju 1947. počela je još jedna bitka, ovoga puta sa Japanom.
  I kampanja protiv SSSR-a je ponovo odložena.
  A sada četiri djevojke iz SAD-a nisu odustale i ponovo se bore protiv neprijatelja.
  Ljeto 1947. i vrućina, ratnici u bikiniju. I bore se sami sa sobom.
  Monika baci bombu bosom nogom i zaškripi:
  - Ja sam terminator!
  I on se okreće.
  Leia takođe šutira, i to veoma precizno. I opet njene bose noge nešto bacaju. I uništavaju.
  A djevojka vrišti:
  - Borbeni akrobatik!
  Zatim, Angelina puca. Slomiti protivnike. Nokautira ih u gomilama. A njeni goli prsti ponovo bacaju nešto brutalno ubitačno.
  Ratnik viče:
  - Ja sam čelična kandža!
  A Gertruda se upuca i pokosi svoje neprijatelje. Nakon čega bosom nogom baca dar smrti i promrmlja:
  - Vojne teme i matematika!
  I opet će sve uzeti i pokositi do ludila!
  Da, četvorica se bore. Ali snage su nejednake. Novi tenkovi serije E-50 U, gušćeg rasporeda, manje od dva metra visine, 170 bočnih oklopa, 250 milimetara čela i težine od šezdeset pet tona sa motorom od 1800 konjskih snaga.
  Japanci tome ne mogu odoljeti. Kao i protiv ME-462, koji bez ikakve ceremonije uništava sve neprijateljske avione kao koloboke.
  I naprotiv, postoje i leteći diskovi. I sve pokvare.
  Ukratko, za šest mjeseci Japan je u potpunosti poražen i sve njegove kolonije su zarobljene.
  Pa, to se dogodilo. Firer je ubrzo osvojio sve zemlje svijeta osim SSSR-a.
  Do sada je sve bilo manje-više mirno. Ali tada je Staljin umro, a vlast je preuzeo Nikita Hruščov. I odnosi sa Trećim Rajhom su se ponovo zakomplikovali.
  Da ne spominjemo da je SSSR razvijao nuklearno oružje. A održan je i dvadeseti kongres koji je osudio dosadašnju politiku.
  A 22. juna 1956. Treći Rajh je, po naređenju već sredovečnog, ali veoma agresivnog Hitlera, krenuo u invaziju. Njegova horda je očekivala brzu pobjedu, ali ga je čekalo neočekivano iznenađenje!
  Ne samo četiri američke djevojke, već i četiri ruske ljepotice i vještice krenule su u borbu protiv hordi Wehrmachta. I postoji čitava grupa devojaka u različitim rodovima vojske, a sve su i veštice!
  
  NAPOLEON SIN-SIN-SIN ALEKSANDRA PRVI
  Napoleon nije otišao u Rusiju i uglavnom se oženio mlađom sestrom Aleksandra Prvog. To je dovelo do nekih promjena u historiji.
  Prvo se carska Rusija borila protiv Austrije i zauzela Galiciju. Drugo, Francuska je organizovala Italiju i tamo postavila Napoleonovog sina i rusku princezu.
  A onda su Rusija i Francuska osvojile i podijelile Tursku.
  Tada je, zajedničkim naporima, osvojena Britanija. Španske kolonije su konačno postale francuske, kao i većina Afrike. A onda su Indija i Iran bili zauzeti!
  Nakon smrti Aleksandra Prvog i abdikacije Konstantina, dogodio se državni udar, a četrnaestogodišnji rimski cezar Napoleon II uzdignut je na ruski tron. A nakon Napoleonove smrti 1836. godine, Napoleon II je postao vladar Francuske i cijele Evrope i mnogih kolonija.
  Pojavilo se i nastavilo da se širi jedna super-imperija. Napoleon II je kasnije osvojio Kinu i Indokinu i cijelu Afriku. I Australija i Kanada. A umro je 1879. u dobi od skoro šezdeset osam godina.
  Tada je Napoleon III naslijedio prijestolje. Hteo je i da se bori. Ali u cijelom svijetu samo je teritorija Sjedinjenih Država ostala neosvojena od Francuske!
  I Napoleon III je započeo rat sa Amerikom 1890. Poslednja zemlja koja nije bila u vlasništvu Francuske.
  I ogromna vojska od pet miliona vojnika iz cijelog svijeta ušla je na teritoriju SAD-a.
  Snage bi bile nejednake. Ali Amerikanci su se borili protiv Napoleona III veoma herojski.
  Naročito četiri djevojke: Monika, Lija, Gertruda, Ana! I borile su se kao kobre i heroine.
  Monika je sjekla oštre metalne diskove mačevima i golim prstima. I probijao protivnike.
  A ratnik je pevao:
  - Slava Americi!
  Leja se takođe borila sa stranom vojskom mačevima i agresivno siktala:
  -Slava najboljoj zemlji na svetu!
  I bosim nogama je lansirao ubojicu.
  Gertruda se borila sa ogromnom vojskom, takođe bosih nogu, bacajući veoma oštre igle i udarajući neprijatelje.
  Na to je djevojka zacvilila:
  - Ja sam borac takve klase da je super!
  Ana se takođe borila, bosim nogama bacala ubilačke poklone.
  I vrisnula je:
  - Imamo sjajna dostignuća!
  Ali koliko god se ova četvorica borila, pa čak i herojski, nadmoćne snage Francuza su ih ipak porazile.
  Djevojčice su zarobljene. Tamo su ih svukli i brutalno mučili. Vrtili su ruke na stalku, tukli ih bičem i vrelom žicom. Vatrom su spalili svoje gole tabane i nanijeli vruće gvožđe na gole pete. Ali djevojke nikada nisu priznale novu vladavinu Napoleona III.
  Nakon toga su, gotovo goli, poslani na rad u kamenolome. I Amerika je postala nova francuska provincija.
  Kada je Napoleon III umro 1903. u dobi od šezdeset osam godina, Napoleon IV je postao car. Njegov dolazak označio je novu vladavinu. Jačanje uloge parlamenta i smanjenje uticaja plemstva. Postepeno je svjetska imperija postala demokratskija.
  A 1917. prvi čovjek je poletio u svemir. Tako je otvorena era astronautike.
  Godine 1922. ljudi su letjeli na Mjesec. I 1933. na Mars. I do 1950. godine posjetili su sve planete Sunčevog sistema. Ali 2000. godine počeo je prvi let do zvijezda, čitava svemirska ekspedicija. Ovo je AI samo zbog jednog braka Napoleona Bonapartea sa ruskom princezom.
  Kako sudbina čitavog čovečanstva zavisi od najmanje šanse.
  
  INTERVJUI PROTIV KINE
  ANOTATION
  Oleg Rybačenko i Margarita Koršunova preselili su se u Sibir u sedamnaestom veku, gde su ušli u rat sa Kineskom imperijom pod kontrolom dinastije Mandžu. Besmrtni stranci menjaju tok istorije, ne samo u Kini.
  Rat bjesni kao uragan
  Dečak se bori sa velikom vojskom...
  Presijecamo bijesnu maglu
  Iako je ponekad čak i preteško!
  
  Neprijatelj je veoma bijesno jak,
  Kontinuirana lavina dolazi...
  Pod šuštanjem sjajnih grimiznih barjaka koji jure,
  Ali mi ćemo, vjerujem, pobijediti u bitci u maju!
  
  Nemojte misliti da možemo biti poraženi,
  Mi smo veliki Boziji ratnici...
  I neće se prekinuti, znam nit života,
  Iako ponekad zna biti veoma strog!
  
  Upoznajte veličinu Rusije u ovome:
  Verujte mi, domovina je vrednija od svega...
  I biće veoma jaka ruska kuća,
  I udari podlog fašistu u lice!
  
  Ne vjerujte, Horda neće slomiti Rusiju,
  Što te ne baci na koljena...
  Bori se bez ustezanja, ne boj se,
  U ime nove generacije!
  
  Za kuću Rusije, za njene plastove sijena,
  Borićemo se veoma teško...
  Beskonačan san će se ostvariti,
  Ti nisi ratnik sa dušom klauna!
  
  Evo ti, dečko koji se kune na vernost otadžbini,
  Postanite ratnik velikog Svaroga...
  Ne, ne možeš graditi sreću na krvi,
  Kad nema Boga u Isusovom srcu!
  
  Možemo postići nove načine,
  Veličina zemlje koja cveta...
  I ubij čudovište sa očima,
  Tako da će planeta uskoro postati raj!
  . POGLAVLJE br. 1
  Dečak i devojčica, kao i četiri veštice, završili su u južnom Sibiru i odbili navalu Kineza. Bio je to malo poznat rat kada su Mandžuri bili na vlasti u Kini i aktivno su se širili u različitim regionima Azije.
  I tako su napali Ruse u regionu Tibeta. A prava priča je da su uspeli da zauzmu deo teritorije. Štaviše, Rusija je u tom trenutku bila oslabljena seljaštvom i kozačkim ratom Stenke Razina. I trupe bi morale biti prebačene na veoma velike udaljenosti.
  Ali besmrtni dječak i djevojčica i četiri Terminatorske djevojke pritekli su u pomoć ruskoj tvrđavi.
  Ogromna kineska vojska upala je u novoizgrađenu rusku tvrđavu. A snage su bile očigledno nejednake.
  Rusa ima samo hiljadu, a Kineza dvesta hiljada. I činilo se kao da nema nikakve šanse da se odupre.
  Ali šest klasnih ratnika su super spremni za borbu.
  Oleg Rybačenko na zidu. Besmrtni dječak, star oko dvanaest godina, golim prstima baca igle. I pogađa Kineze koji su napredovali. Desetak odjednom.
  Margarita baca igle golim prstima. Djevojka uništava svoje protivnike i škripi:
  - Moja velika moć!
  I bori se hrabro.
  Nataša takođe baca snažan bumerang golim prstima. Kako lomi protivnike i škripi:
  - U ime velike slave!
  Tada Zoya siječe Kineze mačevima, a istovremeno bosim nogama baca igle s otrovom. I peva u sebi:
  - U prostranstvima Rusije,
  Možemo spasiti svakoga!
  I opet mačevi padaju na protivnike. A ako i poseku, onda bez imalo sažaljenja.
  Ali kada je Aurora počela uništavati i bacati bumerange golim prstima, bilo je to potpuno uništenje. I ubijeni Kinezi padaju pod udarcima crvenog đavola.
  A djevojka urla:
  - Sve ću smrskati i rastrgati!
  I sa oba mača će uzeti i poseći!
  A oštar i prodoran disk leti iz njene gole pete. Ovo je generalno devojka totalne smrti.
  A evo i Svetlane u odlučujućoj borbi. Mučimo Kineze i isjecimo ih mačevima na male komadiće.
  Djevojčica je zavrtela leptira, a sedam ratnika Nebeskog carstva je usmrćeno.
  A onda oštre, otrovne iglice lete sa golih prstiju. I udarili su Kineze.
  Oleg Rybachenko se bori sa žutim ratnicima. Njegovi mačevi bljeskaju kao propeler.
  Dečak sa guštom peva:
  - Biću najjači šampion sveta,
  Pobedićemo Ameriku, Kinu!
  I opet dječak baca oštre igre golim prstima dječjih nogu. I dva tuceta mrtvih Kineza pada odjednom.
  Ovo je bitka. U stvarnoj istoriji, carska Rusija iz predpetrinskih vremena izgubila je dio svoje teritorije. Ali ovdje se ruski vitezovi bore i neće popustiti.
  Oleg Rybachenko se bori i pjeva:
  - Ali mi smo vitezovi puni ruskog duha,
  Dželati nikada neće čuti naše prigušeno jecanje!
  I opet dječak baca vrlo oštre, i sa jakim otrovom, koji su skuvale vještice, vrlo tanke iglice!
  Djevojka Margarita je pored njega. I njene noge bacaju takve smrtonosne igle. I njihove ruke sjeku napadajuće Kineze. Ratnik uništava svoje protivnike i pjeva:
  - Tako sam kul, kao demon svih zemalja...
  Dima, Dima, Bilane! Dima, Dima Bilan!
  Gospodaru svih zemalja!
  Nataša takođe secka Kineze i peva:
  - U večernju zoru, nećemo dozvoliti sotoni da pobedi!
  A i ubilačke igle lete sa njenih bosih nogu.
  Zatim Zoya uništava neprijatelje. I čini se da vibracije kolosalne energije izviru iz ove djevojke.
  A bumerangi i oštre igle lete sa bosih nogu lepotice.
  Ratnici škripe:
  - Ja sam veliki bosonogi san i lepotica!
  I opet će baciti nešto izuzetno smrtonosno na svoje protivnike.
  Ali kada Aurora vodi mlin i sabija Kineze, onda je to akrobatika uništenja.
  A onda crvenokosa golim prstima baca igle za pirsing. I mrtvi žuti ratnici padaju.
  Ali kada Svetlana udari. A pritom joj iz golih nogu poleti čitava gomila igala koje sve probadaju i ubijaju.
  A ratnici ciče:
  - Pa, dobro, dobro - fašista će dobiti pare!
  A njene bose noge ponovo će zadati ubistveni udarac Kinezima.
  Nataša je, seckajući žute ratnike mačevima, primetila:
  - Sa nacistima je bilo i lakše i teže!
  Svetlana je, nakon što je vodila mlin, primetila:
  - A sa nama devojkama je uvek lako!
  Aurora je ponovila tehniku ventilatora i promrmljala:
  - Sa mnom ti uopšte neće biti dosadno!
  I smrtonosni žalac leti sa njenih bosih nogu.
  A Zoja ga samo uzme i zacvili:
  - Nismo mi bubašvabe, mi smo devojke velike slave!
  I opet će nešto izletjeti iz njenih bosih nogu i pogoditi neprijatelja.
  Devojke su savesno prihvatile posao.
  Ova tvrđava je gotovo jedino rusko uporište u ovoj oblasti. U izgradnji je još nekoliko gradova. Dobro je da se Kinezi nisu mešali u Amur. Ali u stvarnoj istoriji, Rusija je izgubila deo svoje teritorije. Veoma agresivna dinastija na vlasti u Kini. Međutim, djevojke su ono što Luciferove pukove može pokrenuti u bijeg.
  Oleg Rybačenko sabija Kineze. I u isto vrijeme dječak pjeva:
  - Biće to najviša klasa...
  A onda bumerang koji je bacila dječakova bosa noga poleti i vrisne:
  - Dikobraz će sve iseckati!
  Margarita je takođe bacila na neprijatelja ono što znači ubistvo. Zdrobila ga je na komade i zacvilila:
  - Ja sam bosonogi san i velika lepotica!
  A njena noga baca divlje diskove.
  Sledeća u bitci je Nataša. I takođe baca nešto na neprijatelja što cepa njegove protivnike.
  I to čini izuzetno pametno.
  A njene bose noge izbacuju dalje, smrtonosne igle.
  Sljedeća je Zoya u borbi. I baca razne kukaste krstove i bumerange na neprijatelja.
  I kosi neprijatelja.
  Nakon čega kaže:
  - Slava dobrom kralju!
  Ali Aurora je u borbi. On takođe uništava neprijatelje iz Kine. A ako baci, bacit će smrtonosnom silom.
  A pritom će pjevati:
  - Da, u ime Ruske Zemlje!
  A optužbe za ubistvo također se raspršuju s njenih bosih nogu.
  Svetlana takođe ne izneverava neprijatelja. A sa njenih bosih nogu leti nešto što donosi očiglednu smrt.
  I ratnik pjeva:
  - Nikada nećemo pokleknuti! Nevolja neće doći u Rusiju!
  I opet će Kinezi biti uvrijeđeni. I on će ga iseckati bez ceremonije.
  Šest ratnika i ratnika teško su udarili. I sječe neprijatelja i baca ih bosim nogama.
  Oleg Rybachenko, sjeckajući Kineze, pjevao je:
  - Zvjezdani borac, uzalud ti trubi -
  Daleka je tvoja zemlja u sumnjivom sjaju...
  Plamen bitke drhti između redova -
  U jednostranoj igri bez pravila!
  I još jedan bumerang leti s dječakovih bosih nogu, prerezujući grkljane cijelom desetinu Kineza.
  Dječak je, kao što vidimo, borac.
  I Margarita je takođe u borbi. I tako funkcionišu njene bose noge. Ona bez ikakve sumnje uništava neprijatelje na izuzetno kul način.
  A njeni mačevi su poput dželata.
  Ratnik škripi:
  - Neka bude slava!
  Nataša takođe puca bosim nogama i baca nešto smrtonosno. I u isto vrijeme aktivno seče mačevima.
  Istovremeno se oglašava zvučnim signalom:
  - Moja pratnja je vladina posada!
  Sljedeća u bitci je Zoya. Takođe đavo najvišeg nivoa uništenja. Kako nacrtati leptira sa mačevima. A onda će ga uzeti i bosim nogama baciti destruktivne elemente.
  Nakon čega zavija:
  - Vojska se raduje - napreduje!
  I čitav niz pokošenih kineskih vodopada.
  Devojka peva u sebi:
  - Zoja voli da ubija! O, ova Zoya!
  Evo Aurore u brzom napadu. Tačnije, agresivna odbrana. I uz pomoć bosih nogu nokautira neprijatelje.
  I istovremeno pišti. A kada njene sablje prođu kao oštrice kultivatora, tri tuceta Kineza će biti raskomadana!
  A Aurora vrišti:
  - Slatki akordi, ruska zastava je veoma ponosna!
  A sada njena gola peta udara kineskog generala u bradu. Uzeće ga i pasti.
  Zoya je agresivna u borbi. On seče svoje neprijatelje i vrišti:
  - Sumnjaćemo i pobiti sve!
  A takvi bodeži lete s bosih nogu.
  Svetlana takođe nikoga ne izneverava. I uništava svoje neprijatelje kao kosa koja kosi travu. Kinezi padaju.
  Djevojka vrišti:
  - Luda igla! Izlazi iz dvorišta!
  Oleg Rybachenko će udarcima svojih mačeva odsjeći gomilu žutih ratnika. A onda će bosim nogama baciti zvijezdu i viknuti:
  - Moja vojska je najjača!
  Terminator dječak je viđen na samom vrhuncu uništavanja neprijatelja. I djeluje sa ogromnom strašću.
  I još jedan dar smrti odleti sa njegovih golih nožnih prstiju. I kako to obuzima Kineze koji se penju na zid.
  Žuti ratnici su fanatici. Već su bile nagomilane čitave gomile leševa. I nastavljaju da se penju i penju i penju!
  Ali dječak i djevojčica su jednostavno oličenje ubilačke moći. A kada seku, prskanje krvi lete na sve strane i veoma daleko.
  Oleg Rybachenko je pjevao:
  - Slavljen je podvig junaštva,
  Mi smo osvajači planeta!
  Margarita, ova nemirna devojka je pevala:
  - Nećemo stati ni na trenutak.
  Čuje se nečiji prigušeni vrisak!
  A i destruktivne i ubilačke igle lete sa djevojčinih bosih nogu. Udaraju Kineze kao snopove pšenice. Da, djevojka Margarita je pravi terminator.
  Nataša je, seckajući Kineze, pevala:
  - A devojka, gnječeći žute, mislila je
  da je dobro živeti, i da se lepo živi!
  Nakon toga igle ponovo lete sa njenih bosih nogu.
  Zoja je sabljama držala mlin i cvilila:
  - Pobiću sve svoje neprijatelje, i verujte mi, ne šalim se!
  I noge ratnika lansirale su nekoliko zvijezda.
  A lepotica je pevala:
  - Ratni čin - pogodio sam novčić!
  Aurora je, seckajući bez nepotrebnih emocija, rekla:
  - Očekuje nas veliki uspeh! Vjerujte, ne postaje hladnije!
  I baš kao sa bosim nogama, ono što ubija počeće.
  Onda zacvili:
  - Ja sam prokleta kobra!
  Svetlana ne daje milosti Kinezima. I uništava ih kao da su mravi. I u isto vreme peva:
  - Smeće neće imati šanse,
  Skloni noge brzo!
  A sad joj opet s golih prstiju lete ubilački pokloni. Tako kul žena!
  I on takođe urla:
  - Biće naše pobede u svetom ratu!
  Oleg Rybachenko postaje sve aktivniji. I seče s obje ruke, pa čak i lulu uzeo u usta i pljuje igle na Kineze. Uništava neprijatelje i škripi u sebi:
  - Ovo je naša pobeda -
  Punom brzinom napred i približavamo se!
  I opet dječak terminator seče. A istovremeno će se odreći onoga što ubija bez sažaljenja.
  Margarita je takođe u borbi. Očajna djevojka. A ako bosom nogom lansira bumerang, onda je ovo ni manje ni više nego desetak oborenih Kineza.
  Nakon čega će djevojka pjevati:
  - O, veliki mi je helikopter,
  Pa srce mi peva od sreće!
  I zvijezda ubica poleti sa djevojčinih golih peta. Da, ovo je ljepotica najvišeg akrobatika. I smrt sije desno i lijevo.
  Natasha takođe istrebljuje Kineze na sve moguće načine.
  I u isto vreme peva:
  - Škripa, škripa, škripa...
  Oliver je pronašao Twist!
  A smrtonosni poklon poleti sa njenih bosih nogu.
  Pa se Zoja izvukla... Uzela ga je i pljunula na neprijatelja iz cijevi. Zatim je svojim mačevima nasjekla mlin. Tada su njene bose noge uzele i pokrenule paklenu prezentaciju smrti.
  I Kinezi su pali. Kao da ih je lizao bacač plamena.
  A Aurora je u bitci. Takođe brza devojka. I crvena smrt, i pakleni gorući zrak. I on će ga uzeti i početi ga sjeckati.
  Ne, ništa ovo ne može zaustaviti.
  Čak i Miš tenk.
  Dakle, Aurora ubija Kineze. Što je izuzetno cool i sa ludom simbolikom i mačem.
  I mačevi crvene harpije neće stati ni na trenutak.
  U isto vrijeme, Aurora škripi:
  - Moja domovina je domovina komunizma!
  A takođe i iz njenih bosih nogu, kao da je izletelo nešto izuzetno smrtonosno.
  I opet je djevojka trudna.
  A onda se Aurora prisjetila kako se u jednoj od alternativnih priča zaista potukla s "Mišom". Tada su saveznici zaključili primirje sa Trećim Rajhom, a Nemci su, iskoristivši nedostatak bombardovanja, pustili Maus u proizvodnju.
  Da, ovi tenkovi su se zaista kretali kao životinje. I njihov napredak je bio užasan.
  Ali ne za Terminator devojke. Borili su se protiv nacista mirno i brzo u isto vrijeme.
  I pokazali su Kuzminu majku! I ratnici su se hrabro borili.
  A sada crvenokosa Aurora seče mačevima. I on će pokositi neprijatelje kao kultivator.
  Onda zacvili:
  - Ubijam sve!
  Svetlana takođe nije plaha u borbi. Kinezi se istrebljuju. I u isto vrijeme bosim nogama baca ono što sije smrt.
  I istovremeno vrišti:
  - Kosmička bravura -
  Biće velika serenada!
  I namigni neprijateljima!
  Nakon čega će pljunuti iz cijevi!
  A onda će se Oleg Rybačenko razići. I bacimo ne samo igle, nego i bumerange na Kineze nogama.
  Ovako je uhvaćen dečak terminator koji se brzo kreće.
  I u isto vreme peva:
  - Neprijatelji nas neće zaustaviti,
  Ako smo slabi, pomozite!
  I ne beži, ne beži...
  Samo da ne napred!
  I Oleg zviždi.
  A Margarita ga je uzela i golim nožnim prstima bacila nešto destruktivno i smrtno ubitačno. I pritom je pevala:
  - Ovo će biti poruka kobre!
  A djevojka će namignuti i cviliti!
  Nataša takođe nije pognuta u borbi. Uzela ga je i golim prstima bacila oštru svastiku. Probila se kroz masu Kineza i zacvilila:
  - Za moju domovinu!
  A tu je i Zoja u borbi. I takođe bosim nogama baca optužbe na svoje neprijatelje.
  I škripi golim zubima:
  - Ja sam takav ratnik, ja sam zaista terminator!
  Nakon toga djevojka udara mačevima. I cvili na sve strane.
  - Banzai!
  Devojka očigledno neće prestati da se bori. I rezati će bez nepotrebnih antimona.
  Aurora će se također baviti istrebljenjem. On uništava Kineze, bez ikakvog sarkazma. I žuti ratnici padaju, kao da su rastrgnuti na pola.
  A crvenokosa djevojka viče:
  - Plamen komunizma je nadvio svijet!
  I opet će ga uzeti i sjeći sa dva mača. I onda ispljune iz cijevi. I udariće neprijatelja.
  Da, Aurora je divna i sama po sebi savršena.
  Iako Svetlana nije ništa lošija. A Kineze je i prirodno premlatila i ubila.
  A njene bose noge bacaju darove uništenja na žute ratnike. Da, svi to rade na visokom talasu.
  Svetlana vrišti:
  - Bitka će biti krvava, sveta i pravedna!
  I opet joj je nešto ubojito palo s bose noge. A po Kinezima, kako će te udariti!
  Devojke su zaista otišle svojim putem. I ne iznevjeravaju me ni malo. Ovo su žene - žene svim ženama!
  Oleg Rybačenko je u snažnom napadu. Već su ubili hiljade Kineza. Napad ratnika ovog žutog carstva je oslabio.
  Oleg je zacvilio:
  - Najviša mera pobede!
  Margarita ga je uzela i golim prstima bacila nešto što je bilo smrtonosno i oštrije od britve.
  Tada je devojka zapevala:
  - Prkosimo olujama,
  Zašto i zašto?
  Živjeti u svijetu bez iznenađenja -
  Nemoguće za bilo koga!
  Margarita je ispljunula čitavu cijev na Kineze i nastavila:
  - Neka sreća ili neuspeh,
  I skakanje gore-dole!
  Samo ovako, a nikako drugačije -
  Samo ovako, a nikako drugačije...
  Živjelo iznenađenje!
  Iznenadjenje! Iznenadjenje!
  Živjelo iznenađenje!
  Iznenadjenje! Iznenadjenje!
  Živjelo iznenađenje!
  I samo gore - ni milimetar dole!
  Djevojka je pokazala prilično borbeno raspoloženje.
  Nataša je takođe u samom epicentru bitke. Kao da vulkan eruptira. I baca igle golim prstima. Udari protivnike. I ostavlja leševe iz njih.
  Nakon čega je djevojka zapjevala golih zuba:
  - Mi smo takvi terminatori, kao roboti iz snova, i velika lepotica!
  A sada djevojka seče mačevima. I to će nokautirati mnoge ljude.
  Zoya je takođe u jeku bitke. Bori se i pokazuje zube i urla:
  - Niko nas neće zaustaviti!
  A sa njenog bosog stopala jedan disk je prošao kroz Kineze. Koji je prerezao mnogo grla. I vojske nebeskog carstva bile su ugušene.
  A cure su sve više i više u prilici.
  Evo kako će Aurora lansirati nešto što seče metal. Posjeći će mnogo glava koje su se formirale u humke. I on će skočiti, poletjeti i uzeti ga, urlati:
  - Moje ime je moja pesnica!
  I opet maše dvije sablje, i iščupa utrobu Kinezima. Ali u isto vrijeme, nemojte se ni najmanje sramiti.
  A njene bose noge lansiraju ubojite bumerange. Koje su glave pokošene u redovima.
  Nakon čega crvenokosi ratnik cikne:
  - Nećemo biti u kablu!
  Neka je sreća na Zemlji!
  I još će uzeti iz tube svojim grimiznim ustima i pljuvačkom. I ratnici nebeskog carstva će pasti kao kul s brašnom.
  Tako se Svetlana pokazala u borbi...
  Svoje protivnike je bacila kipućom vodom. A oni opareni će to uzeti i vrištati vrlo divlje.
  Svetlana škripi:
  - Moje klanje!
  I bosom nogom će baciti par bumeranga. Sjeći će mnogo Kineza.
  I istisne mnogo leševa.
  Ovako rade gadovi.
  I oni su sami sebi sasjekli kinesko carstvo, bez nepotrebnih ceremonija. Ne, čak imaju poseban takt.
  Broj ubijenih Kineza se već kreće u desetinama hiljada. A cure se samo zabavljaju i poskakuju kao lopte.
  Oleg Rybachenko također pokazuje najsjajnije akrobatike koje možete zamisliti.
  A dječak seče sa dva mača tako da ruke i noge i glave lete na sve strane.
  Oleg viče:
  - Biće, verujem, naše odlučujuće pobede!
  Margarita je bosom nogom, bacivši razorni udar, potvrdila:
  - Da, biće!
  I cijela šestorica počela je još aktivnije sjeckati.
  . POGLAVLJE br. 2.
  Nakon što je gotovo cijela kineska vojska od dvije stotine hiljada uništena, šestorica ratnika krenula su dalje u dubine Nebeskog Carstva. Da sprečim Kineze da se vrate u ruske gradove u Sibiru.
  Tako su ratnici napali žute ratnike u najbližem velikom gradu.
  Oleg Rybačenko, sečeći žute borce i mašući oba mača, poviče:
  - Kao ruski carevi!
  I oštre igle su letjele s njegovih bosih nogu. Kineski lovci su pogođeni.
  Margarita, seckajući žute ratnike mačevima, uze ga i zapeva:
  - Sada stvaramo istoriju!
  A sa njenih bosih nogu igle su letjele na žute ratnike.
  Sljedeća je Nataša u borbi. On također baca darove smrti i cvili:
  - Budućnost je naša! Slava Velikoj Rusiji!
  A njeno boso, isklesano stopalo će ovo izbaciti strašnom snagom. I isjeći će Kineze u krvavu kašu.
  Zoya takođe očajnički hakuje. I razbila je kineskog generala na pola. I isekao mu kosti.
  Onda je zaurlala:
  - Za moju veliku pobedu!
  I bosih nogu ponovo će lansirati ubistveni poklon. I to će nokautirati mnogo kineskih boraca.
  Ali kada je Aurora u borbi, to je apsolutno zastrašujuće. Ona prepolovi kineske vojnike i bosim nogama baca ubilačke poklone. I tako uništava žutu vojsku.
  Ne, Aurora se zapravo zove crvena vještica. I ona je nepobediva.
  I smrtonosne igle lete sa njenih golih prstiju. Udaraju Kineze i oni se prevrću kao kul sa peskom.
  Aurora urla na vrh svojih pluća:
  - Rusi me poznaju,
  I oni to zovu odličnim!
  I opet ljepotica baca smrtonosnu iglu. A neprijatelj je prikovan kao buba.
  Aurora je grknula:
  - Možete sanjati, ali sanjarenje je loše!
  I opet djevojka udara kao bumerang.
  Da, ova crvenokosa je pojela više od kilograma soli u vojnim poslovima. Ako se vrši, onda se vrši.
  I opet je brza i vatrena djevojka u napadu.
  A onda je Svetlana željna borbe. I tako sve sječe i uništava. A njeni mačevi su poput blistavih munja.
  I igle lete s bosih nogu.
  Djevojka je zaurlala:
  - Moja velika snaga -
  Igrati se sa mnom je kao biti prijatelj sa krokodilom!
  Dječak Oleg Rybachenko je kao i uvijek u napadu. On je brz mungos. Seče i baca zvijezde na neprijatelja.
  I mladi ratnik viče:
  - Idemo u ofanzivu,
  Pobedićemo sve Kineze!
  A sada je dječak u napadu.
  A djevojka Margarita, u velikom uzbuđenju, slama žute trupe. A njeni goli prsti bacaju darove smrti.
  A djevojka urla:
  - Pobjeda će biti moja!
  I opet čitava kiša igala juri s njenih bosih nogu.
  A igle su smrtonosne i otrovne.
  Margarita je u ofanzivi. Kinezima je jako teško protiv nje. A djevojka je samo oličenje užasa.
  Iako je prelepa ratnica.
  A sad joj opet komad smrti odleti s bose noge. Koji pogađa neprijatelje.
  Natasha je na divljem letu. Reže Kineze na komade. A njeni mačevi ne poznaju milost.
  Ratnik urla:
  - Biće to naša velika pobeda!
  I vrlo smrtonosne i opasne igle ponovo lete sa bosih nogu lepotice.
  Oni pogađaju Kineze u velikom broju. Pa, cure su jako cool.
  A u ofanzivi nikome ne daju prolaz.
  Ali Zoja ne zna, nema ni riječi. Ona se probija do svojih protivnika. A njeni mačevi su poput dželata.
  Zoja vrišti iz sveg glasa:
  - Ne znam za milost - samo smrt!
  A njene bose noge će baciti takve stvari kojima Kinezi ne mogu odoljeti!
  I obrnuto, ratnik svake minute ubrzava. Ovo je klizalište u ofanzivi.
  Aurora je takođe tako zabavna devojka. Ne odustaje i ne odustaje. I ona u svemu uspijeva.
  Golim prstima je bacila čeličnu lepezu. Presjekla je kineske vojnike i prosiktala:
  - U crvenom carstvu zapaliće se vatra koja će zagrejati celu planetu!
  I opet, nešto što konkretno ubija muhe sa njenih bosih nogu.
  I ratnik je opet na velikoj visini.
  A evo i Svetlane u borbi. Ne odstupa od plana. I seče sam sebe divljim pritiskom. I oštar disk poleti sa njenih bosih nogu. Koji poletno odsijeca protivnike.
  Svetlana vrišti od divljeg bijesa:
  - Sve ću vas rasturiti!
  A djevojka je u ofanzivi. A njene bose noge su tako okretne.
  Zatim, Oleg Rybachenko je željan borbe. Ovo je očajni terminator. To uključuje kolosalnu snagu i pritisak divljeg dječaka.
  I onda dijete baci bumerang bosom nogom. A protivnici su izgubili dva tuceta golova odjednom.
  Ovo je zaista - stvarno destruktivna moć.
  Oleg je pjevao:
  - Moj rukopis je jednostavan -
  Ne volim da vučem mačku za rep!
  I iz dječakove gole pete izletjela je oštrica i kako je pogodila Kineze. Bukvalno su izgubili duh i hrabrost.
  Oleg je s divljim pomamom primijetio:
  - Nikad ne reci ne!
  Dječak je u napadu... Onda se sjetio Vladimira Klička. Da, ovaj bokser se mogao vratiti u ring. Zašto ne probati? Ako još imaš zdravlja, onda ti je sam Bog rekao da se boriš!
  Terminator dečko u napadu. On slama Kineze i peva:
  Mladi prijatelju, budi uvek mlad,
  Ne žurite da se odmorite...
  Budite veseli, hrabri, bučni -
  Morate se boriti - pa se borite!
  Čovek sa hladnoćom -
  Tako da možeš svakog da pobediš!
  Ja sam vjecni momak sa dušom,
  Šta rađa rezultat!
  Ja sam vjecni momak u dusi,
  I nemoj ni korak nazad!
  Mladi ratnik i vječno dijete u mahnitom napadu na Kineze. Pokazaće se u najboljem izdanju.
  Margarita uništava i žute ratnike i pjeva:
  - Nikada nećemo odustati!
  I prekinula je mnogo kineskih, dodajući uz cerekanje:
  - Ne, nikad mi ne veruj!
  I djevojka je ponovo bacila oštre, otrovne igle.
  Ona je u brzom i jedinstvenom pokretu.
  Natasha je brza i zastrašujuća u borbi, poput Valkire. Bori se hrabro. I obara Kineze.
  Često se borila na nebu. Bila je odličan as pilot. Morala se boriti i u pješadiji.
  Ali sada je Natasha preuzela Kineze. I mlatimo sa svim svojim bijesom.
  A bumerangi i iglice lete sa njenih bosih nogu. Ona slama neprijatelja.
  Djevojka pjeva:
  - Ali verujem u izlazak sunca,
  Rastjerajte tamu zatvorske tamnice!
  Zoya napada Kineze. I čvrsto ga razbije. A njene bose noge nokautiraju neprijatelje bez prestanka.
  Ratnik u pokretu. Ona je kao kobra koja skače i skače okolo.
  Djevojka sa zlatnom kosom viče:
  - Budućnost je naša,
  Mi smo kao Jedi vitezovi!
  A onda će se okrenuti i udariti te.
  Sljedeća u napadu je Aurora. Shrvana i borbena crvenokosa djevojka. Prešla je u ofanzivu, još više ubrzavajući tempo. Njeni mačevi su kao oštrice mlina.
  Vatrena ljepotica izdala je:
  - Biće takve sreće za ceo svet!
  I opet djevojka kreće u divlji tempo. Ovo je prava boginja rata.
  Svetlana takođe peva, skačući gore-dole:
  - Sto po sto, puk po puk,
  Ruski vitezovi seku mačem!
  A sada će njeni goli prsti baciti nešto što se ne može odraziti štitom.
  Ovo je devojka. Prava lisica.
  Nataša cvrkuće golim zubima:
  - Nije na tebi da me učiš!
  I baciće smrt golom nogom.
  Aurora se slaže:
  - Nema šta da nas nauči!
  Ratnici ubrzavaju svoje pokrete. Gotovo cijeli grad je već zatrpan leševima. Da, Kinezi su upali u istrebljenje. Ima samo šest ljudi, ali oni rade za cijelu vojsku.
  Oleg Rybačenko se prisjetio priče o jednom od vilenjaka. Završio je u Trećem Rajhu i uspio ga je uvjeriti da ga pošalju u Luftwaffe.
  Da, vilenjak je, iako malog rasta, veoma brz, snažan sa odličnom reakcijom. Općenito, vilenjaci su superiorniji od ljudi u fizičkom stanju i brzini razmišljanja. A kad jednom uđe u avion, vilenjak, pa čak i kraljevske krvi, i sam se osjeća kao orao.
  I ovaj ratnik je u povodu Firerovog rođendana 20. aprila 1944. godine uspio oboriti 538 neprijateljskih aviona, ali on sam nikada nije oboren.
  Za prvih dve stotine aviona, vilenjak je dobio Viteški krst Gvozdenog krsta sa hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima. Već preko tri stotine Ordena njemačkog orla sa dijamantima. Za četiri stotine Viteški krst Gvozdenog krsta sa zlatnim hrastovim lišćem mačevima i dijamantima. I za petsto jubilarnih aviona - Veliki krst Gvozdenog krsta. Tako je vilenjak prikupio rekordan broj nagrada i u tom pogledu je pobijedio čak i Hermanna Goeringa i dobio čin pukovnika.
  Iako se borio u avionu kao redov.
  Dakle, iako se tako izvanredan as pojavio u Luftwaffeu, nije previše uticao na tok rata. U stvari, ako uzmete prvih šest Luftwaffe asova u stvarnoj istoriji, oni su oborili ukupno više od hiljadu i po aviona. Pa, koliko je ovo pomoglo Wehrmachtu?
  Iako je moguće da je broj oborenih aviona naduvan Gebelsovom propagandom.
  Mnogi ljudi su snažno sumnjali u ove brojke.
  Ali vilenjak je pošteno oborio toliko automobila, a on sam nije izgubio nijednog borca.
  Ali onda ga je sreo Oleg Rybačenko i pitao:
  - Zašto ste smetali Trećem Rajhu, koji se smatra silom zla?
  Vilenjak je logično primijetio:
  - Zato što na svetu uopšte nema sile dobra! Mislite li da su Staljin i njegovi saveznici sveci?
  Oleg je sa osmehom primetio:
  - Ali u SSSR-u, pošto ste oborili toliko aviona, smatrali bi vas Bogom sa velikim G! I zato te treba pljunuti i prokleti!
  Vilenjak je iskreno primetio:
  - U oktobru 1942. godine, kada sam počeo da se borim za Rajh, ishod rata još nije bio očigledan. Šta mislite, nemam šanse da budem među pobjednicima?
  Oleg Rybachenko je iskreno odgovorio:
  - Ako pređete u SSSR, mislim da će vam biti oprošteno i prihvaćeno. Heroji i veliki ratnici su svuda cijenjeni!
  Vilenjak se ozareno nasmiješio i odgovorio:
  - Hvala na ponudi! Ali kada se završi Drugi svetski rat, vratiću se na svoju planetu sa nagradama... I naravno, više me neće briga što je Nemačka izgubila. Glavno je da sam se pokazao kao heroj i ušao u istoriju vazduhoplovstva kao najbolji as svih vremena!
  Oleg Rybachenko je uznemireno primijetio:
  - Koliko je dobrih momaka umrlo zbog tebe!
  Vilenjak je zacvilio i logično podsjetio:
  - Ima i Rudela... I on je supermen!
  Oleg je klimnuo glavom:
  - Rudel... To je kao junak iz stripa!
  Vilenjak je promrmljao:
  - Bio sam i jesam i biću ratnik! Zato ću pokušati da svoj broj dovedem do hiljadu!
  Oleg Rybachenko je sumnjao:
  - Hoćeš li imati vremena? 9. maja 1945. Treći Rajh se predaje!
  Vilenjak insinuirajuće upita:
  - Možete li preciznije reći kada, gdje i u koje vrijeme, kojim snagama će Crveni i Saveznici napasti?
  Oleg iznenađeno upita:
  - Zašto ti ovo treba?
  Vilenjak je iskreno odgovorio:
  - Želim trivijalno da produžim rat da zabava traje duže!
  Oleg je tada izvadio pištolj i odgovorio:
  - Mogao bih te upucati, ali neću to učiniti!
  Vilenjak je bio iznenađen:
  - I zašto?
  Oleg Rybachenko je odlučno izjavio:
  - Neka te savest kazni!
  I rastali su se...
  Oleg Rybačenko je mislio da ovog vilenjaka nije ubio uzalud. Koliko će još aviona oboriti? Biće užasno.
  I dječak je ponovo pokrenuo bumerang smrti golim nožnim prstima.
  Margarita aktivno istrebljuje Kineze u borbi. Njene bose noge su je udarale ubojitim poklonima tako precizno da ste jednostavno zapanjeni.
  Devojka iz kategorije supermena.
  A njena aktivnost u borbi je poput životinje lasice.
  Ne, takvu devojku niko nikada neće zastrašiti, čak i ako ima dve milijarde Kineza.
  Međutim, šta bi Margarita trebala učiniti?
  Ona brani svoju domovinu.
  Oleg Rybachenko, sjeckajući Kineze, pjevao je:
  - Nema ljepše domovine Rusije,
  Borite se za nju i ne plašite se...
  Nema ljepše zemlje u svemiru -
  Ceo univerzum je baklja svetlosti, Rus'!
  Dječak će skočiti i ubrzati, udarajući sve.
  Natasha se takođe bori i peva:
  Fatalna godina, možda mi nećete vjerovati,
  Hiljadu devetsto devedeset devet...
  Prestani hodati u privlačnim krugovima,
  Đavo će okrenuti svoje zlatne rogove!
  A djevojka opet bosim nogama baca poklon ubicu.
  Zoya je također u bitci, ranjena i bori se. Aktivna devojka. A ako seče mačevima, sve daleko leti.
  A njene bose noge tako aktivno bacaju poklone. I nokautiraju toliko neprijatelja.
  Da, Kinezi očigledno imaju crne dane.
  Aurora udara bez ikakve milosti. A njene bose noge su nešto više od smrtonosne. Ovo je generalno boginja uništenja.
  A u njemu je hiljadu đavola.
  Svetlana sa velikom strašću mlati Kineze i ciči:
  - Budućnost je u njoj
  Tako da ne moramo biti mačke!
  I njene gole noge će opet nešto baciti, a neprijatelji će biti raskomadani.
  Borbena djevojka je akrobatika u njoj!
  Nakon što su grad očistili od Kineza, šestorka je napravila pauzu. Odmah su ubili vepra i ispekli ga cijelog.
  Isjekli su ga na komade i počeli jesti.
  Natasha je primetila:
  - Vitezovi Waltera Scotta jeli su mnogo odjednom!
  Oleg Rybachenko se zakikotao i podsjetio:
  - I Dumas! Ovako je Porthos pojeo cijelog ovna!
  Natasha se nasmijala:
  - RAM? Zašto ne divlje svinje?
  Oleg je otpjevao kao odgovor:
  Svi tvoji prokleti rođaci,
  Moj ujak, koji je dobio vepra...
  Dok je bio živ - upozoravao me je -
  Ne možete uzeti ženu od kanibala!
  Margarita je potvrdila:
  - Ovo je luda pesma! Ali želim nešto više duše!
  Oleg je primetio:
  - Mentalno? Ovo je dobro!
  I dječak je pjevao nešto...
  Ali Aurora ga je prekinula i primijetila:
  - Ne treba da pevate, već glumite.
  I djevojka je izvadila iPhone iz pojasa. Oleg se nasmiješio, Natasha mu je pružila svoj i predložila:
  - Igraj tenkove sa crvenokosom!
  Aurora se složila:
  - Obožavam ovu igru!
  I herojska djevojka je počela dobivati parametre.
  Oleg Rybachenko preuzeo je tenkovsku flotu.
  Aurora je upozorila:
  - Jedan tenk za jednog! Probajte duel!
  Dječak se složio:
  - Ovo je taman!
  Oleg je izabrao najhladniji sovjetski tenk četrdesetih - IS-7. Predivan automobil koji nikada nije postao serijski. Ona ima sve: oklop, oružje i brzinu. Pravi oreol!
  Aurora ima E-75. Auto je nešto lošiji. I teža, i manja brzina, rezerva snage i nešto slabija puška. IS-7 ima 130 milimetara naspram 128 za E-75. Oklop Nijemca je možda deblji, ali to je nadoknađeno većim nagibom IS-7. I Fricove strane su veće... To je sve tačno, ali...
  Aurora prebacuje E-75 na nivo M... I auto se poboljšava. I motor je snažniji i silueta je mnogo niža, a pištolj ima dužu cijev. Da, sada je oklop postao deblji. Njemački tenk je još uvijek težak devedeset pet tona, u odnosu na šezdeset osam za sovjetski. A nakon modernizacije ima sličan raspored i sada će biti moćniji.
  Ali IS-7 je ostao bez razvoja. Niko to nije predvideo u stvarnoj istoriji.
  Pa, Oleg, hajde da se upregnemo.
  Dječak, međutim, nije izgubljen. Pošto se neprijatelj modernizovao, tip će nešto učiniti i koristiti pernate projektile. I onda će biti veoma dobre borbe.
  IS-7 se približava. Ali ipak, vozne performanse Nemca su i dalje bolje.
  Aurora ispaljuje svoj top sa dužom cijevi. Ali još uvijek ne može stići tamo.
  I dječak terminator se približava i vrti tragove. Očigledno je dječak prilično siguran u sebe.
  Aurora je nakon sljedećeg hica izvukla moral:
  - Miš može ubiti slona!
  I bitka se nastavila, Oleg je zabio topovsku granatu od 130 mm u spoj trupa i pobijedio. Uprkos svim trikovima.
  Ali općenito, tenkovi iz četrdesetih imaju različita vozila. Veoma impresivan projekat - "Kraljevski lav". Težina je sto tona, top je kalibra 210 mm, prednji oklop je 300 mm pod uglom, bočni 200 mm, a motor snage 1800 konjskih snaga.
  Ovo je mašina - čak i IS-7 može samo probiti bočno i zatvoriti se. I zaista je veliko!
  Aurora je pevala golih zuba:
  - Ovo je orao, koji leti više od sunca!
  I ućutala je...
  Nakon što su jeli, njih šest se preselilo u kineske gradove. Za sada, moramo postići mir i obeshrabriti Mandžure od napada.
  Djevojčice i dječak su napali Kineze i opet mnoge ubili mačevima i golim prstima.
  Tada su ratnici počeli pucati iz zarobljenih topova. I mnogo Kineza je ubijeno.
  Oleg Rybachenko je napomenuo:
  - Možda je bolje igrati defanzivno? Hoće li nekako ispasti ružno?
  Aurora je prigovorila:
  - Postoji koncept preventivnog rata!
  Oleg se prisjetio:
  - I Viktor Suvorov je pokušao da dokaže da je rat nacističke Nemačke protiv SSSR-a bio preventivan!
  Aurora je pokazala zube i zarežala:
  - Zar nije tako?
  Oleg je odmahnuo glavom:
  - Sumnjivo!
  Margarita se prisjetila:
  - Pročitao sam ovu knjigu. Na prvi pogled deluje ubedljivo. Ali ako kopaš dublje...
  Aurora je klimnula u znak slaganja:
  - SSSR je spremao ofanzivni rat i to je činjenica!
  Margarita je napomenula:
  - SSSR je pripremao ofanzivni rat i nakon rata. Ali ofanziva nikada nije počela!
  Oleg je logično primijetio:
  - Da je Staljin planirao ofanzivu, to bi bilo u kasnijem periodu, nakon što je prvo završio opremanje svojih divizija tenkovima i drugom opremom. A najnovija avijacija je tek počela da pristiže u jedinicama, čak ni piloti to nisu savladali!
  Aurora je takođe logično prigovorila:
  - Ako se sovjetska vojska prenaoružavala, onda ni njemačka vojska nije mirovala. Dok je SSSR proizvodio najnovije avione, Švabe su povećavale proizvodnju najnovije opreme.
  Kašnjenje ne bi povećalo Staljinovu prednost. Naprotiv, nacisti bi, imajući potencijal Evrope, mogli kvalitetnije sustići Rusiju po količini opreme!
  Oleg Rybachenko je sumnjao:
  - Zašto mislite da je njihov kvalitet bio bolji?
  Aurora je iskreno odgovorila:
  - Ali pobedili smo 1941! Ako su bili inferiorni u broju, možda su bili superiorniji u kvalitetu tehnologije!
  Dječak genije sumnjao je:
  - Mislim da nije!
  Margarita je napomenula:
  - Četrdeset prva godina je misterija. Zašto je formalno jača Crvena armija gubila bitku za bitkom? A onda, postavši formalno i zapravo slabija, počela je pobjeđivati?
  Oleg Rybachenko je odgovorio:
  - Ovo je velika misterija Drugog svetskog rata!
  Natasha je predložila:
  - Ovde je bila intervencija viših sila!
  Oleg je klimnuo glavom:
  - Nešto se zaista dogodilo!
  Augustin je zarežao:
  - Naši idoli su krvavi, naši bogovi su bogovi rata!
  Zoya se složila:
  - I bogovi rata su obliveni krvlju!
  Nakon toga su Oleg i Aurora počeli igrati strategiju Drugog svjetskog rata. Aurora je za Hitlera, Oleg je za Staljina.
  Već je došlo do razmene pravih udaraca. Aurora je iskoristila lažni kod i masu tenkova serije "E" i probila se do Moskve. Togo i Oleg su koristili lažnu šifru i IS-7 kao da udaraju na Nemce. I kosa se skupila na kamenu. I puno kovčega. Neka bude virtuelno.
  Oleg Rybachenko igra s guštom, a njegove trupe probijaju njemačku odbranu. Oni stvaraju kotlove. Aurora ponovo pokreće šifru za prevaru. Postoji veoma divlja razmena poteza.
  Dečak genije je pevao:
  - Negde na Kami - ne znamo ni sami,
  Negdje na Kami - majci rijeci!
  Ne možete dohvatiti rukama, ne možete dohvatiti nogama,
  Pa, ako treba, pomerićemo žarače!
  A sovjetski tenkovi slamaju naciste. Ne postoji ništa hladnije od IS-7. I možete se sigurno boriti sa "Miševima" i "E"-100. Sovjetski tenk se ne boji takvih čudovišta.
  Teži su, ali to ne znači da su jači.
  I Oleg napreduje, brzo se krećući s kolima. I u njemu je kao hiljadu đavola.
  Čudo od djeteta pjeva:
  - Razbićemo Švabe, čik-čik-čik-ta!
  A sada su sovjetske trupe zauzele još jednu barijeru. Oni su kao borbeni geniji!
  Međutim, ni Aurora nije jednostavna. I djeluje agresivno. Baca nove i nove i nove snage pod točkove Crvene armije.
  I crvenokosi ratnik pjeva:
  - Moji neprijatelji me neće zaustaviti! Ja ću osvojiti prostranstvo svemira!
  I novi i novi pukovi idu u borbu.
  Oleg Rybachenko je s radošću pjevao:
  Švabe divljaju,
  Neprijatelj je pomerio puk napred...
  Ali ludi Arijevci -
  Rusi će naići na neprijateljstvo!
  Zariće se u svinjsku kožu,
  Neprijatelj će biti bačen u prah -
  Rusi se žestoko bore
  Jaka je šaka vojnika!
  I dječak izvodi još jedan zaobilazni manevar i okružuje Aurorine trupe.
  Da, klinac je pametan, nema riječi.
  Aurora je grknula:
  - Ne, neću odustati, ali uvek sam znao da se borim!
  Oleg Rybachenko se složio:
  - Nećemo odustati! Jednostavno ćemo vas uništiti!
  A sada sovjetske trupe ponovo napadaju. I šifra prevaranta više ne pomaže Švabama.
  Tada Aurora pametno mijenja opciju. I Britanija i SAD ulaze u rat na njihovoj strani. Ratnici ove armade pohrlili su u bitku. I izvršimo pritisak na neprijatelja.
  Ali sovjetski tenkovi IS-7 uništavaju američke Shermane i Pershinge s još većom lakoćom, kao i engleski tenk Churchill.
  Bez ikakve štete.
  Aurora je zarežala:
  - Pa ti si mali đavo!
  . POGLAVLJE br. 3
  Ratnici iz dvadeset prvog veka ponovo su se sukobili sa Kinezima iz sedamnaestog.
  Nebesko carstvo ima mnogo vojnika. Teku poput beskrajne rijeke.
  Oleg Rybačenko, sečeći Kineze mačevima, urlao je:
  - Nikada nećemo pokleknuti!
  I oštar disk je izletio iz dječakove bose noge!
  Margarita je, slamajući svoje protivnike, promrmljala:
  - Ima mesta na svetu za herojska dela!
  I otrovne iglice koje su se raspršile s bosih nogu djevojčice, udarajući Kineze.
  Nataša je takođe bacila gole nožne prste, ubojito, i urlala:
  - Nikada nećemo zaboraviti i nikada oprostiti.
  I njeni mačevi su prošli kroz Kineze u mlinu.
  Zoja, razbijajući neprijatelje, zacvilila je:
  - Za novu narudžbu!
  I još igala rasutih sa njenih bosih nogu. I u očima i grlu kineskih vojnika.
  Da, bilo je jasno da su se ratnici uzbuđivali i postajali svirepi.
  Aurora je udarila po žutim vojnicima i zacvilila:
  - Naša gvozdena volja!
  A novi, ubitačan poklon poleti sa njenih bosih nogu. I žuti borci padaju.
  Svetlana sječe mlinara, mačevi su joj kao munje.
  Kinezi leže okolo kao isečeni snopovi.
  Djevojka bosim nogama baca igle i škripi:
  - On će pobediti za majku Rusiju!
  Oleg Rybachenko napreduje protiv Kineza. Terminator dječak sječe žute trupe.
  A u isto vrijeme, prsti dječakovih golih nogu izbacuju igle s otrovom.
  Dječak urla:
  - Slava budućoj Rusiji!
  I u pokretu svima odsiječe glave i njuške.
  Margarita takođe slama svoje protivnike.
  Njena bosa stopala samo bljeskaju. Kinezi umiru u velikom broju. Ratnik viče:
  - Do novih granica!
  A onda ga djevojka uzima i seče...
  Masa leševa kineskih vojnika.
  Ali Natasha je u ofanzivi. Sječe svoj kineski i pjeva:
  - Rus' je velika i blistava,
  Ja sam veoma čudna devojka!
  A diskovi lete sa njenih bosih nogu. Koji je prerezao grkljane Kinezima. Da, ovo je devojka.
  Zoya je u ofanzivi. Objema rukama odsiječe žute vojnike. Pljuni iz cijevi. I golim prstima baca smrtonosne igle.
  I u isto vreme peva u sebi:
  - Eh, klube, idemo!
  Eh, moj omiljeni će doći!
  Aurora, koja sasiječe Kineze i istrijebi žute vojnike, vrišti:
  - sve čupavo i u životinjskoj koži,
  Napao policiju toljagom!
  A ako baci svoje gole nožne prste na neprijatelja, to će ubiti slona.
  A onda zacvili:
  - Vukovi hrtovi!
  Svetlana je u ofanzivi. On secka i secka Kineze. Bosim nogama baca na njih darove smrti.
  On vodi mlin sa mačevima.
  Slomio mnogo boraca i vrišti:
  - Stiže velika pobeda!
  I opet je djevojka u divljem pokretu.
  A njene bose noge lansiraju smrtonosne igle.
  Oleg Rybačenko je skočio. Dječak je napravio salto. Isjekao mnogo Kineza u skoku.
  Bacao je igle golim prstima i grkljao:
  - Slava mojoj lepoj hrabrosti!
  I opet je dječak u borbi.
  Margarita kreće u ofanzivu. Uništava sve neprijatelje zaredom. Njeni mačevi su hladniji od oštrica mlina. I goli prsti bacaju darove smrti.
  Devojka u divljem napadu. Istrebljuje žute ratnike bez ceremonije.
  I svako malo skoči i uvrne se!
  I od nje lete darovi uništenja.
  I Kinezi su mrtvi. I čitave gomile leševa su nagomilane.
  Margarita škripi:
  - Ja sam američki kauboj!
  I opet joj je igla bačena pod bose noge.
  A onda još desetak igala!
  Natasha je takođe veoma kul u ofanzivi.
  I baca bosim nogama, i pljuje iz cijevi.
  I vrišti iz sveg glasa:
  - Ja sam svetlucava smrt! Sve što treba da uradiš je da umreš!
  I opet je ljepota u pokretu.
  Zoya juriša na ruševine kineskih leševa. I iz njenih bosih nogu izlete bumerangi uništenja.
  A žuti ratnici padaju i padaju.
  Zoja viče:
  -Bosa devojka, pobediće te!
  I desetak igala leti sa gole pete devojke. Koji Kinezima idu pravo niz grlo.
  Onda padaju mrtvi.
  Ili bolje rečeno, potpuno mrtav.
  Aurora je u ofanzivi. Uništava žute trupe. Njeni mačevi se nose u dvije ruke. I ona je tako divan ratnik.
  Tornado se širi kroz kineske trupe.
  Devojka crvene kose urla:
  - Budućnost je skrivena! Ali biće pobjednički!
  A u napadu ljepotica vatrene kose.
  Aurora urla u divljem zanosu:
  - Bogovi rata će sve rasturiti!
  A ratnik je u ofanzivi.
  A njene bose noge bacaju mnogo oštrih, otrovnih igala.
  Svetlana u borbi. I tako blistav i borben. Njene gole noge izbacuju toliko ubilačkih stvari. Ne osoba, već smrt sa plavom kosom.
  Ali ako se raspadne, nećete to moći zaustaviti.
  Svetlana peva:
  - Život neće biti med,
  Zato skočite u kolo!
  Neka ti se ostvari san -
  Ljepota pretvara čovjeka u roba!
  A pokret djevojke postaje sve bjesniji.
  Olegov napad se ubrzava. Dječak pobjeđuje Kineze.
  Njegove bose noge bacaju oštre igle.
  Mladi ratnik škripi:
  - Luda imperija će sve rasturiti!
  I opet je dječak u pokretu.
  Margarita je divlja djevojka u svojoj aktivnosti. I mlati neprijatelje.
  Tako je golom nogom lansirala grašak sa eksplozivom. Eksplodiraće i odmah baciti stotinu Kineza u vazduh.
  Djevojka vrišti:
  - Pobjeda će nas ipak stići!
  I on će voditi mlin sa mačevima.
  Natasha je ubrzala pokrete. Djevojka siječe žute ratnike. I u isto vrijeme viče:
  - Rusko carstvo čeka pobeda.
  I istrijebimo Kineze ubrzanim tempom.
  Natasha je devojka terminator.
  Ne misli stati ili usporiti.
  Zoya je u ofanzivi. Čini se da njeni mačevi režu mesnu salatu. Djevojka vrišti iz sveg glasa:
  - Naš spas je na snazi!
  I goli prsti također bacaju takve igle.
  I masa ljudi sa probušenim grlom, ležeći u gomilama leševa.
  Aurora je luda djevojka. I uništava sve kao da je robot napravljen od hiperplazme.
  Već je uništio više od stotinu Kineza. Ali sve se ubrzava. I ratnik takođe urla.
  - Tako sam nepobediv! Najkul stvar na svijetu!
  I opet je ljepota u napadu.
  A iz njenih golih nožnih prstiju izleti grašak. I tri stotine Kineza je rasturila snažna eksplozija.
  Aurora je pjevala:
  -Ne usuđujete se da nam prigrabite zemlju!
  Svetlana je takođe u ofanzivi. I ne daje vam ni trunke predaha. Divlji terminator devojka.
  I sječe neprijatelje i istrebljuje Kineze. A masa žutih boraca već je pala u jarak i duž puteva.
  Šestorica je podivljala. Bila je to divlja bitka.
  Oleg Rybachenko se vratio u akciju. I kreće naprijed mašući oba mača. A dječak terminator vodi mlin. Mrtvi Kinezi padaju.
  Masa leševa. Cijele planine krvavih tijela.
  Dječak se sjeća divlje strategije. Gdje su se konji i ljudi također miješali.
  Oleg Rybačenko škripi:
  - Jao od pameti!
  I biće tona novca!
  I Terminator Boy u novom pokretu. A njegove bose noge će nešto uzeti i baciti.
  Dečak genije je zaurlao:
  - Majstorska klasa i Adidas!
  Bio je to zaista cool i cool nastup. I koliko je Kineza ubijeno? I ubili su najveći broj najvećih žutih boraca.
  Margarita je takođe u borbi. Uništava žute vojske i urla:
  - Veliki udarni puk! Sve tjeramo u kovčeg!
  I njeni mačevi posekli su Kineze. Masa žutih boraca se već srušila.
  Djevojka je zarežala:
  - Ja sam čak i kul od pantera! Dokažite da ste najbolji!
  I grašak sa snažnim eksplozivom izletjet će iz djevojčine gole pete.
  I udariće neprijatelja.
  I on će uzeti i uništiti neke od protivnika.
  A Nataša je na vlasti. I ona pogađa svoje protivnike, i nikoga neće iznevjeriti.
  Koliko si Kineza već ubio?
  I njeni zubi su tako oštri. A oči su tako safirne. Ova devojka je glavni dželat. Iako su svi njeni partneri dželati!
  Nataša viče:
  - Ljuta sam! Biće vam novčana kazna!
  I opet će djevojka ubiti mnogo Kineza mačevima.
  Zoya je u pokretu i uništila je mnogo žutih ratnika.
  I bose noge bacaju igle. Svaka igla ubija nekoliko Kineza. Ove devojke su zaista prelepe.
  Aurora napreduje i uništava svoje protivnike. I pritom ne zaboravlja da vikne:
  - Ne možete pobeći od kovčega!
  A djevojka će uzeti svoje zube i otkriti ih!
  A takva riđokosa... Kosa joj se vijori na vjetru kao proleterski barjak.
  I sve bukvalno izvire iz ljutnje.
  Svetlana je u pokretu. Pukao sam puno lobanja. Ratnica koja pokazuje zube.
  Pokazuje jezik. A onda ispljune iz cijevi. Onda zavija:
  - Vi ćete biti mrtvi!
  I opet, smrtonosne igle lete s njenih bosih nogu.
  Oleg Rybachenko skače i skače.
  Bosonogi dječak ispušta gomilu igala i pjeva:
  - Idemo na izlet, otvaramo veliki račun!
  Mladi ratnik je u svom najboljem izdanju.
  Već ima dosta godina, ali izgleda kao dijete. Samo veoma jaka i mišićava.
  Oleg Rybachenko je pjevao:
  - Čak i ako se igra ne pridržava pravila, hajde da probijemo bratstvo!
  I opet su mu smrtonosne i udarne igle poletjele s bosih nogu.
  Margarita je s oduševljenjem pjevala:
  - Ništa nije nemoguće! Vjerujem da će doći zora slobode!
  Djevojka je ponovo bacila smrtonosnu kaskadu igala na Kineze i nastavila:
  - Tama će nestati! Cvetaće majske ruže!
  I čim je ratnica golim prstima bacila grašak, hiljadu Kineza je odmah poletjelo u zrak. Da, vojska Nebeskog Carstva se topi pred našim očima.
  Nataša u borbi. Skače kao kobra. Raznosi neprijatelje. I toliko Kineza umire.
  Djevojka ih je koristila mačevima, zrncima drvenog uglja i kopljima. I igle.
  U isto vrijeme on urla:
  - Verujem da će pobeda doći!
  I slava Rusa će naći!
  Goli prsti bacaju nove igle, probijajući protivnike.
  Zoya je u divljem pokretu. Napredovanje prema Kinezima. Isjeckajte ih na male komadiće.
  Ratnica golim prstima baca igle. Probija protivnike, a onda urla:
  - Naša potpuna pobeda je blizu!
  I vodi divlji mlin sa mačevima. Ovo je zaista devojka kao devojka!
  Ali kobra Aurora je krenula u ofanzivu. Ova žena je noćna mora za sve.
  A ako se uključi, znači da se uključuje.
  Nakon čega će ga crvenokosa uzeti i zapjevati:
  - Otvoriću sve lobanje! Ja sam veliki san!
  A sada su njeni mačevi u akciji i seku meso.
  Svetlana takođe ide u ofanzivu. Ova devojka nema inhibicije. Čim se isječe, gomila leševa je zasuta.
  Plavokosi terminator urla:
  - Kako će biti dobro! Kako će biti dobro - znam!
  A onda od nje poleti ubojiti grašak.
  Oleg će opet odsjeći stotinu Kineza, brišući poput meteora. I on će uzeti bombu i baciti je.
  Male je veličine, ali je smrtonosna...
  Kako će se rastrgati na sitne komadiće.
  Terminator dječak je zavijao:
  - Olujna mladost strašnih mašina!
  Margarita će to ponoviti u borbi.
  I posjeći će mnogo žutih boraca. I seče velike čistine.
  Djevojka vrišti:
  - Lambada je naš ples na pesku!
  I udarit će s novom snagom.
  Nataša je još besnija u ofanzivi. Ovako mlati Kineze. Nije im lako odoljeti takvim djevojkama.
  Nataša ga je uzela i zapevala:
  - Trčanje u mestu je opšte pomirenje!
  I ratnica je zadala takvu kaskadu udaraca na svoje protivnike.
  I bosim nogama baca diskove.
  Ovdje sam vodio mlin. Masa žutih glava vojske se otkotrljala.
  Ona je borbena lepotica. Pobijedi se sa takvom žutom armadom.
  Zoya je u pokretu, slama sve. A njeni mačevi su kao makaze smrti.
  Devojka je divna. A njene bose noge bacaju veoma otrovne igle.
  Udari protivnike. Probijaju im grlo i prave kovčege.
  Zoya ga je uzela i zacvilila:
  - Ako nema vode u slavini...
  Natasha je viknula od oduševljenja:
  - Dakle, ti si kriv!
  I golim prstima baca nešto što potpuno ubija. Ovo je zaista devojka od devojaka.
  A oštrica bi izletjela iz njenih golih nogu. I pogodiće mnogo boraca.
  Aurora u pokretu. Brz i jedinstven u svojoj ljepoti.
  Kakvu svetlu kosu ima. Vijore se kao proleterska zastava. Ova devojka je prava lisica.
  I seče svoje protivnike kao da je rođena sa mačevima u rukama.
  Crvenokosa, prokleta zvijer!
  Aurora ga uzme i prosikta:
  - Biće to volovja glava - neće borci s pameti!
  I tako je opet slomila mnogo boraca.
  Oleg Rybachenko je promrmljao:
  - Baš ono što ti treba! Kakva devojka!
  Margarita, bacajući bodež bosom nogom, potvrdi:
  - Velika i kul devojka!
  Aurora se spremno složila sa ovim:
  - Ja sam ratnik koji će svakoga ugristi na smrt!
  I opet će golim nožnim prstima lansirati ubilačku stvar.
  Svetlana nije inferiorna u odnosu na svoje protivnike u borbi. Ne djevojka, nego da svršavam u plamenu.
  I cvili:
  - Kakvo plavo nebo!
  Aurora je, puštajući oštricu bosom nogom, potvrdila:
  - Mi nismo pristalice pljačke!
  Svetlana je, razbijajući neprijatelje, cvrkutala:
  - Ne treba ti nož da ubiješ budalu...
  Zoja je zacvilila, bacajući igle golim, preplanulim nogama:
  - Lagaćeš ga kao luda!
  Natasha je, seckajući Kineze, dodala:
  - I uradi to sa njim za peni!
  I ratnici će ga uzeti i skočiti. Tako su krvavi i cool. Općenito, u njima je mnogo uzbuđenja.
  Oleg Rybachenko izgleda vrlo elegantno u borbi.
  Margarita je pjevala:
  - Udarac je jak, ali momak je zainteresovan...
  Dječak genije je nogom lansirao nešto poput propelera helikoptera. Kinezima je odsjekao par stotina glava i zacvilio:
  - Prilično sportski!
  I oboje - dječak i djevojčica - u punom ažuru.
  Oleg, seckajući žute vojnike, progunđa:
  - I biće velika pobeda za nas!
  Margarita je prosiktala u odgovoru:
  - Ubijamo sve - bosim nogama!
  Devojka je zaista tako aktivan terminator.
  Nataša je pevala u ofanzivi:
  - U svetom ratu!
  I ratnik je lansirao oštar bumerang disk. Letjela je u luku i pokosila mnogo Kineza.
  Zoya je dodala, nastavljajući uništavanje:
  - Biće to naša pobeda!
  I nove igle poletješe s njenih bosih nogu. I pogodili su mnogo boraca.
  Plavokosa devojka je rekla:
  - Matirajmo neprijatelja!
  I pokazala je svoj jezik.
  Aurora je, mašući nogama i bacajući kukaste krstove oštrih ivica, grkljala6
  - Carska zastava napred!
  Svetlana je spremno potvrdila:
  - Slava palim herojima!
  A djevojke su u glas viknule, slomeći Kineze:
  - Niko nas neće zaustaviti!
  A sada diskovi lete sa bosih nogu ratnika. Meso je pocepano.
  I opet urlik:
  - Niko nas neće pobediti!
  Nataša je poletela u vazduh. Rastrgala je svoje protivnike i izdala:
  - Mi smo vučice, pržimo neprijatelja!
  I iz njenih golih prstiju izleteće vrlo smrtonosni disk.
  Devojka se čak i okreće u ekstazi.
  A onda promrmlja:
  - Naše pete vole vatru!
  Da, devojke su zaista seksi.
  Oleg Rybačenko je progunđao:
  - Ma, rano je, obezbeđenje daje!
  I namignuo je ratnicima. Na to se smiju i pokazuju zube.
  Natasha je isjekla Kineze i zacvilila:
  - Nema radosti u našem svetu bez borbe!
  Dečak je prigovorio:
  - Ponekad čak ni tuča nije zabavna!
  Nataša se složila:
  - Ako nemate snage, onda da...
  Ali mi ratnici smo uvek zdravi!
  Devojka je golim prstima gađala igle na protivnika i pevala:
  - Vojnik je uvek zdrav,
  I spremni za podvig!
  Nakon čega je Natasha ponovo udarila na neprijatelje.
  Zoya je veoma brza kradljivac. Lansirala je cijelo bure na Kineze. I rastrgao par hiljada jednom eksplozijom.
  Onda je zacvilila:
  - Ne zaustavljajte se, štikle nam blistaju!
  A devojka je u borbenoj opremi!
  Aurora nije slaba ni u borbi. Ovako mlati Kineze. Kao da se lancima izbija iz snopa.
  I dok seče svoje protivnike, peva:
  - Pazi, biće dobro,
  Biće pita na jesen!
  Crvenokosi đavo zaista ore u bitci, kao džak u kutiji.
  Ali kako se Svetlana bori. I Kinezi to dobijaju od nje.
  A ako udari, udari.
  Krvave prske lete iz njega.
  Svetlana je oštro primijetila kad su joj s bosih nogu poletjele prske metala koje su topile lobanje:
  - Slava Rusiji, velika slava!
  Tenkovi jure napred...
  divizija u crvenim majicama -
  Pozdrav ruskom narodu!
  Tako da su devojke prihvatile Kineze. Tako se režu i seckaju. Ne ratnici, već stvarno panteri koji su se otrgli sa svojih lanaca.
  Oleg je u borbi i napada Kineze. Tuče ih bez milosti i viče:
  - Mi smo kao bikovi!
  Margarita, slamajući žutu vojsku, pokupi:
  - Mi smo kao bikovi!
  Nataša ga je uzela i urlala, saseći žute borce:
  - Ne možete lagati!
  Zoya je rastrgla Kineze i zacvilila:
  - Ne, ne rukom!
  I on će također uzeti i pustiti zvijezdu bosom nogom.
  Nataša ga je uzela i zacvilila:
  - Naš TV gori!
  A ubojita gomila igala leti sa njene gole noge.
  Zoja, koja je takođe slamala Kineze, zacvilila je:
  - Naše prijateljstvo je monolitno!
  I opet se baca tako jako da se krugovi zamagljuju na sve strane. Ova devojka je čista destrukcija protivnika.
  Djevojka, golih nožnih prstiju, će uzeti i lansirati tri bumeranga. I to je izazvalo još više leševa.
  Nakon čega će ljepotica izdati:
  - Nećemo dati milosti neprijatelju! Biće leš!
  I opet ubojica odleti s gole pete.
  Aurora je također sasvim logično primijetila:
  - Ne samo jedan leš, već mnogo!
  Nakon toga, djevojka ga je uzela i prošetala bosa kroz krvave lokve. I ubila je mnogo Kineza.
  I kako buči:
  - Masa ubistva!
  A onda glavom udari kineskog generala. Slomit će mu lobanju i dati mu:
  - Banzai! Otići ćeš u raj!
  Svetlana, veoma bijesna u napadu, škripi:
  - Neće biti milosti za tebe!
  I desetak igala odleti sa njenih golih prstiju. Kako ona sve udara. A ratnik zaista pokušava da raskomada i ubije.
  Oleg Rybačenko škripi:
  - Lep čekić!
  A dječak također baca tako kul zvijezdu u obliku svastike bosom nogom. Zamršen hibrid.
  I mnogo Kineza je upalo.
  Oleg je zaurlao:
  - Banzai!
  I dječak je ponovo u divljem napadu. Ne, moć jednostavno kipi u njemu, a vulkani žubore!
  Margarita u pokretu. Svima će rasturiti stomak.
  Djevojka će nogom izbaciti pedeset igala odjednom. I mnogo različitih neprijatelja je ubijeno.
  Margarita je pevala u smislu vedrine:
  - Jedan dva! Tuga nije problem!
  Nikada se ne treba obeshrabriti!
  Držite nos i rep visoko.
  Znajte da je pravi prijatelj uvek uz vas!
  Ovo je tako agresivna kompanija. Djevojka će lupiti i viknuti:
  - Predsednik Zmaja će postati leš!
  Nataša je samo neka vrsta terminatora u borbi. I zaurlala je:
  - Banzai! Brzo!
  I granata joj je odletjela s bose noge. I to pogađa Kineze. I to će ga razneti.
  Kakav ratnik! Svim ratnicima - ratniče!
  Zoya je takođe u ofanzivi. Tako bijesna kučka.
  A ona ga uzme i progunđa:
  - Naš Otac je sam Beli Bog!
  I udariće Kineze trostrukim mlinom!
  A Aurora je zaurlala kao odgovor:
  - A moj Bog je crn!
  Zaista, crvenokosa je samo oličenje prevare i podlosti. Za neprijatelje, naravno. A za svoje prijatelje ona je draga.
  I kako će ga uzeti i baciti golim prstima. I bilo je puno ratnika iz nebeskog carstva.
  Crvenokosa je viknula:
  - Rusija i crni Bog su iza nas!
  Ratnik sa veoma velikim borbenim potencijalom. Ne, bolje je ne petljati se u jedan od ovih.
  Aurora je prosiktala:
  - Sve izdajnike ćemo samljeti u prah!
  I namiguje svojim partnerima. Da, ova vatrena djevojka nije baš nešto što može dati mir. Osim mira smrti!
  Svetlana je, slamajući svoje neprijatelje, rekla:
  - Ubit ćemo te redom!
  Aurora je potvrdila:
  - Sve ćemo pobiti!
  A sa njenih bosih nogu ponovo leti dar totalnog uništenja!
  Oleg je otpjevao kao odgovor:
  - Biće to potpuni banzai!
  Aurora, kidajući Kineze golim rukama, sekući ih mačevima i bacajući igle golim prstima, reče:
  - Ukratko! Ukratko!
  Natasha, uništavajući žute ratnike, zacvilila je:
  - Ukratko - banzai!
  I hajde da uništimo vaše protivnike divljom žestinom.
  Oleg Rybachenko je, razbijajući svoje protivnike, rekao:
  - Ovaj gambit nije kineski,
  I vjerujte mi, debi je tajlandski!
  I opet je oštar disk za rezanje metala izletio iz dječakove bose noge.
  Margarita je, sečeći ratnike nebeskog carstva, pevala:
  - I koga ćemo naći u borbi,
  a koga ćemo naći u borbi...
  Nećemo se šaliti s tim -
  Rastrgat ćemo te!
  Rastrgat ćemo te!
  . POGLAVLJE br. 3.
  Nakon što pobedite Kineze, možete se malo odmoriti. Ali nažalost, nemate mnogo vremena za opuštanje.
  Uvlače se nove žute horde.
  Oleg Rybachenko ih ponovo sječe i urla:
  - U svetom ratu Rusi ne gube!
  Margarita golim prstima baca smrtonosne poklone i potvrđuje:
  - Oni nikada ne gube!
  Oleg je hteo još nešto da kaže...
  Ali vještičja čarolija ih je privremeno prenijela u drugu supstancu.
  I Oleg Rybachenko postao je pionir u jednom od njemačkih logora. I Margarita se preselila s njim.
  Pa, ne možete se stalno boriti sa Kinezima.
  - Slava otadžbini! - ponovio je vapaj pionir Oleg Rybačenko, i nečujno izdržao udarac po ramenima, iako je pao tačno na jedan od prethodnih natečenih ožiljaka. A od drugog je došlo do potpunog posjekotina - krv je počela da lije! Margarita je iznenađeno i zahvalno pogledala Olega Rybačenka i upitala ga nešto na engleskom. Čudo od djeteta Oleg Rybačenko pomisli - vjerovatno je ponovo pitao šta sam vidio u snu - postoji li sinhronicitet? Dječak se nasmiješio svojoj sestri u naručju i slegnuo ramenima, koja su bila prilično široka za desetogodišnjaka. Očigledno je Margarita shvatila da je Oleg Rybachenko jednostavno htio pokazati da nije odustao i da ne razumije šta ga je navelo da viče u stilu proleterskog filma.
  I ne samo on, već i ovaj mršavi, podšišani Marat Kazei. Ali ona je ohrabrujuće klimnula hrabrom dječaku...
  Oleg Rybačenko se odjednom uvrijedio i, potiskujući bol u glasu, primijetio:
  - Bravada je sve!
  Margarita je prigovorila šapatom:
  - Ne, ne hvale! To je kao da kažete - riječ bode kao bajonet!
  Oleg je ozbiljno primetio:
  - Bolje je ubiti jednog fašistu nego prokleti stotinu Švaba!
  Čula se buka, brujanje motora i galama, konjanici iz SS-a i dželati doktori skakali su na zemlju, rassedlali svoje, više ličeći na mutante nego na konje - životinje. Zatvorenici su sjedili na travi - u lancu. Provjerili su okove: bili su čvrsto vezani. I Oleg Rybačenko nije bio previše iznenađen kada je video kako mu je tačno prišao jedan od mlađih SS doktora. Na njemačkom je grubo rekao - mala primate, ustani - gurnuvši dječaka pionira prstom mekane čizme u butinu ili čak malo više, uz bubrege. Oleg Rybačenko se napeo... a onda se umešala hladna Aurora. Vatreni đavo (tako su je zvali u vojsci zbog njene neprirodne i jarko crvene boje kose i neženstvene izdržljivosti i snage!) objasnio je nešto podrugljivo - a ovo ruganje nije bilo na Olegu. Očigledno je to osjetio i fašistički doktor! Nacist je udario Auroru u mišićavo rame. Samo se zakikotala. Potom je fašista udario zaobilaznicom, oštro bacivši svoja fleksibilna leđa na odvažnu djevojku. Olega je udario u stranu. Aurora je odmah ponovo sjela i nijemo pokazala svoje okovane ruke. Debeli profesor je pozvao svog mlađeg kolegu, a on je odjednom spustio pogled. Zatim je slomio granu suvog vrijeska i pokazao je Olegu Rybačenku. Mahnuo je pred nosom - dječak je nehotice ustuknuo. Doktor fašistički se opet pretvarao da uzima ruku, odmahnuo glavom i napravio neki čudan pokret. Teško je razumeti, kao da esesovac jede kašikom...
  Oleg Rybačenko je ljutito izgovorio na njemačkom:
  - Ne možete se izraziti ljudskim rečima.
  Fric se izlegao: podljud, zna jezik glavne rase?
  Mladi Ribačenko mlađi je shvatio da se uzalud izdao, da je otkrio nešto što je bolje čuvati u tajnosti, ali... Reč nije vrabac - ako promašiš, nećeš je uhvatiti. Istina, debeli, krupni doktor poprimio je ravnodušan pogled, a riječ je bila zasjenjena njemačkom frazom koju je dječak izgovorio. Opet je ponovio prethodni gest i pokazao preklopljenu ruku.
  I Oleg Rybačenko je shvatio - šalju ga kao slugu da donese drva za ogrev...
  Nisam želeo da me ponovo tuku nakon mog ponosnog odbijanja. I ne možete propustiti priliku.
  Pa, zašto razbijati ponos centuriona, tačnije patricija? Pomisao na bijeg, naravno, došla je - stigla je odmah čim su teške lisice škljocnule ispod velikog ključa. Mada bi možda bilo logičnije reći da nije ni otišla! Ali mala misao se ispostavila kao uplašeni zec koji trči pred farovima, ne znajući da je već, zapravo, uhvaćen. I takođe - čim je Oleg Rybačenko napustio parking - dječak je vidio da ga prati vukodlak. Jedan od onih čudnih obučenih mutanata koji čuvaju kolonu koju su doveli SS. U isto vrijeme, niko iz konvoja naglašeno ne gleda u pravcu bosonogog dječaka koji se žurno penje uz sipine. Iako je Oleg Rybačenko smatrao da je najvjerovatnije skrivena kamera snimala njegove pokrete. Nevjerovatno je koliko su Švabe tehnički napredovali. Ako naš narod ne odgovori dostojanstveno, onda će biti loše.
  Kameniti sipinac bolno je bockao ionako osušene tabane bezbranih dječjih stopala. Ozbiljne modrice stopala su već počele da postaju grube, ali ovaj proces je prilično bolan kada nagazite na oštro kamenje. Oleg je tiho zastenjao, trudeći se da ne pokaže da ga boli i da ne gleda kako se krv ponovo pojavljuje. Ali tada kao da ga je preplavio cunami neobjašnjivog.
  Strah je momentalno, i neobjašnjivo, lišio dječaka pionira njegovih vlastitih misli i želja. Samo sam htio da se okrenem prema vukodlaku(?). Pod pogledom neljudskih očiju nacističke zvijeri, Oleg Rybachenko se nehotice ukočio i ukočio. Ali odmah je tek iskovanog pionira zahvatila velika vrućina, a dječak je počeo da se kreće kao mitraljez iz fabrike. Polomio sam suha debla breza i čempresa koji rastu u pukotinama, još ne zeleni nakon zime - puno, jedva sam ih mogao vući. Stavio ga je u veliku prozirnu vreću i odvukao, ne razlikujući put do parkinga.
  Tokom putovanja, Oleg Rybachenko je očajnički pokušavao da savlada užas koji ga je lišio hrabrosti. Da li je pionir, odličan učenik ili ne! Ali ovaj je ličio na pokušaj nesposobnog plivača da ostane na vodi. Isplivaće, pa će te opet preplaviti...
  Vukodlak ga je pratio: s vremena na vreme, zaustavljajući se i njuškajući otiske bosih stopala koje je dečak ostavio.
  Pionirski genije osjetio je olakšanje od talasa užasa tek kada se vratio u logor.
  Podla fašistička čudovišta kao da nisu ni pogledala Olega Rybačenka. Iako u stvari par esesovaca nije spustilo pogled. Tek kada je odložio ono što je doneo, stariji lekar-džlat je brzim pogledom nešto dobacio dečaku... ej! Oleg je konačno došao k sebi. Pohlepno ga je zgrabio, misleći da bi mu za posao možda dali čokoladicu ili nešto slično uz obroke. I izleženi - ležali su, kremen i fotelja. Ispostavilo se da je kremen, najvjerovatnije, kvarc. A stolica izgleda kao komad fajla. Razvijeni pionir Oleg je u teoriji znao kako sve to iskoristiti, pa čak i sa zanimanjem pokušao, baš kao Robinsoni Polesie... ako ne zbog čudnih okolnosti.
  Oleg je nogom, pa rukom dodirnuo vlažne grane i odmahnuo glavom.
  "Tinder..." pionir je tiho rekao na ruskom, iznenada se zakašljao i ponovio. - Treba ti tinder. - I s mukom sam se opirao prelasku na njemački govor. - Neće se zapaliti.
  Oleg ih je pogledao... Nejasno je zašto je Fricu, koji je imao upaljače i šibice, a vjerovatno čak i bacač plamena, trebao ovaj staromodni način paljenja vatre. Žele da testiraju domišljatost pionira. Da li oni mjere mentalni razvoj sovjetskih ljudi? Ili se trivijalno rugaju zarobljenom dječaku? Ko će ih razumjeti, izgleda da su sa druge planete!
  Nacisti su se pogledali i pokazali zube. Najčudnije i... i najjezivije za Olega Rybačenka je to što se pokazalo da njihova lica nisu bila ljuta, ne okrutna, čak ni podrugljiva! Čini se da su vrlo radoznali ljudi gledali u čudnu životinju, kao da je namjerno skinuo naočare, pokazao je posebno veliko zanimanje. Ni malo ravnodušnosti, tako je zanimljivo kako naučnici prate eksperiment.
  Oleg Rybačenko je ponovio šapatom, pokušavajući da obuzda uzbuđenje u svom glasu:
  - Sve je vlažno tokom zime! Neće uspjeti!
  U očima je više hinjenog nego iskrenog nesporazuma, ali opet bez ljutnje. Ali tada je jedan od mladića - ne onaj koji je skinuo Olega - gunđao, ustao, protegnuo se i protrljao zadnjicu, koja je bila oborena o sedlo, dok su se ostali esesovci smijali... Oleg nije bio previše iznenađen što neki od Nijemaca koriste konje za kretanje - nedostaje goriva. Iako iz nekog razloga transporti puze za njima? Neprijateljski nacista je doneo kutiju sa sklopljenih sedla, iz koje je nešto uzeo... Pionir je mislio da je vata, ali nije. Nejasno liči na grudu tankih niti. Oleg Rybachenko, uzevši ga u ruke, shvatio je - suhu mahovinu.
  Opet se pionir-čudo iznenadio zašto je ovo Fric, a čak je i doktor nosio travu u oranju... Možda ova mahovina i nije tako jednostavna?
  Pa, prestani da razmišljaš, boli te glava. Morate izgledati jednostavnije i gluplje nego što jeste. Čudno je da je tinder odmah počeo da radi - Oleg nije udario kremen o stolicu, već je glatko strugao (negde sam pročitao) - i iskre su pljuštale u gradu. I bio je u stanju da loži vatru (sada je napravio običnu "kolibu") nekoliko godina, većinu svog života. Ubrzo je vatra zaigrala svom snagom - breza je dobro gorjela i bila je vlažna. Ovdje su se mladi SS gardisti oživjeli i počeli zabijati metalne stubove u zemlju sa strane vatre.
  I Olega Rybačenka se zavrtjelo u glavi, nešto krajnje zajedljivo mu se uvuklo u nos i istog trena isključilo njegovu svijest iz stvarnosti. Ali odjednom me obuze vizija zadivljujućeg realizma.
  Čak se i ličnost deteta promenila, zamišljao je sebe kao nesrećno siroče, sa živim roditeljima. Štaviše, mama i tata ga nisu napustili - lišili su svoje pretke prava za dugove i poslali dječaka u popravni ili zatvorski sklonište. Nema krivice, ali pošto su ti roditelji u dugovima, onda si po odluci suda u diktatorskoj, svemirskoj imperiji maloletni kriminalac.
  Sirotište se nalazilo u industrijskoj zoni glavnog grada i zaista je ličilo na zatvor. Svuda su barovi i barake. U realističnoj viziji, Oleg Rybačenko je proveo noć na loše blanjanim drvenim krevetima. U blizini su ležali drugi dječaci, ljudi i vanzemaljci. Nema ćebadi, dušeka ili jastuka, iscrpljeno i često pretučeno tijelo leži na golom drvetu. Štaviše, noću lancima svoje noge ne bi pobjegli. U ćeliji je stotinjak djece, jako je zagušljivo, tijela su znojava, tučena u blizini u uglu klozeta, čak nema ni kanalizacije. A to je u Moći, čiji zvjezdani brodovi lutaju prostranstvima galaksije, a čije zastave krune desetine hiljada naseljenih svjetova! Međutim, momci pokušavaju da se olakšaju na ulici, posao im oduzima oko dvije trećine dana. Najtežim se smatra rad u radionici, prašnjav i dosadan. To čini vaša leđa i ruke užasno umornim, a vid počinje da vam se zamagljuje; operacije su jednostavne, ali naporne i zahtijevaju ponavljanje. Ugodniji rad, na otvorenom u polju ili na gradilištu. Trude se da izmjenjuju djecu u raznim radnim procesima kako bi se manje umorila i opustili. Ali tijelo i dalje boli, mnogi dječaci, u sirotištu - gotovo polovina ljudi jauče u snu.
  Oleg Rybačenko se nervozno prebacuje, lanac zvoni, prsten mu je protrljao nogu dok ne prokrvari. Zvuči sirena, znači ustajanje i odlazak na posao. Dječije tijelo se još nije odmorilo, drugi dječaci - goli ljudski rod i krzneni potomci drugih svjetova - bore se da ustanu. Umor akumuliran tokom mjeseci ropstva daje tup bol u mišićima. Lanci, kontrolisani ugrađenim čipom, automatski lete sa vaših nogu, napravljeni su od veoma izdržljive legure koja se ne može prorezati. Pojavljuju se nadzornici i čuju se prijeteći povici.
  Momci se vode na pranje, neće trebati puno vremena, voda iz rezervoara je zarđala. Oleg Rybačenko ispire usta i prska ih da spere znoj. U ćeliji nema ventilacije, a spavanje u prostoriji sa mirisom znoja ne može se osvježiti. Nakon čega ih odvode na doručak, moraju da jedu stojeći; Hrane se hljebom i silažom, meso je skupo i nije prikladno za djecu, pa više vole da tope pašu. Međutim, konj je vegetarijanac, ali kako to funkcionira je da grabežljivci, nakon što su pojeli meso, odlaze u krevet. Pored Olega je njegov prijatelj Timur. U ovoj viziji, tačnije u nekoj drugoj stvarnosti, obojica imaju dvanaest godina, prekretnica za snažne dečake, kada je veoma teško pomiriti se sa svojom robovskom sudbinom.
  Timur, pijući sok od koprive u loše opranoj čaši, reče uz stenjanje:
  - I nazad na posao u ovoj radionici! Ne želim!
  "Ne želim da stojim i ponavljam isti pokret deset hiljada puta." - odgovorio je Oleg Rybačenko, drhteći od neprijatnih uspomena.
  - Možda možemo tražiti terenski rad! - Timur je sanjivo pogledao u nebo, gde su na ovoj planeti odjednom sijale tri zvezde. - Posebno uklonite karasa i breskve. Baš su ukusne, pogotovo one sa zlatnim perajima, a čak i ako upravnik ne izgleda pohlepno, ipak možete nešto izabrati i staviti u usta.
  Oleg Rybačenko je teško uzdahnuo:
  "I ja bih više volio upravo takav posao u krilu nježne prirode." - A onda je otelotvoreni pionir počeo više da se zabavlja. - Robot za posmatranje može biti prevaren, većina opreme za praćenje je već ukradena!
  Doručak je gotov, a njih odvoze na električnu mrežu...
  Deca su postrojena na paradnom terenu, dečaci ljudske rase pokušavaju da ostanu zajedno, vanzemaljci drže formaciju prema svojoj visini. Podijeljeni su u odrede prema starosti i veličini. Ima dečaka od pet do šesnaest godina, kao i krznenih i ljuskavih mladića sa drugih svetova.
  Jedino što im je zajedničko je odeća, odnosno skoro potpuno odsustvo istog, samo šorts sa matičnim brojem na dečacima.
  Imperija se prema njima ponaša po principu da izvuče više koristi za sebe od onih koji se više ne smatraju građanima! Štednja u svemu, na odeći, obući, međutim, neki dečaci, čak ni u slobodnim životima, nikad nisu poznavali cipele.
  Ali često su ih udarali štapovima i gumenim trakama po golim petama. Glave su im obrijane, svake dvije sedmice imaju saunu gdje se opeku. Zatim ga odmah obrijaju tupim mašinom za šišanje; Dječaci marširaju bosi po oštrom kamenju. Ako je Oleg na to navikao i njegovo hrapavo stopalo ne osjeća bol, onda i najmanja djeca modre pete i bose prste dok ne prokrvare.
  Cijela garda se sastoji od vanzemaljaca koji predstavljaju najokrutnije rase u svemiru, samo šefica sirotišta, starija frau Pontuss, gleda svojim brutalnim, sadističkim očima.
  Tigar-nosorog, u funkciji nadzornika, daje upute gdje će neko danas raditi, odnosno raditi dok ne izgubi svijest. Oleg, spuštajući koščata ramena, gleda u drugu polovinu dvorišta. Tamo ima djevojčica, od malih do skoro odraslih. Obučeni kao prosjaci u rupe krpe od najgrubljeg platna. Lica su suha, oči izgledaju krupne i tužne. Košulja je kratka, ispod nje se vide mršave ali žilave noge. Devojke su takođe bose i bez izuzetka imaju obrijane glave. To je očigledno urađeno da bi se oni ponizili, da bi još jednom pokazali da su ništa. Ali uopšte nisu ovdje okupljeni kriminalci - nesretna napuštena djeca.
  Ovdje najavljuju da grupa dječaka ide u radionicu za šivenje, da radi na najzamornijem i najzahtjevnijem polju. Ovdje Timur ne može izdržati i viče od muke:
  - Ne želim da radim tako! Pošaljite me na plantažu ili baštu.
  Dječaci su se ukočili, njihova preplanula, mršava tijela napeta.
  Pontuss je bio očito oduševljen novim razlogom za pogubljenje:
  - Juče ste se ponašali tiho, a ja sam se bojao da će vaša porodica ostati bez predmetne lekcije. Zašto bi dječak pet puta prošao kroz rukavicu?
  Uzbuđenje je prolazilo kroz redove djece.
  - Upravo to. - rekao je upravnik bezizlaznim tonom. - Podijelite štapove svima.
  Udarci su zadavani specijalnim bodljikavim šipkama. Obično su ih dečaci sami čupali iz žbunja u periodima kada nije bilo posla. Međutim, istina je da su i tada djeca bila prisiljena, čak i ako to nije bilo korisno za carstvo, da rade posao, na primjer, da pola dana kopaju rupu, a pola dana zatrpaju.
  Oleg Rybačenko je pogledao ruke svoje djece;
  Momci su automatski demontirali rešetke, Olegu se činilo da su to oruđe mučenja - pekle su mu prste, a noge su mu bile teške. Nije htio da udari prijatelja, ali nije imao hrabrosti da prigovori. Nije vidio skoro ništa i bolno je udario nožni palac o ležeću kaldrmu. Začudo, osjećaj bola pomogao mi je da se saberem i magla pred očima mi se razbistrila. Korak je postao čvršći, iako je prst poplavio.
  Bili su poređani u polukrug u dugačkom redu. Timur je rukama bio vezan za motke, a ramena su mu bila iskrivljena kako bi lakše pretukli krivca. Momci žmire i pokušavaju skrenuti pogled. Po naređenju frau Pontuss, poprskali su salamuru, posipajući plavom solju mršava, ali žilava leđa. Sudeći po načinu na koji se dječak trgnuo, počelo je gorjeti.
  Upravnica sirotišta je pucnula usnama:
  - Sada ćete svi naučiti lekciju. Udari jače, ko vara bit će osuđen na kaznu.
  Pomoćnik u ovom slučaju, pacov nosorog, ogolio je očnjake:
  - Brzo ćemo se pozabaviti njima! Čudovište je promrmljalo.
  Dječak je premješten između redova. Momci su polako podizali šipke i prvi udarci su pali na Timurova leđa. Sudeći po ožiljcima na leđima i bokovima, dječak je više puta kažnjavan, pa je samo uzdahnuo i počeo teško da diše, kao i svi dječaci, pokušavajući suzdržati krikove.
  - Udri jače! - vikao je Pontuss. - Pusti ga da vrišti.
  Prve udarce zadali su najmanji dječaci, koji jednostavno nisu imali dovoljno snage da izazovu ozbiljne bolove. Ali onda su stariji momci počeli da me tuku. Djetetova leđa su bila isječena crvenim prugama i curila je krv. Bol, pojačan plavom solju, natjerao je Timura da vrišti, čak je pao, daska je bila zabijena u eksere ispod i izbola ga u grudi.
  - Nema potrebe! - Dečak je vrisnuo. - Radiću gde god kažeš.
  - Naravno da hoćeš! - odgovorio je Pontuss. - Ali prvo, batina.
  Jučerašnji drugovi su bili previše uzbuđeni i pretukli su svog jučerašnjeg brata. I ljudi i vanzemaljci tuku jednakom žestinom. Dječak je vrisnuo, a njegove bose noge ostavljale su krvave otiske. Pacov nosorog je puknuo i udario dečaka toljagom po golim, preplanulim nogama. Želio je dječaku nanijeti još više bola. Udarac je pogodio žilave gležnjeve, a sljedeći je pogodio pete. Timur je zacvilio i popustio. Zatim je mučitelj zabio debelu iglu u zadnjicu, sipajući tečnost.
  - Dobro! - rekao je Pontuss. "Sada bi radije umro nego se onesvijestio." Niko neće izbeći kaznu.
  Oleg Rybačenko je stajao gotovo na samom kraju reda, i činilo mu se da su udarci biča pali na njega. Timur je bio razočaran, sam dječak se samo trzao, vrištao i plakao. Okruglo lice postalo je grimizno od bola, iskrivljeno je grimasom patnje.
  Ugledavši Olega, bledim usnama prošaputa:
  - Imaj milosti!
  Dječak je oklevao: ukočio se.
  Pacov nosorog je viknuo:
  - Pa šta vrediš! Hit!
  Oleg Rybachenko je odgovorio:
  - Ne ne mogu! On je moj prijatelj!
  Pacov nosorog je pokazao zube:
  - Želiš li da se isto dogodi i tebi?
  Oleg je zadrhtao i problijedio:
  - Ne, ali!
  Pontus ga je prekinuo:
  - Dosta! Dječak je sam potpisao smrtnu kaznu. Šta vredite, kreteni? Dajte mu dobru dozu i okačite ga na stalak da mu se drugi dive.
  Olega je izbačen iz redova i povučen prema boksu. Dječak je pokušao da se odupre, ali su se nosorozi tigrovi nosili s njim kao s mačićem. Ruke su mi bile bolno iskrivljene, kosti su mi krckale. Položili su ga na daske, dječak je osjetio hrapavost vrhova isturenih eksera na obrazu i stomaku. Probušili su mišiće, grudi, bradu, prednji dio bedara, koljena. Moj obraz je bio izgreban sve dok nije prokrvario.
  - Oh, nemoj! - upitao je Oleg.
  - Neophodno! - rekao je pacov nosorog, da bi svima bio primer.
  Dječak je osjetio kako mu se salamura sipa na leđa, a zatim ga posipa so. Pecka kao senf flaster. Oleg se lecnuo, žuljevita stopala su mu bila razmazana (posljednji put u tom čudnom sjećanju koje se pojavilo u ovoj viziji bilo je obuvanje sandala prije otprilike šest godina), gotovo odmah su počele divlje svrbjeti. Pacov nosorog je zabio iglu u zadnjicu, grubo i bolno je ubola, goruća tečnost je ušla unutra.
  - Sada ćete se osećati veoma užasno, i nećete izgubiti svest. - Graknulo je čudovište, cerekajući se, mucao bi i producent horor filma!
  - Za što? - zastenjalo je nevino zatvoreno dete. - Za ime Boga, pokaži milost.
  Štakor nosorog, prskajući otrovnu pljuvačku, odgovorio je:
  - Ne verujem u ove bajke o dobrom Isusu! Općenito, ako postoji Bog, onda je on zao i okrutan. I što više zla i patnje nanesete svom bližnjem, to ćete više moći i blaženstva dobiti na onom svijetu.
  - Apsurdno! - Rekao je, problijedivši od užasa, šta ako je Bog zaista takav dječak.
  - Videćete! - Porod kosmičkog Tartara se zakikotao. - Ali nemojte se nadati, nećete umrijeti danas.
  Pontus je naredio lajući:
  - Počnite! Neka vječno pamti poljupce biča!
  Zarobljeni pionirski vunderkind je zadrhtao kada je začuo prodoran zvižduk, a onda je uslijedio snažan udar od kojeg je pukla koža na leđima. Pacovi nosoroga su snažno udarali, ali su istovremeno obuzdavali svoju silu kako ne bi ubili. Vrisak se oteo iz grla dječaka, on je zadrhtao i pojavila se suza. Ugrizavši usnu dok nije prokrvarila, dječak se suzdržao. Trenutak kasnije uslijedio je još jedan udarac koji je potresao cijelo tijelo. Oleg Rybačenko je duboko udahnuo, bol, pojačan solju i slanom vodom, bio je nepodnošljiv.
  Pontus je viknuo:
  - Nastavi!
  Opet zvižduk i duvanje! Seče do kosti. Dječak je izgorio iznutra. Osjećao sam se kao da me tuku po stomaku. Uprkos svim njegovim naporima, dio vriska je curio iza njegovih čvrsto stisnutih usana.
  - Majko!
  Strikes again! Duž leđa, između oštrih lopatica, i na kraju, uz gole pete. Dječak vrišti, više nema snage da se obuzda. Vrisak izbija kao vulkan iz grla i onoga što izgleda kao nos. Pontuss je zadovoljan:
  - Sad vidim da ga pošteno tučeš. Udari ga dobro, ali ga nemoj ubiti!
  Svakim udarcem bol postaje sve jači. Suze se miješaju s krvlju i padaju na krevet. Krvave pruge na leđima se spajaju, spajaju u grimizni nered, dječakove tanke bijele kosti počinju da se otkrivaju. Oleg Rybačenko se guši, nedostaje mu zraka, žica mu je zabijena u savijene gležnjeve. Gole pete bruje od šoka, gruba žuljeva koža ne popušta odmah, ali se i dalje pojavljuju kapljice krvi. Udarci se pojačavaju, čini se da munje prolaze duž nervnih završetaka sve do kičme. Ostali dječaci ćute, savjest im ne dozvoljava da odobravaju, a strah od odmazde ne dozvoljava im da osude. Vidi se kako su dečaci pognute glave, ali njihove oči gledaju pogubljenje. Radoznali i nervozni, većina ih je već udarena na sličan ili sofisticiraniji način. Misliš samo da nisam ja, a ponekad i zlobe u tvojim mislima: vrišti, ali izdržao bi, naravno, ne tako slabić kao Oleg.
  Batine su već po golim kostima, leđa, bokovi, bedra su neprekidna rana. Da nije bilo injekcije stimulansa, dječak bi bio sjeban na smrt - umro bi od bolnog šoka. I tako je upao u nešto gore od Danteovog Inferna. To je kada je svaki molekul, svaka ćelija, svaka vena zasićena košmarnim bolom.
  Pionir Oleg Rybachenko očajnički je pokušavao da se odvrati od bola. Sećajući se svojih roditelja, srećne ere dalekog detinjstva, kao da se odgurnuo nogama, od usijane bujaće lave patnje, ali ona ga je ponovo usisala, prekrivši ga u potpunosti. Tako su plovili kroz okean mučenja, sanjajući smrt kao izbavitelja od muke. Sjetio sam se riječi Otkrovenja Svetog Jovana. - I oni će hteti da umru, ali ne mogu. To je sudbina koja čeka grešnike koji muče djecu. Gospod će ih stostruko nagraditi, a najvažnija kazna, kako kaže Isus u Jevanđelju po Mateju, biće večna. I jedni će otići u život vječni, drugi u vječne muke. To nas barem nekako tješi, budi mržnju prema neprijateljima, želju za preživljavanjem i pobjedom. Dečak uspe da vikne:
  - Platićete za ovo, odgovaraćete za svaku dečiju suzu prolivenu na dan Božijeg suda.
  - Umukni, kučko! - Pacov nosorog riče.
  - Ne možete ugušiti istinu. - Pionir je izdahnuo.
  - Više!
  Ponovo su ga tukli, ulažući u to sav svoj bijes, lomeći kosti, ali bol je već dostigao toliki prag da jednostavno ne može postati jači. To je željezo koje se može zagrijati na određenu temperaturu, a zatim se širi.
  Pontuss to razumije, starica (tačnije, izgleda ne više od četrdeset godina, ali je u stvarnosti prešla nekoliko stoljeća) ima mnogo iskustva kao dželati:
  - Pa, dosta je! Inače će umrijeti! Malo ćemo tretirati zatvorenika i podvrgnuti ga kompjuterskom mučenju. Imam samo program koji se zove "mučenje olimpijaca".
  Pacov nosorog, namjerno zijevajući, kaže:
  -Gde sad ide? U ambulantu?
  - Ne na stalku! - Upravnik je prekinuo bez žalbe. Neka visi kao upozorenje drugima. Dajte samo injekcije za podršku srcu. I neka Timur bude ponovo protjeran kroz liniju, i neka primi ostale udarce od tebe. Nema vremena za stvaranje spektakla. Treba raditi!
  Stranac sa bičem nakrivi glavu i migolji krznenim ušima:
  - Poslušam, gospodarice. Pa, trči ga ponovo.
  Timur je dobio nove udarce. Ovog puta se niko nije usudio da prigovori. Nije bilo ni najmanje želje da padne u ruke dželata. Timur vrišti i pada. Ponovo ga dižu i tuku. Druga serija štrajkova je već pri kraju. Ostalo je samo nekoliko dječaka. Jedan od njih je najstariji, star oko šesnaest godina, s kozjom bradicom koja je već izronila i vidljivim brkovima. Očigledno okleva, udara, ali to čini lako, jedva dodirujući.
  Frau Pontuss je bijesna:
  - Okačite ovog lijenog mladića na stalak i vežite mu kamen za noge. Neka pati.
  Zgrabi dječaka, napne svoje izvajane mišiće, plod mukotrpnog rada, i viče:
  - Pa šta gledate, momci, tucite ih!
  Dječaci se stresu, tutnjava se širi redovima, ali im nedostaje odlučnosti da jurnu na svoje mučitelje.
  Mladića se vuče, svaki pacov nosorog je bar sedam puta teži od njega. Nema smisla uzvratiti. Ali tada se događaju događaji na nivou onih koji mijenjaju sudbinu imperije. Odjeknula su dva pucnja i pacovi nosoroga su pali, leđa čudovišta su bila posječena, duboki krateri zjapili. Mladić se oslobodio i pao, ali je odmah skočio vičući:
  - Vidite, tu je Božja pravda.
  Pojavivši se poput anđela iz tame, zlatnokosa devojka, tako slična svojoj sestri Margariti po naručju, odgovori:
  - Vjerovatnije čak i ljudski. Znajte da dogovor sa đavolom ne garantuje raj na Zemlji i toplo mjesto u paklu. Oslanjati se na Sotonu je kao sjediti u električnoj stolici!
  Druga vatrena Aurora glasno:
  - Ono što se ovdje dešava je stvar horor filma. Uradite ovo sa decom. Skinite dečaka sa police.
  Oleg Rybačenko je odmahnuo glavom i... probudio se. Tokom vizije nije ležala, već je jednostavno stajala...
  I prošlo je dosta vremena. Nacisti su i dalje bili angažovani
  Priprema hrane. Ali ova strašna intoksikacija koja je nastala kada su SS doktori udahnuli dim čudne mahovine nipošto nije bila kratka.
  Oleg Rybačenko je odmah pomislio zašto to ne radi na ovim Švabama. Izgleda da nemaju filter maske, zar ne? I zašto je u ovoj halucinaciji takva noćna mora? Šta oni rade s tim?
  Ali i sami nacisti su se ponašali sasvim prirodno, čak su se i nekako sprijateljili, nagovještavajući da bi mogli jesti s nama.
  Zaista su uvukli par teških butina krave ukradene od lokalnog stanovništva. Tada je jedan nacista vukao pozamašan kazan, a drugi fašista je zajedno sa Olegom otišao po vodu. Opet, radoznalom pioniru se činilo čudnim da postoje dvije kožne kante, a u najgorem slučaju običan metal ili drvo. Štaviše, jednog esesovca, što takođe nije bilo tipično, sam je vukao.
  Pionir nije bio sasvim siguran na nogama, udarci tokom ovog pogubljenja bili su previše stvarni, a Lomonosovljev potomak je pretpostavio da se iza toga krije nešto više od jednostavne ili čak ne obične halucinacije.
  Voda je tekla stotinu koraka od logora, srebrni potok blistao je kristalom ispod dva kamena koji je nadvisivao balkon. Oleg Rybačenko je pohlepno gurnuo glavu prema njoj. Dječak je tek sada shvatio da je sve unutra ispečeno u kamen, tačnije u ugalj. Pohlepno se nagnuo u prijatnu hladnoću i... zabio ga u uvo.
  Jedan od SS-ovaca, sakrivši se iza kamenog zida, kliknuo je nešto na ploču složenog instrumenta i zakikotao se poput pacova.
  Udarac je fašista zadao bez zlobe, ali takvom silinom da je Oleg bačen na kamenje, prestao je da čuje na lijevo uvo, a ova strana glave mu je zaista utrnula.
  Grubi doktor u ogrtaču i zlatnom lančiću se smijao i urlao:
  - Boks! Boks!
  . POGLAVLJE br. 4.
  Pionir je skočio i jurnuo na mladog esesovca. Gađanje u stomak varljivom desnom rukom, a lukavo se skrivajući iza lijeve. I dalje je pohađao nekoliko časova boksa, ali njegovo pamćenje je apsolutno. Na primjer, varljiv udarac i oštar poluaperkat i pola bočne lijeve ruke. Tada se u udarac uključuju tijelo, bedra, trbušnjaci, pa čak i ekstenzija nogu. I - što je najvažnije, obično bokseri, kada se bore sa dešnjakom, ne očekuju udarac sa ulaganjem lijeve ruke. Faktor iznenađenja je uspio, Oleg Rybachenko je to uspio! Mladi i dobro obučeni esesovac nije znao da Oleg, iako nije ljevak, može baciti "pušku" s lijeve strane. I uhvatio je udicu u vilicu. I super je - SS vojnik je uspio da ostane na nogama samo zato što je pao naopako u golu stenu... A težina polugladnog dječaka nije bila dovoljna da sruši odabranog vojnika slabići!
  Da je Oleg Rybachenko bio iskusniji borac u ovom potezu, vjerovatno bi otišao na seriju završnih poteza. Ali vještina nije pohvala, a nisu ni fizičke karakteristike.
  Ali dobro je odradio posao, pogotovo s obzirom na to da se udarac nije uvježbavao na treningu, a sam Oleg Rybachenko, uprkos svojim velikim prirodnim sposobnostima, hladno se odnosio prema boksu.
  Sada je čak i požalio što se nije prijavio u sekciju u kojoj je trener Faranenko rekao - Odrasti ćeš u velikog momka, ali sa brzim vremenom reakcije lakoga. Uskoro će SSSR učestvovati na Olimpijskim igrama - i mogli biste se dostojanstveno boriti za medalju!
  Šta kažeš? Oleg Rybachenko je na ovo odgovorio ovako:
  "Radije bih sačuvao glavu za stvari koje su korisnije za državu nego da međusobno čistimo novčiće!" Na primjer, ako napravite traktor koji radi na piljevini, ili čak na običnom smeću, onda mnogo više
  To će biti od koristi Otadžbini!
  Ali sada je i sam dječak dobio temeljno obrazovanje.
  Oleg Rybačenko nikada u životu nije bio tako pretučen. Odrasli esesovac brzo je slomio organizovani otpor desetogodišnjeg dječaka, iako visokog za svoje godine (što je ipak pokazao i nekoliko puta uspješno udario) i vješto udario šakama - podigao palog čovjeka i udario ga opet. Kada je Oleg Rybačenko prestao da se opire (odnosno, umalo je izgubio svest, odnosno još uvek ima misli u tvojoj glavi, nisi u mraku, ali tvoje telo više ne sluša. Svako ko se ozbiljno borio u ringu verovatno zna kako je to biti u grogu.). Fašista mu je dozvolio da padne i, začudo, nije ni jednom udario palog čovjeka. Međutim, dželatski doktor mu je nešto viknuo na anagramskom jeziku. Napunio je kantu i polio svoje slomljeno lice vodom.
  Osjećaj mačića koji se davi, a voda iz tek otopljenog leda je tako hladna - samo zimsko kupanje!
  Oleg se stresao, ustao i pljunuo na čizmu sa krvlju sa lijevog obraza, koja je prsla iznutra. SS-ovac ga više nije tukao - odjednom je uzdahnuo, s obzirom na to u kakvim trupama je čudovište služilo, iznenađujuće, gotovo saosećajno, i počeo sam da crpi vodu u kante napravljene od krokodilske kože (takođe očigledno takva ekstravagancija nije bila laka) ...
  Ribačenko mlađi je primetio ovu okolnost, koja je u isto vreme i dobra i loša. Dobra stvar je što neće biti ubijeni, barem dok se eksperiment ne privede logičnom kraju. Istina, finiš se može pokazati vrlo blizu i možda izbavljenje od muke! Loša stvar je što će biti strogo čuvani i da bi pobjegli, u stvari, treba koristiti briljantnu domišljatost!
  Ubrzo se Oleg Rybačenko uvjerio da biti zamorčić znači imati određene prednosti u odnosu na druge ratne zarobljenike.
  Ispostavilo se da će i zarobljenici i zarobljenici dobiti toplu hranu. Poštovali su to, što znači da su esesovci odavno pojeli nešto iz limenki i jednostavno ležali na nekim strunjačama, bučni ili spavali. Pa, vukodlaki su lutali okolo - ili su u lovu, ili su bili u patroli, ili oboje. Međutim, Oleg nije bio sretan zbog toga. Ležao je na prekrštenih bosih nogu Aurore i još jedne mlade devojke (zar ne bi trebalo da padne na vlažnu, još uvek hladnu zemlju?) i siktao - Margarita mu je obrisala lice ivicom mornarskog odela uzetog od Olega Ribačenka, natopljenog topljenjem vode, govoreći s odobravanjem:
  - Sada si postao pravi muškarac. Izgubio pesnicama, pobedio sa budalama!
  Aurora je predložila:
  - Da, izmasirat ću mu lice, posjekotina će brže zacijeliti.
  Oleg Rybačenko se nasmešio na silu. Veoma neprirodno. Bilo mu je mučno do te mjere da je plesao đavole s plazma klizaljkama na kopitima. A u isto vreme... da li se sada osećao veselije? Pomalo sam se bojao da nastavim: sad će me položiti na kamenje i žestoko me tući bičevima, ili će možda pokušati s vatrom. Ali nacisti nisu ni pogledali ovamo, već su pričali o nečemu na svom ptičjem dijalektu, naizmjenično kušajući iz kazana.
  Margarita mi je šapnula na uho:
  - Naravno, super ste... Ali budite lukaviji! Kada jaki izgledaju slabi i obrnuto!
  Oleg Rybachenko je promrmljao:
  - Nažalost, nema smisla da se pravite slabi, jer je tako!
  Pa jako su ga udarali po rogovima... Pored posečenih obraza, bili su i klimavi, mada ne mnogo, kosti su bile jake - dva zuba. Rebra su mi bila sirova, a uši su me boljele.
  Međutim, pogubljenje tokom fantastične vizije izazvalo je mnogo više patnje.
  "Dosta je, u redu", Oleg Ribačenko je odgurnuo Aurorine duge prste svojim tek okovanim rukama i sjeo s rubom svog mornarskog odijela. Zadrhtao sam. - Ne, postalo je hladno. I hocu da jedem...
  Kako, uostalom, svest zavisi od bića - nehotice ćeš postati marksista. Ako samo preživite!
  Zatvorska kaša sipana je u aluminijske posude - transportovana je u jednom od oklopnih transportera. Ali nije bilo kašika. Očigledno se vjerovalo da će robovi ionako pojesti gustu kašu. Ili su ih odlučili ismijati, jer ovih kašika i nije tako malo. Pa... to je bolje!
  Postaješ pravi divljak - dečko je prasnuo u smeh i odmah pokrio usta da ne bi dobio.
  Ispostavilo se da je kaša od heljde pomiješana sa bisernim ječmom - gusta, gotovo neslana i naravno, bez mesa ili nečeg sličnog, pa, možda su dodali malo ribe za okus. To je samo gotovo prazna mješavina dva zrna (a po mirisu su je progutali dimljenim mesom). Ali želudac dječaka pionira davno je bio doveden do krajnjih granica: tako da mu je glad malo popustila, vraćajući se tek kad je vidio kašu, ali trostrukom snagom.
  Istina, bilo je loše jesti - par puta je vruća smjesa dospjela na unutrašnju stranu ranjenog obraza, a bol mi je natjerao suze na oči - ali šta je to?! I "narukvice" su se isprečile, Oleg Ribačenko je trzao rukama, ljutito bacao iskre iz očiju oko sebe... i u jednom trenutku shvatio da je od jednog od ovih trzaja njegova desna ruka ušla u ring na pola puta!
  Nevjerovatno je - da li je SS zeznuo na tako primitivan način? Kad bismo samo mogli da se riješimo vukova obučenih za kažnjavanje!
  Oleg Rybačenko je umro. Odmah se prisilio da žvaće, pokrivši se zdjelom. A desnom rukom ga je uvrtao dok se očvrsli čelik potpuno nepodnošljivo nije urezao u kožu.
  Izgleda da nisu svi u SS tako kul!
  I shvatio je da bi mogao izvući ruku. Prsten namijenjen većoj ruci - muškoj ili lokalnoj omladini, možda čak i starijem dječaku koji je puno radio. Ali za znojne ruke dječaka Olega Rybačenka iz prije tinejdžerskog doba, zamka se pokazala širokom.
  Dječak je šapnuo:
  - Pobeda se čeka! Pobjeda čeka! Oni koji žele da raskinu okove! Djedovi su pobijedili Švabe! I njih ćemo ubiti kao divljač!
  Aurora je, nježno gledajući Olega Rybačenka, glatko gurnula njegovu ruku (krv mu se pojavila na ruci od širokog posjekotina i abrazije). Drugi komšija je u tom trenutku krenuo da pokrije šta se dešava. Oleg je pogledao vatrenog đavola u oči, namignula je. Takođe je počela da buši svoje oči smaragdnim laserima, kao kobra - neprestano. Zatim je odmahnula glavom i tiho pokazala na vukodlake. Zatim je, ne prestajući da jede, direktno grabeći grimiznim usnama za šolju koja je stajala na podignutom kolenu, spustila ruke i počela da crta krivudave linije koje su se pretvarale u talase na mokrom tlu.
  Oleg Rybačenko ništa nije razumeo, ali u njegovoj glavi već je počela da zvuči pesma pobede;
  Mlad, sladak, čist;
  Zemlja Crvenih Sovjeta!
  Sunce blistavo izlazi,
  Dato od srca!
  
  Naša jezera su bistra,
  Olujna kristalna reka!
  Momci trče okolo sa loptom,
  Trčite zajedno uz brdo!
  
  Grudi pršte od vazduha,
  Proleće je u svakoj travki!
  Obraćam se Gospodu
  Neka nas odnese zlo i nesreća!
  
  teško je vrijeme,
  Fašizam je napao Rusiju!
  Iskovajmo nešto novo za bitku,
  Neka vlada komunizam!
  
  Zajedno uvek upadamo u nevolje,
  Mi smo kao stisnuta pesnica!
  Konjica je običavala galopirati
  Pa, sad čelični rezervoar!
  
  Lenjinov veliki cilj,
  Nastavićemo kako jeste!
  Staljin mudri genije,
  Šta nas je naučio da pobedimo!
  
  I na kraju, reći ću vam,
  Ko prođe je gubitnik!
  Tačnije ću izraziti svoje mišljenje,
  Finale dolazi uskoro!
  Nakon takvog pijeska, Olegu Rybačenku se već činilo da je more do koljena! A planine su definitivno do ramena!
  Devojke su se takođe oživile i šaputale od uha do uha. Svi su imali nadu.
  Potomak Lomonosova i Stenke Razin je naduvao obraze, a zatim zastenjao - prokleta posekotina je boljela.
  Šta ako uspete da pobegnete?! Oleg Rybačenko je brzo pogledao u stranu, kao da bi njegove misli (a ko zna, ako mogu poslati, kvarove, ne zna se kakvom opremom imaju!) mogli da čuju SS stražari.
  Vatreni đavo s paklenim sjajem u očima dodirnuo je čelične prstenove na rukama dječaka pionira i s odobravanjem klimnuo glavom: kažu, da, možemo pokušati! To je jasno i bez rasprave i bez suvišnih riječi.
  Ratnik s kosom boje lisice šapnuo je:
  - Čak i ako neko preživi... Imaće kome da se osveti!
  Ali odmah se Oleg Rybačenko iznutra skamenio, kao da se smrznuo. I jedna jednostavna misao ga je ukočila: zavrtiće ruke. A onda... i tada će biti potrebno pomoći ostalim djevojkama da se oslobode. Inače nije odličan pionir, ali ko je?!
  Sjetio sam se riječi: nije vođa onaj koji sam ide naprijed! I ko hoda i pomaže drugima!
  A ko su vam one - tako lepe devojke sa slomljenim nogicama koje krvare. Nešto se u mladom lenjinistu pobunilo - uz huk hiljada, pobunio se tornado! Ako radi, trči što brže možeš i...
  U stvari, ako ćete trčati, onda neće biti druge šanse. U suprotnom, to je izdaja.
  Ponovo je sreo pogled prvo Margarite, a potom i Aurore, koja je, takođe jasno vesela, sa ukusom lizala činiju. A ona je, gurnuvši nos iz posude, namignula.
  - Ne držimo te! - Vatreni đavo je dodao. - Ako odete, sigurno ćete doći po pomoć!
  Oleg Rybachenko je klimnuo glavom i odgovorio:
  - Kunem se! Pošteni pioniru javiću se partizanima i oni će te spasiti!
  E, tako smo odlučili! Ono što se potom dogodilo postalo je mnogo prozaičnije. Dobro je bilo i što nije Oleg bio taj koji je morao da pere činije - očigledno su se ili bojali da ga ponovo skinu s okova ili su odlučili da devojke prepuste da rade težak posao. Nije nista, ali je lepo u ovoj situaciji. Loša stvar je što smo morali opet ići, a kad se ovi fašisti smire. Ne mogu pronaći ništa manje ili više stabilno.
  Malo je hladno, a iako se vetar smirio, oblaci su se podigli i počela je da pada hladna kiša. Čini se da su SS-ovci sada čak i sretni, iako su oni i njihovi vukodlaki zaudarali na mokri smrad.
  Bilo je puno hodanja. Ovo je svijet ovdje - posebna mikroklima Krima. Obično nije kišovito, ali u ovom slučaju sa udarima vjetra.
  Devojke su već dosta spavale i hladnoća ih je okrepila.
  I iz nekog razloga Oleg Rybačenko je želeo da spava, oči su mu bile izdajničko spojene.
  Da, takva težina, kao da te pritisne lešina od stotinu tona i da ne možeš duboko da dišeš.
  "Oh, razboleću se", pomisli Oleg Ribačenko, snažno pomerajući noge, koje su ponovo počele da se ukoče. - Siguran sam da ću se sada razboljeti, ali šta onda? Nacisti definitivno neće uzimati aspirin ili ubrizgavati penicilin, a vjerovatno će čak i poštedjeti med. Ili nije? Hoće li ga sačuvati za eksperimente? Kuda idemo sad mi jadnici?!
  Ponovo je stvarnost kiše i patnje nestala, a on je zaspao dok je hodao. Što je vjerovatno jedino dobro u ovoj situaciji;
  Kosmičko je, u izvesnom smislu, bitka;
  Pioniri Dmitrij i Oleg Ribačenko, kao odlični učenici i izvanredni sportisti, dobili su pravo da predstavljaju svoju zemlju, SSSR, u prijateljskim bokserskim takmičenjima organizovanim između dečijih sportskih klubova SSSR-a i Nemačke. Obje zemlje se i dalje smatraju saveznicima, a glasine o predstojećem ratu su se stišale. Zaista, njemačke trupe su se povukle s granice, a Wehrmacht vodi pobjedničku ofanzivu u Africi i već je osvojio Egipat, a upravo su izvijestili o zauzimanju Gibraltara. Zbog toga je Staljin lično čestitao Fireru!
  Ne postoje riječi za varnu viziju, ali ono što se ne događa u svemiru. Oleg se uhvati kako razmišlja - opet inspiriran umjetnim utjecajem nekih zraka ili nečeg drugog. Ali sve je toliko stvarno da nema snage oduprijeti se ovoj opsesiji.
  Dakle, možete bezbedno leteti u skoro prijateljsku zemlju. U njemačkoj štampi govore samo dobre stvari o Sovjetskom Savezu, a komunizam se čak smatra bratskom ideologijom nacionalsocijalizma. Štaviše, pojavio se pokret sličan Stahanovskom...
  Dmitrij i Oleg Ribačenko su bokseri iz najmlađe starosne grupe, imaju samo jedanaest godina, što je donja granica za nastupe na takmičenjima. Ali oni su prilično veliki dečaci za svoje godine, a još ne u eri tako brzog ubrzanja kao na kraju dvadeset prvog veka.
  Oleg je, međutim, manji, mršaviji, u manjoj težinskoj kategoriji, ali vrlo brz. Dmitrij je veći, širih kostiju, a junačka mladost mogla bi izgledati najmanje četrnaest godina.
  Dječaci se razlikuju i po boji kose. Oležek je fer kao gruda snijega, prirodna plavuša. Dmitrij smeđe kose, smeđe kose. Oleg je nekoliko mjeseci mlađi i sa svojim okruglim licem izgleda kao samo dijete, a Dmitrij je jednostavno zgodan, dostojan propagandnog plakata. Devojke već bulje u njega, ne verujući da je baš tako veliki dečko.
  Međutim, Oleg Rybačenko je mnogo eruditniji od Dmitrija, iako su oba dječaka vrlo pametna i dobijaju ravne petice u ocjenama. Uostalom, u sovjetskoj zemlji, dobri sportisti moraju biti odlični učenici.
  Ostali momci su stariji, ali do osamnaest godina, iako je par heroja visok dobra dva metra i teški oko stotinu...
  Bokseri, najbolji mladi kadrovi zemlje... I sa njima će se boriti šampioni Nemačke i zemalja pod njenom kontrolom... Među decom, naravno, ili juniorima.
  Lete bez prestanka najvećim putničkim avionom Trećeg Rajha na relaciji Moskva-Berlin.
  Bokseri sjede odvojeno, ali tu su i rvači, dizači tegova, fudbaleri i plivači. Svi juniori i odlične karakteristike. Staljin je naredio da naša nova generacija, rođena pod sovjetskom vlašću, pokaže sve najbolje i ne izgubi obraz. I, naravno, svi su željni borbe...
  Dmitrij upita Olega:
  -Jeste li napravili taktički plan za bitku?
  Pionir je odgovorio:
  - Za svakog neprijatelja imam desetak planova... Ali prvo ga moram pogledati, pa tek onda donijeti odluku... Svakom lični pristup, najmanji pokret i specifičnosti, uključujući i fiziološku strukturu neprijatelja, diktiraju čisto individualnu taktiku.
  Dmitrij je prezrivo frknuo:
  - Ali ja to radim mnogo jednostavnije! Bez taktike jurim na neprijatelja, udaram jače i češće i lomim se.
  Oleg Rybachenko je napomenuo:
  - Malo je momaka u tvojim godinama tako krupnih i fizički razvijenih kao ti. Stoga, taktika pritiska djeluje. Možete samo ići uz obalu. Ali evo me, skoro normalne visine, možda malo iznad prosjeka, a da postanem prvak SSSR-a, tako ogromne zemlje, sam pritisak nije dovoljan. Neprijatelja ne možete pobijediti grubom silom, on također trenira, vodi zdrav način života, pravilno se hrani i proučava taktiku. I ovdje ga treba pobijediti kao u partiji šaha. Ponekad čak i žrtvovanje nečega zarad psovke.
  Dmitrij se oštro usprotivio:
  - I moji protivnici treniraju, a u finalu je dečko bio još veći i teži od mene. Mnogo zavisi od toga kako trenirate. Neki ljudi misle da možete raditi do iznemoglosti da biste postali olimpijski šampion za dvije sedmice... Ovo je zabluda. Uostalom, najvažnija stvar u sportskom treningu nije toliko dati super opterećenje, već proizvesti super oporavak. Ali postoji pravi individualno odabran set vježbi i najvažniji je naknadni oporavak i dobivanje snage... Nakon toga borbu izvodite u jednom dahu, izbacujući u tri runde, odnosno, u stvari, mnogo manje, stotine udaraca.
  Oleg Rybachenko je napomenuo:
  - Pa i ovo je naravno istina! Konkretno, tajna pravilnog disanja, i injekcije u tačke rasta djetetovog tijela... Postoji neko Know-How od našeg gurua. Ali ne razumijem zašto ih ne podijeli sa drugim trenerima?
  Dmitrij je rekao šapatom:
  - Rekao mi je u poverenju da ti i ja... Ne samo bokseri, već pre svega vojnici. Imamo još nešto posebno da uradimo... Veoma važno, mnogo važnije čak i od olimpijskog zlata!
  Oleg nakrivi svoju svijetlu glavu i reče:
  - Nešto važnije... Možda mi je i ovo rekao... Da sudbina čovečanstva zavisi od postupaka dvojice sovjetskih dečaka pionira. Baš kao iz bajke.
  Dmitrij je filozofski primijetio:
  - Otkud bajke ako ne iz života? Možda će to zaista biti slučaj! Iako nismo ružni pačići, još je prerano zvati nas Orlovima.
  Oleg Rybachenko je glatko promijenio temu razgovora:
  - Mislite li da je pretnja nemačke invazije konačno prošla?
  Dmitrij je zbunjeno slegnuo širokim ramenima:
  - Ovde ste, po mom mišljenju, veći specijalista. U svoje lično ime, mislim da se ne može udariti svim rukama i nogama odjednom, a opet je nemoguće napadati na sve strane. Istina, ako se krećete u skoku...
  Oleg Rybachenko se nasmijao:
  - Zvuči sasvim logično... Ali ne znamo šta je tačno Hitleru na umu, ali napetost je zaista splasnula, a nemački avioni su prestali da narušavaju naš vazdušni prostor, a zveket gusenica se ne čuje u inostranstvu, to je činjenica . Štaviše, Firer je vratio neke od radnika nazad u mašine. Odnosno, Treći Rajh je sakrio svoje očnjake... Ali ne smemo da se opustimo.
  Dmitrij je iz ranca izvadio pečeni sendvič sa ribom i specijalnim nemasnim sirom i pružio ga Olegu. Nakon čega je za sebe izvadio duplo više. U ponudi:
  - Jedite... Ne možete praviti duge pauze u jelu i unosu proteina u organizam. Kada se koncentracija aminokiselina u tijelu smanji, mišići gube snagu.
  Oleg Rybachenko je napomenuo:
  - Za bodibildere, koji puno vežbaju, ovo je sasvim pošteno, ali za boksere... Uostalom, nemamo sve meso, ono boji telo, a još više povećava borbenu efikasnost!
  Dmitrij, zagrizajući sendvič i dodajući mu paradajz, složio se:
  - Ne sve, ali... jedem čak i noću ili pijem bjelanjke da ne padne koncentracija aminokiselina. Štaviše, najbolja stvar nisu kokošja jaja, već jaja prepelica ili nojeva, eto, ova druga su zaista retka... Iako se u centralnoj Aziji čini da su nojevi već počeli da se uzgajaju...
  Oleg se prilično ozbiljno našalio (tonom):
  - Veoma vrijedan protein u prednjim žabljim nogama. Preporučujem da probate!
  Dmitrij se zakikotao kao dječak:
  - Da, ali još više u ostrigama sa crvenom indijskom paprikom!
  Oleg je, međutim, pažljivo zagrizao sendvič i počeo da upija komadić. Riba je bila crvena, ukusna, natopljena kečapom i zgnječenim bijelim lukom. Moglo se dodati još malo snage... Kao Winnie the Pooh, na primjer...
  - Winnie the Pooh živi dobro u svijetu! Ima ženu i djecu, on je krigla!
  Oleg je iznenada predložio:
  - Možda možemo da pevamo?
  Dmitrij je bez puno entuzijazma primijetio:
  - Zar nije rano za pevanje?
  Oleg Rybachenko se nasmiješio:
  - Taman, pogotovo što smo preletjeli granicu SSSR-a!
  Dmitrij je upitao svog partnera:
  - Makaze ili papir?
  Oleg je odmahnuo:
  - Možda je bolje bez detinjastih šala. Mi smo mirni ljudi, ali naš oklopni voz je uspeo da ubrza do brzine svetlosti...
  Dmitrij je prekinuo:
  - Ne! Ne trebaju nam ovakve pjesmice iz vrtića. Hajde da uradimo nešto više... patriotski!
  Oleg je naduvao pluća i počeo da peva, komponujući dok je išao. Danka je, pak, odlično pevala. Ili bolje rečeno, glas mu je bio poput maršalove trube, ili možda čak jerihonske trube;
  Pionir je ponosna riječ,
  Domaći Staljin je vezao kravatu.
  Nema drugog načina osim zabave kod kuće,
  Za mene je komunista idealan!
  
  Zakleo sam se da ću zauvijek služiti Otadžbini
  Tako da domovina veličanstveno cveta,
  Tako da svako bude bolji tokom svog života,
  Tako da let bude hladniji od orla!
  
  Zagrmelo je - rat je došao,
  Dakle, momci, slobodno idite na planinarenje!
  Wehrmacht je zabio svoju smrdljivu njušku,
  Zato ćemo ga poslati u otpad!
  
  Nisu dali puške momcima,
  Bio je odgovor: premlad si godinama!
  Ipak, pobjegli su da postanu vojnici,
  Zato što su bajoneti tako neophodni!
  
  U blizini Moskve borili smo se u snežnim nanosima,
  Trčali smo bosi po hladnoći...
  Prelepe pionirke trče okolo u haljinama -
  Nema granate, pa udari šakom!
  
  Kako su okrutne fašističke kate -
  Sa koliko krvi ih možete hraniti?
  Ali nacisti će morati da plate svoje obaveze,
  Lešinari će se pretvoriti u divljač!
  
  Za ručak obrok je skroman - glad,
  Noge vojnika su bile promrzle...
  Ja sam u suštini samo dete
  Ali očevi su ponosni na podvig!
  
  Tenk juri, Tigar ima uperenu njušku,
  Ali mladi borac je stisnuo granatu!
  I fašističko kopile je naišlo na minu:
  Ovdje ga je vrela baklja zagrlila!
  
  Čak će i mali dečak biti džin,
  Ako ste gajili hrabrost!
  Pioniri su ujedinjeni kao veze,
  Jača duša: titanijum je metal!
  
  Wehrmacht nije prošao, dobili su ga u čelo,
  Čelični kovčezi se dave!
  Ima takvih momaka u Rusiji,
  Generacije potomaka su ponosne!
  
  Opet bitka, ovaj put na Volgi,
  Pionir je postao terminator!
  Nacisti su zakrčili mrtvačnice,
  I okno smrti je slomljeno na obali!
  
  Ne računa se koliko je naših poginulo,
  Koliko će ih opet umrijeti - suza nema...
  Ali ovo je delo boraca;
  Hristos će vaskrsnuti svakoga ko je dostojan!
  
  Postali komsomolci u Berlinu,
  Eto, predaja zakletve!
  Pola Evrope i Unije su bosi,
  Naš mladi tim se povukao!
  
  A sada ćemo izgraditi novi svijet,
  Svako će postati kreator-demijurg...
  Oni će potonuti u ponor patnje i rata,
  Nećemo znati šta znači strah!
  
  Dobrota vlada univerzumom,
  I tada će bol nestati, vjerujte mi...
  Sa nama je najbolji genije od svih, Staljine,
  Hitlerova paklena zvijer je poražena!
  
  Za ovo smo se hrabro borili,
  Vječno zaslužena počast...
  I shvatite da je zabava važna -
  Univerzum će dovesti do vašeg sna!
  Avion je pevao ovu pesmu u horu. Zvučalo je tako svečano da se moglo rasplakati...
  . POGLAVLJE br. 5.
  Vizija je nestala, a dječak pisac i genije ponovo se našao u stvarnosti lutajuće kolone.
  Nemogućnost trivijalnog razgovora sa bilo kim (nakon vizije, jezik mu je potpuno utrnuo!) Oleg Rybačenko je bio još više bijesan. I nekako nisam odmah ni shvatio da se približavaju šumi. Završilo se - natopljeno, a pod nogama utabani put, iako mokar, ali čist, tu i tamo isječen tragovima kola, automobila, tragovima lakih tenkova, motora, pa čak i konjskih kopita.
  Hladno blato, slično gnusnom sapunu, pokazalo se isto tako klizim, Oleg Rybačenko je nekoliko puta nekim čudom održavao ravnotežu, a u koloni su dvije-tri djevojke pale i brzo ustajale.
  Sama Margarita, prilično iscrpljena, bodrila je brata po oružju:
  - Već pada mrak, uskoro će te odmoriti!
  Sat i po nakon što je kiša počela, prošli su pored onoga što je izdaleka izgledalo kao niz brda. Izbliza, Oleg Rybačenko je shvatio da to nisu brda, već bedem sa mitraljeskim kulama. Drevni krimski bedem koji se proteže na istok i zapad dokle god je pogled sezao. U pravilnim razmacima na "brdima" bili su vidljivi sivi kameni prstenovi, gotovo sravnjeni sa zemljom - ruševine karaula. Između dva od njih, zarobljeni stup je prošao u udubinu, koja je vjerovatno nekada bila kapija.
  Zatim su ih vratili na spavanje. Nisu čak ni skinuli okove i nisu me hranili. Djevojke ih je san prekrio kao gavranovo krilo;
  Odjednom se krajolik ispred djevojaka promijenio (a kakvi su snovi prečesto pretenciozni!) i one su se našle u moru, odnosno na molu sa pogledom na more i prohladnim pogledom.
  Komsomolke su otišle u luku, a silueta razarača nije bila daleko, oko nekoliko kilometara, ali se skoro stopila s horizontom. Ovdje ih je opet napalo pet pacova bubašvaba. To su tako odvratna stvorenja, sa šest nogu, da ćete ih pogledati i doći će vam do povraćanja. Međutim, pitanje je dvije sekunde, udaraca bodežima i sve je gotovo.
  Prelepa Margarita je čak pevala:
  - A za mene je, kao emetik, ljubavni napitak!
  Crvenokosa Aurora zviždi kroz nozdrve:
  - Ali moje ponašanje je dobro - i dobio sam dobar udarac u vilicu!
  Opasnija stvorenja bile su galebove sjekire. Imali su sposobnost pucanja kljunom. Tačka je izbačena i probola kožu, ubrizgavajući kiselinu. Tada je ptica sjekira sjela na palu žrtvu i pocijepala meso. Istina, većina njih je već streljana. Ali četiri grabežljivca sa oštrim glavama jedan na drugom pokušala su napasti izviđače.
  - Evo ih još jedna perverzija prirode! - Vatreni đavo Aurora je primetila...
  - Ko god da ih je stvorio nikada ništa ne iskrivljuje! - U Margaritinoj novoj misiji ponovo su se pojavila atavistička religiozna osećanja. Ličnost se menja ako se određene sile probude u podsvesti. - Tako je drago Svemogućem Bogu!
  Crvenokosi demon u kratkoj suknji i kosi koja je gorjela jače od bacača plamena ponovo se usprotivio:
  - Ne, ovo još jednom pokazuje moćnu moć mutacija. Niz sličnih uticaja mogao bi dovesti do života!
  Bacajući dvije čakre, djevojke su odsjekle grabežljivce, a zatim uhvatile diskove koji su im se vratili.
  - Kao bumerang, ali seče titanijum! - Nacerio se vatreni đavo.
  - UREDU! Bez obzira šta ovaj titan seče, ovaj metal je slabiji od blotera.
  Devojke su počele da otvaraju plutajuću letelicu. Vatreni đavo iznenada molećivo upita:
  - Hajde da konačno napišemo pesmu, Margarita!
  Snežno bela plavuša, smeškajući se svetlije od sunca, upita:
  - Da nam donese sreću!
  Cool Aurora je rekla:
  - Upravo! Neka gubitnik plače - nitkov je ljubomoran!
  Komsomolka se zavalila i tiho pjevala, a riječi su lebdjele i svjetlucale:
  Proročište među magičnim kamenjem,
  Rođen iz oluje - jarko sunce!
  Mi nismo potomci manjkave tame,
  Kao boja, pjesma se uvija u zrak!
  
  Naravno, kamen može biti štetan -
  On nam proriče nevolje, tugu, smrt!
  I duhovi u blijedom sjaju,
  Sjaj kao znak u noći!
  
  Ali nećemo biti praznovjerni
  Ruski ratnik - mač u ruci!
  Služimo Isusu vjerno -
  Neka đavo bude budala zauvek!
  
  Nema jače otadžbine,
  Na kraju krajeva, naša volja je kao metal!
  Mudri Staljin predvodi napad,
  "Andryusha" je tornado na Kelnskom metalu!
  
  Služićemo Rusiji sveto,
  Sanjao sam da joj posvetim svoje srce!
  Vojnik ima najoštriji bajonet,
  I plamen u govorima spikera!
  
  Slava ti, Rus' sa napjevom,
  Pjevamo joj himne,
  Osveta će doći protivnicima -
  Pozabavimo se vranama, vjerujte!
  
  Mi ćemo izgraditi novi sveti svijet,
  Bog nas blagoslovio!
  Za devojke luksuz i ažuriranja,
  Postat ćeš kalif za kratko vrijeme!
  
  Nagradi nas čudesnom vizijom -
  Glas Gospodnji zove na mač!
  Život će postati slatki džem,
  Kad si jak kao KAMAZ!
  
  Bujne hrastove šume domovine,
  Znajte gde će vam se duša odmoriti!
  Primićeš okeane slave,
  Ući ćete u Kremlj kao vladar!
  
  Vi ste vitez - pleme divova,
  Prostranost mora i sjaj leda!
  pijesak zlatne pustinje,
  A sa smaragdom, somot je šuma!
  
  Idemo hrabro u krvavu bitku,
  Tigrovi bar strašno urlaju!
  Nacisti imaju kandžaste šape,
  Adolf svakako izgleda super!
  
  Ali imam brkove na licu,
  Njuška se izvila, vilica spustila!
  I naš narod je veliki, ponosan,
  Pokazao moć fašističkom stvorenju!
  
  Sada je vrijeme za svjetlo -
  Pojavila se milost neba...
  U pjesmama se veličaju podvizi -
  Sveti Hristos vaskrse u duši!
  Aurora je zapljeskala, pljeskajući rukama tako glasno da se podigao oblak muva:
  - Margarita je dobro pevala, ali treba da pevate psalme u crkvenom horu. Sve misli su zaglavljene na vjerskoj temi!
  - Moramo da se iskupimo za svoj greh. - rekla je sazrela Koršunova, koja je ponovo pala u versku ekstazu. - Ko proda dušu uvek ostaje na gubitku - besmrtno daje za smrtnog!
  Vatreni đavo se nasmijao:
  - Vidim da i ti umeš da lepo govoriš! U redu, dušo, sad je pred nama zabavna šetnja.
  Sjevši na čamac na naduvavanje, nevidljiv za radare i obojen poput moljca, komsomolke su doplivale do velikog razarača. Sada su morali da urade nešto veliko. U trenutku opasnosti, svi refleksi i reakcije su postali akutni. Komsomolke su mnogo kilometara osjećale zvukove, pljuskanje valova, škripu galebova, pa čak i zijevanje riba. Čuli su da neko prepliva preko njih! Komsomolci su podigli puške i ugledali tipa na vazdušnom dušeku. Skinuo je masku i pojavilo se lice Denisa Baranova. Zombi policajac, ranije kažnjeni novčano, koji je u ovoj viziji izgledao znatno mlađe i mnogo ljepše, namignuo im je.
  Promuklim glasom koji je pucketao u vazduhu, rekao je:
  - Poslao me veliki crni Firer!
  - Ali nismo ništa napisali! - uglas su uzviknule devojke.
  Mirabela nije bila nimalo zadovoljna pojavom okorjelog kriminalca iz njihovog bataljona, ali se Aurora, naprotiv, zadovoljno nacerila. Inače, to je iznenađujuće, ali čim je zatvorenik izgubio deceniju i po i riješio se ožiljka, bilo je zastrašujuće - pretvorio se u prilično lijepog momka. Da nisu znali unapred, verovatno ne bi prepoznali Baranova.
  - I nije potrebno! - uzviknuo je omamljeni bivši zatvorenik. - Moj cilj je da umrem! U svom sljedećem životu postaću sultan, a u mom haremu će biti sto hiljada djevica.
  - Barem se pozabavite jednim. Inače neće biti dobro, upravo suprotno! - izjavila je, pokušavajući da izgleda duhovitija nego što je Margarita.
  Denis je utihnuo; obično takvi zombiji nisu posebno pričljivi. Iako se ovaj put radilo o borbenom vozilu.
  - Imate li pristojno vojno iskustvo? - upitala je Aurora. Zaista, oni su već prošli drugi svjetski rat i našli se u budućnosti. Ne tako futuristički lijep kao što su ga opisali sovjetski pisci naučne fantastike, također pun ratova i, što je najvažnije, raznih stvorenja koja su pretrpjela mutaciju.
  Postoji takva stvar - magozračenje i ne-zračenje.
  Magoradijacija je zračenje koje ne ubija živa bića, već mijenja svojstva materije, uključujući transformacije, spajanje različitih oblika života - uključujući živo i neživo.
  Inter-zračenje - za razliku od običnog zračenja - ne uzrokuje ionizaciju atoma, već njihovo preuređenje u molekulima, a najaktivnije je u DNK i stanicama koje nose genetske informacije. U nekim slučajevima može se koristiti u medicinske svrhe, za brzu regeneraciju.
  - Naravno! - samouvereno je rekao Baranov. - Tukao sam se mnogo puta!
  Crvenokosa Aurora je sumnjala:
  - Koga si ubio?
  Bivši kriminalac je rekao:
  - Nevjernici!
  Vatreni đavo joj zavrti njušku:
  - Kako to da ste ruski oficir?
  - Ja sam mudžahid i moj zadatak je da uništim nevjernike! - urlao je Baranov. - Ovako mi je zauvek suđeno.
  Aurora je šapnula Margariti na uho:
  - Ne raspravljaj se! Bolje završi posao.
  Zombi koji mu je predeo ispod glasa na arapskom. Najnovije vijesti su emitovane na radiju.
  - Militanti su postali primetno aktivniji u Čečeniji. Konkretno, pokušana je vatra na vladinu kuću. Tokom bitke pet policajaca je poginulo, a jedanaest je ranjeno, gubici militanata se razjašnjavaju. Prema nekim izvorima, bivši predsjednik šerijatskog suda dobio je oko sto miliona dolara od stranih sponzora i aktivno nastoji da ih vrati. U planinama je izvedena specijalna operacija: razbojnici su razbijeni.
  Zombi se ohrabri:
  "Uskoro ćemo tako jako udariti nevjernike da će pobjeći usred zvižduka i podsmijeha njegove riječi prekinuo je talas koji se kotrljao, bacio je čamac i zapljusnuo ga!" - Tako je, kažem!
  - To je u principu tačno! - Aurora je pustila iskrice iz očiju. - SAD su veliki neprijatelj islama. Ona ga razgrađuje uz pomoć Holivuda, porno novina, mističnih TV serija. Sada ćemo morati malo upucati Yankeese.
  Djevojke su doplivale do razarača. Kapetan prvog ranga Rudolph Reagan, otpivši gutljaj svog omiljenog konjaka (pa, svi ovi Amerikanci su pijanici, nije uzalud SAD postao simbol nezdravog načina života i propadanja!), legao je na krevet, ležeći njegova glava na kurvinim grudima. Kada su ga u mladosti privlačili momci, a nakon što je Franklin Truman dozvolio homoseksualcima da služe vojsku, čak je imao iskustva u odnosima s admiralima. I to nekako čak i sa herojem Indijskog rata sa četiri zvezdice. Ali pod predsjednikom terminatorom, i to muslimanom, moral je postao drugačiji i gejevi su stisnuti. Nakon toga, Rudolph Reagan je odlučio pokazati svoju svejednost pozivajući kurve. Ipak, dok je milovao nežno žensko telo, nije prestajao da zamišlja momke, mišićave, crne, sposobne da pruže neopisivo zadovoljstvo.
  Naravno da su posle toga ološ i perverznjak!
  Rudolph Reagan je dozvolio kurvi da ga jaše, ali se nije mogao isprazniti i bio je iscrpljen. Ne, hitno mu treba momak. Iako su muškarci na neki način lošiji od žena, nemaju dovoljno novca - žele napredovanje u karijeri. Galina je to primijetila - bit će korisno u uništavanju neprijatelja Sovjetske Rusije; Amerikanci i njihovi saveznici.
  Stražari se ponašaju nemarno. Hladno je i radije se griju nerazrijeđenim viskijem. Margarita se trgnula (ovo su potpuni pijanci - uostalom, molekul alkohola simbolizira uništenje tijela, posebno ženskog), Jenkiji su budale!
  Talasi su sijali na monitorima, a ponekad su se pojavila i stvorenja. Jedna od ovih opasnih životinja bila je rak pila i istovremeno ajkula kopriva. Užasna životinja, opasna i na kopnu i u moru. Svojom kandžom sa ubodnim iglama lako bi mogao prepoloviti osobu ili još gore, otrovati je. Devojke nisu bile vidljive, bile su poprskane reflektorima, a za zombije je temperatura okoline bila čak par stepeni niža.
  Odbacivši kurvu, Rudolph Reagan je rekao promuklim glasom:
  - Odlazi, hoću da spavam. Da, i trebalo bi da idete u veliki krevet!
  - Kako hoćeš, samo plati! - Razbarušene kurve su zacvilile.
  - Nisi dovoljno vešt, dosta ti je pola kosilice! - odgovorio je Rudolph Reagan, a onda se s mukom suzdržao da ne podrigne. - Kako želiš! Ali ovo je pljačka.
  - Po kom planu? - iznenadile su se vojničke prostitutke.
  - Imaš dobar posao. - cvilio je Rudolph. - Zabavljao sam se i obogatio se, a ja ću se tresti ko vrag! - General je zapravo počeo da se trese, dvostruka brada mu je zadrhtala.
  - Nećeš biti gol! - viknula je prostitutka u očaju (kakva sramota kad se ubacuje moral!). - Idem da potražim drugog klijenta!
  - Ali imajte na umu da su naši mornari temperamentni. - primetio je Rudolph Reagan dvosmislenom pretnjom.
  Komsomolke su već bile blizu. Zombi se naslonio na ratnika Galinu, spustivši glavu na njeno rame. Mrtvi oficir pritisne obraz na svilenkastu mirisnu kosu, ljubeći je u vrh glave. Hladne usne su mu neprijatno pekle kosu, a policajac je smrdeo na leš.
  - Odbij! - rekla je ljutita Margarita - I ja sam našla ljubavnika.
  - Nisam te htio uvrijediti! Samo izgledaš kao Gurija. - Ličnost inteligentnog leša počela je da šišti.
  - Borićemo se pod maskama. Niko ne treba da vidi da smo devojke. - Njena vatrena drugarica Aurora je izvadila pljosku sa stimulansom. Otpio sam par gutljaja. Boca nije posebno pametna, napravljena je sa harmonikom, tako da u njoj nije bilo vazduha. Tako tečnost koja daje život ističe sama. Ratnica je sebi dodala bilješku. - Dok se prazni, skuplja se: kao rezultat, voda ne prska, možete se kretati nečujno.
  U ostalom, čak su i zvuci ovdje drugačiji, tupi, kao da su lišeni snage. Jasni glasovi djevojaka djeluju promuklo. Talasi izgledaju kao crni pokrivač u čijoj tami ponekad trepere svjetla, gotovo četvrtaste ribe pokušavaju nešto ispljunuti iza usta. Lagana silueta je iskočila iz vode i bila je skoro prepolovljena Aurorinim rafalom. Ova riba ima oštre peraje i nisam želio da se povrijedim na njima.
  Komsomolke nema na vidiku, čamac automatski mijenja boju kako bi odgovarao morskom pejzažu, baš kao što kostimi pokazuju kameleonske kvalitete. Prerušavanje je savršeno. Konkretno, možete vidjeti kako mornari hvataju ribe mutante. Oni to rade vrlo jednostavno: prvo potapaju gumu, gusto je podmažući mašinskim uljem i benzinom: miris se daleko širi. Pacova kornjača to obožava, uglavnom jede hemiju kao žohara. Hvata, guta, drži se za udicu. Zaista ne možeš jesti ovo sranje. Ali živi mamac nije loš. Zagrize ga velike ribe, ponekad veličine delfina. Neki od njih su jestivi i čak se smatraju delikatesom.
  Ima i otrovnih, ali iskusni kuvari umeju da ih neutrališu i to ih dodatno poskupljuje. Konkretno, riba smaragdni šaran nalazi se samo u radioaktivnom jezeru Radikal, kako je nazvano u skladu sa jezerom Baikal, samo što je sada zagađeno. Smaragdni šaran prošaran uranijumom izaziva opijenost narkoticima, ako se pravilno prži, greška čak i za jednu minutu će dovesti do bolne smrti gurmana. A takvi "problemi" su neobični, jarkih boja, to ćete vidjeti čak i u blockbusteru. Vrlo isplativ ribolov, meta-kvazi-smrtonosni mutanti, smaragdni i radioaktivni, opasni kada se konzumiraju, a istovremeno su pokušali da uzgajaju šarane velike kao som van zone, ali su tamo uginuli.
  Devojke su to videle i podigle oružje. Margarita je iznenada ustuknula; u uhu mi se začula tanka škripa:
  - Brod je udaljen četiri stotine metara.
  Plavokosi terminator je radosno odgovorio:
  "Nastavljamo naše približavanje veoma dobro."
  Oči Aurore i Margarite nisu vidjele u mraku ništa gore od mačije, a možda i bolje. Na brodu je bilo nešto više ljudi, oko trideset pet ljudi, uključujući i plaćene ribare, od kojih su mnogi bili pijani. Zombi je takođe nanišanio svog protivnika, bivši zatvorski službenik je imao mitraljez sa prigušivačem.
  Primio je poljubac, tiho pritisnuo sigurnosni prekidač i uključio noćni monokul. U njemu je vladao profesionalni duh, posebno kada je pritisnuo gumeni okular na lice kako ne bi odao svoju lokaciju posmatračima zelenkastim sjajem.
  Djevojke su svoje protivnice gledale kroz kompjutersku optiku. Odmah je popravila mete, podesivši ih na maksimalnu brzinu paljbe: hiljadu petsto metaka po mini. U isto vrijeme, djevojke su podijelile žrtve odjednom; Kompjuter je dao nagoveštaj kako i na koga pucati.
  Vojnik posmatrač stajao je blizu lepeze ograde, pušio je cigaru i s vremena na vreme pijuckao viski iz pljoske.
  - Amerikanci neoprezno serviraju! - primijetila je Aurora i dodala sarkastično sa otrovom u glasu. - To je posledica njihove trule liberalne demokratije.
  - Naši misle bolje! - napravi grimasu Margarita. - Posebno oni koji su angažovani u vojsci koji nisu slovenskog porekla?
  - Ne budite budale ni da pijete! - Komsomolka je protrljala nos. - Svrbi, možda zbog kiše. Ili možda na jak udarac!
  - Skinuću ga! Neprijatelj Trećeg Rajha... - šapnuo je zombi-zatvorenik.
  - Općenito, pušenje usporava reakciju i sljepljuje oči! - rekla je Margarita. - Ja bih lično zabranio cigarete.
  Na krmi velikog razarača možete vidjeti Bartera, ima nekoliko dvostrukih brzometnih topova, Lincoln klase - pored njih je par topnika na sjedištu. Još dvoje su oduševljeni pecanjem. Dvostruki "grobodon" na desnoj strani. A onda je Amerikanac, kao crnac, odlutao, gledajući nešto na svom mobilnom telefonu. Očigledno "porno", neka vrsta videa. Općenito, puške su opasne ako pucate, ne zna se hoće li "oklop" spasiti kamenje, ali čamac na naduvavanje će svakako biti branik.
  - Dakle, golovi su raspoređeni. Hajdemo bliže. - Rekao je vatreni đavo. - Primitivna stoka se mora videti uvređena.
  - Hajde da se prišunjamo kao zmije! - podržala je Margarita, izvijajući struk.
  Zombi je elokventno ćutao.
  Kao i uvijek pažljiva, crvenokosa Aurora primijetila je pramčane puške uz pratnju i do sada bezbedne. Nekoliko mitraljeza, teških, možda i moćnijih od PKM-a. A onda se vidi posada, momak, najvjerovatnije Kinez, vrlo napet, čak i nervozan stražar. Ovako se vjerovatno pridošlica ispružio. Policajac je u blizini, ležerno naslonjen na ogradu.
  - Podijelimo golove! - predloži Aurora, igrajući se žvakaćim gumama.
  - Ja ću se pomaknuti udesno, ti ćeš zauzeti više teritorije lijevo! - Margarita je prešla ivicom ruke preko grla.
  Čamac na naduvavanje se podelio na dva dela, devojke su se okrenule.
  - Pometu mitraljeze! - Aurora je bljesnula zubima.
  - A ja sam topnik! - zahihotala se Margarita.
  Razarač nikako nije mali i jako je važno da naglo upadneš u njega, prekineš ga i spustiš se u kabine. Komsomolke su bile nervozne, iskustvo ubistava nije bilo previše, ali su im srca počela brzo da kucaju, a u glavi im se šumilo od puštanja krvi.
  Oni sebi daju mentalnu komandu da se smire i deluju smireno. Ne može to svako, čak ni iskusni borac ili doktor, ali se puls smiruje. Oštro uho hvata razgovore, jer nisu svi Jenkiji vidljivi i moraju se odmah ukloniti.
  Ko se posebno nalazi u gornjoj nadgradnji. Očigledno tamo igraju karte. Čak i primitivna budala. Koliko su degenerisani protivnici Jenkija sovjetske Rusije? Tako da već možete čuti jake američke riječi. Čak pet vojnika, a i njih će trebati ukloniti.
  - Čini se da imamo jednostavnu operaciju! - primetila je Margarita. - Zato izbjegavajte nepotrebnu buku, da ne bi bilo problema!
  - Mi smo u ulozi kralja sabotaže Thunder Wind! Tek sada smo pobedili Yankeese. Mada, da budemo iskreni, zemlja koja proizvodi tako sjajne akcione filmove trebala bi biti naš saveznik i blizak prijatelj. - Komsomolka Aurora izvila je obrve u posebno prijetećoj krivini.
  - Da nisam rođen u SSSR-u, više bih volio da sam rođen u SAD. Američka civilizacija se sastoji od stotina kultura iz cijelog svijeta! - Margarita je, zadirkujući nekog nepoznatog, pokazala svoj dugi jezik.
  - Pobjeda nad jakim protivnikom obično košta više, ali je nećete dati uzalud! - zarežala je Aurora.
  - Osim Velikog rata protiv gula i trolova, čiji su plodovi izgubljeni. - Margarita je teško uzdahnula.
  - Privremeno! - Vatreni đavo je oštro presekao.
  Devojke su mnogo rizikovale. Kada biste ih primijetili, teški mitraljezi bi odmah proradili. Oni su čak opasniji od oružja, potrebno im je vremena, iako ne mnogo, da nišane. Jenkiji imaju i kompjutere, kao i uređaje za noćno osmatranje. Koliko školjki vam je potrebno da ih glamurozno razvaljate? Tada se mogu potopiti čak i slijepom vatrom, ili uključivanjem najmoćnijih radara. A sa reflektorom, možete vidjeti nešto mutno, posebno zombije. Ovaj tip razotkriva komsomolske obavještajne službenike. Na vrhu se pojavio još jedan momak, njuške obojene u plavu boju, i krenuo prema ribarima.
  - Opet imamo problema! - Bilo je zabrinutosti u Margaritinom glasu.
  - Upucaćemo sve odjednom! To je pitanje pet sekundi! - Aurora je otpila gutljaj stimulansa. Gurnula je svog partnera laktom. - Da, i pij!
  Postoji svjetlosna traka blizu same strane, ali to nije problem.
  Margarita kaže, odnosno zapovijeda zombijima:
  - Ne pucajte bez komande.
  - Poslušam, gospođo! - odgovorila je "lutka osuđenica".
  Sada su svi golovi uhvaćeni i to je sreća. Na "ribarima" izvlačim zvijer koja svjetluca od rubina: čudesnu ribu od tjestenine. Čak su četiri momka provukla glavu iz zaklona, sada su svi ciljevi uhvaćeni.
  - Vrijeme je! Hyper salvo! - Aurora šapuće. - Ona voli da se ističe.
  Mitraljezi su udarali u bešumno prskanje valova, potpuno blokirajući njihovo pucanje. Dvadeset pet metaka izbije u jednoj sekundi, a pedeset za dvije. A četrdeset i šest ljudi treba ukloniti odjednom. Čak i uzimajući u obzir promašaje i neizbježno presnimavanje, dvije sekunde su dovoljne za potpuno čišćenje. Samo tanak zvižduk metaka se kreće, čak ni kapci nisu škljocnuli. Pukovi su bili jedva primjetni, samo je zadnjica lagano pritiskala rame.
  - Eto šta znače elektromagnet i ubrzanje! - reče vatreni đavo sa divljenjem.
  - A takođe i naše sposobnosti! - zarežala je Margarita. - Slava velikom kreatoru!
  - Nije Bogom dana nauka! - usprotivila se Aurora.
  Iako su pucali sa različitih tačaka, bili su prilično sposobni da komuniciraju, čak i na velikoj udaljenosti putem mini-voki-tokija.
  - Ne puštajte nikoga preko granice, hajde da se iskrcavamo! - naredio je komsomolski ratnik.
  Smiješno je da su svi padobranci tri osobe, dvije komsomolke i živi zatvorenik. Djevojke rendžeri bacaju ciljnike. Vidite da su izašla još tri crnca.
  - Oprosti mi, Gospode! - šapnula je pobožna Margarita, šaljući borce u bolji svijet.
  Zombi je upucao samo dvije osobe koje su pušile u blizini i gledale u daljinu. Ovdje se, općenito, imalo čemu diviti, a tko može zamjeriti mornarima što se opuštaju u prijateljskoj luci.
  Krajičkom oka Margarita je uspela da primeti krvave oblake kako lete iz praznih glava.
  - Obračun dolazi! - Kaže plavokosi terminator. - Hajde da otvorimo račun!
  - Izgleda da ne gubite ni sekundu! - zapovjedila je Aurora.
  Bočna strana razarača odmah je izrasla ispred izviđača. Na palubi su samo leševi, ne uobičajena tišina, samo kisela riba koja udara repom o bok.
  Ponovo buđenje na najzanimljivijem mjestu. Komsomolke žurno ustaju i, skačući, ponovo trče. Nisu im dali ni doručak, pa su ostali gladni bosi na vrelom pijesku. Zato trčite ponovo i ne usporavajte. Očigledno i oni moraju da se pomuče...
  Aurora je ohrabrila svoju prijateljicu:
  - Drži nos gore, cool sovjetsko ženo! Onda se nećemo probiti ispod rezervoara!
  Margarita je žestoko odbrusila:
  - Da, nisam ni razmišljao o lomu! - I shvativši dvostruko značenje takvog izraza, dodala je pojašnjenje. - I još više se sagni!
  Komsomolski ratnici su se nagnuli u stranu. Na trenutak je krma zaklonila već prigušeno svjetlo. Izviđači SSSR-a penju se poput Spajdermena koristeći čičak čizme. Margarita također pomaže "balastu": umalo povuče zombija za vrat. Dobro je što ovaj čovjek nije jedan od velikih primjeraka. Evo ih na palubi. Jedan od boraca podiže glavu, komsomolka ga odsiječe bumerang diskom.
  - Smiri se, požuri! - Ona mu kaže.
  Brzo su se popeli i spojili čamce. Sada je sve sigurno! Cijeli špil je pod pištoljem ljepotana. Ovdje su dva mornara stršila, pola sekunde i bilo im je rupa u glavama, samo što su imali vremena da se trznu.
  - Imam neprijatelja na nišanu! Sada tiho skinite sve! - naredio je Augustin. - Uglavnom, preuzela je ulogu višeg komandanta, plašeći se da će previše "ljubazna" i religiozna Margarita nešto zeznuti. Korshunova se trudi da to ne primijeti. Štaviše, kako je rekao jedan od sovjetskih maršala - dvoje ljudi nisu odred, tri nisu četa!
  Margarita je izula čizme, sakrila ih u ranac, i bosa hodala po strani. Brzo je oborila mitraljezaca koji se krio u ćeliji, činilo se da još nije shvatio šta se dogodilo. Komsomolke su izvukle svoje čudesne mitraljeze iza leđa, nasmiješile se, jedna je nanišanila cijeli prolaz, moramo očistiti cijeli prolaz.
  Aurora je iznenada potrčala brzinom koja je premašila olimpijski sprint. Jedan ili dva i ona je blizu nazalnih topova. Tamo je oko dvanaest boraca, polovina je na straži, drugi kartaju. Sa njima su dvije kurve. Žao mi je devojaka, ali takva je gorka sudbina jedne prostitutke. Plaćanje je posebno, a demontaža veleprodaja. Aurora sve prekida kratkim rafalom iz nečujnog oružja. Ovdje joj nije potreban kolimatorski nišan, tako da ima osvjetljenja, a mornari ne očekuju napad s leđa. Uopšte, velika uobraženost igra ulogu: ko se usuđuje da napadne razarač pun vojnika i mornara.
  - Kreći se kao lisica duž prolaza sa desne strane! - Aurora tiho brblja. - Pustite zombija da miruje, on će ga dati samo sa svojim kineskim čizmama.
  - Naravno, sam ću ga očistiti. - odgovara Margarita.
  Pokreti djevojčica uvježbavani su u brojnim "virtuelnim igrama" učili su ih da hvataju brodove i tenkove, da se bore u labirintima, jurišnim avionima i postavljaju eksploziv.
  Da, takva lažna ili prava uspomena iz drugog svijeta pojavljuje se u ovoj fantastičnoj futurističkoj viziji.
  Da su htjeli, obavještajci bi mogli prevariti G-2 da unese eksploziv u kancelariju britanskog premijera i da urade mnoge druge stvari. Tako je sada Margarita prošla kroz ograde ograde i brzo zauzela prolaze pod vatrom iz povoljnog ugla. Isplivalo je nekoliko crnih i jedna žuta. Margarita joj je dozvolila da priđe bliže. Iza njih se pojavilo još petorica. Zatim je nastala kratka linija koja je sve pobila.
  - Sve će biti jednostavno! - odgovorila je. Iz nekog razloga mi se savjest povukla, pojavilo se uzbuđenje i htio sam što bolje raditi svoj posao.
  . POGLAVLJE br. 6.
  Komsomolka je naletela na tenk, a bilo je još sedam boraca. Skinuo sam ih nakon što sam dotrčao do nosa, ali sa druge strane. Zombi, uprkos naređenju, nije stajao mirno, već je hodao po palubi duž krme, ali na sreću nije bio vidljiv.
  Idući do nosa, Margarita je spustila još četiri, na sreću hodali su u zagrljaju, a činilo se i da se ljube.
  - Otišao sam do vrata! - Bacio je plavušu terminatora.
  Aurora, nedaleko od nje, potvrdila je:
  - I očistio sam oružje.
  - Ubijaš Jenkije! - Margarita je isplazila jezik.
  - I veoma efektno! - Aurora je prstom bose noge pokupila ispušteni opušak i bacila ga tako da je pao direktno u kljun američkog "orla".
  - Krećem sa strane! - Lakonski je bacio vatrenog demona.
  Ljepotice su krenule dalje. Aurora se skoro susrela licem u lice sa crnim tipom. Hteo je da vrisne, ali devojka mu je pokrila usta poljupcem:
  - Smiri se, mače.
  - Ti si moj Božanstveni! - On je rekao.
  - Imaš dobre usne, dečko, ali ja nemam vremena. - Komsomolka je prstima pritisnula arteriju kraj nosa. "Ponekad požalim što nisam odabrao karijeru teniskog šampiona." Bilo bi novca, slave, puno lijepih momaka i bez ubistava.
  Tip se zavalio i jezik mu je izašao iza usta.
  Crvenokosa Aurora je nekoliko puta kleknula, ispalila iz ruke, uništavajući sljedeće momke. naređeno:
  - Galina, napravi krug i idi na krmu.
  - Naravno, ovo nam je najvažnije. - Dala Mirabela
  Komsomolka je hodala bosa kroz centar, dokrajčivši još nekoliko militanata na putu, a posebno je trčala duž gornje nadgradnje. A onda je brzina bila na njenoj strani, par nečujnih krikova, niko nije stigao ni da puca.
  - A potomci kažu da se kauboji brzo otpuštaju. Verovatno lažu!
  Automatska puška (oružje koje priča u snu je uobičajena pojava, nikad se ne zna za šta je podsvest sposobna!) nije odolela da ne primeti:
  - Vaša profesionalnost je za svaku pohvalu.
  - Možda možeš reći nešto drugo! - Mirabela je bosom nogom zakoračila na ispušteni, zapaljeni upaljač i trgnula se od bola.
  - Ti si savršenstvo, ti si savršenstvo,
  od osmeha do gesta za svaku pohvalu!
  Počiniti zvjerstvo neprijatelju, veliko divljaštvo,
  I srušiti pljusak od olova, sa zapaljenim pepelom - napalmom - Kibernetički uređaj mitraljeza tiho je pevao u slušalici!
  - Vi spretno pogrešno protumačite pogodak! - nacerila se Mirabela (ali nije mogla da se seti gde je čula pesmu!) i trljala bolnu petu o grubi metal.
  Mašina je odgovorila:
  - Program ima smisao za humor. Da podignemo duh boraca!
  - Ranije su filmovi bili hladniji, tako da je duh sa snagom svaki dan,
  ali recite mi šta će vas oduševiti, porno film "Emmanuelle"! - sa humorom je odgovorila Mirabela (A ko je Emanuel, odakle mi ova slika u glavi. Možda od reči Emanuel?).
  I sama se nasmijala šali.
  Podignuta preko ivice ograde, devojka je uhvatila četvoricu jadnika kako igraju strategiju na konzoli.
  - Tim je potpuno izmakao kontroli! Dobro je da će vam poslednji trenutak biti srećan!
  Aurora se tiho spušta niz rampu i zauzima položaj ispred vrata u postavu. Masivni crnac od sto šezdeset kilograma ispuzi. Komsomolka lebdi iznad njega, naslonjena zadnjicom na bočne zidove hodnika. Bruiser, mrmlja.
  - Fakyu! Zašto tako tiho! - Aurora - udari ga kundakom u slepoočnicu. Zatim podiže lešinu, dopuštajući joj da lagano padne.
  - Zato što ti je ljubav došla! - Ona odgovara.
  Ni tu komsomolka nije razočarala, ušla je kao vjetar, red, pokosivši dva tuceta, od kojih je pola spavalo. Snažan miris alkohola ukazivao je na to da Jenkiji imaju šta da slave.
  San je prekinut, sirena se oglasi tihim zvukom. Djevojčice se budi tako što ih gumenim bičevima udaraju po nogama i tjeraju da se postroje.
  Oni ih podižu i ponovo vezuju, gurajući ih dalje.
  Prije toga su mi, međutim, dali nešto za jelo. Opet kaša pomešana sa ne baš svežom ribom. Ali ovaj je još slaniji od normalnog. Očigledno stara konzervirana hrana kojoj je istekao rok trajanja iz trofeja je bačena u biserni ječam. A ribi je dodavana sol za dezinfekciju. Zarobljeno osoblje još nije izgubilo svoju vrijednost za naciste!
  Oleg Rybačenko šepa zajedno s njima. Iako se čini da ima dovoljno vremena za spavanje, pa čak i više, nema snage. San je dječaka previše iscrpio.
  Pa tako hoda i osjeća se kao da mu po glavi tapkaju sjećanja na plodove čudnih halucinacija koje su mu Hitlerovi eksperimentatori usadili;
  Ovdje vidi Dmitrija u snu. Izgleda kao mršavi i visoki dječak koji je bio okovan s njima, ali viši i mišićaviji. Međutim, lice i ime su slični. Takođe čudna koincidencija. I ovaj dječak je imao par lakih borbi, protiv dječačkog tima iz Slovenije, a potom i Rumunije. Obe borbe su brzi nokauti, i to u prvoj minuti! Treća borba se pokazala težim. Mršavi Italijan imao je odličnu odbranu i pokretljivost na nogama. Nije dozvolio da ga odmah nokautiraju i dobro je pobjegao. Dmitrijev protivnik je prvu rundu završio na nogama...
  Tada je dječak u drugoj rundi, ne obazirući se na mogućnost da i sam naleti na tvrdog protivnika, jednostavno potrčao na neprijatelja, zadajući udarce objema rukama. I primio je precizan i brz direktan udarac prema njemu, tačno u vrh brade.
  Po prvi put, mladi bokser je bio potresen, ali to je samo razbjesnilo Dmitrija. Skočio je kao tigar i desnom je uhvatio protivnika.
  Kolega je zateturao i pao na koleno... Sudija je odbrojao nokdaun i dao znak:
  - Boks!
  Italijan kao da je izgubio pokretljivost i nakon brze dva-dva pao je u slepoočnicu i jagodicu, ispruženih ruku toliko beznadežno da sudija nije ni brojao, već je odmah prekinuo borbu. Tribine, ispunjene uglavnom školarcima, zviždale su i urlale. Međutim, među publikom je bilo i visokih SS oficira. Počeli su da ispumpaju poraženog dečaka, devojčica mu je masirala obraze i mesila mu vrat...
  Dmitrij se čak i uplašio:
  - Zar ga nisam ubio?
  Ali nakon minute energične manipulacije, lice mladog boksera postalo je ružičasto, a on je otvorio oči. Promrmljao je nešto tiho. Dmitrij mu je pomogao da ustane, a dječak se prijateljski zagrlio.
  Oleg Rybachenko je, pak, boksovao pažljivo, borbe su bile amaterske, četiri runde po tri minuta... Dečak je u trećoj i četvrtoj rundi izbacio svoja prva dva protivnika. Morao sam da se petljam sa trećim... I iako je Oleg Rybačenko, demonstrirajući odličnu odbranu, samouvereno vodio na bodove, bila je zakazana i peta runda.
  Gola do pojasa, preplanula tijela dječaka blistala su od znoja, mišići su im drhtali, a vene i vene su im se još oštrije isticale. Protivnik Oleg Rybachenko je jurnuo naprijed, nadajući se da će mu, ako bude aktivan, dobiti ovu rundu. Ali hrabri pionir je primijetio da je njegov kolega već umoran i da je njegova reakcija usporila. Uslijedio je brzi bočni udarac u lijevu stranu brade i nailazeći saobraćaj. Mladi protivnik je popustio i pao napred... Očigledno je bio nokaut, jer nije ustao na deset.
  Nakon čega je uslijedila pauza, tri borbe u jednom danu po kup sistemu je puno!
  Dmitry je s ponekim sarkazmom primijetio:
  - Profesionalci se bore petnaestak rundi, a prije Prvog svjetskog rata uopće nije bilo vremenskih ograničenja. Bokseri su se borili dok jedan od njih nije pao iscrpljen.
  Oleg Rybachenko se ovdje samo djelimično složio:
  - Znate, ovo je profesionalni boks, nekako mi se ne sviđa. U amaterskom boksu se samo krećete po mreži, ali u profesionalcima previše zavisi od promotera. Na primjer, mogu istrunuti vrlo talentovanog boksera, a da mu ne daju borbe. A šampioni imaju priliku spriječiti protivnika koji je preopasan da uđe u bitku. Na primjer, jednostavno odbijanje potpisivanja ugovora kroz razna odlaganja.
  Dmitrij je odmahnuo pesnicom:
  - Pusti ga da proba!
  Za vreme ručka, mladi sportisti su bili pristojno hranjeni... Bilo je čak i narandži, a za desert banane, kokosi i mango, koje ranije nisu probali sovjetski sportisti tinejdžeri.
  Očigledno su nacistički organizatori takmičenja pokušali da pokažu da je u Trećem Rajhu sve bilo u redu, vrlo zadovoljavajuće i da si mogao priuštiti luksuz.
  Dmitrij i Oleg Ribačenko prvi put su u novom tijelu probali kokos i banane, a drugi put ananas (pa, s narandžama je mnogo lakše u SSSR-u, imaju svoje u centralnoj Aziji!). Ovdje su momci napravili prilično uobičajenu grešku - prejedali su se... A u timu nije bilo odraslih trenera... Ako je Hitlerjugent imao slogan - mladima treba da upravljaju mladi ljudi, onda je sovjetska sportska delegacija odlučila da slijedite ovaj primjer.
  Možda to i nije bila najbolja ideja za praćenje!
  U svakom slučaju, nakon obilnog ručka sa desertom i kolačima, uslijedile su (ako ne izgubite!) još tri borbe... I to sa jakim momcima!
  Nakon jela, dječaci su bili prilično sretni, Oleg Rybachenko je čak posumnjao da su nečim drogirani...
  U svakom slučaju, sada je klasa mladih sovjetskih sportista pala, i počeli su gubiti jedan za drugim... Štaviše, sudije i arbitri su potpuno podivljali.
  A Sovjeti su se već borili protiv Nemaca...
  Dmitrij se u početku osjećao podnošljivo, a u prvom kolu je prošao u četvrtfinale...
  Međutim, već u polufinalu je osjetio slabost u rukama i nogama... Veća slabost i sporiji pokreti... Ali Dmitrij je zadržao svoj ponos, i krenuo naprijed i pored toga što je mnogo propustio... Ali dječakova glava je bila jaka, a precizni udarci krupnog, tehničkog i brzog protivnika samo su ga ljutili... A ljutnja i ponos su mu, zauzvrat, omogućili da samouvjereno nastavi borbu...
  Konačno, u trećoj rundi, Dmitrij je uhvatio protivnika i razbio mu nos...
  Nijemac je bio malo zatečen i dobio je udarac u bradu. Dječak iz Trećeg Rajha se vratio, vukli su ga okolo. Dmitrij je razvio svoj uspeh, izveo nedovoljno brzu, ali istovremeno zapaženu trojku... Protivnik je pao, sudija je počeo veoma sporo da odbrojava nokdaun... Nemački dečak je ustao, ali nije bio čvrsto na nogama ... Nadahnuti Dmitrij je požurio da ga dokrajči. Nekoliko preciznih zamaha... Dečak pada...
  Sudija ne žuri da mu priđe. Pita nešto u stranu. Oni mu odgovaraju...
  Počinje novo tromo brojanje... Na brojanju do devet dječak još uvijek leži... Ali čuje se signal za kraj runde. Podignu ga i odvedu u svoj kutak...
  Dmitrij samouvjereno kaže:
  - Neće biti četvrte runde! Jednostavno neće izaći!
  U ovom slučaju se ispostavlja da je ruski dječak u pravu, sekunde su dale zeleno svjetlo...
  Oleg Rybačenko se pak bori kao da ništa nije bilo... Mirno postiže poene, a onda završava u četvrtoj rundi... A njegovi pokreti su i dalje precizni i brzi...
  Samo njih dvojica, predstavnici najmlađe starosne grupe, stigli su do finala među sovjetskim atletičarima. Super teškaš među decom, a srednja kategorija... Šampion muhe težine se povredio nekoliko sati pre polaska, a nisu stigli da mu nađu zamenu...
  Tako da su u finalu bila samo dva Rusa, a svi ostali su, naravno, bili Nemci koji bi igrali za zlato između sebe...
  Takmičenje se aktivno snima... Dmitrij se trgnuo od gađenja:
  - Ovako hoće da nas osramote! Kao da smo mi Rusi gori od Nemaca a nikako Arijevci!
  Oleg Rybačenko je odmahnuo glavom:
  - Ne baš! Svaka podjela nacionalnosti na punopravne i nepotpune apsurdna je u vlastitoj formulaciji pitanja. A šta reći ako su naše ideje generalno internacionalne!
  Dmitrij se, kikoći se, složio:
  - I pobedićemo ih na međunarodnom nivou...
  Prije finalne bitke je, naravno, došlo do pauze... A onda su Nemci izvukli još jedan prljavi trik nad sovjetskim momcima... Navodno su im ponudili da im uglancaju patike. Ali kao rezultat toga, cipele na nogama dječaka su odjednom omekšale i počele se raspadati...
  Morao sam ga baciti i trčati da ga operem u lavabo... Dmitrij se ozbiljno naljutio:
  - Zašto su ovo uradili? Da li su hteli da nas isprovociraju na tuču, a zatim da nas izbace iz takmičenja?
  Oleg Rybachenko je sasvim logično primijetio:
  - Ne samo to! Takođe će želeti da pokažu da u SSSR-u postoji siromaštvo, pa su čak i vodeći sportisti primorani da se takmiče bosi. Kao, kakva su jadna djeca u Rusiji!
  Dmitry je predložio:
  - Možda da od starijih drugova tražimo patike? Istina, oni će biti preveliki za tebe, ali će biti tu za mene!
  Oleg Rybachenko je negativno odmahnuo glavom:
  - Ne, vredi! Pokazaćemo im da smo sposobni da pobedimo i u najtežim uslovima. Osim toga, momci naših godina se ne stide da idu bosi... Kako kažu, bosonog detinjstvo...
  Dmitrij je toliko stisnuo šake da su mu zglobovi prstiju popucali. Mladi bokser je rekao:
  - Pa, naljutili su me! Ne, samo su me naljutili!
  Oleg Rybachenko je odgovorio:
  - Neka ljutnja da tebi i meni snagu.
  Ovde je reminiscenciju prekinuo dodir Dime okovanog pored njega, dečak je šapnuo:
  - Jesi li i ovo vidio?
  Oleg Rybachenko je kratko odgovorio:
  -Da!
  Ponovo je počela kiša, što nije baš tipično za krimsko proljeće. To ga čini i odvratnim i prohladnim. Čak je i dalje prljav, a žuljevi koji se stvaraju na tabanima odvratno bole od natopljene hladne vode. Kolona sa bosonogim zarobljenicima ušla je u šumu nekoliko sati kasnije, već predveče. Očigledno su SS-ovci žurili, pokušavajući da se sklone od kiše. Pionir je skoro zaboravio šta mu se dogodilo. A mladom lenjinistu odgovara razmišljanje o hladnoj, mokroj odeći, utrnulim nogama i jakim okovima od nerđajućeg čelika koji su mu trljali zglobove dok nisu prokrvarili.
  Dmitrij je prekinuo tišinu i rekao:
  - Čini se da sam uspeo da se popnem oko Krima tokom zime, ali... To nekako nije ovako!
  Oleg Rybačenko se složio, odmahujući glavom:
  - Ali kod nas nije sve kao kod ljudi!
  Ispostavilo se da je šuma ogromna. Sa strane puta stajali su u formaciji borovi - tri ili četiri obima, sa crveno-smeđom ispucanom ili žuto-narandžastom korom poput velikih ribljih krljušti, dižući zbijene zimzelene ili plave krošnje u divlju visinu.
  A tu je i cvijeće na granama koje liči na petunije. Ne šuma, već bajka, osjećaj ulaska u drugi svijet. Ali postoji i minus - blato na cesti bilo je puno trnja, oštrih, kao prave čelične igle iz šivaće mašine.
  Neke djevojke su već stenjale dok su gazile. Dima je, stežući ruku Olega Rybačenka, rekao:
  - Ovo je gnjavaža! Ne vjerujte vizijama!
  Mirabela je stavila dlan na Diminu svijetlu frizuru, koja je već počela rasti, i šapnula:
  - Vjerovali ili ne! I pazi na korak! Nije bilo dovoljno da se zarazite!
  Kleka i... već zrele jagode i jagode gusto su rasle u šikari. Miris je bio mješavina proljetnog bora i proljetne arome jagode i kleke. Činilo se da je čak postalo toplije. I jednostavno nisam mogao vjerovati da je na stotinu koraka odavde mokra, iako ne tundra, kakva bi tundra mogla biti na Krimu? Ali svejedno, loše vrijeme i crne hladne stijene, ispod kojih marširaju fašističke horde. Šteta što divljenje nije potrajalo dugo - bol u rukama, ustima i leđima, hladnoća, vlaga se vratila, a Oleg Rybačenko se osjećao vrlo nesretan. Samo do krajnjih granica.
  Međutim... odličan učenik pionir se iznenada nacerio. Više puta je za kratko vreme koliko je bio ovde u zatočeništvu, pomislio: pa, sve je loše, gore ne može! I svaki put se pokazalo da se zaista ima kuda otići.
  Na čudan način, ova misao je bila pomalo utješna. Oleg se čak počeo sjećati karte Krima iz Atlasa. Ali nije se mogao toga sjetiti - i izgubio se u zbunjenim mislima da se dogodilo nešto potpuno nemoguće. Možete otići u neko drugo vrijeme - pisci naučne fantastike vole ovo još od vremena Marka Twaina. U drugi prostor, nešto modernije, na drugu planetu - recimo! Dođavola sa razumom - odjednom su to supercivilizacije; ljudi koji su milion godina ispred čovečanstva u razvoju igraju se! Sve nemoguće je moguće - znam sigurno!!!! Ali tako da se u isto vrijeme promijeni vaša suština, sjećanje, cjelokupni izraz i ne samo vaš?! Ovo je potpuno - bezgranično i transcendentalno...
  Oleg Rybachenko upitao je Dmitrija:
  - Imaš li plan za borbu?
  Dečak je odgovorio:
  - Plan je jednostavan - pogodite! - Drmajući mršavog, na kojem se leđima vidi svaka kost, dodao je. - Ali ipak je dobro kada nisi samo kostur, već moćni mišići igraju na tebi. Dobar san... Ali postali ste manji!
  - Mali, ali udaljen! - odgovorio je Oleg otrcano, ali prikladno.
  I put je postao glatkiji, a u međuvremenu življi. I tako je čudno da na Krimu kao da je sve izumrlo. Par puta su motociklisti sa omraženim crnim kukastim krstom jurili prema nama. A onda je, nekih pet minuta, prema njima vukao konvoj - velika zaprežna kola koja su vukli zagrizači filozofskog izgleda sa prtljagom prekrivenim kostrijetima, na kojima su sjedili razbarušeni policajci u kamuflažnim kabanicama i izdajničkim trakama. Takođe u pratnji transportera. Za razliku od tenkova, Hitler ih ima mnogo. Zatim je još jedan odred u kamionima, plus motociklima sa prikolicom, lako sustigao zarobljene robinje. Ima stotinu automobila, ni manje ni više, skoro svi su farbani u kaki boji.
  Dok su hodali, nacisti su ponavljali konjanike koji su jahali na čelu kolone zatvorenika i u suštini robova, a Oleg Rybačenko se mogao zakleti da su glasovi bili podrugljivi. SS stražari su šutjeli. Doktori su se vozili na nekakvim oklopnim vozilima, u obliku kornjača i teških, sa gusenicama koje su i dalje vukle. Nabijenili su mitraljezima. Ali izgleda, pomislio je Oleg, da im se ova uloga baš i ne sviđa - čuvari... Sakrili su čak i svoje brutalne njuške.
  Dima je primetio:
  - Dželati se ne poštuju ni u Nemačkoj!
  Mirabela je opet nešto rekla, klimajući glavom za podlim SS vojnicima. Oleg je uzdahnuo:
  - Ubijte ih! Svaki od njih, prije Hitlera!
  Dima je uz uzdah primijetio:
  - Eh, ne razumem njihov jezik. Inače bih pitao hoćemo li konačno stići uskoro...
  Oleg Rybačenko je mrzovoljno primetio:
  - Znam njemački, ali od toga nema nikakve koristi!
  U međuvremenu je kiša prestala, a nebo se razvedrilo nad drvećem i pojavilo se sunce. Oleg Rybachenko je imao još jedan problem - želio je sve više i više ići u toalet na oba načina. Ali nešto mi je govorilo: malo je vjerovatno da će stati zbog ovoga. Iz nekog razloga, nemogućnost takvog elementarnog zadatka, činjenica da čak i ovdje ovisi o nečijoj volji, jako je naljutila dječaka pionira. Uz to, želja je postajala prilično bolna. I esesovci i njihovi poslušnici su ovaj problem riješili bez prestanka, ali je to izazvalo samo gađenje, a ne želju da slijede njihov primjer.
  Stoga ponekad požalite što ste nahranili dovoljno da izazovete potrebu. Fašisti znaju kako da prave probleme - rođeni su sadisti. Ili ih je partija tako odgojila?
  Oleg Rybačenko je već počeo ozbiljno da se muči kada je odjednom u još uvek vlažnom vazduhu začuo dašak dima, zatim se začuo lavež psa i ljudski glasovi, odjednom je počela da se pojavljuje čistina na desnoj strani, gde su vojnici nešto radili - oko ukupno tri tuceta, a iza njega se dizao dim iznad kamenih i masivnih zgrada. Kamuflažno odjevena djeca su bezglavo trčala s puta prema onima koji su se nalazili u polju. Ne Rusi, sudeći po povicima i trakama sa kukastim krstovima, bilo ih je dvadesetak - trčali su i vrištali. Dok se kolona približila selu, u susret im je već izašlo najmanje desetak vojnika - sa velikim bacačima granata i prenosnim mitraljezima opremljenim širokim podcevnim uređajima. Predvodio ih je ogroman starac u uniformi SS generala.
  Ili možda ne djed, već jednostavno sijed, jer na njemu nisu bili vidljivi drugi znakovi starosti, a gest duge, kvrgave ruke, ukrašene zlatnim narukvicama, djelovao je kraljevski i zapovjednički.
  I on ima nagrade... Oleg Rybačenko je pročitao u priručniku, i bio je zadivljen da se toliko može sakupiti u zbirku. Najviši je Viteški križ sa hrastovim lišćem i mačevima. Iznad samo ista stvar, ali sa dijamantima, kao i Veliki krst Gvozdenog krsta, ali samo Gering ima takvu nagradu. Još viša je Zvijezda Velikog krsta Gvozdenog krsta, a kroz istoriju Njemačke dodijeljena je svo dvoje ljudi - feldmaršalima Blucheru i Hindenburgu. Pa, Orden orla sa dijamantima će biti veći.
  Kolona zarobljenika je stala. Trbušasti "doktor-šef", kako je Oleg Rybačenko nazvao šefa konvoja, sjahao je i razgovarao sa sedokosim čovekom. Ostali su mrko i napeto gledali u konvoj. Oleg Rybačenko je primetio da su svi na terenu napustili svoj posao, a deca koja su pobegla su se skoro približila. Prvi Nemci su išli u koloni. A iza njih su mršavi meštani: bosi ili u pletenim cipelama. Ispostavilo se da su lokalni jadnici nosili samo šarene kockaste košulje - crno-bijele su bile toliko odrpane da niste odmah shvatili gdje su momci, a gdje djevojke. sav čupav, plavokos, ali osijed od prašine, ili braonkastocrven, dugokos, monstruozno prljav, ali živahnih, bistrih očiju - radoznao, pomalo uplašen i jasno sažaljen. Oleg Rybačenko je takođe primetio da SS konvoj pokušava da ostane što bliže robovima i dalje od lokalnog stanovništva. Nacisti nisu pravili buku, nisu se uobrazili i uglavnom su se ponašali tiho.
  Margarita je, gledajući ovo, primijetila:
  - Gde je nestala esesovska bravura?
  Oleg Rybachenko je duhovito odgovorio:
  - Ostavi za bičeve i omče!
  Sedokosi general je u međuvremenu nekoliko puta pokazao na esesovce degenerisanih njuški, a onda, kada je debeo počeo da prigovara sa nečim što mu je pjenilo na ustima, odmahnuo je rukom, oštro, kao da je posečen mačem. I debeo čovek je takođe odmahnuo rukom, ali sa iznerviranim izrazom slaganja, a zatim kratko komandovao. Oklopna kola su počela da bruje, a jahači vukova lutali su dalje putem. Slijedilo ih je pola tuceta lokalnih vojnika. Ostali su opkolili zarobljene robove, a kolona je ponovo krenula. Sjedokosi je vikao i na djecu i na radnike u polju, a sam je išao pored srušenih ljudskih stražara.
  Dima je, drhteći, primijetio:
  -Nešto nisu podelili!
  Mirabela je sa osmehom primetila:
  - Neka se svađaju i čupaju jedni drugima utrobu!
  Zdepasti mladi bradati muškarac iz lokalnih SS boraca, koji je zauzeo mjesto pored Olega Rybačenka, namrštio se na dječaka pionira, protresao puškomitraljezom, a zatim mu viknuo u glavi:
  -Jesi li ti ruska svinja, da li ti uopšte nešto razumeš?
  I pokazavši zube, dodao je:
  - Hoćemo li biti u Moskvi i Vašingtonu ili ne?
  Oleg Rybačenko je shvatio šta žele od njega, brzo je okrenuo glavu, susreo Margaritin pogled - očajan i istovremeno kao da govori: "Sreća - čekaju nas velike stvari!" - ali sedokosi general odmahne, a bradonja, gunđajući nešto drugo, sa žaljenjem pogleda Olega i ništa više ne reče. Oleg Rybačenko je skoro shvatio šta želi... Čak i ako je bilo nejasno.
  Ali tim bolje, pa eksperimenti i dalje imaju smisla? Da li Nemci zaista žele da znaju budućnost na ovaj način? Ali ispostavilo se da je to kontradikcija. O prijateljskim bokserskim takmičenjima nakon takvog rata ne može biti govora. Fašizam i komunizam su vječni neprijatelji. Ili je tu još nešto... Kako su me bolno boljele sljepoočnice.
  Ispostavilo se da se vojno selo nalazi iza niske, ali čvrste palisade - sa platformom za vojnike monstruozne SS organizacije, sa moćnim - međutim, širom otvorenim - kapijama. Samo se jedna stvar Olegu Rybačenku činila čudnom - stubovi kamenih kapija, prekriveni rezbarijama u obliku cvijeća i stabljika koji se beskrajno penju. Ovi stubovi se nikako nisu uklapali u opšti izgled sela, gde je bilo prljavo (međutim - možda je ovo bilo posle zime?), a kuće, građene od kamenih pločica, zalivene u širokim pukotinama žućkastom mahovinom, imale su smeđe ravne. slamnati krovovi.
  Ali postojao je samohodni top. Ne, to je samohodna puška i verzija gusjenice nepoznata radoznalom Olegu Rybačenku. Na primjer, oružje je minobacač koji izgleda ne manje od 350 milimetara. Doduše, nikada nije čuo za ovo.
  Štaviše, automobil je težak oko osamdeset tona, a kako se uopšte vukao kroz planine Krima? Da li to žele da testiraju tokom napada na neosvojivi Sevastopolj? Od ove pretpostavke me malo boli prazan stomak. Kako će biti ruskim vojnicima pod takvim napadima? Ovdje je sve odisalo srednjim vijekom, pomiješano sa modernošću i tehničkim inovacijama. Kao rupe sa zvonima i zviždaljkama. Ne biste se ni začudili da je ovdje TV, i to u boji. Ne crno-bijelo.
  Ispostavilo se da je ista soba u koju su robovi dovedeni, tačnije otjerani. Međutim, ne - to je još gore, jer se niko nije trudio da zapuši pukotine cementnim malterom, a Olegu Rybačenku je mirisalo vrlo poznato - svinje. Robovi su odlučili da za hangar koriste ili napuštenu ili privremeno praznu štalu (miris s takvih mjesta gotovo nikad ne nestaje).
  Margarita se toliko lecnula da se uplašila i zacvilila:
  - Opet nas iznevjeravaju! Pa, samo da me Hitler uhvati!
  Ali to je bio krov nad mojom glavom. Osim toga, robovi su bili oslobođeni lanaca. Iako, kako se Oleg plašio, ovde nije bilo obezbeđenog toaleta. U prethodnim prostorijama, gde je zatvor moderniji, mnogo je komfornije. Iako su Švabe svinje, ne vole prljavštinu.
  Međutim, razmišljao je o tome, pošto je već obavio svoj posao na krajnjem zidu. I uzdahnuo. Šta reći... Ovo nije pionirsko, nimalo lijepo. Još nisam u pantalonama, već mala pobjeda. A i devojke su očigledno morale da budu ovde... Bolje je ne gledati...
  Aurora, međutim, ne klone duhom:
  - Još jedna avantura... Živimo i udišemo ovu sreću!
  Oleg Rybačenko je rekao:
  - Ali u sledećem svetu može biti mnogo bolje!
  Vatreni đavo namignuo je dječaku:
  - Kladim se u priliku da provjerim kako nam neće otplivati na drugom svijetu!
  Oleg Rybachenko je tiho pjevao kao odgovor. To je pomoglo u suočavanju sa poniženjem i stidom;
  Otačastvo ću posvetiti bez rezerve -
  Neka je podvig, neka se uzvisi ratnik!
  Mač udara i rukavica je bačena,
  Nemilosrdni zakon kralja Zemlje!
  
  Vulkan gori - vode ključaju,
  Ljubavi moja, ćilibarne usne!
  Želim da nađem bar trenutak slobode,
  Kako si prozračan i čist!
  
  Dragocena kosa gori kao zlato,
  Mahnuo je rukama - izraslo je krilo!
  Gospod mi je dao neprocenjiv dar
  I odmah je postalo radosno i lagano!
  
  Gdje je Bog prošao: tamo je izrasla dolina;
  Cvjetale, bujne snježno bijele ruže!
  Biće časti - usred svih svetova -
  Poklon na oltaru koji sam ponudio!
  
  Da, znam, grešan sam, povezan sa vradžbinama,
  I nije dostojan rajskog grmlja i šipražja!
  Ali na Golgoti zajedno sa Hristom,
  Plakala sam, umotavajući ikonu u ogrtač!
  
  Moja ti si najbolja slika od svih nevjesta,
  Vjerujem da će Svemogući preobraziti duh!
  Ja ću nositi svoj nedostojni krst,
  I podići ću štit koji mi je pao iz ruku!
  . POGLAVLJE br. 7.
  Bili su smješteni u štali, pa zašto to trpiti ako su nacisti uopće navikli da se prema stoci ponašaju bolje od sovjetskih građana.
  Tri lokalna dječaka, pod kontrolom SS-a, unutra su vukla slamu. Pojurili su brzo, bljeskali bosi, prašnjavi štikli, donijeli velike ruke i nazad. Prošlogodišnji su ga trenirali, ali bilo je puno, skoro plast sijena. A sedam-osam minuta nakon toga, ne više, pojavila se žena koja je sa dvije domaće djevojke donijela nekoliko ogromnih kolača i dva pozamašna kruga sira. Govoreći na ukrajinskom, spretno je podijelila hranu svima. Oleg Rybačenko je postao radoznao: mnogi su pitali i nju i dečake o nečemu, a sva trojica su rado odgovorila.
  Nemaca ima dosta i oni ovde nešto ugrađuju. Ali opet niko ništa ne zna! Konačno, isti dečaci su doneli kantu vode i dobro zaključali vrata. Sudeći po ponašanju njegovih pratilaca, Oleg Rybačenko je shvatio: ovo je van, neće nas danas voziti nigde drugde.
  Margarita je svom bratu po naručju ponudila malo vode i rekla:
  - Ne bi škodilo da se malo osvežite!
  Hleb je ispao svež, ali neobičan, nekako težak (Oleg Rybačenko nije mogao da se seti ukusa tog bajatog komada koji se jede ujutro da bi uporedio). Ili je nepečen, ili ga ovdje uvijek jedu ovako (tačnije, najvjerovatnije ovo drugo, ostali su to jeli i nisu pokazali nikakvo nezadovoljstvo). Ali sir je vjerovatno bio lokalno proizveden - vrlo dobar, sličan feta siru, koji je Oleg Rybachenko obožavao. Šteta što je komad bio samo trećina vašeg dlana. Čak i tinejdžer, a ne muškarac.
  Margarita je podržavala svog iscrpljenog brata. Pao je na slamu kao da je ubijen, žvakao šta je dobio, ležao, a nije ni pio. Oleg Rybačenko iznenada je shvatio da drhti. Moglo se samo nadati da se samo treslo nakon hladnoće, a posebno divljih vizija. Da će nakon sna ovo drhtanje nestati. Oleg Rybačenko je pokušao da sakupi još slame za sebe i, ako je moguće, da se zakopa u nju. Apetit nije nestao, uvjeravao se, ali kako je čuo kod ljudi; Kada imate temperaturu, prvo što uradite je da prekinete želju za jelom. Sam Oleg Rybachenko još nikada nije bio bolestan - zahvaljujući genetskom dizajnu. Istina, nisam provodio slične eksperimente na njemu, uključujući višesatne šetnje po hladnoći. Dakle.. Ali možda će uspjeti. A ako ne, onda postoji šansa da ga zarad nauke ipak leče...
  Neke od djevojaka se jednako tresu, ali niko ne kašlje.
  O, kako je umoran pao na dječaka pionira, od glave do pete! Ručni zglobovi koji su bili utrljani u krv, natečeni ožiljci na leđima, ranjeni, nagnječeni i počele da zagrijavaju noge - sve je boljelo, ali ta bol je samo pojačavala želju za spavanjem i spavanjem.
  I strašno je zaspati - možda se nećete probuditi, ili još gore, opet završiti u viziji. Međutim, prilično zanimljivo.
  Oleg Rybačenko je zatvorio oči i odmah zaplivao u zagrljaj Morpheusa - punog snova, šarenog i zaglušujućeg zvuka.
  Jednom i tu se testovi nisu završili... Promenjena je obloga prstena, ugradnjom gvozdenih limova sa šiljcima koji su se nemilosrdno zabijali u gole pete dečaka...
  Oleg Rybačenko je čak stenjao, ali je izdržao, iako nije mogao stajati mirno, a Dmitrij je čak i plesao i počeo da reži...
  Njihovi protivnici su bili jaki i očigledno stariji nego što je zvanično objavljeno. Recimo, Dmitrijev protivnik je za glavu viši od njega, a već ima brkove... A, mogu li brkovi izbiti sa jedanaest godina?
  Protivnik Olega Rybačenka je takođe mnogo veći i teži, a lice mu nije dečjeg gangstera... Međutim, dečaku to nije strano, prsten je prsten, tu se svi sastaju!
  Obe bitke su se odigrale u isto vreme.... Moramo brzo da završimo, već se bliži ponoć...
  Transformisani Dima je gotovo odmah počeo da prima teške udarce u lice. Njegov protivnik je imao prednost u dužini ruku, u težini i, činilo se, dobro pripremljen, i fizički i tehnički... Mišići su mu generalno bili kao kod mišićavog sportiste... Međutim, Dimka je bio vrlo definisan. i brzo... Bio je brz, ali sada usporen...
  Otrovani Dmitrij nije propustio mnogo pojedinačnih i dvostrukih udaraca u prvoj rundi. Čak i ispod desnog oka počeo je da otiče hematom...
  Druga runda je bila još gora, njegov protivnik je išao napred i udarao, udarao, udarao... A Dmitrij se gotovo nije branio, samo je zabacivao glavu unazad da ublaži udarce, retko, ali neočekivano gurajući unazad, a ponekad i na svoju protivnik... Zarežao je na njemačkom:
  - Vi ste Rus, što znači da niste punopravni!
  Dmitrij je oštro uzvratio, takođe na njemačkom:
  - A ti si Nemac, od Rusa ćeš imati punu korist!
  Pobesneo je i udario ga laktom u nos...
  Obično je Dmitrijev nos u ovom univerzumu veoma jak, i nikada nije bio slomljen, čak ni kada je udaren, ali u ovom slučaju to nije bio udarac koji je ublažila rukavica, već ivica tvrde lakatne kosti.
  I krv je tekla niz dečakovo lice, terajući ga da ga liže... Odgovorio je Dimka... Uhvatio je kako dolazi. Neprijatelj se lagano zatrese i zatetura, ali nije imao snage da gradi na svom uspehu. njegove noge sa okrhnutim đonom činile su se kao da su od pamuka.
  Treća runda nije bila ništa manje teška, neprijatelj je očajnički pritiskao, ali je Dmitrij počeo češće da blokira, odbijajući udarce... Pravila finala su promenjena, pošto je reč o međunarodnoj zlatnoj medalji, broj rundi je bio veći. povećao na petnaest... Kao profesionalci. Moram reći veoma surova odluka u odnosu na tinejdžere koji su se tog dana već pet puta potukli... Istina, Dimka je brzo završio, a njegov protivnik je očigledno iznevjeren bez velike borbe...
  Ali nakon prve četiri vrlo aktivne runde, Dmitrijev protivnik je malo usporio. Osećao je i umor, disanje mu je postalo mnogo ubrzanije i istovremeno teže...
  Dimka je, uprkos modricama i jakim opekotinama po bosim nogama, čak osetio nalet dodatne snage. U šestoj rundi je čak nekoliko puta udario protivnika u vilicu... Ali bio je i uporan, krupn, a možda i dopingovan...
  U sedmoj rundi, Dmitrijev podmukli protivnik je malo promijenio taktiku i počeo da pokušava što više udaraca, suprotno pravilima, laktom, pa čak i glavom... Dima je počeo još češće da slijeće, a u osma runda je postigao delimičan uspeh Juška... A kada je ponovo pomerio lakat, naleteo je na nadolazeću stativu... Rugajući se Dmitrij na njega:
  - Pa, ja sam uhvaćen, ko je ugrizao!
  Nijemac se još više uzbudio, i dalje je računao na odvojenu udicu!
  Oleg Rybačenko je vodio borbu izjednačenije, gotovo bez promašaja, a iskoristivši to što mu je protivnik preširoko zamahnuo, lijevim udarcem ili desnim centaršutom dočekao je bradu... Ali veliki njemački klinac nije uspio. reagovati na ove udarce. Onda je Oleg Rybačenko promenio taktiku i počeo da radi na protivnikovom spljoštenom nosu... Nemce je dugo trajalo šmrkanje, ali je do sedme runde počelo da curi...
  Mora se reći da je protivnika Olega Rybačenka zamijenio drugi, lakši i pošteniji dječak. Bivši kao da je bio povređen (mada je ovo, naravno, nacistički trik!)... Dakle, na početku bitke je bio svež i mogao je da podigne mahnitu brzinu.
  No, u devetoj rundi Oleg Rybačenko je malo oklevao i promašio je udarac koji ga je oborio s nogu... Dječaku su se gole, pretučene noge bespomoćno vrtjele... Oležek je, međutim, brzo skočio da nokaut ne bi bio counted. Jurnuo je i visio na neprijatelju...
  Otresao ga je, jurio da ga dokrajči... Začula se zvona koja je najavila kraj devete runde, ali se sudija pravio da ne čuje...
  Oleg Rybačenko je promašio nekoliko teških udaraca, ali je izdržao, ublaživši ih odmahivanjem glave. Neprijatelj je izbezumio, više ništa ne primećujući, mlatio se. Ovdje je sovjetski dječak refleksno, ali vrlo snažno, udario tijelom prema njemu... Udarac ga je pogodio pravo u jetru... Veoma opasan udarac...
  Protivnik je napravio još nekoliko zamaha i njegovo krupno lice postalo je ljubičasto. Upijajući grčevito gutljaj vazduha, pao je napred i počeo da se grči... Sudija je odmah prekinuo borbu, a lekari su utrčali u ring... Ubrzo je postalo jasno da protivnik Olega Ribačenka nije u stanju da nastavi borbu, a uglavnom je odnesen na nosilima, IV...
  Ovo je brutalno uticalo na Dmitrijevog prijatelja i on je krenuo u ofanzivu na osetno umornog protivnika... Deseta, jedanaesta, dvanaesta runda... Teška razmena udaraca, ali sa jasnom prednošću Dmitrija... Trinaesta krug se donekle izjednačio, zbog očajnog Nemca hobotnice, a sovjetski dečak je dobio posekotinu na obrvi... Ali u četrnaestom, okrepljeni Dimka ponovo preuzima inicijativu u svoje ruke. Ovi momci još nisu znali ništa, na primjer, o Muhammadu Aliju, ali su na mnogo načina kopirali njegovu taktiku.
  Do petnaeste runde, Nemcu su ruke pale od umora, i on više nije reagovao na udarce, već je jednostavno stajao, demonstrirajući arijevsku snagu... Osim toga, Dmitrij, zbog droge i monstruoznog umora, obično su razbijajući udarci postali mnogo slabiji. Neka bude tako! Ali bilo ih je mnogo, mnogo, i pljuštale su na nepokrivenu bradu neprijatelja. Konačno, Nijemčeva glava nije izdržala, granica izdržljivosti je bila iscrpljena i on, predstavnik "arijevske" nacije, jednostavno je skliznuo kao zemlja, petnaestak minuta prije kraja posljednje runde...
  Sudija je počeo bezobrazno polako da broji, ali nakon brojanja do pet, videći kako je protivnik Dmitrija Lebedeva užasno nepomičan, prekinuo je i povikao:
  - Radije, doktor!
  I još jedan mladi "supermen" je odveden u bolnicu... Nakon čega su se pobednički finalisti postrojili ispred kolone i krenuli u marš... Odozgo su pale latice ruže.
  Visoki dječak Dmitrij se široko nasmiješio, zabavljao se. Ali onda je iznenada primetio da im se približava kamera, i izbliza snima bose noge sovjetskih dečaka, teško izbodenih trnjem i blago krvarenih... Raspoloženje mu se odmah pokvarilo i pokušao je da sakrije udove iza luksuznog pozlaćene patike drugih mladih njemačkih sportista ili ih zatrpajte laticama.
  Oleg Rybačenko ga je povukao za ruku:
  - Nije vredno toga! To je vaša sramota koja će izazvati smijeh i nedoumice... Osim toga, u Njemačkoj, nakon objave totalnog rata, gotovo sva djeca hodaju bosa, što ste i sami vidjeli na ulicama Berlina. Zato ponosno ispravite leđa.
  Medalje koje su dobili bile su na smeđim trakama i napravljene od pravog zlata, težine oko pedeset grama i devetsto uzoraka. Naravno, za sovjetske dječake to je veliki iznos - otprilike... Čak je i teško izračunati, jer se činilo da je sovjetski novac bio službeno podržan, ali zapravo je izdanje obavljeno bez zlatnih rezervi.
  Kada su se sovjetski pioniri popeli na platformu, zazvučala je himna SSSR-a. Inače, ovo još nije bila Aleksandrova muzika, nešto kao internacionalna. Oleg je ovdje osjetio veliku inspiraciju i tražio je dozvolu da pjeva...
  Himler, koji je bio prisutan na takmičenju, ljubazno je dozvolio:
  - Biće nam veoma drago da čujemo sastav naših gostiju iz Velike Rusije.
  Oleg Rybačenko se naklonio prvo desno, a zatim lijevo, nakon čega su on i Dmitrij počeli pjevati;
  Kroz život, viteže, letiš kao orao -
  I ne želite da znate sletanja!
  Za nas nagrade uopšte nisu fetiš -
  Postoji samo jedan način da postanemo dame!
  
  Prvo sam vezao crvenu kravatu,
  Onda, kada je došao rat...
  Mršavi dječak uze lopatu u ruke -
  Da vam se igla ne zabode u grudi!
  Djeca kopala rovove bosa,
  Ustajali komad za troje...
  Zagrejan na hladnom sa kipućom vodom,
  Od griznih čopora, veoma ljut!
  
  Borac je poginuo i mitraljez je pao,
  Dječak ga je brzo pokupio!
  Udarac je postao snažan kao Katjuša,
  Neustrašiva, mlada ekipa!
  
  pucam na lanac crnih senki,
  Odakle ti tačnost?
  Kao najoštriji mač u davna vremena,
  Imaš penal!
  
  Rat bez sažaljenja, avaj, nije majka,
  U sušnoj pustinji vlada strašna vrućina!
  Ali moraš dati život za otadžbinu,
  Tada ćete dobiti sreću na poklon!
  
  Ali šta je biti zaljubljen?
  Ovo ne zna svaki dečak...
  Kada potoci krvi teku -
  Ubija fašiste brutalno!
  
  Ali domovina je ljubav,
  Sadrži slavu svijetlih generacija...
  I ne protivreči svom srcu,
  U njemu Staljin - Čelik i plamen - Lenjin!
  
  Budi blistavo vrijeme -
  Sveta stvar komunizma...
  Horda zla je poražena -
  I korijen nacizma je istrgnut!
  
  Uzmite u obzir cijelo čovječanstvo...
  Sovjeti su se ujedinili!
  Neka bude raj na planeti,
  Ja sam vitez - Rus je nepobediv!
  Oleg Rybačenko i Dmitrij skočili su više na posljednje riječi, čime su dodatno pojačali utisak svoje pjesme.
  Tribine su oduševljeno zviždale i aplaudirale...
  Dok su dječaci, općenito gledano, imali prilično zanimljiv i povoljan san za njih, djevojčice su se vratile na prethodno prekinutu zapljenu broda. Višedelne vizije su retka pojava, ali očigledno je iza toga bilo nešto više.
  Tačnije, ne znanje, već ispunjenje misije Hipervještice i ruskih bogova Demijurga. Radim na svojoj besmrtnosti.
  Sada slijedeći pretinac, ovdje postoje problemi sa koje strane su vrata otvorena, a koja zatvorena. Ovdje je najbolje ili zaobići ili riskirati. Međutim, u redu je, ako okrene dugme, smatraće je za pijanicu. Onda je neko neobrijan pogledao ispod prozora, devojka je jedva stigla da se priguši. Međutim, on je neće tako brzo pogledati. Vrata su zatvorena i morate pokucati.
  - Ko je tamo? - iscrpljeni glas napeto zapišta.
  - Naše! - Aurora, koja je pokazala neočekivani talenat za jezike, odgovorila je na engleskom sa jasnom teksaškom nijansom. - Donijeli smo lokalni rum, muka mi je od viskija.
  - O da! Brže! - Čovek-mornarac iza vrata je cvilio kao svinja. - Naravno rum!
  Otvorena su masivna vrata koja se ne mogu probiti granatom. Odabran je momak mutnih očiju, zajedno s nekoliko drugih poluobučenih subjekata. Mirišu na gasni napad, tačnije intenzivno mirišu na isparenja,
  - Gde je rum! - Vrisnuli su uglas.
  - Ti si tako dobar! - Crvenokosa Aurora snima sa velikim zadovoljstvom, slažući hrpe mornara. Spakovao sam čak tri i po tuceta, moraću da promenim klip. Dobro je što su meci mali, kompaktni i puno toga možete ponijeti sa sobom.
  - Još jedan kupe očišćen! "Sa određenom dozom jesenje hladnoće u glasu", rekla je. "Uspjeli su ispaliti nekoliko hitaca, ali nadam se da se nisu čuli."
  Snjeguljica Terminator je odgovorila:
  - A oni koji su čuli oglušiće se!
  Margarita Aurora je prošla kroz susedni kupe, malo se okrenula, malo pucala duž hodnika, ušavši na krmu, videla svog zombi partnera kako se bori sa Jenkijima. Mrtvac je, međutim, pokazao priličnu snagu, slomio je vratne pršljenove.
  - Pa, zamalo si nas izdao! - zacvilila je komsomolka.
  - Šta je preostalo da se radi! Primetio me je i umalo digao uzbunu! - Zombi je uzeo oblik uvređenog psa.
  - Pa, imaš ideju! Lezi i budi tih. - Margarita je odmahnula prstom prema "slugi" i tiho udarila nogom o palubu.
  Na krmi smo morali pucati, jedan od vojnika je bacio granatu i prijetilo je da će se sve srušiti. Američki analog F-1, letio je usporeno. Odluka je došla neočekivano; Margarita je oštro bacila disk bumeranga. Okrenula se na treće oko i bukvalno se stopila sa tankim komadom super jakog metala. Umno oko je pratilo kretanje diska, a onda se vrh zaglavio između pločica, presecajući oružje i fitilj, blokirajući pristup kiselini. Kapljica znoja skotrljala se niz čelo plavokosog terminatora:
  - Vau, skoro sam se rastrgala! Ovo je samo čudo. Hvala ti, Majko Božija, što si mene grešnog spasila.
  Crvenokosa Aurora ju je čula i zabrinuto rekla:
  - Šta je tamo?
  - Bacili su granatu! - odgovorila je hrt Margarita.
  - Nisam čuo eksploziju! - začudi se komsomolski medved.
  - Nećete verovati, napravio sam od njega bumerang disk. - zakikota se snežno beli ratnik.
  - Ovako se to dešava. U principu, to nije u suprotnosti sa zakonima prirode ako uđete između pločica. - Aurora je golim nožnim prstima napravila oblik poput smokve.
  - I tako se dogodilo! - Margarita se zakikotala, cereći se.
  Vatreni đavo je postao radoznao:
  - Koliko si ih ubio na krmi?
  Lepa Koršunova je ponosno odgovorila:
  - Dvadeset osam ljudi, a dvadeset devetog je zadavio zombi.
  - Ne mnogo! Sada se krećem kroz kabine da očistim cijeli brod. Pomozi mi! - U glasu crvenokose Aurore sada je bilo nestrpljenja.
  - U redu, ići ću s tobom. - Margarita je naglo bacila komad krvave kosti koji joj se zalijepio za kosu.
  Vatrena Aurora brzo je ušla u garderobu, ovdje je nekoliko oficira već spavalo, a stražari su vodili s jedne na drugu stranu iz pijanstva. Međutim, vikali su:
  - Ne možete doći ovamo!
  - Hitan izveštaj od Hamiltona. - odgovorila je vatrena komsomolka i ispalila rafal, gotovo u otvor. Meci lete nečujno, svetlo takođe nije u redu, nećete odmah shvatiti da je to mitraljez koji puca na vas. Tako da bi bilo iznenađujuće da je neko reagovao. Bilo je osamnaest leševa, a ubrzo su im dodata još četiri, iz kupatila, čak šest - par leševa je u zagrljaju ispao iz bureta. Jedan od pepela pripadao je prostitutki.
  Tihi grob u preokretu,
  Pronađena smrt - mala zver!
  Danas dolar - sutra metak u čelo,
  Tako opasna profesija!
  
  Da, devojka te nije htela,
  Muka prilikom polaganja ispita...
  Bilo je i drugih snova prostitutki
  Samo vrti guzice!
  
  Da teče reka šampanjca,
  Jahte, automobili - svaka čast!
  Ruke su zgrabile bezbroj dolara,
  Devojka je odlučila da bude zla!
  
  Ali samo idiot misli
  Bordel je dobar i jako zabavan!
  Napunio sam usta crnim kavijarom -
  Nisam znao da si sebi zadao SIDU!
  
  I niko neće doći na grob,
  Oče, u strahu se krsti!
  Bio je to veoma loš ishod
  Bivši klijent se čak i usrao!
  
  Vaša djeca vas neće dobro pamtiti
  Sramota je poznavati takvu majku!
  Šta im preostaje - zatvorsko sklonište -
  Izdržati kaznu u tišini...
  
  Zato, devojko, ti uči,
  I rad za lijepu domovinu!
  Tada će postojati put prema gore bez pada...
  Inače ćeš provesti vječnost u paklu!
  Vatreni Đavo je sažeo, klanjajući se paloj prostitutki.
  Tako je prošla, kao senka zalepljena za zid i dalje duž hodnika. Lepeza puše sa strane, stvarajući toplinu, Aurora je uplela kosu u pletenicu, tako da je prijatna. Ona prilazi vratima, ako se otvore, vreli vazduh bi mogao da probudi one iza pulta. On malo okleva, a zatim glatko napravi usku pukotinu, puzeći po njoj. Osetio sam golicavu hrapavost tepiha golim trbušnjacima. Malo sam se spustio niz stepenice i mnogi su već spavali i pijuckali pivo na šalteru. U laganoj buci, Aurorine bose noge su nečujne; bosi potplati bolje prigušuju zvukove od cipela, pa je djevojka hodala bosa. Već monotono uništavanje rafalom, pokušavajući da ne troši više metaka na jedan. Spavači se generalno mogu zaklati. Ako odmah stisnete karotidnu arteriju, tada će maksimalni rezultat biti zijevanje neprijatelja.
  A onda je golonoga Aurora radila na brodu, pored Yankeesa, bilo je i oko pola stotine boraca Stabilnosti, ali su samo smanjili disciplinu.
  - To znači kada pustite nepoznate ljude u posadu.
  Djevojka se popela na ljestve, odozgo pada raspršena svjetlost. Uobičajena buka, pod nogama tepih je istrgnut niotkuda. Sudeći po slici, Iračanin. Šta je ovo na neki način?
  takođe nije loše, iako govori o iskustvu tima. Ali žudnja za pretjeranom udobnošću je destruktivna za Jenkije. Pa se popela uz stepenice i stala. Tri su na mostu i dvojica u skafanderu kornjače. Pa, svemirsko odijelo kornjače nije ni tenk, možete ga uzeti iz bacača granata, ali buka će biti kao da brijete svinju. Nema želje da se poremeti tako dobro funkcioniranje operacije.
  Za pomoć sam se obratila prijateljici Margariti:
  - Imamo jednu ovde, tačnije dve u kornjačama!
  - Razumijem! - Margarita pokušava da se ponaša hladnokrvno. nacerio se.
  Vatreni đavo je brbljao:
  - Kako izaći?
  Margarita je suzila oči i, sumnjajući u Sfingu po kojoj puzi čobanin, upitala:
  - Da li je bacač granata isključen?
  - Previše bučno! - Aurora je duboko udahnula.
  - Najbolje je baciti bumerang u lice, presecajući oklopni vizir na mestu gde se nalazi staklo. Zatim stavite tri metka unutra u trostrukom modu. Trebalo bi da radi. - samouvereno je rekla Margarita.
  - Dođi kod mene, hajde da to uradimo sinhronizovano! - Nervozno pucketajući prstima, upita vatreni đavo.
  - Naravno, već žurim! - Margarita je spakovala još nekoliko i ušla iz suprotnog smjera. Bosonoga Aurora se koncentrirala i dodala tihim tonom:
  - Ne možete promašiti.
  - Molite se, pomaže! - predložila je komsomolka Margarita, koja je ponovo pala u vjerski zanos.
  - Ne verujem u Boga! - odbrusio je medvjed ratnik. - Ovo je znak slabosti!
  Plavokosa ratnica, prekrstivši se, predložila je:
  - Zato tražite pomoć - najviši ljudski um. Neka pomogne pobijediti u ime Sovjetske Rusije.
  Djevojčice su se ukočile na pet sekundi, šaputale, a onda učinile ono što su planirale. Bumerang disk, poput tanke mreže, gotovo je nevidljiv u difuznoj svjetlosti. Jednom je udario dva nepomična idola u vizir. Nisu imali vremena da reaguju kada su nečujni meci pogodili blago izrezani vizir, probijajući čaure i kidajući mozak. Pa, treći je ubijen istovremeno, pa nije stigao da reaguje. Istina, svemirska odijela kornjača su pala, stvarajući buku. Radoznali mornar je iskočio, crvenokosa Aurora ga je u jednom skoku pretekla i uperila kažiprst u njegov potiljak.
  - Spavaj sine!
  Onda se dole pojavilo nekoliko glava, red kao dvostruka lepeza i tišina.
  - Ova faza je prošla Margarita!
  - Ovde pored kapetanove kabine, uhvatićemo ga zajedno sa kamenjem. - Predložio je ljuti plavuši komsomolac.
  - Samo po sebi.
  Da bi se došlo do kapetanove kabine, bilo je potrebno obaviti dva čišćenja, Margarita Koršunova je poštedjela jednu prostitutku koja je nesebično radila na crnom čovjeku od dva metra. Bila je premlada, ne starija od osamnaest, a možda čak i šesnaest. Izgledala je tako molećivo.
  - Neću ništa reći, ratnici...
  - Allah! Nepobjedivi i vođeni na krilima sreće. - odgovorila je lukava Margarita na arapskom.
  Zaista, njihova lica se ne vide, što je mutno, djevojka i dalje neće prepoznati, a verzija da je riječ o turskom sultanu će se pojačati.
  - Gde je kapetan? - upitala je Aurora na engleskom sa arapskim naglaskom.
  Sveštenica ljubavi poče da brblja:
  - U luksuznoj kolibi! Ovaj "peder" nije nimalo miran prema ljubavi. Da, ako želite, ja ću vas poslužiti, potpuno besplatno!
  - Devojke hiljadu puta bolje od vas čekaju nas u raju! - Ratnički medvedi su odmahnuli.
  Prostitutka nije htela da iritira ubice, ali je refleks kurve bio jači od glasa razuma:
  - Pokazaću ti samo šta mogu! Moj jezik je lak kao pero i sladak kao med!
  Ozbiljno ljuta, Margarita je gurnula prst u kapak, isključivši kurvu:
  - Još malo i morali bismo da je ubijemo. - Religiozni komsomolac je bio bijesan pri pogledu na takvu raskalašenost.
  Na ulazu su neoprezno položili dvojicu stražara koji su skakali iza njih i lomili im vratove.
  Kapetan je, kao potpuni gad, već hrkao, grleći dva momka, crnca i Tajlanđanina. I pored toga što su i oni popustili, nervozno su se bacali i okretali.
  Djevojke su vidjele fotografiju kapetana na kompjuteru i stoga su bez oklijevanja ubile oba "trans momka". Kapetan prvog ranga, druga osoba nakon admirala, trzao se i doveden k sebi uz nekoliko šamara. Našavši se prvi put u zatočeništvu, ružno stvorenje se nije trznulo, samo je zapanjenim očima gledalo svoju smrt.
  Margarita ga je podigla do svojih raširenih ruku, pokrivši mu usta rukavicom, a Aurora je prinijela bodež sa užarenim oštricom na oči. Zasiktala je poput bijesne kobre:
  - Jednu reč i izbiću ti oko!
  Margarita je malo popustila vilicu, ali kapetan je šutio.
  - Takav si! - Vatreni đavo učinio je ton u njenom glasu još strašnijim. - Nanesite bol, komandante.
  Galina je lagano pritisnula nervni završetak i pokrila usta, pa se iz grla američkog kapetana oteo vrisak.
  - Pa, sad će biti tiše. - Crvenokosa Aurora počela je golim prstima da iskucava po podu privid ritma karakterističnog za pogrebne marševe. - Govori nevjeran vepar! Ili ćemo vam odsjeći dostojanstvo i strpati ga u usta.
  Kada se izopačeni kapetan malo smirio, Margarita se malo stisnula. Plavokosi ratnik je takođe odlučio da da verbalni doprinos ispitivanju:
  - Pas, objasni se ako želiš da izbegneš patnju. Inače ćete nas samo zadovoljiti.
  Kapetan je nerazgovjetno rekao:
  - Reći ću ti sve!
  - Pa, tako je bolje. Kako se na lak način kaže ispitivanje! - Djevojke su se podrugljivo nacerile.
  Kapetan je zastenjao, a uši su mu drhtale:
  - Samo napusti svoj život!
  Aurora je logično primijetila:
  - Ovo je najvrednije jelo, još treba zaraditi!
  - Ja sam poslovna osoba. - Zašto je zarobljeni Amerikanac bio srećan? - Ako želiš, mogu te poslužiti!
  - I ovaj, pljuni bez odlaska, muško prostitutko! - zgroženo je primetila Margarita.
  Čak je i brodski žohar, nabadajući se na glatku kožu djevojčine noge, jurnuo natrag u pukotinu, ogorčen takvim prijedlogom.
  - Koliko je ljudi na brodu? - Ponosna crvenokosa Aurora se pretvarala da nije čula poslednju rečenicu.
  Američki perverznjak je oklevao, lice mu je postalo moronsko, kao da nije čuo pitanje, oči mu plješću, plješću!
  Vatreni đavo joj je bodežom prerezao mali prst i krv je počela da teče. Odmah je došao k sebi:
  - Pa, koliko je ljudi na razaraču?
  - Oko četiri stotine! Ne znam tačno kada su militanti "stabilnosti" stigli sa obale. Ali ima malo kurvi. Nema ih dovoljno ni za momke sa obale. - cvilio je pretendent i moron i trzao svinjski vrat.
  . POGLAVLJE br. 8.
  - Izostavićemo detalje! - Vatrena Aurora je odmah prešla na praktična pitanja. - Gde su artefakti?
  Kapiten je pokušao da izigra "budalu":
  - Koji artefakti?
  Bosonoga Aurora je lagano stisnula koleno, kost je škripala.
  - Da li razumiješ sad?
  Ispostavilo se da je bol bio najefikasniji način da se riješite gluposti:
  - Da, oni su u brodskom sefu.
  Cool Aurora je zarežala:
  - Šta je sa sefom?
  - Tamo iza vrata! - Zacvilio je svinjski primat.
  - Medved ratnik je bljesnuo svojim zelenim očima. Margarita je povukla titanijumska vrata prema sebi i razočarano uzviknula:
  - Kodirano!
  Kapetan je očajnički pokušao da preživi:
  - Da, imam ključ.
  - Gde? - Djevojka ratnica je podigla stolicu za nogu bosog stopala.
  Životinja je nerazgovijetno zaguglala:
  - U ormaru!
  Bosonoga Aurora brzo je dotrčala do ormarića i izvadila uređaj sa čipom.
  - Ovo?
  - Da! - zacvilio je mali pacov.
  - Ja ću ga sam otvoriti! - Snažna Aurora udarila je kapetana u ruke. - Vidi, budi pametan.
  - Zašto ste samo dvoje? - Svinja je imala hrabrosti da se zainteresuje.
  - Ne budi radoznao. Živjet ćeš duže. - Aurora je golom petom udarila Forlaindov mlohavi stomak, natjeravši ga da se grči od bolova. Djevojka je otvorila vrata koja vode do sefa. U prostoriji je bilo nekoliko laptopa i bacača granata. Sovjetski RPG - 39, u jednom primjerku, i njegov sofisticiraniji američki pandan.
  - Znate li bezbednu šifru? - zaurlao je Medvjed ratnik.
  - Osim zadnja dva broja, samo komandant ima podatke o njima. - Naš admiral George Arnold.
  - Pozovi! - Margarita je zabila nogu u zarobljenikovu mlohavu njušku i golim prstima uhvatila njegov nos.
  Zbunjen, zarobljeni Amerikanac je naveo kombinaciju koja nije bila predugačka. Pošto su malo osvijetlile, Aurorine oči su bljesnule:
  - Bravo, nisam lagao. Postavite u svoju korist.
  - I kako onda da kažem... E sad, ako tri puta pogrešno pozovete broj, oglasiće se alarm. - iznenada je ispalio uplašeni kapetan.
  - Već ga poznajemo! - Komsomolka je brzo otkucala šifru i otvorila četiri stotine milimetara debela vrata. Kamenje je pohranjeno u odvojenim kutijama i pažljivo uklonjeno.
  - Stingeri iz Beskonačnog, jeste li ih već koristili?
  - Uglavnom da! - Zacvrcao je zarobljeni pacov. - Uradili smo test uveče.
  Vatreni đavo se oduševio:
  - Odlično, gdje su žaoke pohranjene?
  Mucajući, kapetan je istisnuo:
  - U hangaru, gde je ostav. Nosi pečat "Orlana", a istovremeno se u blizini nalaze dva tenka Pershing.
  - Ove kutije su pogodne samo za staro gvožđe. Ali poboljšani model "stingera" je sasvim prikladan. - Luda Aurora je, zadirkujući zarobljenicu, isplazila jezik.
  - Imaju kompjuterske čipove, tako posebne, da hvataju siluetu. - promrmljao je Amerikanac, pokušavajući da kupi svoj život.
  - Mi znamo! - okrenuo se vatreni đavo svom partneru. - Šta misliš, koliko je od četiristo pedeset ljudi ostalo, Mirabela?
  - Manje od polovine. Ukupno imamo dvije stotine trideset i osam leševa. - Komsomolka se čak zakikotala od zadovoljstva.
  Bijesna Aurora je izdahnula:
  - Zatvorenici će biti potrebni za punjenje Stingersa;
  Zarobljeni gad je ispalio:
  -Da li si Rus?
  - Odakle ti ideja, mi smo mudžahedini. - urlali su komsomolci.
  Kapetan je pokazao neočekivanu inteligenciju i pronicljivost:
  - Samo Rusi mogu imati tako teške lovce, sposobne da zajedno zarobe prilično veliki brod!
  Teška Aurora se nije složila:
  - I ratnici velikog turskog sultana sa artefaktima!
  - Tako? Sve je moguće, ali vi ste previše inteligentni za Arape. - Primat svinja je bio ljut. - Mada ste možda Nemci?
  Brza Aurora je, opovrgnuvši njegove riječi, udarila potkoljenicu u stomak, a zatim slomila obje noge, kapetan koze je izgubio svijest od bolnog šoka.
  - Generalno, on nam ne treba, znamo dovoljno. - sažeo je crvenokosi ratnik. "Sada sve što treba da uradimo je da uhvatimo posadu."
  Margarita je odmah predložila:
  - Idemo u kabine, imamo komplet ključeva!
  Aurora je bila oduševljena:
  - Da, postoji i elektronsko otvaranje za hitne slučajeve.
  Komsomolke su tiho sišle dole, otvorile vrata kabine i ponovo je došlo do uništenja. Samo neka vršidba, ne rat, nego mlaćenje pšenice.
  - Kabina broj šest je čista! - izjavila je Aurora, pokazujući zube.
  - Možda u sobi broj šest! - Margarita se zakikota. - Bolje da idemo svojim putem.
  - Nismo mi guske da pasemo na gomili. - urlao je vatreni đavo. - Ili bolje rečeno guske, ali divlje!
  - To nije istina! - Plavokosi terminator je već bio uvređen. - Ti plaćenici se bore za novac, a mi isključivo za komunističku domovinu.
  Komsomolke su se kretale naprijed sa palube posade, pucajući u samce. Margarita je pojurila što je brže mogla dalje, u strojarnice, skladišta, skladišta, kuhinju. Vojska je pažljivo blokirana, meljujući ih komad po komad. Činjenica da je dežurna rasvjeta bila slaba samo je igrala na ruku izviđačima deset metara dalje ne vidi ništa osim vibracija, ali oni jasno gledaju.
  Kompjuter je automatski izrazio svoje mišljenje.
  - Šta ako koristimo virusni model?
  - I već smo koristili pametnog tipa na baterije. - rekla je Margarita Koršunova, uvrijeđena robotom. - Vidite da su svi sistemi za nadzor u hibernaciji.
  - Volim ovo! - Iznenadila me mašina sa čipom.
  - U admiralovoj kancelariji, poslali su hibrid crva i virusa kroz kanal. Čini se da je nevidljiv, niti jedan antivirusni program neće podići uzbunu. Tako čist posao, nevidljivost je uspavljivala sve sisteme za nadzor. - Komsomolka je pokazala svoje oštre bicepse na ruci radi veće uvjerljivosti.
  - Vau, daj mi! - reče mitraljez, zadivljen domišljatošću devojaka. -Možete li me reprogramirati?
  - Sasvim je stvarno! I šta hoćeš?! - Margarita je ovde napravila veoma ljubazno lice.
  - Ostvarite sebe kao osobu! - Tražio sam elektronski uređaj.
  - Ovo je nepotrebno, samo pucaj. - Plavokosi terminator nije budala da radi gluposti. - Kasnije ću ti pričati o Hristu.
  Margarita je zauzela položaj leđima okrenuta merdevinama, spustila se na jedno koleno radi stabilnosti i uperila cev prema vratima nasuprot. Izašao je tip, ovaj put bijel, samo malo "otrcan", očigledno pušeći drogu.
  - Narkomani neće naslediti carstvo Božije. - prekinuo ih je komsomolski ratnik. - Odbacila je tijela, brzo se prekrstivši.
  Bosonoga Aurora se kretala u cik-cak po drugom perimetru, prišla vratima, ispostavilo se da su zaključana, i otvorila ih univerzalnim ključem. Crnac je bacio jastuk na nju.
  - Hajde, maco!
  Komsomolka je odmah reagovala, pocepala i jastuk i Afrikanca i njegove partnerke - Manje od polovine. Ukupno imamo dvije stotine trideset i osam leševa. - Komsomolka se čak zakikotala od zadovoljstva.
  Oh, volio bih da mogu uvući svoje partnere u krevet.
  - Ovi štreberi su te uspjeli uplašiti! - odgovorio je crvenokosi medvjed ratnik. - Gde da idem? Očigledno u odaje poslanika. Izgleda da spava.
  Prebivalište kapetana nije tako prostrano, ali se odatle čuje muzika. Da li to znači da ste ljubitelj muzike? - Olakšava stvari.
  Ušla je bosonoga komsomolka kao senka, nokautirala jednog vojnika, a kapetana drugog reda lagano zadavila uvrnuvši mu lakat:
  - Želiš li da živiš?
  - Željeti! - Odgovorio je da je to, generalno, bilo za očekivati od Amerikanca.
  - Biće šanse! - Dok je poletna Aurora odlučila da ga ugasi, ali ne zadugo. - Dobro ćeš doći, Kente! Krenula je dalje, hodnik je počeo da se sužava, jasno je da su mornari sniženi u činovima. Komsomolka je nanišanila na dalja vrata i pucala preko glava stražara. Dakle, pucanj je bio tih, govorila je šapatom.
  - Bang-bang!
  Komsomolka pažljivo isprobava kvaku vrata kabine. Zaključano. Pa ovo je pola sekunde, sedam ljudi je u kabini, troje spava, ostali igraju domine, sasvim na ruskom. Margarita povlači okidač silom, u ovom slučaju ubijanje ne donosi radost. Ali posao je obavljen, čak mu je i kap krvi pala na lice.
  - Mrtvi ljudi sa kosama stoje i ćute! - Zahihotala se komsomolka.
  Nova kabina, ovdje je Margarita ostavila dvoje ljudi koji spavaju, samo je ugasili, mogli bi dobro doći.
  - Ubistvo ne može opravdati sebičnost i profit - samo čast, sloboda i domovina su zagovornici nasilja! - Rekla je - šarmantni terminator filozof.
  Aurora se također lako kreće odabirom ventilacijske cijevi. Užasno je skučeno i ruksak vam smeta. Čak sam morao da sklopim mitraljez da bih se smanjio. Sada je komsomolka postala mnogo okretnija, iako je riskirala. Kao da su sveci bili ljuti na grešnika, a pauk mutant napao. I kada je samo uspeo da prođe. Bolno je ugrizao i nekoliko puta pobjegao od šake. Komsomolka se počešala po glavi, ali je uspela da je uhvati za vrh pipaka i pomeri ispod lakta. Povukla je ruku i udarila je, uzrokujući da je jaka kutija pukla, uzrokujući bol u njenom napunjenom laktu.
  - Užasno! - odgovori medved ratnik. - Ubrizgaću sebi protivotrov.
  Margarita je nekako izašla i probila se do kabine u kojoj su vojnici hrkali. Kada su se vrata otvorila, pokušali su da skoče, ali ih je odmah zasula smrtonosna kiša. Ostavivši samo jednog, isključivši momka, komsomolka je nastavila put.
  Vrata s njene lijeve strane počinju da se okreću. Očigledno je momak obrijane glave i razmaknutih zuba želio da urinira.
  - Ko je ovde? - upitao je mornar pijanim glasom.
  - Tvoj bosonogi san! - Komsomolka se savija kao opruga i, gurnuvši vrata, udari ga u čelo. Ali ovo je još uvijek legirani čelik. Čelo mu je odjednom nateklo, a momak koji je ličio na "boksera" udario je i u potiljak. Margarita uleti unutra, udari u vilicu svojim gvozdenim kolenom, veoma oštro, izbijajući zube. Ono što mu nedostaje u masi, više nego nadoknađuje brzinom.
  - Izgleda da sam spreman. - sažeto je ubica sa likom boginje.
  Iza je još petoro ljudi. To znači jedan u muda, dobar prijem. Udari drugog gada u čelo, dovoljno da ga nokautira. Treća ivica dlana do vrata. Morate se ponoviti, ali ova tehnika je fatalna. Jedan tip pada s gornje police, ali ga Margarita u letu udari glavom u solarni pleksus.
  - Odmori se, dušo. - Kaže komsomolka.
  Posljednji tip psuje opscenošću na tri sprata, mješavinom engleskih i ruskih riječi. Zar on nije stanovnik? Margarita izvodi kobru, udarac prstima u oči, gotovo smrtonosan. Svi "partneri" su ućutali. Istina, čuo se glas u susjednoj kabini.
  - Šta je tamo!
  - Laka borba! - odgovorila je Margarita, promuklo kao pijanim glasom. - Pomozi našim ranjenicima. -
  Vrata kabine se otvaraju i dobijaju rafal, a borci ponovo padaju.
  Dobro bi trebalo biti sa mitraljezom,
  Zla smrt za neprijatelje otadžbine!
  Da kontrolišem let do zvezda,
  Da osvojim nebeski svod!
  
  Mi smo deca sunčevog komunizma,
  Borci rođeni kao tornado...
  Nacista će odgovarati za riku vuka,
  Veliki medved će ga rastrgati!
  
  Dobro je jače od zla,
  Iako je zlo možda surovije...
  Borimo se pod nebom da
  Stiglo je cvetajuće proleće!
  
  U njemu su pjesme slavuja - trilovi,
  I srebrni šum potoka!
  Led, snijeg i mećave će se povući,
  Pod vrelim sunčevim zrakama!
  
  Cvatu - tratinčice, makovi, ruže,
  Ljeti je tako bujna livada!
  A ako znaš, doći će mraz!
  Ni tada se nećete plašiti!
  
  Velike mačke - ovi "Tigrovi"
  Oni urlaju i odmahuju glavama!
  Švabe ih bacaju u zle igre,
  Ali kaput će ipak doći!
  
  Čekaćemo izlazak sunca!
  Ruske trupe će ući u Berlin,
  Otadžbina je opjevana himnama -
  A u ponoru Tartara vlada melanholija!
  
  Tada će se narodi zemalja spojiti,
  Doći će bratstvo i ljubav!
  Sipajte med u šolje i tanjire -
  Da krv ne teče u potocima!
  Margarita je zadnji stih otpjevala zaglušujuće, a ostali stihovi su galopirali kao konji u glavu. Kada snimaš pesmom uvek je zanimljivo:
  - Iako je tako okrutno činiti ovo živim ljudima! - sa žaljenjem je rekao "Krišćanin".
  Koliko god se devojke trudile, bilo je nemoguće sve pratiti i kontrolisati sa četiri oka. Bezumni zombi se ne računa. Neko nepoznat je uspio podići uzbunu. Svjetla za hitne slučajeve su se odmah upalila i sirena je počela da se oglasi.
  - Desilo se neminovno, a mi smo imali sreće. - rekla je crvenokosa Aurora.
  Komsomolka je pojurila u kabine, mornari i specijalci su istrčali iz njih. Ona ih je bez ceremonije upucala. Toliko je ljudi ubijeno, Jenkiji su pali na desetine.
  Čula se mitraljeska paljba, eksplodirale su granate, nekoliko odjednom. Međutim, borci su mogli i više da se povrede. Prigušivači su takođe igrali ulogu ovde,
  Kriminalni specijalci to nisu odmah shvatili; smrt ih čeka iznutra. Margarita je blokirala izlaz vojnicima i sama bacila nekoliko zarobljenih granata. Krikovi, krvavi komadići kostiju lete, a komsomolka je bosom nogom zahvatila jednu odsečenu glavu. Kako je njeno stopalo postalo fleksibilno, savijajući se pod bilo kojim uglom. Možda mislite da su se fizički zakoni promijenili i da je meso gutaperča.
  Ima rafala sa neprijateljske strane, ali uglavnom na slijepo. Margarita pali, gotovo bez skrivanja, magično kamenje "Cain mail" pouzdano odbija sve udarce.
  - Šteta što se moj partner ne zove Snježna kraljica. Tako bi naš par izgledao simboličnije!
  Oleg Rybačenko se probudio, ovoga puta, ne od buke i udarca bičem, već od sopstvenog plača - smirenog i neutešnog. Devojke su čak i dalje spavale, izvodeći podvige.
  I njegovo herojstvo je ustupilo mjesto noćnoj mori, kao što se često dešava kada vam se nacisti rugaju.
  Oleg Rybačenko je osetio da skače, kao da je pao u mastilo, oči su mu čak počele da jedu. Tada se stvarno uplašio, i odjednom su fašisti preuzeli vlast nad drugim svijetom. Čuje se škripanje, zvuk kao da pas grebe po odvodu, samo mnogo glasniji, grize te u uši, uvijajući ih. Bubne opne se razbijaju pincetom. Tada iz mraka izranjaju usta sa zubima koji blistaju poput vulkanske lave. Nikada prije Oleg Rybačenko mlađi nije vidio tako odvratno lice čudovišta, likovi horor filmova na njegovoj pozadini bili su samo patetična parodija na noćnu moru.
  Tada su se pojavile druge još strašnije čeljusti, neke su bile ogromne kao Everest, a druge su bile male i izgledale su kao vrlo opaki psi. Pa su zgrabili njegovo meso svojim krivim otrovnim zubima. U svom kratkom životu, Rybačenko mlađi nikada nije doživeo takav bol. Glavna stvar je da nije bilo moguće pronaći analog senzacija. Ovo je gorući plamen i korozivna kiselina, u isto vrijeme smrzavanje i tupa pila za rezanje.
  I nastavili su da ga muče, moglo se vidjeti kako mu se kida meso iz ruku, razotkrivaju kosti, a iz rastrganog stomaka izlaze crijeva. Zla stvorenja ih grizu, okrećući ih oko zuba. Rybačenko mlađi stenje, suze mu teku iz očiju.
  - Gospode, zašto? Na kraju krajeva, u životu nisam nikoga ubio, nikoga nisam izdao.
  Možete čuti kikot i čini se kao da vam vruće igle probadaju bubnu opnu. Konačno se pojavljuju gigantska usta i progutaju ga cijelog. Oleg Rybachenko Jr. vidi plamen koji bjesni u njegovom grlu, koji se lomi na sedam latica potpuno različite boje.
  - Ovo je legendarna vatra podzemlja. - šapnuo je dječak, koža na rukama mu se srasla, prekrivena ružnim ožiljcima. Pokušava da uspori svoj let, ali to je beskorisno; Vatreni potok dodiruje njegovo voljeno mladalačko tijelo. Nikada ovako nešto nije doživio, oči su mu se smračile i činilo se da mu je počela erupcija u ustima, a stomak se pobunio i napadnut je nuklearnim oružjem. Koliko je ovaj plamen bio vruć, pojavili su se veliki čirevi na goloj koži, kosti su potamnjele i popucale, uzrokujući patnju.
  "Ne, ne želim, ne moram", vikao je pionir iz sveg glasa. - Molim te pusti me!
  Svaka boja vatre je poseban, jedinstven obrazac bola. Patnji se mogu dati različite nijanse, njihova raznolikost je zadivljujuća, čak ni markiz de Sad nije razmišljao do koje dužine može doseći domišljatost stanovnika podzemlja.
  - Ali đavoli, možete se upoznati. - odvratno škripi glas poznatog SS profesora.
  Njihov izgled je, međutim, užasan, ali posebno je neugodno gledati njihova bodljikava usta koja nejasno podsjećaju na mješavinu ajkule i krokodila. Ali rogovi su me, začudo, smirili. Da bi se odvratio od prodornog bola, dječak pionir je počeo da se prisjeća folklora, gdje ti slatki mali smiješni vragovi, ponekad strašni, ponekad smiješni i naivni, ponekad pomažu, a ponekad štete ljudima. Posebno je zapamćena priča o "Papi i njegovom radniku Baldi". Sa takvim "ljudima" je sasvim moguće izaći na kraj. A ovdje znaju samo da bodu vilama.
  - Da grešna duša nije slušala nacionalsocijaliste? - Đavolji rog je narastao, pretvorio se u neku vrstu kljuna i zabadao u krhotinu.
  Kada se lome kosti na glavi, to boli toliko da se to riječima ne može opisati. Ali njegova svijest nije bila pomućena da je Oleg Rybačenko bio u običnom ljudskom tijelu, vjerovatno bi umro od šoka. I tako je osjetio grubi dodir na svom mozgu, a onda je čudovište počelo piti mozak. Radio je to polako, kao da se napreže. Drugi demon je počeo da buši nokte, zabijajući oštre igle ispod njih.
  Oleg Rybačenko vrišti, usta mu se sama otvaraju.
  - Ne puštaj.
  Hvataju ga za jezik i vuku, polako ga otkidaju od krova usne šupljine.
  Ima i bola, ali malo drugačije, i više nema vriska, samo jecaji i jauci.
  Đavoli nastavljaju da se šepure, prate nokte, počeli su da lome zglobove i to rade polako, uživajući u patnji.
  - Ovako koza bez rogova dobija svoj deo. - Jedan demon cvili, vjerovatno stariji demon.
  Oleg Rybačenko je već bio u stanju ludila, preplavio ga je talas muke. Ali đavoli se ne povlače, već su počeli da vade zube, pa ih buše, zabijajući vrh u desni.
  - Kako se može sagnuti na takvu okrutnost, zar stvarno nemaju majku? - Mislio je izmučeni pionir. Očigledno pročitavši njegove misli, đavoli su vrisnuli.
  - Nema majke, otac Hitler je sotona.
  Zatim su našli novo brašno, zagrijali bušilicu i rezačem dokrajčili zadnje zube. Zatim je došao red na kosti. Razbijeni su kleštima crvenim od vrućine. Koža se dimila, kosti su gorjele. Činilo se da će mi srce puknuti, eksplodirati kao bomba.
  Tada je Oleg Rybačenko odjednom osjetio da mu je jezik porastao i da može nešto reći.
  - Smiluj se za Boga miloga.
  Kao odgovor, demoni su u njega zabili vile.
  - Vi ste grešnik i treba da znate da je Hrist izum patetičnih ljudi. Pravi bogovi su jedno u dve osobe i stvorili su ceo univerzum, kao i fašiste, na svoju sliku i priliku. A vi ljudi, i čitajte stvorenja, morate biti robovi, izvršavati naređenja i trpeti poniženja. Ti beznačajni robinji nisi vjerovao u naše postojanje, a sada sve ovo proživljavaš na svojoj koži.
  - Sad verujem! - vrisnuo je uplašeni pionir.
  - Kasno! - graknuo je vrag iz SS-a. - Nemaš šanse.
  Oleg Rybačenko je nastavio da se muči, nekoliko puta zaredom je bio slomljen, spaljen, a onda se oporavio na nezamisliv način. Onda su ga ponovo uništili. Tada su se SS đavoli očito i sami umorili od toga i, podižući ga u zrak, nosili su ga kroz podzemni svijet.
  - Pogledaj kako se kažnjavaju neposlušni.
  Oleg Rybačenko je video devojke razapete na krstovima. Njihova nekada prelepa tela bila su strašno unakažena, krv je curila iz njih. Velike svinje bacale su krstove, ponekad su žrtve padale i divlje svinje su nasrnjale na njih, kidajući žensko meso na komade. Kako su ova nesretna stvorenja patila, suze pomiješane sa znojem i krvlju tekle su im niz žigosane obraze. U očima mu je bilo očaja. Činilo se da mole: mi smo nevini, smiluj nam se.
  - Zašto su ovi nesretni ljudi kažnjeni?
  Demon je svom snagom udario bosonogog pionira po petama usijanim pajserom i rekao nazalnim glasom:
  - Razne sitnice. Jedan je bio drzak prema domaćici, drugi joj je razbio omiljenu vazu, treći je odbio seks, četvrti se povukao. Odnosno, da biste došli ovde, ne morate biti veliki grešnici, dovoljni su manji prekršaji.
  - I njihovim mukama nikada neće biti kraja? - zastenjao je Oleg Rybačenko.
  - A ovo je na Svemogućem Bogu i nemilosrdnom Fireru da odluče. Ako Njegovo Veličanstvo Adolf prvi izda dekret o pomilovanju, onda oni mogu biti prebačeni na drugo manje bolno mjesto.
  - U raj!? - samouvereno je rekao Oleg Rybačenko.
  Nečisti esesovac se otkotrlja:
  - Nema raja za vas primate. Jednostavno postoje mjesta na kojima vas neće svake sekunde tući i mučiti i gdje možete nastaviti da služite svojim gospodarima nakon smrti.
  Oleg Rybachenko, tresući se od užasa, upitao je:
  - A šta čeka ljude čiji su zločini teži?
  - Pokazaćemo vam i ovo.
  Đavo ga je ubo vilama u oči, jabuke su pukle, tečnost se izlila, a dečak pisac iskosa pogleda. Onda sam, nakon nekoliko sekundi, povratio sposobnost da vidim, iako je svaki treptaj izazivao nepodnošljiv svrab. Opet su poletjeli, a onda su im u susret izletjela još odvratnija stvorenja.
  Oleg Rybačenko ih je pažljivo pogledao. Izgled je zapravo nikakav: gola lobanja bez dlake i krasta; oči koje gore od paklene svjetlosti; kratak, poput odsečenog nosa sa crnom rupom u sredini. A, možda najodvratnije je odsustvo donje vilice, umjesto koje visi i kreće pet debelih pipaka u obliku đavolje zvijezde. Zato se nagnuo blizu Olega Ribačenka, zarivši mu zube u usne, dajući mu svoj čuveni poljubac. Tada su mu ruke kandžama počele lomiti kosti. Pionirski pisac Oleg je stenjao od akutnog bola u laktovima, zglobovi su mu bili zgnječeni.
  - Tako primat može, da popijemo za upoznavanje.
  Oslobodivši se od pisca Rybačenka, čudovište je pružilo ruku prema zdjeli i ona se istog trena napunila vinom. Zabio ga je pioniru u lice.
  Nisam mogao ni da vrisnem. Kao da mu je vulkan izbio u nozdrve, dječaka pionira probudio je njegov plač.
  Mirabela, na čijim je izgrebanim nogama ležala glava Olega Ribačenka, samo se trznula od drhtanja i nastavila da se smiješi u snu. Sretna djevojka sve dok je nacisti nisu bacili u podzemni svijet. Do toga je došla njihova paklena tehnologija - više nemate kontrolu nad svojim mislima!
  Ali ipak, stvarnost: zagušljiva i istovremeno prilično hladna - pokazala se hiljadu puta boljom od demonskog sna. Dječak-pionir-pisac osjeti jezu kao da ga je vjetar raznio. Međutim, ponekad je poželio i da se razboli, pa da mu se smiluju i daju mu čokoladicu. Ali ako niste bolesni, onda je ovo pravi blagoslov! Dječak je udahnuo i rukom prešao preko svog mršavog lica, mokrog od suza, s olakšanjem što se naviknuo na pomisao da je samo sanjao užas nacističkog Hada. Nema ništa gore od ropstva, pomislio je Oleg i zadrhtao. Ispostavlja se da postoje stvari u poređenju sa kojima ropstvo može biti gore samo na rečima... Iako, naravno, pakao verovatno nije stvaran. Ali šta ako ga fašisti tamo ponovo vrate i to još većim intenzitetom.
  Neće zarđati. Moramo preživjeti po svaku cijenu i nadmudriti ove Švabe. Može se čak pretvarati da je slomljen ili sam tražiti da ih usluži. Privremeno naravno!
  Ali... ovo je iznenađujuće. Gotovo odmah, nešto se u Olegu Rybačenku pobunilo na ovu pomisao. Pobunilo se ne kao prethodnih dana, sa grčevitim drhtajima pomiješanim sa strahom, već nepomirljivo i silovito. Svoju mržnju prema esesovcima koji su zarobili njega i njihovog prokletog gospodara, Firera, nije izrazio riječima - čak ni mislima. Nisam tražio objašnjenja ili opravdanja. Ali sam za sebe jasno odlučio: pobjeći prvom pravom prilikom. A ako ga viši daju, i ako postoji i najmanja šansa, on će pomoći ostalima da pobjegnu. Zašto?! Ali zato što je pionir! A pionir mora pomoći svojim drugovima - komsomolcima! I jednostavno zato što on to tako želi, a fašista to nikako ne želi! Eh!!! Teško je razgovarati sa bilo kim, a bez znanja o podzemnom svetu u koji je upao, teško je pobeći... Oleg Ribačenko je zgužvao slamku i udario šakom o njen jastuk. Neće biti rob Hitleru i njegovom čoporu! Pionir zemlje Sovjeta: ne želi poniženje i bol - dosta je, i sve je tu do kraja!!!
  Neke devojke su se već budile... Jadnice su bile iscrpljene, tako su popucale, posebno, gradske štikle.
  Ali, avaj, moraš se pretvarati. Sve dok nosi masku poniznosti! Ne želim da idem u podrum Gestapoa, a udariti pesnicom u lice nije veliko zadovoljstvo...
  Tako da će ipak pronaći svoju šansu.
  Najodvratniji su ti vukodlaci. Sjetio sam se očiju, a sada, prije procvata, kada su čula bila pojačana, dječak-pionir-pisac je jasno shvatio: to nisu vukovi, već pametnija stvorenja, proizvod usmjerene mutacije. Od pomicanja gena - mnogo pametniji od njihovih degeneriranih SS jahača. Pitanje je da li su oni pametniji od sovjetskih ljudi?
  Očigledno počinje da biva i moramo da požurimo.
  Oleg Rybačenko se prevrnuo na bok, stao na sve četiri i ušuljao se između ljudi koji spavaju do napuklog zida. Sagrađena je vješto, čvrsto, iako je imala rupe i nije bilo cementa - nije se moglo olabaviti bez buke. Selo je još spavalo, ali je na kapiji gorjela vatra i u blizini su se vidjele sjene. Motocikli i blindirani automobili nigdje se ne vide... Meštani su na straži, ili šta?
  Devojke su ostavile gole otiske.
  Oleg Rybačenko se lecnuo - uhvatili su ga za rame i odstupili, spremajući se da se brani. Ali u odrazima kroz pukotinu zaiskrile su oči hladne Aurore.
  Vatreni đavo upita:
  -Gde ide goli čovek?
  "Stvarno želim da trčim", šapnuo je Oleg Ribačenko tiho, ali uznemireno. - Razumete li kako su me doveli ovde!?
  Cool Aurora je sa osmehom primetila:
  - Dok nas ovi vukodlaci čuvaju... Mada nikako ne vukodlaci, ali nešto... - zbunjena je bila devojčica u potrazi za objašnjenjem. Zatim je dodala oklijevajući. - Ima nečeg kosmičkog u njima. ne znam šta...
  Sam Oleg Rybachenko je zaključio:
  - Neće te pustiti da odeš!
  Crvenokosa devojka slegnu ramenima:
  - Neće tako lako, ali šansa će se uvek ukazati! Do tada, skupite snagu. Ako Stvoritelj Rod da, naši ljudi će doći na Krim i počistiti Hitlerove zle duhove.
  Jutro na Krimu je bilo sunčano i hladno, ali bez vjetra. Blato od jučerašnje kiše je bilo zaleđeno. Pa, zima nije htela da ode bez borbe. Mraz je bogato svetlucao, kao rasuto i obešeno srebro, ali ova lepota izazivala je nelagodu. Štaviše, trojica dečaka od oko dvanaest godina koji su doneli crni hleb i veliki kotao sa ukusnim, očigledno ne zatvorskim paprikašem (tada je ušao jedan od SS čuvara veoma gadnog izgleda sa činijama) jasno su objasnili devojčicama u štali: kazamat šta je bilo izvan Cold-a. Istina, i sami su, kako i priliči djeci pod nacističkom okupacijom, bosi. Čini se da čak postoji i takav red, tako da je manja vjerovatnoća da će mala djeca pocijepati cipele. Ali možda im nije dozvoljeno nigdje da napuste kuću.
  . POGLAVLJE br. 9.
  Međutim, u redu je, ovo nije pravi mraz, već mraz. Zima je već gotova, a proljeće je olujno na Krimu!
  Oleg Rybačenko je odjednom poželeo da opere zube. Užasno gorak u ustima. Čak i mnogo više nego što jeste - ruke su se ispružile da ostružu zube.
  Pionir je otrčao do vrata, skočio i odlomio ledenicu. Stavio ga je u usta, sažvakao i ispljunuo. Zatim sam ga ponovo isprala i pustila da ponovo teče. Odmah sam se osetio svežiji i osetio nalet aprila u svojoj duši.
  U kazanu je bilo nešto tekućeg brašna i činilo se da sadrži pečurke. Morao sam da ga gurnem preko ivica činija, a usput se pokazalo da je gulaš bio ukusan. Zaista sa guštom, a ne samo od gladi. Klub iz SS-a, degenerisani čuvar, zijevao je sa svim svojim razjapljenim, smrdljivim ustima i pospano gledao oko sebe. Ali sada mogu da ga zavrtim u glavi, iznenada je pomislio Oleg Ribačenko, žvaćući ukrajinski hleb.
  Ali kuda će otići kasnije? Pokriće vas cijelom četom, pa čak i lokalnim garnizonom. I biće im gore nego... U toj viziji - gde su ga nacisti spustili kao crevo.
  Da je idiot da se tako namesti... Ne sebe, nego druge devojke i tri dečka. I njega samog - zemlji će i dalje trebati.
  Oleg Rybačenko je postao zamišljen. Uzmite, na primjer, avion - da li on mora imati duralumin u svom dizajnu? Da li je moguće napraviti ga u potpunosti od drveta, ali dajući mu tvrdoću titanijuma! Teoretski, drvo, u svojoj formuli i molekulama, ima toliku valentnost da zapravo može nadmašiti titanijum u snazi, uz manju težinu.
  To znači da će avion povećati manevarsku sposobnost i postići preživljavanje.
  Da, i panciri se mogu napraviti za borce super klase i tenkovi će postati takvi...
  Nećete se probiti kroz njih. Proći će čak i "Kraljevski tigar", kojeg je vidio u vizijama. A naši tenkovi se ne boje prljavštine. A granate ih neće ni pogoditi.
  Oleg Rybačenko, proždirajući hranu, insinuirajućim glasom upita svoju sestru po naručju:
  - Slušajte, ako vežete piljevinu reagensima na bazi kraljevske vode, kakav ćete efekat dobiti?
  Margarita je odmah odgovorila:
  - Pušiće... - iznenadila se devojka. - Šta si pokušao?
  Oleg Rybačenko je rekao šapatom:
  - Tražio sam način da povećam čvrstoću drveta. I vjerujte mi, moj avion je pokazao praktičnu mogućnost da bez metalnih dijelova!
  - Ti si pravi Lomonosov Oleg... - Sestra u naručju stavila je prst na usne i poljubila dečaka u čelo.
  Dok su jeli, prišla su još dva SS stražara. Jučerašnji njemački general je hodao s njima. Iza njega su dva borca, dječak i djevojčica, prijatnog izgleda. Također SS, ali iz drugog sektora. Ovdje su njih petorica držali šolje u kojima je nešto parilo u rukama. A mladi fašista je svom partneru doneo još jednu. Kazamatom je lebdjela aroma cimeta, meda, dinje i jabuke. General je glasno rekao upitnim tonom:
  - Odmah ćemo objesiti djevojke ili ćemo se prvo zabaviti!
  Zarobljenici okolo su se smijali, čak su i SS stražari podržavali, a sedokosi general se jednostavno smijao, otvarajući usta poput buldoga sa iznenađujuće snažnim i dugim očnjacima, netaknutim i velikim zubima poput onih u konja.
  Možda je ludo što se devojke smeju ovome, ali... Bolje je ovako nego plakati i suzama pokazivati naciste.
  Oleg Rybačenko je razmišljao o tome: hoće li ih ostaviti ovdje ili će ih opet protjerati? Pa, zapravo, koja je poenta u njihovim tranzicijama ako su glavna stvar eksperimenti bez jasne svrhe. Zašto Nemci sagorevaju gorivo kada voze opremu? A ako ih barem negdje isporučite, onda možda možete smisliti nešto jednostavnije. Utovar na kamione ili vozove. A transportni avion, ako su eksperimenti toliko važni, zašto žaliti?
  Koja je svrha da ih vodite kao ovce na lancu? Ili testiraju svoju izdržljivost? Zaista, nijedna od djevojaka još nije pala. Da, tokom prve tranzicije smo pali, ali ispalo je u redu. Dakle, šta biste trebali provjeriti sada?
  Ili se možda izdržljivost poboljšava izlaganjem uređajima bez presedana. Da li se ovaj efekat meri? I tako voze bosi po krivudavom putu, očito ne pokušavajući brže doći do određenog odredišta?
  I to je logično - ako eksperimentirate, onda to učinite do kraja. I provjerite najmanje nijanse. Neka bude kako kažu - sve će biti dobro.
  Možda se njihovi vojnici tako pripremaju za sovjetsko zarobljeništvo i deportaciju u Sibir!
  Iza svih ovih misli, Oleg Rybačenko je propustio trenutak kada su ih počeli okovati i grubo izgurati. Ponavljanje je majka muke!!! Smrznuto blato sa komadićima leda rezilo je djetetove bose noge kao razbijeno staklo.
  Margarita je energično hrabrila brata po oružju:
  - Dobar okrepljujući masažer, takav aplikator sa iglama koji nam je obezbedila snežna kraljica!
  Oleg Rybachenko se također našalio:
  "Nije bol taj koji je užasan, pa čak ni ono što ga uzrokuje - najgora stvar je strah od bola koji lišava hrabrosti!"
  Još jedna nova, bolje rečeno stara tortura - pa dobro, broj pritužbi će biti veći. I pobede takođe.
  Uostalom, on se tako navikava da izdrži, a još bolje ako postoji prilika da se osveti!
  I možda pokušajte pjevati za veselje. Samo prvo shvatite motiv.
  Selo se davno probudilo. Samo su sveprisutna djeca pratila karavan. Konačno: već u šumi, jedan od njih je bacio svježi stajnjak na debelog vođu konvoja, a cijeli čopor bosonoge djece pobjegao je smijući se. I već na rubu šume naišao je visoki dječak koji je izgledao kao da ima oko četrnaest godina. Sa crnim uvojcima i u otrcanoj odeći, prljavim čizmama, sa kopljem u ruci i dva mršava bijela psa, koji su odmah stajali s obje strane vlasnika, jedva su se pojavile iscrpljene, ali lijepe zarobljenike. Desna ruka Crnookog dječaka bila je umotana u krvavu krpu, i općenito je izgledao rolački nemaran. Jasno je da je Ciganka ili također Ciganka: vrat, zapešća i uho bili su ukrašeni tordiranom debelom grivnom, masivnim rukavima i minđušom. Slijedila su četiri mlađa ciganska dječaka - naprezali su se, ali su veselo vukli ogromnog vepra na tegljaču, ali su se ukočili na mjestu kada su ugledali povorku.
  Zviždali su i pokazivali prstima. Čule su se vulgarne šale na račun oskudno odjevenih zarobljenika. Štaviše, to je očigledna opscenost na tri sprata.
  SS-ovci su lajali kao odgovor i čak počeli snimati kao da su nekulturni
  djeca pokazuju nepristojne geste. Očigledno pokazati nešto slično u Njemačkoj.
  Stariji ciganin je nešto viknuo pankerima. Odjednom su se smirili
  Utihnuli su i zastali.
  Mirabela je šapatom primijetila:
  - Sigurno baronov sin! Ali kakve to veze ima?
  Oleg Rybachenko je logično primijetio:
  - Hitler mrzi Cigane. To znači da su Cigani naši saveznici. Ali takvim ponašanjem sramote porodicu Romul!
  Prolazeći, Oleg Rybačenko je susreo plave iskošene oči ciganskog vođe. U njima je bio ponos - urođeni i nesvjesni ponos mladog grabežljivca koji nikada u životu nije spoznao poraz. Bilo je dubokog prezira, ali ne prema Olega i ne prema ostalim okovanim zarobljenicima.
  Pionir pisac upita slobodnog vođu:
  - Hajde da šutnemo Švabe u stomak! Hoćemo li rastrgati pse?
  On je kratko odgovorio:
  - Kovčeg je već naručen!
  I nehotice su ubrzali korak na hladnoći, kako pioniri kažu, mi smo orlovi, a ne slijepi zečevi.
  Oleg Rybachenko je čak odlučio pjevati radi veće vedrine, čak i ako se to još uvijek čulo. Morate se pripremiti za pobjedu;
  Grmljavine bjesne i rogovi huče,
  Ponovo je izbio rat u svetu!
  Tu je bio naš odred Oktobar,
  Kada je horda napala Otadžbinu!
  
  Neriješeno je vezano - Fric kod Moskve,
  Rafle pušaka raspršile su vatru...
  Kopanje rovova sa bosonogom devojkom,
  Za zaštitu prilaza srcu Rusije!
  
  Neko je ubijen, ali Lenjin živi,
  U svakom osmehu i svakom osmehu!
  Zvuk truba je moćan - uskoro idemo na planinarenje,
  Mi smo pioniri sa gorljivom hrabrošću!
  
  Tankovi gore, Fritz kaput,
  Tukli smo hrabro - djecu naroda!
  Katjuše će zbrisati gadost -
  Slavimo Svemogućeg Gospoda - Rod!
  
  Rođeni smo - znamo da pobedimo,
  Kukavičluk se ne može ni malo oprostiti!
  Položen ispit - jasno petica,
  Pa, Adolf je stao na grablje!
  
  Ruski vojnik je veran heroj,
  On ne zna riječi - on je AWOL!
  Znaj da si rođen sa crvenim snom,
  Možemo upregnuti čak i iskusnog vuka!
  
  Naš Staljingrad, naš Lenjingrad,
  Sveta zemlja divova je svuda!
  Granate udaraju kao bijesni grad,
  I pioniri su ujedinjeni sa Otadžbinom!
  
  Možemo leteti, verujem, na Mars,
  Možemo praviti rakete za Veneru!
  Pa fašista te zabode u oko,
  Nema jačeg od Rusa u veri!
  
  Slomljena je, vjerujte Fricovoj kičmi,
  Pobedićemo, čak i ako sada umiremo od gladi!
  Luda zvijer će biti slomljena,
  Pa pobjeda će doći u toplom maju!
  
  Ne plači mami, ne lij suze,
  Ako umrem, smatrajte me komunistom!
  Uboden u sebe kao pokvareno ljepilo,
  Koristi samo fašistima!
  Teško je hodati po snijegu, ali na sreću, blato se dovoljno brzo otopilo.
  A onda je sve isto kao i prije. Rutinski kroz planinske kutke, izbjegavajući ljudska naselja, gazeći, gotovo u krug.
  Ne, hodali su ako pogledate Sunce u nekoj vrsti spirale. U pravcu Sevastopolja, i to sigurno.
  Ali u isto vrijeme, stup se i dalje savijao. Transporteri su tutnjali, lokatori su pravili buku. I opet testovi.
  Vratili su me u tamnicu, samo ovaj put u nekadašnje krvoproliće. Čak ni miris stajnjaka nije nestao.
  Ali ima puno sijena, spavat ćete meko. Bez daljeg su nas otkinuli i naredili da sačekamo večeru.
  I zaista su to poštovali: pojavilo se pet mještanki, koje su nosile veliku konzervu napunjenu mliječnom supom.
  Margarita se iznenadi i upita kapetana Natašu:
  - Ima čuda u situ ili bez sita. Ali zaista, ili su Nemci mnogo ljubazniji nego što ih naša propaganda prikazuje, ili smo mi vredne ptice!
  Crvenokosa Aurora je prilično grubo primijetila:
  - Ne laskaj sebi previše! Zamorci se uvijek hrane uravnoteženom prehranom.
  Oleg Rybachenko je neprikladno ubacio:
  - A posebno svinje! Tako da brže dobijate na težini!
  Crvenokosi ratnik je potvrdio:
  - Istina govori kroz usta bebe! Nemojte biti sretni s izdašnim obrocima! Štaviše, to je zatvor!
  Oleg Rybachenko je logično predložio:
  - Bolje da jedemo pa ćemo videti!
  U supi je gusto plutao vermikel i izgledalo je kao da su čak dodali i med. A kruh je donesen potpuno svjež i mirisan. Kao da su bili u odmaralištu. Toplo je u štali. I smatrajte da se proljeće već vratilo, potiskujući majku zimu.
  Oleg Ribačenko je ispio činiju, a onda je, videvši da velika konzerva još nije prazna, zatražio još.
  Nakon čega je san došao i njemu i djevojkama kao talas od pada meteorita - iznenada i neizbježno.
  Zombi terminator je skočio s leđa. Žao mi je čak i Dmitrija Baranova. Metak ga je pogodio tačno u sredinu grudi. Ali ranije osuđeni zombi ne primjećuje i puca.
  - Moje telo je još uvek rano mrtvo i dodatni olovo mi uopšte ne smeta. - Dmitrij se nasmešio, tako strašno, kao mrtav čovek.
  - Uf i užas! Podsećaš me na Had. - primetila je Margarita uzvikujući.
  Crvenokosa Aurora legla je na najvišu stepenicu mosta, zauzevši vatru ne samo na izlazu iz vojnog odjeljka, već i na značajan dio koridora. Odavde je zgodno vatrom pomesti obojene momke koji iskaču iz kabina. U isto vrijeme, s vremena na vrijeme, mora se pomaknuti, mijenjajući svoj položaj:
  - Ne brini, sestro Margarita, već ima manje od stotinu neprijatelja. Snaći ćemo se nekako!
  - Još nepunih sedamdeset, počinjem "glasno zametanje"! - Komsomolska medvjed je ogolila njušku.
  - Uđite u strojarnicu, neprijatelj može dići u zrak kotlove i pokušati potopiti brod! - Sada je crvenokosa Aurora bila očigledno zabrinuta. Ali, naravno, nije pucalo ništa gore, naprotiv, čisti je kao rđu sa šmirglom. I tu su kade krvi od njenih poljubaca uništenja!
  - Hajde! Po šrafovima! - rekla je Margarita frazu iz svog omiljenog crtića. Tačnije, crtani film koji se istakao u ovoj brutalno iskrivljenoj nacističkoj stvarnosti. - Mrtva tela do đavola!
  Komsomolka je hodala hodnikom kao vrtlog uništenja. Ovdje su pretinci, titanijumska vrata, čelične pregrade. Zombiji su iza nje. Ne krije se, a sada je na njemu red. Puška M-18 kalibra 7.45. Pogađa tačno, tačno ispred srca. Zombi kriminalac je ovim oboren, on pada, ali onda skoči. Baca granatu.
  - Pa, ti si neoprostivi mačo. - iznenađena je Margarita.
  Komsomolka je srušila vrata strojarnice. Izdala je bumerang disk, odrezavši nekoliko ljudi. Ostalo je dovršila zamahom svog bodeža. Lešina borca sa japanskim crtama pala je u gustu paru. Lice mu je odmah opečeno i od šoka je izgubio svijest ili se možda čak onesvijestio.
  - Čišćenje ide dobro! - Margarita nam je skrenula pažnju na to.
  - Nisam ni ja promašaj! - odgovara oduševljena Aurora. Odozgo se čuje dugačak rafal iz mitraljeza, pa još dva. Komsomolka puca, ućutkavajući protivnika.
  - Probijaju se sa svih strana. Kao da ste u igri Annihilation. - Vatreni đavo je uvenuo.
  - I ja se selim. Vidljivo je nekoliko leševa. Međutim, glavni protivnici su se već smirili. - javila je Margarita.
  Fragment granate je ranio Dmitrija. Udario je pravo kroz, izletevši kroz leđa. Zatvorenik Baranov je samo pritisnuo prst na usne:
  - Nema potrebe da vrištim, ne boli me.
  "Ne idi u pakao ispred tetke!", rekla je Margarita, žmirkajući na desno oko.
  - Pokoravam se! - Ali zombi je uradio upravo suprotno.
  Margarita je prošla hodnikom, nova eksplozija rafala, nečiji produženi vrisak, kao da se izvlače ekseri, i eksplodirala je teška granata.
  Bosonoga Aurora, pošto je ubila bjegunce, gurnula je glavu u kabinu, jedan, dva, tri. Tek u četvrtom su je hteli ispeći vatrom, ali ih je prednjačila Komsomolka, koja je svoje neprijatelje naterala da zauvek ćute.
  - Ostalo ih je sve manje, ali neki su sakriveni u ćeliji u blizini magacina. - Aurora vrišti. - Bacanje granata je opasno, trik.
  - Imitirajte glas kapetana ovog smrdljivog korita. - savetovala je Mirabela Koršunova. Oni će vam ga otvoriti, a onda ga možete pažljivo odseći u rafalu. Stingeri se ne smiju udaviti. Sada sam iza motora, koristeći bumerang. Fragment granate je ranio tvrdog Dimu. Udario je pravo kroz, izletevši kroz leđa. Zatvorenik Baranov je samo pritisnuo prst na usne:
  ng, snimio sam još tri.
  Frisky Aurora je zacvilila od istinske zabrinutosti:
  - Bravo, uskoro će se pojaviti helikopteri, a nama će biti gore.
  Zaurlati kao odgovor:
  - Kao da ne znaš!
  & Vatreni Terminator Đavo se složio:
  - Znam, nada grije dušu!
  Svjetlosne i zvučne granate ME-198 poletjele su prema Aurori. Komsomolka im je pojurila u susret, odbijajući ih svojim tijelom. Polje od šest kamenova radilo je kao guma, vraćajući granate nazad. Leševi opet lete, umoran sam i od brojanja.
  Komsomolka je otrčala iza ugla, legla, ispalila rafal, koseći one koji su pokušavali da uđu s leđa. Pojavio se momak u životinjskom odijelu, ali ga je čekala luda Aurora, a jednom ga je oborila istim bacačem granata koji je pao na vojnika Jenkija. Hitac je prilično snažan i pogađa najranjiviji dio - vizir. Pola glave mu je razneseno i ogromna metalna masa se srušila uz zvonjavu oklopu.
  - Moraš da nešto užineš! - našalila se hrt Aurora.
  Sada je komsomolka prišla skladištu i, oponašajući komandantov glas, rekla:
  - Povrijedio sam se! Mudžahedini me jure! Pustite ovu narudžbu.
  Pa ko se usuđuje da ne posluša. Komsomolka je skočila na plafon, osigurala se i, pucajući sa vrha vrata, uništila devetnaest uplašenih vojnika, udarivši im glave.
  - Prva faza raščišćavanja na najopasnijem mestu je završena. - oglasila je Komsomolka.
  Pored Margarite je bio kreten i ona je skočila u otvor. Ovdje u skladištu osjeća se očajnički miris spaljenog metala i prodoran dašak eksploziva. Neko drugi pokušava "preskočiti čamac" i propada, probijen. Dva momka, jasno zaslijepljena, podižu ruke i vrište na engleskom:
  - Ne pucaj! Odustanimo! Poštedi nas u ime Ženevske konvencije.
  Najljubaznija Margarita Korshunova nije mogla ubijati nenaoružane ljude i stoga ih je jednostavno isključila uobičajenim pritiskom prstiju. U glasu medvjeda ratnika čulo se žaljenje:
  - Još smo tako mladi momci. Pa zašto ti treba ova NATO vojska? Ako, ne daj Bože, napravite provokaciju, zgnječićemo vas kao mačiće. Recimo narandžasta Aurora, skoro smo završili sa čišćenjem.
  - Neprijatelj se možda krije. Pokušajte da slušate i uhvatite tjeskobno disanje, a mi imamo odličan njuh! - Crvenokosa furija je namerno glasno frknula.
  - Da, osetio sam smrad. Leševi će uskoro početi da se raspadaju, a onda će naše sposobnosti igrati protiv nas! - lažirala je Mirabela, ali je glasno zaplakala.
  Komsomolke su se provlačile pored kabina. Aurora je trčala posebno brzo. Evo mirisa adrenalina, tri su svježa borca. Spremili smo se i smrzli u zasjedi.
  "Ovo više nije ozbiljno." Granata je proletjela, ali je probila dio oklopne ploče. Ipak, ova snaga je dizajnirana za pucanje na T-7. Komsomolka je gotovo naslijepo bacila disk bumeranga, odsjekla nekoga i začuo se vrisak. Upala je sa nekoliko hitaca, ubijajući hrabre. Ostali su vrisnuli:
  - I mi odustajemo!
  Od ljutnje, Aurora je udarala bosom nogom, toliko da je srušila njih trojicu odjednom.
  - Osakati narodnu imovinu! - zarežao je komsomolski terminator.
  Ostao je stajati samo jedan mladi osuđenik.
  Margarita u skladištu je također naišla na otpor. Na putu je oborila vojnika, očigledno Zelenu beretku. Vikali su: "borba prsa u prsa!"
  Margarita je uz urlik odgovorila:
  - Molim vas, milostivi! - Izvedena tehnika "dvostruke kandže". Kao rezultat toga, Zelenoj beretki je slomljen vrat.
  Zgrabio sam granate, ovdje je postalo malo sigurnije, desetak vojnika je očigledno pokušalo provesti u praksi izviđačko pravilo: opstanak po svaku cijenu. Margariti se, međutim, ova igra čak dopala na svoj način:
  - Dobro, ako tako insistiraš. Hajde da igramo bejzbol, tvoju omiljenu američku ulogu bacača.
  - Ako želiš, vidim da možeš da se igraš sa njima! - zahihotala se crvenokosa Aurora.
  - Ne smeta! - Plavokosi ubica se još glasnije zakikotao.
  - Prošao sam hodnikom, ima još kabina koje nisu očišćene. - Komsomolka se već kretala, čuli su se kratki redovi, bili su poslednji. Neustrašiva Aurora se nije ni skrivala, ponosno nadimajući grudi.
  - Ja sam kao robot terminator. - Samo što u meni neće ostati ni udubljenja.
  Komsomolka je ćutke sišla niz stepenice. Upalio infracrveni reflektor. Provjerio sam kabine. Čini se da se još kreću. Okretna Aurora je zakoračila preko leševa, skačući poput srne ili nindže. Nije htela da troši municiju, pa je jednostavno uletela u kabinu. Prošla je s bodežom, a neprijatelji su utihnuli. Zatim sledeća, slična taktika.
  Margarita također ne gubi vrijeme, bacajući granate u zakrivljenom luku. Jedna eksplozija pa druga grmi. Vojnik, posečen gelerima, istrčao je iz hodnika i naišao na disk bumeranga.
  - I ova ide tamo! - iznenadila se Margarita. - Kako svi volite ljutu hranu.
  Pred njom je bljesnuo još uvijek veseo zombi. Otvorio je vatru iz izraelskog mitraljeza, očigledno pokupljenog među trofejima, pretećeg naziva "Armagedon". I očigledno je nekoga ubio, meci su rikošetirali sa strane, izbijajući nove mrlje krvi.
  Margarita je primijetila da je miris leša od zombija postao jači; Ovdje opet puca pucanj i opet padaju komadići kostiju mrtvaca.
  Margarita je trčala po hodniku, pucajući iz zarobljenog M-18. Šteta što morate napuniti. Ali možete koristiti zarobljene granate. Nije mi žao sopstvenih ljudi. Djevojka ih baca na neobičan način, podižući ih prstima svojih bosih, djevojačkih stopala.
  "Limuni" lete, izbacuje vam creva. Leševi se vide i sve se stiša. Čini se da ne bi trebalo biti preživjelih.
  - Izgleda da su se stišali ovde. - Kaže komsomolka.
  Agile Aurora potvrđuje:
  - Već sam na putu. - Terminator izviđač se obračunao sa drugom gomilom. Sada ostaju detalji. Poput lisice koja lovi zeca, trči do zadnjih vrata s lijeve strane. Čak je i pevala:
  - U zenicama mojim vlada noćna mora, čelični udarac će te smrskati! Pucaću u Rambova jaja i samljeću kosti! Sve ću zadiviti!
  Odatle u hodnik izleti granata. Svirepa Aurora je obara dok ide. Eksplozija, fragmenti lete. Drugi je udario u zid, odbio se i poletio nazad, kontrolisan rukom.
  Na vratima se čuo udar. Čuju se krici. Komsomolka je pogledala u kabinu. Policajac pokušava da sabere utrobu. Užasna slika.
  - Da, kaznio si se. - Zanosna Aurora je završila sa osećanjem milosti. - Generalno, po mom mišljenju, granate nisu estetski ugodne. Međutim, ovo je bolje od obične šake. Posljednja kabina je očišćena! Kako je tvoj prdet Margarita?
  - Vuci zatvorenika! - rekla je komsomolka. - Izgleda da je sve i ovde.
  Aurora je poslala svoj pozivni znak preko voki-tokija:
  - Slušaj me, Don Kihot. Upravo smo završili operaciju, sve je raščišćeno, ekipa može da se iskrca.
  - Minijaturna podmornica je već na putu. Ali ne zaboravite pozabaviti se helikopterima Jump. - Metalni glas zvuči kao tupa testera koja vam reže uši.
  - Naravno, već ih čekamo. - Završila je crvenokosa zver.
  Tri "Sačkova" su zapravo ušla i već su se približavala. Margarita i Aurora zgrabile su RPG - "superkobru", analog RPG-a dvadeset devet i šest. Ispostavilo se da su pripremljena tri bacača granata. Važno je da neprijatelj smanji udaljenost i uspori. Prije svega, "Net" pokušava da se spusti niže kako bi ispitao špilove i razbojnike koji su se usudili napasti najbolju vojsku svijeta. Poboljšana verzija mreže ima moćno oružje, dobar oklop i tri propelera. Neće svaki protivvazdušni sistem to podneti, vidite kako se ispaljuju termalne rakete. Šta nije u redu sa RPG spinnerom? Onaj koji nije samovođen. To znači da je teže izaći iz toga. Ipak, djevojke ciljaju i vode računa.
  Margarita se ponovo moli. Uostalom, u helikopteru ima dobrih momaka. Koža već osjeća kretanje oštrica. Dodir vjetra je prijatan i alarmantan.
  - O, opet uništavam, umetničko delo! Jedna utjeha za vojnog čovjeka!
  Vesela Aurora se nacerila:
  "Od svih umjetničkih djela, vojna remek-djela su najčvršće urezana u pamćenje ljudi i izazivaju najviše suza!"
  - Dobro! Slika naslikana krvlju svjetlija je od uljane slike i blijedi mnogo sporije! - složila se Margarita, tužna od iznuđene okrutnosti. Dakle, sve je uzeto u obzir, možete pucati!
  - Neka pravda u Teksasu bude zadovoljena! - Kao i uvek, Aurora nije izgubila smisao za humor.
  Granate su rasparale trbuhe vozila. Gramofoni su se razbili u male komadiće. Vatreni đavo je pucao iz obe ruke odjednom, pa su sva tri automobila bila pokrivena.
  Krhotine nisu pogodile djevojke dok su proletjele.
  Kara-132 se pojavio u daljini. Avioni kupljeni iz Argentine leteli su na velikim visinama. Pucali su naslijepo, u svom ludom letu.
  - Ovo je još jedan pobačaj. - primetila je Margarita. - Smanjenje uma.
  Crvenokosi komsomolac se složio:
  - Valjda, da! Biće ih teško ukloniti iz RPG-a.
  - Ali ipak ću pokušati! - Margarita je, sada zaboravljajući na dobrotu, zračila besom. - Ali iz drugog nasilnijeg i dalekometnijeg bacača granata dizajniranog protiv tenkova za brzu reakciju. - Plavokosi komsomolac pokazao je oružje impresivnog izgleda.
  - Možda možemo da testiramo poboljšana svojstva "stingera"? - predloži Aurora, otkrivajući svoje biserne zube.
  - Šteta je trošiti se na tako stare stvari! - odbrusila je Margarita.
  - Ali ipak će biti poboljšane demonstracije. Neka ga naši momci gledaju u isto vrijeme. - Medvjed terminator bacio je bodež sa isklesanim prstima, a vrh je zabio pravo u oko crnca koji je pokušavao da pogleda iza cijevi.
  "Onda postoji samo jedan Stinger, a ja ću se zadovoljiti bacačem granata." - odgovori bistri prijatelj.
  - U redu, uradimo to. - Aurora je odjurila u skladište. Osakaćeni bivši penal bokser Dmitrij Baranov, odnosno živi leš, prošao je pored njih, kao da se namerno izlaže mecima. Vjerovatno su uz pomoć najnovije kompjuterske opreme uspjeli vidjeti zombije, uprkos udaljenosti. Pucali su mitraljezi velikog kalibra, većina metaka je padala. Ali ima osam strijelaca i hiljade metaka je izbačeno. Udarili su zombija i on je pao! Potpuno slomljeni vojnik je šapnuo:
  - Ispunio sam svoju dužnost!
  - Izgleda! Gdje je tutnjava Aurora, da nije bilo "oklopa" davno bih bio pogođen. - Margarita se osvrnula.
  - Ovdje sam! - Komsomolka je iznijela bacač granata "Bumbar" i "Žaoka". - Sada ciljaj.
  Margarita se ponovo spojila sa svojim oružjem, vidjela svaki pokret neprijatelja, blagi pritisak na okidač. Projektil leti! Ali Stinger je uspio i dostigao je cilj mnogo ranije. Američko oružje je eksplodiralo tako glasno da je čak i obližnji helikopter odbačen. Kao rezultat ove nepredviđene okolnosti, Margarita je propustila:
  - Užasno! Ovo je prvi put da mi se ovo desilo!
  - Promenio je putanju, ne uzrujavaj se, komsomolko! - šapnuo je Dmitrij Baranov na samrti.
  - Možda! Ali moja intuicija me je iznevjerila. - Margarita je sada bila spremna da zaplače.
  - Pokušaj ponovo. - ohrabrila je Aurora.
  Ali Kara-132 je, očigledno, dobio štetu od fragmenata oborenog kolege, otišao u stranu i počeo da se spušta. Margarita reče zbunjeno i uznemireno:
  - Možda mu je za sada dosta!
  Crvenokosa kuja sa dobrim djelima je zarežala:
  - U redu, vrijeme je da istovarimo Stingerse. Put je čist.
  Gotovo istovremeno s njenim riječima, izronila je podmornica. Mala, ali prilično obimna, četiri borca u elektronskim odijelima iskočila su kao katapult. Margarita ih je pogledala: bili su obučeni u blindirana odijela, ali nisu izgledali nespretno kao prethodni modeli.
  - Da napunimo Stingerse? - pitala je praunuka Lomonosova i Stenke Razin.
  - Skladište je otvoreno! - odgovorila je crvenokosa Aurora. - Hajde da ti ga damo!
  . POGLAVLJE br. 10.
  Komandant padobranaca, pukovnik, hladno je izjavio:
  - Pa, hajde da se brzo istovarimo i pokušamo da se izborimo sa ovim lukavim oružjem.
  Komsomolka je hodala po palubi okolo je ležala njemačka puška G-5. Pored njega je još jedan sa bacačem granata. Kao što je tipično za Njemačku, prilično je kvalitetan, možda čak i bolji od M-18, ili, u svakom slučaju, pouzdaniji. Najnoviji moderni model MG-8, takođe nemački, je zeznut, ali nije od posebnog interesa za istraživače.
  Stingeri su bili pohranjeni u duguljaste kontejnere, pažljivo složeni, osigurani i obloženi mrežama koje apsorbiraju udarce koristeći hidrolizirani jastuk. Rastavljeni su i spakovani. Komsomolke su aktivno pomagale svojim oklopnim momcima. Jedan od nalaza bio je neočekivani RPG -49, najnoviji model.
  - Čudno, ovo nismo izvezli. - primetio je pukovnik koji vodi operaciju. Onda se okrenuo devojkama i oduševljeno odgovorio:
  "Ne vidite žene poput vas u svakom akcionom filmu." Stotine leševa i zarobljavanje velikog broda. Mislim da će uskoro biti snimljen film na vašu temu. - I krik groma. - Zvat će to Margarita i Aurora sakriti zonu!
  Ovde zaista nema ničega;
  Postojali su i poboljšani modeli OG i PG, modeli sa snažnijim eksplozivom. Konkretno, PG je koristio četiri vrste kiseline i električnu indukciju, što je omogućilo lansiranje udarnog vala, probijajući višeslojni aktivni oklop zajedno sa antikumulativnim štitom u užem smjeru (A gdje je Margarita čitala takvu fikciju?) . Trošak je malo skuplji, ali je efikasan.
  - "Pershing" je već zastareo. - Primetio sam ćerku Lomonosova i Koršunova čije se lažno sećanje probudilo. - Napredniji tenkovi Powell su se pojavili u službi imaju samo dva člana posade, a pozicionirani su niže. Vrlo sličan našem sovjetskom IS-10, samo je oklop malo deblji. Bilo bi lijepo uhvatiti ga.
  - Ne mogu svi biti uhvaćeni u zoni. Uzećemo nešto i za Antarktik. - našalila se Aurora, šaljući zubima odsjaj sunca. - Ne plašimo se mraza.
  - Znam to! - Margarita je još jače zabljesnula svojim bisernim zubima.
  Tokom razgovora, Stingeri su bili istovareni. Bilo ih je tačno sto pet. Pet je trebalo da stigne u Rusiju, a ostali su, nakon obrade, prebačeni teroristima.
  Komsomolke su pitale pukovnika:
  - Gdje su kamenčići?
  Iskusni vojnik specijalaca razumno je objasnio ljepoticama:
  - Činjenica je da će, ukoliko budu dovedeni u Sovjetsku Rusiju, brzo izgubiti svoja imanja i ne zna se kada će biti obnovljena.
  - Svakako! - Potvrđuju komsomolci.
  Pukovnik Jurij (ovdje se Margarita sjetila da ima smiješno prezime Petukhov!), predložio je Solonovu opciju:
  - Pa neka za sada ostanu kod tebe. Samo dajte turskom sultanu ne sedam, već šest. Svejedno, on neće moći koristiti oklopna pojačala i ubode, a nivo povjerenja u vas od terorista će se povećati.
  Vatreni đavo se, naravno, složio s ovim prijedlogom:
  - Bez sumnje. Koji kamen da ostavim?
  Pukovnik je naborao svoje visoko čelo, bore su se pojavile na mjesečini poput morskih valova, a zatim se izgladile. Ipak je doneo odluku:
  - Onaj koji apsorbuje zračenje, možda će ti zatrebati. A preostalih šest će nam se vratiti nakon što se obračuna sa turskim sultanom. - Pukovnik je prešao ivicom ruke preko grla.
  Sada se probudilo Margaritino interesovanje:
  - Koliko će vremena trebati da se prepravi Stingers?
  Pukovnik je samouvjereno izjavio, trljajući žućkasto-narandžastu travu zone šiljatom površinom svoje čizme.
  - Ne toliko, imamo posebne robotske dizajnere koji će to raditi. - I mahnuo je pesnicom. Uradićemo to za sat ili sat i po! Obavijestit ćemo vas.
  Skačući, Aurora se zahihotala, pokazujući zube:
  - Dobro, šta je sa našim zadatkom?
  Komandant specijalne jedinice urlao je:
  - Idi u grad, ubijajući sve na putu! Na taj način ćete oslabiti proameričku grupu Constancy i stvoriti još buke. Da, turski sultan će vam biti zahvalan.
  - Je li ovo logično? - Oba komsomolca su očigledno sumnjala u ideje.
  Pukovnik specijalaca se napeto nasmijao:
  - Logično smo izračunali! Tako ruski Rambo u suknjama ide u lov.
  - Pa, za sada se nadam da ćemo odvratiti vaše neprijatelje od vas. - Aurorine oči su zasjale nezdravim sjajem.
  - Zar ti ne trebaju patrone? - pitao je borbeni pukovnik.
  Obje lisice klimnu u znak slaganja:
  - Neće škoditi, iako smo između nas potrošili ne više od hiljadu.
  Pukovnik je u stilu sveštenika rekao smrekovitim tonom:
  - Ruka davaoca nikada neće iznevjeriti! Ne brinite, budžet URSH-a je značajno povećan.
  - Ali to znači da vojnici ili penzioneri, socijalni radnici neće dobiti dodatni novac! - Margarita je napravila grimasu.
  I sam se pukovnik osjećao nelagodno i zbunjeno je objavio:
  - Sve dok nafta ne ponestane, ovo nam ne prijeti. Jako je dobro da ste preoteli kamen od Amerikanaca. Ko zna, možda su uspjeli doći do jeftine nafte, kako se to negativno odrazilo na naše prihode. Savladali smo tako ogromna osvajanja i platforme da pumpaju gorivo direktno sa zemlje. - Pukovnik je bljesnuo zvijezdama na svojim naramenicama.
  - Ne možete nazvati razvijenom državom u kojoj većinu budžetskih prihoda čine nafta i gas. - strogo je primetila Margarita Korušnova. - Moramo promovisati nauku u civilnoj sferi, inače sve ide u militarizam.
  - Ovo ćete vi devojke uraditi. Već rastemo nove supermenove. Koji mogu kombinovati vlakna, ili čak tečne metale. - Pukovnik je iskrivio lice kao da ga boli zub. Izvadio je žvakaću gumu i stavio je u usta. Pogled je postao potišten.
  - I onda kao u "Iskušenju Božijem" ili drugom nazivu "Jači od Svemogućeg Boga"! multi-teohiperplazma postaje poput Stvoritelja! - primetila je Margarita.
  Komandir je zbunjeno trepnuo očima:
  - Nisam čitao takav roman, ali šta je teohiperplazma?
  Obe devojke su odjednom ispale:
  - Energija budućnosti! Ono što je za Žila Verna bila električna energija postala je fundamentalno nova vrsta materije.
  Međutim, nemamo mnogo vremena za razgovor. - rekla je komsomolka, utovarujući Stingerse u čamac.
  - Svakako bi trebalo da pročitate "Božje iskušenje". - izjavio je pukovnik nehotice zadrhtavši.
  -Vrlo korisno za strategiju borbe. - Aurora je primetila. - Generalno, naš treći svetski rat protiv SAD i Engleske vođen je toliko nekompetentno da jasno miriše na izdaju.
  - Iskreno, tako je bilo! Naši generali nisu toliko glupi da ne znaju ni osnove strategije i taktike. - Pukovnik je primetio.
  - Zašto nikog nisu zatvorili? - Čvrsta Aurora energično je zatresla šakom.
  Pukovnik je zbunjeno promrmljao:
  - Nije bilo političkog poretka, osim toga, nisu hteli da naprave presedan koji su mogli da stradaju;
  - Pristojan čovek pravdu stavlja iznad porodičnih i prijateljskih odnosa! Mora postojati jedan zakon za neprijatelje i prijatelje, kao što muž ima za svoju ženu! Prisustvo različitih zakona pretvara pravdu u prostitutku! - izjavila je Margarita bezbjednim tonom.
  Pukovnik je bio zaista iznenađen:
  - Vau, vidim da si Nemica Catherine. Očigledno želiš pravdu!
  - Želim istinu, red i, naravno, slobodu! - izjavila je Margarita uzvikujući.
  - Koja zabava? - Pukovnik je bio iznenađen.
  - Nijedan od sadašnjih! - Ranjena je mlada praunuka Mihaila Lomonosova i Stenke Razina. Osedlala je svog konja. - Ovo bi trebalo da postane novi pokret kojim dominira intelektualna omladina. I prije svega, treba se boriti protiv sirovinske orijentacije privrede. Uobičajeno je grditi Hitlera, ali pod njim je industrija, posebno mašinstvo, napravila kolosalan skok od nule. Uspio je modernizirati državu, bez ikakvih petrodolara. Nažalost, u vrijeme Stacha akcenat je stavljen na izvoz sirovina i uvoz robe široke potrošnje i hrane. I, nažalost, ova politika traje do danas. Ja bih naučnike učinio najbogatijim ljudima u zemlji. Profesori oligarsi bi postali pravilo, a ne izuzetak. Osim toga, visoko obrazovanje ne bi trebalo da bude samo besplatno, već i obavezno, a direktor preduzeća mora imati disertaciju i mora je predati na kompjuter koji se ne može podmititi. Generalno, značajno ćemo podići intelektualni nivo mladih kako ne bi dominirao princip: kupuj i prodaj!
  - Da, mnogi, čak i sa visokim obrazovanjem, traže laki hljeb, trgovinski sektor je očigledno preopterećen. - složio se pukovnik uz uzdah i dodao još tužnije. - A naučna oblast se ne poštuje.
  Oružje je brzo napunjeno. Komsomolke su radile i pričale u isto vreme:
  - Mislim da su nam potrebna stroža ograničenja za tržišnu ekonomiju. - uključila se u razgovor pametna Aurora. - Da ne bi bilo tako super bogatih ljudi. A onda jedan ruski oligarh sa jevrejskim korenima ima bogatstvo koje je odmah dve stotine najbogatijih ljudi u Kini.
  Pukovnik je već počeo gubiti živce, ali je u isto vrijeme pokazao rijetku suzdržanost:
  - Tako je, a većina milijardera nije slovenske nacionalnosti. Razmišljamo o tome i pokušavamo ih uštipnuti.
  - Slabo uštipnite! Da, ovo zahtijeva temeljno plijevljenje korova. - usprotivila se Margarita. - Pa, sve "Stingers-petarde" su napunjene, vreme je da se udari neprijatelj.
  Na obali su već znali za napad i Jenkiji su skupljali snage. Pogibija helikoptera pokazala je da je neprijatelj veoma jak, a Amerikanci nisu nacija koja bi bezglavo jurila u pakao. Sigurno su se spremali da udare. Pored toga, grupa "stalnosti" je podizala svoje trupe.
  U ovoj situaciji morate napasti sebe. Tada će biti prednosti. To je samo kako krenuti ili napraviti zaobilazni manevar. Margarita Korshunova je predložila:
  - Idemo pravo u luku i tamo ih sve poubijamo!
  - Nije loša ideja, ali odmah se možete naći pod vatrom bodeža. Predlažem mekšu opciju. Brza zaobilaznica, približava se iz šume. - Aurora je napravila krug golim nožnim prstima, a zatim reprodukovala pentagram.
  - Vrijedi li gubiti vrijeme!? - U glasu naučnice Margarite bilo je skepticizma.
  - Zimska noć je veoma duga. - usprotivila se Aurora. "Osim toga, neprijatelj ne bi trebao znati da smo samo nas dvojica." Potrebno je stvoriti iluziju: da napad dolazi i sa kopna, kao da su velike snage protiv njih.
  - Ovaj put, slažem se s tobom, hajde da plivamo! - Margarita je brzo stavila letjelicu u pripravnost.
  Komsomolke su se kretale velikom brzinom na čamcu na naduvavanje. I dalje nevidljivi vojnici, za virtuelni nadzor i radar.
  Presijecajući zrak, prošli su pored nekoliko brodova i, pored zgrada, našli se u slobodnijim vodama. Na putu su sreli ajkule mutante, ali za razliku od velikog razarača Anakonde, djevojke Komsomola nisu mirisale na krv. Zato ih nisu ni pokušali napasti. Osim toga, Aurora je lansirala bumerang disk sa svojim golim nožnim prstima:
  - Neka im da novi gol.
  Nakon što je ranio ajkulu, izbacio je izvor krvi iz njenog tijela. Životinja se trznula, a njeni pratioci su odmah napali svojim uvlačivim čeljustima i mamutskim očnjacima. Izgledalo je zastrašujuće, monstruozne zvijeri su nabile svoju prijateljicu, ona ju je kao odgovor udarila kljovom, bila je pogođena. Zelenkasta, masna krv širi se po površini. Grabežljivci su ušli u bitku, a broj povrijeđenih je rastao, a njih su drugi dokrajčili.
  - Vau, Margarita! Ali lako se možete boriti protiv njih. Jednog je uzeo i ranio, a ostali će se osakatiti. - Aurora je glasno prskala i lupkala bosim nogama.
  - Vidite, moralnost đavola igra ulogu. Nema potrebe da propovedate mržnju prema bližnjem i želju da dokrajčite slabe. - Snjeguljica je terminator namignula.
  - Nismo se borili protiv slabih. - veoma ponosno reče Aurora blistavih smaragdnih očiju. - Bilo ih je četiri stotine osamdeset protiv nas dvojice, a predstoji bitka sa najmanje dvije hiljade, od čega trista pedeset odabranih specijalaca koji su prošli Irak, Avganistan i Somaliju. I ostali borci nisu bez iskustva.
  - Jak protivnik jača tvoje telo i volju, čini te jačim - slab ti kvari dušu i slabi telo, čineći te slabijim! Dakle, težak put donosi mnogo lakšu pobedu! - rekla je mudra Margarita.
  Prošetavši lukom, komsomolke su izašle na kanal. Nije bilo daleko od luke, čak se moglo čuti kako brodovi trube. Ratnički izviđači našli su se u kanalu. Bio je prilično dug i čudno izmigoljen. Usput su komsomolke umalo naletjele na anomaliju. Savijao je vazduh kao prozirna opruga. Insekti su doletjeli do nje i bljesnuli svojim sjajnim jajima. Međutim, privlačio je krilata stvorenja.
  - To je nešto kao anihilator muva. - skrenula je pažnju Aurora, bljeskajući golim štiklama.
  - Možda neka vrsta zračenja privlači insekte. Osjećam ultrazvučne vibracije u zraku svojom kožom. - Margarita je čak kukavički zadrhtala.
  - Novi problem za nas! Općenito, ova čudna priroda zone može dovesti do srčanog udara. - Bilo je ironije u glasu vatrene Aurore.
  - Ti i ja imamo dva srca, pa nećemo odmah umreti! - Margarita se osećala srećno - Dobro je kada nisi potpuno čovek.
  Vatreni đavo je viknuo na ovo:
  - Slažem se! Inače bi stajala za šporetom, i to trudna!
  Međutim, devojke su morale da se zaustave, odgurnu se od šljunka, nekoliko puta se pomere u stranu, povlačeći se.
  Nakon jedne anomalije, odmah se pojavila druga, ovoga puta ovalna isprekidana. Sve je to otežavalo kretanje. Ipak, prošli su, a ispred se pojavio privid potoka.
  Teško se penjati, ima nadolazećeg saobraćaja, ali nema anomalija. Na travi prekrivenoj mrazom ostaju otisci bosih stopala.
  Komsomolke su se zaustavile prije nego što su izašle. Možete vidjeti nekoliko glavica "kupusa" kako trči. Biljke mutante nisu vidjele gotovo nerazlučive djevojke, nekoliko njih je naišlo na čizme (Medvjedi ratnici su se upravo obuli da bi sakrili miris), ali su očigledno uvjereni u njihovu nejestivost zaostali.
  - Moramo da plivamo malo napred! - rekla je Aurora, izmamivši životinjski osmeh. - Tamo ćemo pokriti čamac.
  - Nije zgodno nositi ga sa sobom! - složila se Margarita Koršunova.
  Utišavanje mlaznog motora nije lak zadatak za dizajnere, ali i sipa koristi sličan princip i prvoklasni je lovac.
  Pronaći skrovište da vas slučajni tip ne zgrabi nije tako lako. Najbolje mjesto ovdje je jazbina opasne zvijeri. Na primjer, dabrov štakor. Životinja je opasna, teško ju je ubiti i veličine je divlje svinje. Vaga nije krzno; Posebno noću. Ovako su mislile devojke, skrivajući čamac na naduvavanje u nešto poput džepa. Gdje ima grmlja koji visi nad vodom odozgo. Tamo su djevojke ostavile svoje blago, prerušeno granama grmlja.
  - Jesi li to dobro sakrio? - pitala je Margarita radeći vježbe u hodu.
  - Ležaće do jutra, a u zoru ćemo se oprati! - Bijesna Aurora je petom namjestila kamen.
  - Šta ako se rakun pacov usra! - Komsomolski ratnik se trgnuo.
  - Hajde da pucamo! Njegova koža je jača od kože aligatora i veoma je cijenjena. - Aurora je tako djetinjasto namignula svojim smaragdnim očima.
  - Hajde da prodamo! Promijenimo identitet i niko nas neće prepoznati! - Margarita Korushnova je žarko isplazila jezik.
  Aurora je zarežala:
  - UREDU!
  Djevojčice su se lagano odmaknule, kada se pojavio i sam pacov-rakun. Smrzli su se, odlučivši da zvijer za sada održe u životu. Na neki način su ličili na razbojnika koji je ubio porodicu, ali je pustio pticu iz kaveza. Rakun pacov nije mogao da oseti gotovo nerazlučiv miris devojaka, osim toga, bio je sit, nakon što je okusio strvinu, otišao je u krevet.
  Njegovo hrkanje je tako neobično, podsjeća na cviljenje osrednjeg violiniste.
  Komsomolke su pokušavale brzo da se kreću, a pritom ih niko nije video, pokret je bio tako tajnovit. Čak su i čizme izuli.
  Golonoga Aurora je pitala svoju prijateljicu, ne radi dobijanja informacija, već jednostavno da bi se oslobodila napetosti:
  - Pa, kako je moguć zaobilazni manevar?
  Margarita je bez ikakve buke odgovorila:
  - Osim ako ne naiđemo na anomalije.
  Vatreni đavo stavi prst na njene usne:
  - Ali jedan od ovih ispuzi.
  Anomalija bisera iz podzemlja. Čak je i otresla zemlju. Poput gigantske krtice, probijao se kroz pijesak, glinu i travu. Izvukla je nešto ljigavo poput ulja. Onda je počela da šmrcava.
  - To je odvratno! - rekla je vatrena Aurora. - To je kao da se dve svinje ljube.
  Anomalija ih je čula i uznemirena krenula prema devojkama.
  - Hajde da se razdvojimo! - poručila je Margarita.
  Agilna Aurora nije razumjela:
  - Zašto je inače ovo?
  Snjeguljica Terminator se nacerio:
  - Hajde da te nateramo da juriš dve muve jednim udarcem!
  Komsomolka je pokazala jezik, uhvatila ose i sažvakala je, zabavljala ju je takva ponuda. Izviđači su se razišli, a anomalija se ukočila. Malo se zatreslo i počelo da pada, mali plamen je prošao kroz lokvicu ulja. Međutim, kako se brzo zapalio, tako se brzo i ugasio.
  - Ovo nije Piromanija! - primijetila je bosonoga Aurora, zaškiljila i odmah skočila, pretvorivši se u zadnji salto.
  - Da, anomalija Piromanija može izazvati katastrofu! - složila se Margarita. - Sad požuri, gubimo vreme.
  Čim su komsomolke zašle duboko u gustiš žbunja u pupoljcima, drveću, isprepletenim mutantnim lozama, okružila ih je gotovo neprobojna tama. Samo je kora drveća sijala, dajući pejzažu zlokobni, onostrani izgled. No, djevojkama nije potreban noćni monokul, oni su za slabe ljude koji nisu sposobni da samostalno donose odluke i vide u mraku. Aurora je zamalo zabila drvo zbog radioaktivnog osvjetljenja da je udaljenost bila iluzorna, često zavaravajući udaljenost.
  - Prokletstvo! - Vatreni đavo je sasvim prikladno pomenuo nečistog. Čini se da nema anomalije, ali svjetlo je savijeno.
  - Ovo su fosgen i fosfor! - izjavila je Margarita i zavrnula svoj graciozan vrat. Uostalom, oni često mijenjaju parametre zraka.
  - Dakle, ovo se mora uzeti u obzir! - složila se sa loše skrivenom ironijom crvenokosa Aurora.
  Ratnica je mahnula rukom kroz vazduh:
  - Prvo sporo kretanje, a onda ćemo se naviknuti.
  Komsomolke su postepeno ubrzavale, pokušavajući da ne puknu ni grančicu ispod tabana. Bojeći se ne toliko nasumičnih posmatrača, već raznih stvorenja koja bi mogla reagirati na zvuk.
  Prvo je bilo suvo, ali čim su devojke pomerile žbunje, na njih se srušio pravi vodopad!
  - Voda mora da je teška! - predložila je Aurora.
  - Deset posto sigurno! - složila se Margarita.
  Vatreni đavo oborio je insekta svojom hipertitanskom petom i izrazio svoje mišljenje:
  - Zato je rosa tako velika i ne isparava!
  Glina je škripala pod đonom mojih čizama. Boja mu je neobična zelenkasto-ljubičasta, poput sepulkralne. To nije bio slučaj nigdje na Zemlji osim u zoni.
  Noge su pokušale da se razdvoje na njoj, ali su tragovi odmah prerasli, što je olakšalo izviđanje. Samo se teško kreće, lijepi se za cipele, tjerajući vas da gubite trud. Aurora i Margarita su čak progutale i koncentrovanu čokoladu. Trava se povremeno nalazila i bila je pretežno grabežljiva. Puzala je kroz glinu i pokušavala da zgrabi insekte. Zamršenost vinove loze, grmlja, grana, lišća, ponekad bez mirisa, a ponekad sa jakom aromom.
  - Odakle dolazi loza? - upitala je Margarita. - Ovo je zona umjerene klime.
  - Rezultat mutacije, ukorijenili su se. Osim toga, toplije je u zoni nego u njoj! Oko petnaest stepeni. Ljeti je ovdje toplije nego u ekvatorijalnoj Africi. Ili ne, otprilike ista temperatura. - Prelepa Aurora naborala je čelo, očigledno pokušavajući da se seti šta je jednom pročitala.
  Margarita je vrlo samouvjereno izjavila:
  - Nije još ništa! Barem za nas.
  Golonoga Aurora se prevrnula u zraku, napravila salto i zacvilila:
  - Mi smo komsomolski medvedi i to govori sve!
  - Sećam se da su nas jednom odveli u Saharu. Proveo sam nedelju dana bez hrane i pića, hodao kroz pesak koji je goreo kao tiganj na šporetu, bos, i ništa preživeo! - Primijetio sam kako Margarita pušta iskre iz očiju (ne figurativno, već doslovno!). - Naravno, nije bilo mnogo prijatnog.
  - Naravno! I ja sam prošao kroz ovo! Stopala mi se brzo naviknu, ali svrbe tek kasnije. I koža potamni na suncu. - Potvrđeno, veselo i razigrano kao mačka iz Viriya Aurora.
  - Ne volim kada je telo belo, deluje previše ženstveno. - Margarita se nije pretvarala da pravi grimasu.
  - Čokoladna preplanulost je sada moderna. - Zarežao je vatreni đavo svojim panterovim zubima. - To znači da imaš novca da odeš na jug.
  Djevojčice su skoro pobjegle iz zamršenosti černobilske džungle. U blizini se nalazila obala širokog kanala. Gusti grmovi, izbočeni korijeni, mutantni trputac, sa svojim širokim listovima, stvorio je prikladan zatvoreni položaj.
  Margarita je uzviknula:
  - Pa, evo Vižnice ispred nas.
  - Da, bivši sovjetski grad! Zašto je Ukrajina ponosna, postala je gotovo posebna država unutar Sovjetskog Saveza. Uostalom, mi se s njima borimo vekovima! Zato je SSSR pobedio, a sada su nam Ukrajinci braća. - Crvenokosa Aurora raširila je ruke i pokušala da poleti.
  - I ranije su imali braću Ruse. Svako dete zna da je Kijev majka ruskih gradova. - rekla je Margarita, šireći se osmehom. - Spajali su ih sveta pravoslavna vera i slovenski koreni. Sam Bog je naredio SSSR-u da bude jedinstvena država. Ali Bandera je došao i stvorio bedlam - ispostavilo se da je to bio rat. Međutim, pobijedili smo.
  - Red se gradi na temeljima gde je cement vera, a pesak volja! A za ovo mnoge nitkove treba zatvoriti! - odgovorila je Aurora žestoko režući.
  Nije teško vidjeti grad. Ovdje je jarak zatrpan, prelazak bedema nije problem. Kuće su uglavnom stare, vide se petospratnice i staljinističke višespratnice. Devojke su već bile u modernim zgradama. Tada se Margarita sjeti:
  - Moramo da izvedemo osamnaestoro dece, zar ne?
  - Naši momci će pomoći! Napravićemo toliku paniku u gradu da neće moći da prate naše kretanje! - Bosonoga Aurora je zatresla mitraljezom.
  Snežno bijela ratnica se osvrnula oko sebe i, saseći komarca, stišala glas i upitala:
  - Šta ako pobegne?
  Vatreni đavo je logično primijetio:
  - Računam na njegovu elementarnu pohlepu. Osim toga, sada ću zvati ovog patuljka. Podržaću njegovu borbenost.
  Margarita Koršunova je zarežala na potpuno neinteligentni način:
  - Najbolji način da to uradite je sa dobrim šamarom.
  Aurora je brzo prešla prstima svojih bosih stopala, utipkala broj pomoću dugmadi i glasno rekla:
  - Da li si spreman!
  - Da, ali ovde je bio takav nered! - čula se tanka škripa kao odgovor.
  - Ne očajavajte, mnogo je lakše izvući ga potajno. Osim toga, niko se ne bi iznenadio odsustvom djece nakon ovako burne noći. - Lukavi, crvenokosi đavo je spustio ton.
  - Slažem se! Neće više brinuti o nama! - Patuljak, stručnjak za bacanje djece, prede.
  - Čekaj nas, šta god da se desi! Možda možemo dodati još pet posto. - rekla je Aurora insinuirajuće.
  Poslednje reči su imale magičan efekat. Moron bandit je predeo:
  - Čekaću, čak i ako dođe smak sveta!
  Hladna Aurora, ironično podižući i spuštajući svoje duge trepavice, pomisli: "Ovo me nekako podsjeća na Judu koji čeka kolac od jasika."
  "Pa, sad ćemo pobijediti Amerikance i njihove sluge", odlučno je rekla zelenooka Aurora.
  - Znate li šta ne mogu da oprostim Americi? - Galina je stisnula pesnice.
  - Šta? - začudi se crveni medved-komsomolac.
  - Bombardovanje naših i japanskih gradova! Ovo je varvarstvo! - Čak sam pisao i poeziju! - Margarita je protresla granatu, i to s takvim bijesom da je čitav roj krznenih insekata mutanata pao dolje.
  Aurora je skočila i radovala se:
  - Hajmo pjevati! Ovo je zanimljivo.
  I Koršunova će pevati, njen glas je, kao i uvek, viši od hvaljenja Himalaja;
  Zvijezdu otadžbine dao je Gospod,
  Vjerujte, blistavija je od Sunca!
  Ti si moja, ova zemlja iz koje dolaziš -
  Znaj od tebe da mi srce kuca od tuge!
  
  U vama smo komsomolci kao orlovi,
  Uništavamo fašiste i metemo otpatke!
  Čak smo i na Jupiteru mogli
  Uzgajajte plodove nemogućeg raja!
  
  Venera je mesto za ljubav,
  Na Marsu je osjećaj ratnika najviši!
  Raskini lance zla i sumnje,
  Uostalom, Svevišnji želi učiniti najbolje za sve!
  
  Porazimo kosmički pritisak,
  Uhvatimo bradu jakom udicom!
  Neprijatelja će slomiti sila svijeta,
  A Junkers je oboren običnim dječjim lukom!
  
  Postoji samo jedan scenario - uzmi i pobedi,
  Ne možemo znati nikakav drugi ishod!
  I ne kidaj vuka Rajha,
  Od vojnika ćeš dobiti bajonet u lice!
  
  Ali bajonet ti neće pomoći,
  Dodaćemo malo dinamita!
  Tako brz let
  Kad je proleter udario čekić!
  
  Sljedeći potez će proći kao uragan,
  A završnica će biti pobjednički mat!
  Na kraju krajeva, naš bes je ludi vulkan,
  Odmazda protiv kopile, strašna mačka!
  
  Stegnuli smo klešta za Berlin,
  Pariz je slobodan pod ruskom zastavom!
  Mi smo kćeri otadžbine i sinovi,
  Kada se pirujemo, jedemo med sa užitkom!
  
  Magloviti Albion je sada kao brat,
  Njujork je izašao kao pita na tacni!
  Naša crvena, grimizna zastava boje maka,
  Pod njim su svi ljudi zadovoljni slobodom!
  . POGLAVLJE br. 12.
  Oleg Rybachenko je također imao san koji nije bio čak ni jednostavan, već divan. Kao da on i Dima nastavljaju vojne karijere;
  Njih dvojica su se prijavili kao dobrovoljci u dječju SS diviziju koju je formirao opsjednuti Firer. Čini se da je u ovoj stvarnosti Hitler konačno poludio. Istina, s druge strane, imao je dovoljno razboritosti da ne započne beznadežan rat sa SSSR-om.
  S druge strane, zašto dječak ne bi prošao vojnu obuku? Zašto bi dojili i uživali kao barčuci?
  Oleg Rybačenko i Dmitrij, zajedno s drugim momcima iz mlađeg bataljona, odletjeli su u Afriku. Njemački šestmotorni transport mogao je nositi do dvije stotine naoružanih padobranaca. Ali postojao je čitav bataljon od tri stotine boraca mlađe varijante Hitlerjugenta. Tri stotine dječaka, oko dvanaest godina, izgledalo je kao da su još uvijek vrlo mrzovoljni, ali u stvarnosti su to bili posebno odabrani dječaci koji su već prošli prilično vojnu obuku.
  Firer je želio da što više tinejdžera učestvuje u ratu. U Africi su glavne snage Britanije već poražene, iako u Sudanu još uvijek postoje jaki garnizoni. Istina, kolonijalne trupe nisu sasvim pouzdane, a strogo govoreći, britanske jedinice jesu. Nisu baš engleski. Nisu baš dobro naoružani, pogotovo tenkovima, pokušavaju prenijeti opremu preko metropole. Stoga je rizik od velikih gubitaka za dječake minimalan. Očekuje se da će to biti na nivou običnih taktičkih vježbi, a mlađe generacije će steći ratno iskustvo.
  Oleg Rybačenko i Dmitrij tečno govore njemački (navodni neprijatelj), kao i engleski, španski i francuski. Njihova škola je također elitna i sovjetska djeca bi, u teoriji, trebala biti najpametnija.
  Nemački dečak, očigledno jedan od vođa, visoki i mišićavi Hans Feuer rukovao se i iskreno rekao:
  - Nismo očekivali da Rusi mogu biti tako jaki i pametni. Na primjer, parite nas kao prvoklasni Nijemci!
  Oleg Rybachenko je skromno primijetio:
  - Šta je tu tako iznenađujuće? Možda ćemo se morati boriti, ali ako idete u izviđanje i ne znate njemački, koliko ćete informacija prikupiti?
  Hans se složio:
  - Istina je! Ali generalno su nas učili da ste ruski podljudi. Sloveni su prelazna faza između majmuna i čoveka. Odnosno, u smislu intelektualnog razvoja, Rus je nešto viši od domaće životinje.
  Dmitrij ljutito stisne pesnice:
  - Da, mogu da te udarim za takve reči.
  Hans je hrabro odgovorio, stisnuvši pesnice:
  - Samo izbor oružja je moj. Sa rukavicama ste šampion polusveta, ali šta je sa duelom sa nunčacima?
  Dmitrij je bio iznenađen:
  - I šta je to?
  Njemački elitni dječak želio je da odgovori, pokazujući svoju erudiciju, ali ga je Oleg Rybačenko pobijedio:
  - Ovo je poljoprivredni alat koji se koristi za izbacivanje snopova u Kini. Mongolo-Tatari su zabranili Kinezima nošenje oružja, pa su ovu naizgled bezopasnu napravu pretvorili u smrtonosnu toljagu. Razvijen je čitav sistem nunčak borbe. Zatim su ga usvojili Japanci krajem devetnaestog veka. Vjerovatno je to došlo od njih u SS trupe.
  Hans je prigovorio:
  - Sigurno ne na taj način. Veliki Firer je prije deset godina pozvao nekoliko gurua iz Kine, naredivši da se škola prsa o prsa u Trećem Rajhu učini najnaprednijom na svijetu. Ne treba misliti da mi Nemci, kao superiorna nacija, ne želimo ništa da učimo od drugih naroda. Naša njemačka vojna škola zahtijeva maksimalno razmatranje ljudskog faktora.
  Dmitrij je energično klimnuo, potvrđujući ideju:
  - I sovjetski takođe. Staljin je rekao - tehnologija u periodu rekonstrukcije odlučuje o svemu! A onda je u drugom petogodišnjem planu razvio ideju - osoblje odlučuje o svemu!
  Oleg Rybachenko je ovdje rekao nešto drugačije:
  - Moram reći da ne ide sve kako treba sa ljudskim faktorom. Na primjer, nivo tehničke obuke vojnika u SSSR-u zaostaje. Ali generalno, mi smo na vrhu!
  Hans je predložio:
  - Da li biste voleli da igrate Hitler Haša?
  Sovjetski momci su bili iznenađeni:
  - I šta je to?
  Hans je namignuo:
  - Poslednji izum Velikog Firera. Kao šah, koji ne igraju dvoje ljudi, već četiri osobe, dva na dva. Ali na jednoj ploči od četiri stotine ćelija. Ima tenkove, samohodne topove i bojne brodove. Ima po četrdeset figura, a ukupno ih ima sto šezdeset. Neki se kreću kao šah, drugi se kreću potpuno drugačije. Plus neke druge inovacije... Na primjer, tenk i bojni brod mogu samo zajedno oboriti tenkove, samohodne topove i linkove i pješadije, ili ako stignu do određene linije i ojačaju oružje. Općenito, igra je vrlo složena, nimalo slična šahu.
  - Pokaži joj. - upitao je Oleg Rybačenko.
  Hans je iz ranca izvadio dasku za sklapanje. Bio je na šarkama i prilično kompaktan. Figure su magnetizirane. Po četrdeset identičnih. Sama ploča je prilično konzervativna, pravougaona. Pravila su zanimljiva, posebno, skoro sve figure udaraju drugačije nego što se kreću, osim tenkova. Mogu i da udare i da hodaju sa taktom.
  Kao što se i očekivalo, najjača figura je bojni brod, a najslabiji laki pešadijac. Bilo je tu i samohodnih topova, i, zanimljivo, aviona, jedan po jedan, ali i jurišnika, lovca, bombardera i hidroaviona. Pored bojnih brodova, tu su i razarači. I pješadija je drugačija, mehanizirana, jednostavna i konjica. Odnosno, nije lako razumjeti pravila. Oleg Rybachenko je odmah primijetio:
  - Ne, ova igra ne može pobediti šah po popularnosti. Nivo težine je jednostavno izvan ljestvice!
  Hans se složio:
  - Da, ovdje neće biti lako razviti strategiju. I ne možete pisati pametne knjige. Ali ovo je upravo za Arijeve!
  Dmitrij se složio:
  - Da za Arijeve! Zaigrajmo!
  Oleg Rybachenko je upozorio:
  - Biće malo zadovoljstva!
  Hans je pozvao još jednog dječaka i, nakon što je formirao par, počeo je igrati protiv dječaka. Izabrao sam smeđu. Oleg i Danka su prirodno crveni!
  Utakmica u početku zaista nije bila uzbudljiva, ali onda su se momci uključili. Oleg Rybačenko, kao rođeni strateg, preuzeo je inicijativu i počeo da gura neprijatelje sa bokova. U Firerovoj igri, generalno, nije bilo kralja, a štab se mogao pomjeriti bez gubljenja poteza.
  Ali momcima nije bilo dozvoljeno da se igraju. Alarm se oglasio...
  - Vazdušni napad!
  Momci su smjesta pojurili na prozore. Iako su prozori bili uski, kroz njih se nije moglo dobro vidjeti, a čak se i zgnječila.
  Avioni sletanja leteli su u konvoju, i naravno, u pratnji dobro naoružanih boraca.
  Nije bilo više od desetak Engleza. Spitfajersi, videvši da je sve više Nemaca otvorilo vatru iz mitraljeza, pokušavajući da ih pogode sa velike udaljenosti. Ali oni su sami dobili odgovor. Tri aviona Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva počela su da se dime, a ostali su pobegli.
  Momci su glasno zviždali, ali niko nije psovao - disciplina. Ali oni su gazili čizmama i zbijali niz slanih šala.
  Naravno, transport ne može da juri borce, razlika u brzini je red veličine, pa su dečaci morali da se smire i vrate svojim poslovima. Neki su čak počeli da rade sklekove, drugi trbušnjake.
  Međutim, Oleg Rybačenko je bio toliko inspirisan da je počeo da peva, glasom koji je mogao da otera ne samo kralja, već i cara lažova (Hitler!);
  Letimo u oštru, smrtnu bitku,
  Pioniri su deca komunizma!
  Naš Gospod Svarog je uvek sa mnom,
  Srušimo temelje revanšizma!
  
  Imamo hrabrosti i zagona,
  Svaka mašina se može sklopiti!
  Naciste čeka bijesan poraz,
  Ne pričaj gluposti, Fritz!
  
  Wehrmacht je teško pretučen u blizini Moskve,
  Pokazali smo svoju hrabrost!
  Klizavi parazit je slomljen,
  Pobijedili smo, računamo potpuno!
  
  Šta Fritz može učiniti sljedeće?
  Samo šape gore - odustani brzo!
  I u Adolfovo grlo - oštar špic,
  Neka magarac igra ulogu klauna!
  
  Naša uloga je da zatrubimo pobjednički rog,
  Okupljanje crvenih legija!
  I nemilosrdno odseći glavu agresoru,
  Bar su došli na front pravo iz škole!
  
  Tukli smo gadove kao da smo rođeni sa Marsa,
  I svuda Švabe mole za milost!
  Mi smo sinovi velikog, gde su sve zemlje jednake -
  Neka pohod sa ikone lica bude odobren!
  
  Hitler je mislio da preuzme našu Zemlju,
  A sada ima kvrgu ispod šiške!
  Uostalom, Nemci su hteli da sve pretvore u igru,
  I jednostavan dječak ih je položio!
  
  Šta se desilo sa "Tigrom" - otišao je u metal,
  Od njega ćemo praviti samovare sa slatkim čajem!
  Švabe su dobile - strm poraz na rogovima,
  U blistavom, toplom maju smo u Berlinu!
  
  I Adolf je dobio omču umjesto kravate,
  Stegla je vrat svog protivnika-dželata!
  Teška kazna za njegove grijehe,
  A sad gazim Njemačku tenkovima!
  
  Sam Veliki Staljin je odlikovao komsomolca,
  On je naredio - velika zvezda "Pobede"!
  Koliko smo snage dali Svetoj Otadžbini,
  Kako se naši djedovi raduju budućem svijetu!
  Čudno, ali on je bio divlje aplauz za tako buntovnu pjesmu - svi su ovdje potpuno poludjeli, ili šta?
  Kada je Oleg Rybačenko završio sa pevanjem, san je prekinut, i oni su ponovo probudili, ovaj put ne na najobičniji način, već su ih odveli i polili hladnom vodom. Nakon čega su mi opet ovi lanci zadali strašne ogrebotine po rukama i prolazak kolone... Nisu mi dali ni doručak! Okrugli! Tako je, Nemci su ostali na mestu, a zarobljenici su se polako kretali obilaznicom. Šta je poenta ovoga nije jasno. Cesta popločana asfaltom i šljunkom. Nakon nekoliko sati, gole pete su me počele jako da peku i svrbe. Mnoge devojke su počele da krvare.
  Zatim, iako je veče bilo još daleko, otjerali su ga bez ceremonije i žurno ga skinuli s lanaca i naredili mu da legne.
  Oleg Rybačenko i ostale djevojke žurno su poslušali. I iako mi se nikako nije dalo spavati, zagrljaj boga sna i vizija Hipnoze (kojeg je sam Svemogući Zevs prisilio da zatvori oči!) došao je iznenada i neizbježno.
  I opet su momci pioniri u časnom služenju vojnog roka, pa makar to bila i tuđa vojska;
  Bataljon, koji se sastojao od Jungfolk boraca, tri stotine dvanaestogodišnjih dječaka, obnovljen je na licu mjesta i prebačen dalje na jug. U početku su se momci vozili nekoliko kilometara automobilima, ali se onda uprava očito predomislila i odlučila da dečacima pruži trku za opstanak.
  Dječaci su bili natjerani da se skinu, ostavljeni samo u vojničkim šorcovima, i tako gotovo goli i bosi sa čoporima na ramenima, i pobjegnu na jug.
  Naravno, bilo im je dozvoljeno da se namažu novom, prilično efikasnom kremom za sunčanje, a ruta nije išla kroz pustinju, već kroz mekšu i ne tako vruću travu, pošto je išla duž rijeke Nil, i oko dubokog izvora, rasla je trava i drveće, ali test je ipak bio najteži. Jer morali smo bježati, po divljim afričkim julskim vrućinama, pa čak i sa automatima, kao i rančevima sa zalihama.
  Naravno, u specijalnom bataljonu su bili dečaci koji su predstavljali boju nemačke nacije i imali pristojnu fizičku spremu, ali ipak.
  Mladi ratnici su bili postrojeni i njihov komandant, derište poput njih, iako prilično visok, s mišićima Apolona, naredi:
  - Pa brate! Znam da će ti biti teško, ali dužnost je dužnost! Do večeri moramo preći pedeset osam kilometara! To je naređenje.
  Oleg Rybachenko je napomenuo:
  - Hmm da! Riječ ovaj red zvuči kao čarolija! Ne možeš ga ignorisati.
  Dimka je napomenuo:
  - Spreman sam da se kladim da ga nećemo ispuniti!
  Hans Feuer je prigovorio:
  - Dužni smo da to ispunimo, jer smo Arijevci! A i vi Rusi ste Arijevci ako se upišete u najbolji Jungfolk bataljon.
  Ruksak na leđima, zajedno sa municijom, vodom i porcijama, ima osamnaest kilograma, plus puškomitraljez od tri kilograma. Dvadeset jedan kilogram teško je čak i odrasloj osobi ako dugo hodate, a zatim trčite, pa čak i pod užarenim suncem.
  Oleg Rybačenko trljao je nogu o travu. Dječaci su bili oduševljeni da se riješe cipela u kožnim čizmama (koža je zaista umjetna, ali ipak nije neka vrsta kirzaca), ovdje je teško trčati. Bolje bi bile patike ili tenisice, ali u ratnim uslovima u Nemačkoj to je luksuz i odlučili su da ne razmazuju dečake.
  Začula se komanda i ratnici iz Jungfolka su počeli da beže, pokušavajući da održe privid formacije.
  S Nila je duvao svjež vjetar koji je ugodno duvao gole, mišićave torze dječaka ratnika. Pomalo su podsjećali na tinejdžerske titane spremne da jurišaju na nebo. Trčali su, dišući ravnomjerno, gotovo stopala u nogu. Ispred su bili najviši i, naravno, visoki Dimka, iako je šest dečaka, uključujući i komandanta, bilo viši od njega. Oleg Rybačenko, koji je tek nešto bio iznad standarda, svojom jedanaestogodišnjom visinom (za razliku od stvarnosti u koju je uzeo svoje herojski građene pretke!) morao je da juri, gotovo na samom kraju. Istina, u tome je bila prednost: manja je šansa da se zgnječe pete, ili da dobije udarac ispod mjesta gdje su sjedili. On je ovdje najmlađi, ali naravno ne najslabiji ili, pogotovo, glup.
  Opterećenje je primjetno, ali ipak prihvatljivo, a svako ima iskustvo trčanja sa opterećenjem. Čak i sa velikom težinom, kada su nosili, na primjer, partnera na ramenima.
  Pod bosim nogama bosih nogu s vremena na vrijeme krckaju ili pucaju u polomljene palmine grane ili šišarke, a ponekad se nalaze i trnovite biljke koje dječaci pokušavaju zaobići. Trava je zagrijana, često suva, ali, naravno, ne gori kao pustinjski pijesak. Općenito, još je moguće živjeti, ali Sunce izlazi i povećava toplinu.
  Visoki Hans, otprilike kao Dmitrij, trče rame uz rame. Njemački dječak ratnik pita mladog sovjetskog borca:
  - Pa, sad si u ratu! Naravno, barut još nisam osjetio, ali sve je pred nama. Osjećate li uopće uzbuđenje?
  Dmitrij je iskreno odgovorio:
  - Ne još! - I dodao je, ponovo okrećući glavu. - Priznajem, iskreno ne!
  Hans je prezrivo frknuo:
  - Da, jesam! Da budem iskren, da! Pa, koji od momaka mojih godina može legalno ići u rat. Borite se, pucajte, ubijte, dižite u vazduh, zarobite. Na kraju krajeva, ovo je romansa. Vi i Oležka ste takođe želeli da se osećate kao živi ratnici, da pobegnete od rutine!
  Dimka se odlučno usprotivio:
  - Naš život nije rutina. Općenito, biti pionir, čak i lider i sportista, vrlo je zanimljivo.
  - Pa zašto si se prijavio kod nas? Zar se ne bojiš da ćeš biti ubijen ili osakaćen? - sarkastično se našalio Hans.
  Dimka, pod nadimkom Ilya Muromets, nadimala se:
  "Zato sam se prijavio da pokažem da Rusi ne mogu da se bore ništa gore od Nijemaca." Inače ceo svet piše i priča o tvojim pobedama...
  Hans se nasmijao:
  - Pa da! O našim pobedama, slava u celom Univerzumu. - Visoki dječak ratnik napuhnuo je široka prsa od ponosa. - A vi Rusi teško možete da izbacite malu finsku vojsku. Nemate se čime hvaliti!
  Dmitrij, uvrijeđen, jedva se suzdržavajući da ne upotrebi šake, prigovori:
  - Imamo i Khalkhin Gol!
  Hans je prezrivo frknuo:
  - Manji okršaj, negde u Aziji. A naši momci su već zauzeli Evropu, i skoro cijelu Afriku i Aziju. I mi ćemo preuzeti Rusiju, to je za nas tortu!
  Dmitrij je ljutito bljesnuo očima:
  - Ne hvataj ga, kratke su ti ruke!
  Hans se nasmijao:
  - Kako smo vas naterali da potpišete Brestski mir? Dao si nam zemlje, računajući do Dnjepra, sa tri puta više bajoneta i sablji. Šta se u ovom slučaju može reći o Rusu kao vojniku?
  Dimka se grupisao, nameravao je da udari Hansa u njušku, i znajući svoju snagu šampiona "pola sveta" verovatno bi nokautirao drskog nemačkog dečka, ali... Nisam hteo da slomim formiranje i započeti borbu. I nije dobro koristiti šake tokom debate. Osim u ovom slučaju, najvjerovatnije će biti uhapšen i neće imati vremena da pokaže da se Rusi bore ništa gore od Nijemaca. Stoga se Dmitrij mirno usprotivio:
  - Mi Rusi smo vas pobedili pod Fridrihom II, pa čak i zauzeli Berlin. A kad vam je komandovao Napoleon Veliki, pola njegove vojske bili su Nemci, au Prvom svetskom ratu došlo je do proboja Brusilova. I niste zauzeli Pariz jer su naše trupe zamalo zauzele Konigsberg.
  Hans je pronašao prilično težak protuargument:
  - Ali svejedno, u poslednjim bitkama sa nama poražen si! A čovjeku i narodu se sudi prije svega po svojim konačnim djelima!
  Dmitrij se sasvim razumno usprotivio:
  - Pod carem smo imali zaostalu industriju, posebno u vojno-tehničkoj sferi. A sada smo razvili ozbiljnu industriju. Na primjer, vidjeli ste tenk KV-2. Opremljen je haubicom kalibra 152 mm. Imate li vi Nemci tako nešto?
  Hans se nasmijao:
  - Francuzi su na tenkovima S-2 imali i haubice još većeg kalibra od 155 milimetara, ali nas to nije spriječilo da porazimo bazene za plivanje, imajući slabiju opremu nego sada. Glavna snaga Wehrmachta je superiornost ljudskog faktora!
  Dmitrij je napravio grimasu ujednačenog tena:
  - Zašto mislite da ste u ljudskom faktoru u prednosti u odnosu na nas ako ste postali šampion "pola sveta"? I poraziti svoje najbolje momke?
  Hans je sasvim razumno rekao:
  - Izuzeci ponekad samo potvrđuju pravila. Ili bolje rečeno, skoro uvek! E sad, ako ne uzmemo pojedinačne pojave, već nivo vojne obuke u cjelini, onda evo...
  Dmitrij se naljutio:
  - Ne znate koji nivo borbene obuke imamo i kako se vežbe izvode u sovjetskoj vojsci. Dakle, nema potrebe spekulisati!
  Hans je logično primijetio:
  - U Španiji je bilo takmičenje između sovjetske vojne škole, doktrine i nemačke. Testirali smo našu opremu i oružje. Rezultat je pobjeda naše vojne škole i strateške umjetnosti, te konsolidacija Frankovog režima. Tako da smo se već borili sa vašim momcima i pobedili!
  Dmitry-Muromets je tužno primijetio:
  -Imali ste mnogo više trupa od nas! Upravo ste uzeli količinu!
  - Ne bih to rekao. - Hans je spustio glavu i ućutao, počeli su da se pojavljuju prvi znaci umora i postalo je teško govoriti.
  Najgora stvar je, naravno, vrućina. Sunce se neumoljivo približavalo svom zenitu. Nijedan od dječaka nije imao naviku na to. Njemačka i Rusija su sjeverne zemlje, a ljeti rijetko prelaze trideset stepeni. A ovo je Afrika u julu, a povetarac je prestao da duva sa Nila.
  Bose noge dječaka počele su sve više bockati suvu travu, a onda je to iznenada prestalo, a cijeli kilometar je bio prekriven šljunkom koji je opekao. Bilo je veoma bolno, a neki od manje samokontrolisanih dečaka su cvilili. Znoj je curio s njih i šištao na vrući šljunak.
  Oleg Rybačenko i Dmitrij, i većina ostalih dječaka, odgojenih u spartanskom duhu, pokušavali su da se nasmiješe i ne pokažu svoje muke. Razmišljali su o nečem drugom. Tako je Oleg Rybačenko zamislio da mu bose noge ližu plamen na stalku i hteli su da mu otmu važnu državnu tajnu. I mora to izdržati i ne pokazati da je povrijeđen ili uplašen. Osim toga, dečaci su odrastali u teškim uslovima i pete im nisu bile toliko razmažene, pesnik i crni šljunak, iako je spržio, ali ne toliko da se hrapava koža ljuštila.
  Ubrzo su uslijedili toplotni udari. Gotovo istovremeno, nekoliko pregrijanih dječaka se onesvijestilo i morali su biti pokupljeni na lakim, sklopivim nosilima.
  Oleg Rybachenko je za sebe primijetio da Nijemci općenito imaju dobru opremu. Da li je moguće da ćete u Crvenoj armiji pronaći uređaj za nošenje ranjenika od duraluminijuma, koji se lako može sakriti u ranac.
  Ali trčanje s dodatnim opterećenjem u rukama je teže, a vaše gole pete gore intenzivnije kako pritisak raste. Dakle, na neki način su u dobrovoljno-prinudnom paklu. Oleg Rybačenko je čak pomislio: kako bi njegovi drugovi reagovali na takav test, svi bi preživjeli.
  Široke pruge vrelog, pocrnjelog šljunka bile su kombinovane sa ubodom, osušenom travom. Osim toga, zapovjednik je postupno odveo dječake dalje od Nila, očito kako bi izbjegao ulazak u naseljena područja u Egiptu.
  Opet su neki dječaci počeli da se srušavaju, a dječaci, iscrpljeni ili zapanjeni suncem, pokrivali su glave krpom navlaženom vodom i ležali su na nosilima. Neki od onih koji su ranije pretrpjeli lakši udar stali su u red i nastavili trčati.
  Ali snaga mladih momaka je opadala, a skoro polovina je bila van terena.
  Konačno je komandant, takođe prilično umoran, rekao:
  - Naređujem svima da se odmore! Došli smo do granice! Pokrijte se suncobranima, popijte vodu sa sirćetom i čokoladom. Nakon toga ćete raditi vježbe disanja ležeći!
  Momci ratnici su uzviknuli slabim horom:
  - Spremni smo da ispunimo svaku narudžbu!
  Uprkos kremi za sunčanje, bebina koža je bila crvena i sirova. Bilo je neprijatno ležati na bodljikavoj suvoj travi, pa su dečaci pod sebe položili celofan.
  Dmitrij i Oleg Rybačenko smjestili su se jedan pored drugog u istom šatoru. Dječaci su djelovali malo isušeno, a koža im je potamnila. Bose noge su me pekle i jako su svrbele, morala sam podići noge da krv ne bi otišla i da bi mi bilo bar malo lakše.
  Dmitry je napomenuo:
  - Znali smo da rat nije med, ali ne u istoj meri!
  Oleg Rybachenko je turobno obećao:
  - Ovo je samo cveće. Kada vidite krv i pogledate svoj prvi leš, shvatićete da sve ovo trčanje po vrućoj površini nije ništa!
  Dmitrij se usisao u stomak i rekao:
  - U knjigama, naravno, pišu o tome kakav je osećaj kada ubiješ čoveka prvi put. Čak i ako se radi o lošoj osobi i vašem neprijatelju, spremnim da prosipa utrobu. Ali ipak ovo...
  Oleg Rybachenko je napomenuo:
  - U Bousenardovoj knjizi "Kapetan Daredevil" bio je i čitav bataljon naivčina koji se borio protiv Britanaca. Podseća nas na nešto. Ali tamo se problem psihologije, kažu, kako je ubiti čovjeka, samo jednom nakratko dotakne, kada je metak slučajno pokosio mladog bubnjara. I općenito, odnos prema smrti je prilično neozbiljan. Čini se da nije čak ni rat, već praznik!
  Dmitrij je logično prigovorio:
  - Ovo je knjiga za djecu i tinejdžere; kojima je dosadno čitati o psihološkim iskustvima. A kraj je već loš, skoro ceo bataljon naivčina je poginuo, a nastavak nikad nije napisan!
  Oleg Rybachenko, s dubokim izrazom iskrene tuge, primijetio je:
  - Ali ovo je knjiga za koju žalite što se brzo završila. Ali mnogo češće se dešava obrnuto, da bukvalno patite, pokušavajući da prevaziđete ovaj ili onaj posao!
  - Ako imate roman Lava Tolstoja "Rat i mir", onda je Oležek nesumnjivo u pravu! - složio se Dmitrij.
  Mladi partner se usprotivio:
  - Knjiga "Rat i mir" ima intrigu, nekoliko linija radnje i detaljne likove. Ne, ona nije lutka. Nikako dosadno! Mada, naravno, najzanimljivije stvari dolaze na početku.
  Dmitrij se složio:
  - Da, tako je... Mnogi pisci greše tromom radnjom, kada pre nego što počne najzanimljivija radnja, uspete da bacite naizgled dosadnu knjigu.
  Dopustivši dječacima da sačekaju vrh sunca, veseli komandant Wolf Stich, vrlo mišićav dječak od oko četrnaest godina. Lice je lijepo, ali strogo, djetinjasto i odraslo u isto vrijeme. Sam Wolf je još uvijek iz Jungfolka, ali njegov komandni princip je: mlade trebaju voditi mladi ljudi. A to što Shtikh nema iskustva i smatra se djetetom, nikome ne smeta. Glavna stvar je da je on Arijevac i da zapovijeda Arijcima, što znači da je sposoban učiniti nemoguće za obične ljude. I šta? Oni to rade!
  Ponovo trčanje, zaboravljanje na bol, umor, dečake koji se čak stide (takvo je vaspitanje!), sećanje na mamu, tatu ili razmišljanje o nečemu nežnom. Tada je sposobnost da se izdrži patnja i samo iskušenje veliki blagoslov.
  Mladi ratnici trče ne razmišljajući o neposlušnosti, a ako nešto žele, to je borba!
  Vrućina je i dalje veoma jaka, a momci opet istrčavaju na bodljikav vreli šljunak. I ne vidi mu ni kraj na vidiku. Bol postaje nepodnošljiv i mnogi mladi ratnici više ne mogu suzdržati stenjanje od bola.
  Tada je Oleg Rybačenko počeo da peva pesmu koju je komponovao u hodu, pravi marš;
  Slava sovjetske domovine je velika -
  Dostojni smo, verujem, bićemo ove slave!
  Pobijedimo okrutnog neprijatelja u borbi,
  Za ime ruske, presvetle moći!
  
  Šta ima u domovini što pjeva,
  U srcu poštenog, bosonogog pionira!
  Jurimo kao ptica u let,
  Kako je naša vjera postala sveta!
  
  Automatski, veruj mi, veliki brate,
  A granate uopće nisu dodatni teret!
  Ako ste hrabri, rezultat je
  Biće, uprkos činjenici da ste dečak!
  
  Pionir je drzak i oštar...
  Ali Bog nas obasjava osmehom!
  Ima mnogo zlih asova na svetu, avaj,
  Da žele da unište mesto u raju!
  
  Fašistički šakal stiže do nas,
  On želi da iščupa srce iz deteta!
  I njegove svinje imaju bodlji osmeh,
  Neka dobije glasan šamar!
  
  Tigrovi tenkovi su "čizme"
  Nespretno - užasno uglato!
  I ne beži od njih, viteže,
  Pa, bolje pripremite neke granate!
  
  Stvorićemo ovakav svet, verujte mi,
  Gde će milioni biti srećni!
  Grabežljiva zvijer će naletjeti u jazbinu,
  Srušit ćemo podle legije!
  
  Šta ima u domovini što pjeva,
  I uništava sve fašiste veoma slavno...
  Stisnite jače viteški pištolj...
  I tako da planeta postane mirna i tiha!
  
  
  
  
  Crvena zastava će sijati,
  Sadrži ime Svetog Isusa!
  Položiti Pionirski ispit sa A -
  Da tvoja Rusija bude slavna!
  
  Ali ispit nije na tabli -
  Moraće da se preda iz rovova!
  Sijeda kosa juri na dječakov viski,
  Prijatelj je umro - tuga je sada na grobu!
  
  Kakav prokleti rat,
  Ona čak i ne zaslužuje da je nazivaju zverom!
  I horda ne zna kako da se suzdrži,
  Barem je Adolf ponekad smješniji od klauna!
  
  Znaš, ne treba da se povlačimo,
  Za pionire, strah je zauvek stran!
  Mi momci smo odani prijatelji,
  I moralno vjerujem da nisu bogalji!
  
  Završimo slavni marš u Berlinu,
  Verujte mi, uvek smo znali da se svađamo!
  I odjednom smo uhvatili poletnog duha,
  Nošenje RPK-a u ruksaku tokom trčanja!
  Oleg Rybačenko je završio razigranu i hrabru pesmu, a nemački momci su to zvižducima i smehom odobravali. Kao da nisu ni primijetili da je njihov hvaljeni Firer poliven šljamom od glave do pete!
  Trčanje je postalo zabavnije, dodalo se više energije... I ubrzo je ponestalo šljunka i počela je da se pojavljuje meka trava, koja je postala užitak za opečena stopala hrabrih dječaka.
  Dmitrij je sa osmehom primetio:
  - Kažu da nam pesma pomaže da živimo, ali ništa se nije govorilo o tome da olakšava i teret iza nas!
  Oleg Rybachenko se usprotivio:
  - Još u doba staroegipatske civilizacije znalo se o životvornom dejstvu muzike na ljudski organizam, pa i pesama. Na primjer, mali robovi koji još nisu mogli efikasno raditi na poljima i kamenolomima bili su prisiljeni pjevati kako bi razveselili odrasle robove. Uostalom, takva nauka kao što je valiologija došla je iz Egipta.
  Komandant Vuk je viknuo:
  - Podesite prema visini! I ne ćaskaj!
  Dečaci ratnici su smesta promenili redove, a zatim u tišini potrčali.
  Sunce je već zašlo (u severnoj Africi u julu pada mrak ranije nego u srednjoj zoni). Zastoj je već bio blizu, kada je iznenada stigao signal.
  - Svi lezite i maskirajte se!
  Kako se pokazalo, nije bilo bez razloga. Ispred se čula daleka buka. A dječaci su aktivno radili sa saperskim lopatama, bacajući travu na sebe. Već je bio prilično mrak...
  Hans je primetio:
  - Verovatno, ovo su naše! Linija fronta je još uvijek predaleko, jer je Wehrmacht dosta napredovao.
  Dmitrij je sa osmehom primetio:
  - Ali nikad ne škodi naučiti umjetnost kamuflaže! Ovo će dobro doći u pravom ratu!
  Hans se složio:
  - Nikad, ali sam siguran da su naši!
  Vuk je prosiktao:
  - Još jedna reč i upucaću te na licu mesta! Svi čekaju! I pripremite šipak.
  Kako je ubrzo postalo jasno, Hans je zaista pogriješio. Pojavili su se britanski tenkovi. Međutim, dječaci su mirno sjedili u zasjedi: možda su bili njihovi u zarobljenoj opremi.
  Iako tenkovi idu na sjever. Ima ih samo četiri, tri lake i jedna teško prohodna Matilda. Zadnji tenk je veliki problem, jer granate mogu samo oštetiti njegove gusjenice. Pluća se mogu pogoditi preciznim bacanjima u krov ili krmu. Ako su Matildini tragovi polomljeni, onda može nanijeti gubitke momcima sa svoja dva mitraljeza i topom.
  Vuk nije želio da mu prijatelji umru drugog, odnosno čak trećeg dana po dolasku u Afriku. Istina, mitraljezi su se mogli onesposobiti preciznim pogocima. Ali pitanje je čiji su ovo tenkovi? Šta ako su trofeje već zauzeli Nijemci?
  Vuk je naredio:
  - Privatni član Jungfolka Oleg. Bez oružja i ranca izađite do tenkova i saznajte ko su!
  Oleg je šapnuo:
  - Slušaj komandante!
  Polugol u crnim šortsovima, dječak je bio mrak od zaštitne kreme, a da bi sakrio plavu kosu nosio je svojevrsni turban napravljen od novina. Sada je izgledao kao običan, jadni arapski dječak. Malo je vjerovatno da će ga zamijeniti za neprijatelja.
  Tenkovi su hodali sporo, uključivši brzinu u kojoj su motori stvarali minimalnu buku, što je takođe izazvalo sumnju. Oleg je priskočio do njih, energično mahao rukama i vikao na slomljenom engleskom.
  - Ovdje su mine! Ovdje su mine!
  Tenkovi su stali, glava sa kacigom je virila iz Matilde, a ljutiti glas je odgovorio na engleskom:
  - Šta hoćeš, mali mali arape?
  Dečak ratnik je zakukao:
  - Nemci su postavili mine! Budite oprezni kraljevske trupe!
  Druga glava se pojavila sa naramenice, čulo se da odgovori:
  - Neka ovi podli Nemci umru! Moj kralj je sa nama! Sad ćemo ih zaobići!
  - Dođi sedi ovde! - Naredio, sudeći po epoletama, pukovnik Britanske kraljevske tenkovske armije!
  Dječak se popeo na toranj, osjećajući ugodnu hladnoću oklopa bosih nogu prekrivenih sitnim žuljevima. Zatim, nagnuvši se, počeo je pokazivati Britancima put.
  Bilo ih je pet, a bilo je malo tijesno u ne baš prostranoj kupoli srednjeg tenka Matilda. Tada je Oleg Rybachenko odlučio postati heroj. Njegove spretne, uvježbane ruke, poput profesionalnih džeparoša, posegnule su za pojasom i izvukle revolvere. Palci ruku su odmah uklonili osigurače.
  Naravno, bilo je podlo, ali iskušenje da se izvede "podvig" bilo je toliko snažno da je Oležek opalio nekoliko puta iz svakog revolvera, ciljajući u lijevu lopaticu.
  Teško je promašiti sa takve udaljenosti, a samo ludak ili posljednja kukavica može staviti pancir dok sjedi u tenku. Pukovnik je bio zatečen i osjetio cijev pištolja iza kragne. Dječak je šapnuo najčistijim londonskim dijalektom:
  - Ako želite da živite, naredite da se ostala tri tenka predaju! U suprotnom, naš bataljon će ih uništiti zajedno sa njihovim posadama!
  Pukovnik je bio zatečen:
  - Ko si ti?
  Oleg Rybachenko je iskreno odgovorio:
  - Tvoja poslednja šansa za opstanak! Tri laka tenka će biti gađana granatama, a vi ćete biti mučeni vatrom. Ljudi će umrijeti! Brojim do tri, ili ti daj naredbu da se predaju i izađu iz auta, ili ću ti pucati u nogu i ponoviti zahtjev iz početka! Jedan dva...
  Pukovnik je cvilio:
  - Slažem se! Samo nas nemoj ubiti!
  Oleg Rybachenko je ponosno izjavio:
  - Mi Nemci ne ubijamo zatvorenike! A onda nakon što se Britanija preda, možete ponovo služiti u novim Kraljevskim snagama, obnovljenoj Britaniji.
  Pukovnik je drhtavim glasom izdao komandu. Tankeri su poslušno izašli iz tenkova, polažući oružje. Nekoliko najvećih njemačkih dječaka zbacilo je svoju maskirnu travu i potrčalo prema njima, spremajući se da primi prvu grupu zarobljenika u životu.
  . POGLAVLJE br. 13.
  Šestorica se ponovo bori protiv Kineza. Ponovo ih je hiperveštica prenela u sedamnaesti vek. Neprijatelj je već uspio prikupiti ogromnu vojsku. Trupe Nebeskog carstva opkolile su ruski grad.
  I tako dječak, djevojčica i četiri djevojčice uništavaju žutu vojsku svojim mačevima.
  Oleg Rybačenko je vodio mlin, posekao nekoliko Kineza i pevao:
  - Za krvavu bitku...
  A dječak je bosom nogom bacio nekoliko otrovnih igala.
  Margarita je, izvodeći brzi napad mačevima i vodeći mlin, potvrdila:
  - Sveto i pravo!
  Takođe je bacala igle golim nožnim prstima. Udario par desetina Kineza.
  Natasha je, slamajući neprijatelje mačevima, dodala:
  - Marš, marš, napred...
  I bosim nogama lansiraće igle.
  Radeći rukama i nogama, devojke su veoma slavno slomile Kineze.
  Zoja je i golim prstima bacala igle i cvrkutala:
  - Radni ljudi!
  Aurora, lansirajući bumerang bosom nogom i odsijecajući žute ratnike, spremno je potvrdila:
  - Marš, marš, napred...
  Svetlana, lomeći Kineze i puštajući čelične zvijezde golim prstima, udarajući neprijatelja, zacvilila je:
  - Radni ljudi!
  Devojke su se ponašale kao pravi borbeni orlovi. A od njihovih udaraca mačeva i bacanja štetnih elemenata neprijatelji su padali i padali.
  Oleg je sa svojim mačevima izveo tehniku "Leptir" i zapjevao:
  - Lica smrti!
  I bosom nogom dječak je ponovo bacio ubicu.
  Margarita je priredila prijem u mlinu. Slomila je svoje protivnike i agresivno zacvilila:
  - Ovo je naš put i borba!
  I nekoliko ubojitih diskova otpalo joj je iz golih prstiju.
  Oleg Rybachenko je dječak terminator, on opet baca ono što ubije i počinje pjevati:
  - Prvi maj je praznik rada!
  I sa bosih nogu mladog ubice ponovo lete diskovi, odsecajući ratnike nebeskog carstva.
  Nataša ponovo baci nešto smrtonosno i zacvili:
  - Ovo je moje vlasništvo!
  A njena gola peta udari kineskog generala u bradu i slomi mu vilicu.
  Zoya izvodi manevar leptira sa svojim mačevima i ciči:
  - Ja sam ludi panter!
  A iz njenih golih prstiju oštar disk ubice. I tako je sve uzela i odsjekla.
  Nakon toga su mačevi ponovo u akciji i svi su isječeni na komade. Ovo je takva devojka terminator.
  Aurora je udarila po Kinezima, smrvila im tijela i progunđala:
  - Oni biraju nas...
  I dar smrti leti sa njene gole pete.
  Svetlana, seckajući ratnike žutog carstva, potvrđuje, pokazujući svoje biserne zube:
  - Mi biramo!
  I sa njenih bosih nogu opet bijeg uništenja.
  Oleg Rybachenko, slamajući svoje protivnike, dodaje:
  - Koliko često se to dešava...
  Dječakovi goli prsti lansirali su poruku smrti.
  Margarita je, uništavajući svoje protivnike i lansirajući prezentacije uništenja, dodala:
  - Ne odgovara!
  Kao devojka sa okretnim nogama.
  Nataša je, pucajući na neprijatelja i bacajući poklone smrti, rekla:
  - Pratim te...
  I bose noge su u akciji kao i uvijek.
  Zoya je, nakon što je izvela tehniku razbijanja neprijatelja, uzela to i agresivno siktala kobrom:
  - Pratim senku...
  I njene bose noge su ponovo u akciji...
  Aurora, bacivši oružje golim donjim udom na neprijatelje, i temeljito ga isjeckala, zacvilila je agresivno:
  - navikavam se na...
  Svetlana je uzela i bosom nogom bacila desetak igala, udarila masu Kineza i zacvilila:
  - Do neslaganja!
  Oleg Rybachenko je ponovo u napadu. On seče svoje neprijatelje i s vremena na vreme zapeva:
  - Anđeli dobrote, dva bela krila, dva bela krila nad svetom!
  I iz njegove gole noge ponovo leti dar uništenja.
  Dječak je, kao što vidimo, veoma hrt. I bosonog cijelo vrijeme, i teško. Pravi mačo. Iako izgleda star oko dvanaest godina. Ali ovo je takvo oličenje uništenja.
  Margarita također bosim nogama baca igle i škripi:
  - Ludi san! Totalna ljepota!
  I opet nešto apsolutno ubitačno odskače od gole pete.
  Ova djevojka je oličenje smrti i uništenja.
  I ovi Kinezi to tako shvataju.
  Natasha u brzom kretanju prekrasnog terminatora. Seče svoje protivnike, seče ih mačevima i peva:
  - Slava caru Alekseju!
  I igle joj lete sa bosih nogu.
  Zoya, sasijecajući Kineze i uništavajući neprijatelja, potvrđuje:
  - Zlikovac će biti poražen!
  I iz njenih bosih nogu izleti, dar divlje smrti.
  Aurora, slamajući svoje neprijatelje, agresivno potvrđuje:
  - A neprijatelj ne traži milost!
  I njena bosa noga opet izbacuje nešto potpuno ubitačno. I razbija protivnike u pocepane komade mesa.
  Svetlana, obarajući svoje rivalke i bacajući nove igle na neprijatelja, sikće kao kobra:
  - I ne vičite na mjesec!
  I darovi opasne smrti lete sa njenih golih prstiju. Koji povređuje i ubija sve.
  Oleg Rybačenko je u pokretu...dečak je neumoran kao i uvek...
  Kinezima je teško. On ih zgnječi i raspili.
  Dječak genije škripi:
  - Ovo je moja borba!
  I opet, darovi uništenja lete s njegovih bosih nogu.
  A mladi ratnik se bori kao krajnji i agresivni heroj. A njeni mačevi su poput batina Crnog Boga.
  Margarita ga je uzela, skočila i sasjekla masu Kineza. Prijem je izvela kao da ima smrtonosnu snagu.
  Zatim je ponovo bacila gole prste, ponašajući se kao prokleti demon.
  Leševi Kineza su se već formirali u čitave humke. Mladi ratnik je prosiktao:
  - Moj život je u pobedi nad neprijateljima!
  A djevojka će opet pucati u oblak igala sa svoje bose noge. I žuti ratnici padaju mrtvi.
  Nataša je isekla hodnik ispred sebe od leševa žutih ratnika. Bacala je oštre, naoštrene diskove i zacvilila:
  - Baci se na Mars, i biće super!
  A s njenih bosih nogu ponovo poleti ubojiti dar vrlo neugodne smrti.
  A koliko Kineza umire? Stotine, hiljade, pod udarima slamajuće šestorke.
  Zoya je takođe u pokretu. On skače kao kobra i ne daje neprijatelju ni najmanju šansu. I kinesko pada sasečeno.
  Djevojka je bosih nogu lansirala oštre, otrovne igle i pjevala:
  - Ruski heroji sečeni mačevima!
  I ratnik, poput talasa, ustaje i pada.
  I Aurora pravi korak prema neprijatelju i bez daljnjeg ga sasiječe.
  Ubija Kineze i sikće:
  - Moje veliko junaštvo!
  I iz njenog bosog stopala opet nešto izleti, razbacujući krhotine u sitne komadiće.
  Crvenokosa devojka ne štedi Kineze. Isjekao sam sedam ljudi odjednom.
  A njena gola peta, general nebeskog carstva, razbila joj je čelo. On je, naravno, umro.
  Svetlana takođe pokreće i seče neprijatelje. Oba njena mača, poput makaza na sklapanje, sekla su tela Kineza.
  U pokretu, djevojka je slomila desetak protivnika. I uzela je diskove bosim nogama. I ubila je mnogo Kineza.
  Ona je sva u ludilu.
  Svetlana kaže:
  - Neprijatelji neće proći!
  Aurora se složila:
  - Naravno, neće proći - nema šanse!
  A crvenokosa kuja će opet divlje zavijati i udariti Kineze svojim mačevima. I tada će goli prsti lisice pustiti nekoliko iglica. Da će par desetina Kineza biti poslato na onaj svijet.
  Oleg Rybačenko, sječući žute ratnike, uzeo je i zacvilio:
  - Uništenje uma!
  I opet je dječak golim nožnim prstima izbacio užasno smrtonosne igle.
  A onda je tvitovao:
  - U mom snu uvek je pobeda!
  Margarita se, boreći se s neprijateljem i saseći svoje protivnike, složila:
  - Čak i veoma velika pobeda!
  A djevojka će ga opet, golih nožnih prstiju, uzeti i baciti na neprijatelja, donoseći smrt.
  Toliko Kineza je već ubio njihov par. I četiri djevojke, ni manje ni više.
  Nataša je bosom nogom bacila ručnu bombu od ugljene prašine. Eksplodiraće, rasturajući kineske vojnike u komadiće.
  A djevojka brblja:
  - Ja sam orao moći nad svetom!
  Zoya takođe vrlo brzo uništava kinesku vojsku. On maše mačevima i peva:
  - Mi smo ponosni orlovi!
  I opet nešto vrlo smrtonosno izleti iz njene bose noge. I on ubija Kineze vrlo specifično.
  Djevojčica je u divljem zanosu okretnog i agresivnog pokreta, ne dozvoljavajući ni jednoj igli da padne a da je ne udari.
  Aurora se takođe kreće. Njene bose noge bacaju oštre igle. Crvenokosa djevojka ponaša se kao panter koji juri šakale. Ona seče Kineze kao šećernu trsku.
  I vrišti iz sveg glasa:
  - Budućnost je moja!
  I isplazi jezik.
  Svetlana takođe istrebljuje Kineze. A njene bose noge ubrzavaju njihovo brzo kretanje.
  Plavuša, kao kobra. I seče protivnike bez imalo sažaljenja.
  Njeni se mačevi vrte kao mlin. I ne daju neprijatelju da se smrzne u miru. Osim ako mir ne postane potpun i vječan.
  Svetlana, prekidajući Kineze, javlja:
  - Forma nam je najviša!
  A iz njenih bosih nogu izleti nešto smrtonosno i neshvatljivo. Čim pogodi protivnike, biće pravo u smrt.
  Aurora potvrđuje:
  - Čisti poraz!
  I desetak igala leti sa bosih nogu devojke. Da, tako precizno da je pedeset Kineza palo odjednom.
  Nataša to primjećuje, sekući ratnike Nebeskog Carstva:
  -Tvoj bes je sjajan!
  I golim nožnim prstima će pokrenuti diskove.
  Zoja, seckajući svoje protivnike, uzvikuje:
  - Neka vam se san ostvari!
  I bosa noga, kako će poslati ubilačku destrukciju.
  I masa Kineza se pretvara u leševe.
  Aurora, seče žute ratnike, pjeva:
  - Nema milosti prema neprijatelju!
  A iz njene gole noge izbija nešto što žute borce smrvi na smrt.
  A crvenokosi ratnik je u divljem pokretu.
  Svetlana, nakon što je posekla gomilu neprijatelja, uzela je i zacvilila, ogolivši svoje biserne, svetlucave zube:
  - Nikada nećemo stati! Dakle, ruska vojska je rođena da pobjeđuje!
  A onda djevojka bosom nogom baci bombu od ugljena i razbije svoje protivnike u krvave komade mesa.
  Oleg Rybačenko, pobedivši Kineze, reagovao je brzo.
  I dječak Terminator je pjevao:
  - Ruska vojska je rođena da pobeđuje!
  A dječakova gola peta, dok je skočio, udarila je mandarinu u bradu i bukvalno ga smrvila.
  Mladi ratnik je glasno uzviknuo:
  - Pobjeda će doći za nas!
  Margarita je, sekla Kineze i odsecajući im glave, primetila:
  - Ako ih ima...
  A devojka je bosom nogom bacila gomilu igala...
  Oleg Rybačenko je urlao kao odgovor:
  - Ko ti dolazi!
  A onda je dječakova bosa noga pustila oblak igala. Odmah je ubijeno stotinu Kineza.
  Margarita je zacvilila na sve strane:
  - Biće i onih...
  A njeni goli prsti lansirali su ubilački bumerang.
  Oleg je, secirajući ratnike Nebeskog Carstva, potvrdio:
  - Ko će doći po tebe!
  A dječakove bose noge lansirat će nešto ubitačno i jedinstveno. Šta Kineza lome kosti.
  I truje ih otrovom.
  Da, dečko nije plašljiv momak...
  Natasha je izvela tehniku dvostruke cijevi - sjekla Kineze i cvrkutala:
  - Ovo su naše devojke!
  A od njenih bosih nogu let predstavlja potpuno uništenje.
  A djevojka sikće:
  - Biti tih!
  I njeni mačevi su svima odsjekli glave.
  Zoya u pokretu sječe protivnike i pjeva:
  - Moja ljubav je na petom spratu!
  I opet bosa noga djevojke lansira bumerang. I masa žutih ratnika razderanih stomaka se srušila.
  Nataša, seckajući žute, progovori:
  - Ljubav? Šta je sa Fabergeovim jajima?
  I opet smrt je došla od gole pete.
  Zoya je, sekući Kineze, primetila:
  - A ti si već poludeo!
  I namignula je svojoj prijateljici!
  Djevojke očigledno nisu prostačice. I naravno ne žabe.
  Zojina bosa noga oslobađa štetni element. I mnogo Kineza odlazi.
  Aurora je u napadu. Jedinstvena i poražavajuća. Ona siječe neprijatelje, a mačevi su joj kao krila mlina.
  Crvenokosi đavo, u klasičnom pokretu brzog napada. Ako će rezati, rezati će posebno.
  A on će viknuti:
  - Rizik je plemenit cilj!
  I sa njenih bosih nogu opet poklon poleti Kinezima. Sve će nasjeckati i samljeti.
  Svetlana je u pokretu. Uništava vojnike nebeskog carstva. Ne daje ni najmanju šansu.
  A sada su njene bose noge tako virtuozne, da će baciti ubojicu. I toliko Kineza je pokošeno da je to jednostavno nevjerovatno.
  A djevojka Svetlana viče:
  - Ponosno lebdi iznad planete...
  I slomila je vrat kineskom komandantu golom petom.
  Oleg Rybachenko, slamajući neprijatelje, pjevao je:
  - Ruski dvoglavi orao...
  A od dječakovih bosih nogu dolazi još jedan dar smrti za kinesku vojsku.
  Margarita je, sekući neprijatelje i pokazavši zube, dodala:
  -Opevano u pesmama naroda...
  I limun od ugljena poleteo je sa ratničke gole pete, razbivši njene protivnike...
  Nataša se okrenula u vazduhu i posekla desetak i po Kineza. Odsjekla je mnogo neprijatelja i zacvilila:
  - Vratio je svoju veličinu!
  A djevojka je opet u pokretu i pleše smrt.
  A njene bose noge nešto bacaju, i vrlo konkretno ubijaju neprijatelje.
  Da, ovo je mračan dan za Kineze.
  Zoya ih također zgnječi, isječe na komade i cvili:
  - Veličina Ruske Imperije!
  A njeni goli nožni prsti lansiraju još jedan smrtonosni bumerang. Što protivnicima oduzima glave.
  A djevojka će ga sama uzeti i sjeći bekhendom.
  Ali u borbi, Aurora nije plaha. Ako te zajebe, uradi to bez imalo sažaljenja. I sjekli su je mačevima - baš kao dželati.
  Crvenokosi đavo je urlao na sve strane njenih pluća:
  - Ja sam stvarno samo sotona!
  Još jednom njeni mačevi lete gore-dole prema kineskim borcima.
  Vatrena zvijer zavija i granata od piljevine poleti s njene bose noge.
  Biće eksplozije. I mnogo Kineza je već u grobovima.
  Tačnije, njihovi leševi su razbacani posvuda.
  Aurora će škripati:
  - Moja vera je istrebljenje!
  I sa njenih bosih nogu poleteće sadašnjost ubilačke smrti.
  A crvenokosa kučka je samo dinamit ubistva!
  Svetlana, postoji i nešto što ti ne dosađuje, a može i da ubije.
  Uzet će ga i bosim nogama lansirati bumerang. I mnogo Kineza će biti ubijeno. Ova djevojka je samo temperamentna plavuša.
  A ta ratnička sklonost je da odsiječe glavu oštrim zubima i gorućom testerom.
  I ratnik će pjevati:
  - Neće biti milosti za tebe! Bićemo veoma srećni!
  I opet djevojka čini vrlo hrabre i mudre poteze. I razbija protivnike ne dozvoljavajući im da pogledaju okolo.
  Djevojke napadaju kinesku vojsku. Mačevima seku protivnike i bosim nogama šalju darove uništenja.
  Oleg Rybačenko se kreće kao panter. I sječe svoje neprijatelje, praveći zamah za zamahom. U jednoj sekundi, besmrtni dječak može zamahnuti petnaest do dvadeset puta.
  I ispusti mnogo ratnika sa razbijenim lobanjama.
  Vječiti dječak uzvikuje:
  - Katavazija snova!
  Još jednom, njegov mač je u pokretu i pokazuje tendenciju da uništi svoje protivnike.
  Margarita također hakuje i škripi:
  - Ja sam vulkan smrti i udariću te u rogove!
  A njene bose noge bacaju oštre diskove koji ubijaju neprijatelje.
  A djevojka vrišti:
  - Biće novih pobeda - biće novih boraca!
  I ratnik sve uništava ludim napadom.
  A njene gole, isklesane noge kao da zabijaju eksere u kovčeg.
  Natasha je odsjekla gomilu Kineza i zacvilila:
  - Za našu pobedu!
  A sa njenih bosih nogu poleteše, još jedan dar smrti.
  Zoya takođe seče protivnike. Ponaša se sa svom mogućom i nemogućem agresivnošću.
  Evo njene gole noge koja baca limun na ugalj. I odmah je bačeno stotinu žutih vojnika.
  Devojka je pevala sa cerekom:
  "Uzeću konja kao zalog, i sreća me čeka!"
  I opet će djevojka udariti neprijatelja. I on će hodati okolo, rasijecati neprijatelje, ne ostavljajući im nikakve šanse.
  Aurora je čista zvijer u borbi. Ovaj ženski terminator je jednostavno oličenje đavoljeg uma.
  A ako seče, ona seče.
  A od Kineza ispadaju samo potrgani komadi mesa.
  Aurora je, uništavajući svoje protivnike, urlala:
  - Temperament kobre!
  A onda joj je bosa noga bacila pravu bombu. I dosta žutih vojnika je bilo raskomadano.
  Svetlana uništava Kineze. Seče ih mačevima i peva:
  - Budućnost je prošlost samo kada je dobra!
  A sada joj ponovo s bosih nogu poleti poklon ubica. On rasteruje protivnike. Ostaju fragmenti ruku, nogu i druge krvave pjene.
  Djevojke u borbi su tako divlje, stalno napadaju.
  Ali Kineza ima previše i zato se istrebljenje odugovlači. Mačevi ipak rade.
  Posebno je Oleg počeo da pljuje iz slamke. Što takođe doprinosi istrebljivanju.
  Da se razumijemo, dječak je jako hrt. Njegovi pokreti su poput njihanja klatna.
  I samo je mnogo brži od sata. I sekli su mačeve vrlo brzo i brzo.
  Dječak je prosiktao:
  - Ovo je naš san, da pobedimo i uništimo!
  I opet će njegove bose noge uništiti smrtonosni poklon.
  Margarita u divljem pokretu. Sječe neprijatelje i cvili:
  - Biće pobede, znam sigurno!
  A djevojka će baciti granatu ubicu.
  I rasturaće žute ratnike na komade.
  Nataša je takođe u pokretu. Ne poznaje prepreke ili stidljivost. Njeni mačevi su sekli protivnike. I izvode trostruki mlin.
  Nakon toga devojka kaže:
  - Velika kaskada!
  A bosa noga baca bumerang. Desetak Kineza je ostalo bez glava. Ovdje se ratnik obračunava s njima.
  Zoya je takođe u pokretu. Zgnječite protivnike i zacvilite:
  - Bitka je krvava i prava!
  Njena bosa noga je u pokretu, baca nešto. I on će rastrgati masu ratnika nebeskog carstva.
  Aurora se takođe kreće. I on također provodi uništavanje Kineza. I to radi kao da grablja četkom.
  I on vrišti:
  - Banzai trend!
  I opet joj granata odleti s bose noge. I uništiće mnogo poraženih neprijatelja.
  Svetlana je takođe u borbi. I ne popušta bez daljnjeg. I seče kao mač. I bosih nogu će te uzeti i pustiti. I takve munje energije izbijaju iz nje.
  Aurora ohrabruje svoju prijateljicu:
  - Postoji kontakt!
  Svetlana je, prepolovivši kineskog komandanta, potvrdila:
  - Postoji kontakt!
  I obje djevojke udarile su golim petama jedna o drugu.
  Aurora je ponovo u pokretu. Brz i nenadmašan. Ne poznaje slabosti ili sumnje.
  Njeni mačevi su sekli ljudsko meso.
  Crvenokosi đavo, slamajući drugog Kineza, pita:
  - Šta ti misliš, zaista?
  Svetlana je odgovorila:
  - Istina, koncept je relativan!
  Aurora se nasmijala i primijetila:
  - Da, istina je!
  I još jedna granata joj je odletjela s bose noge. I kako je udarila svoje neprijatelje. Od Kineza su u različitim smjerovima letjeli samo komadići pocijepanog mesa.
  Svetlana je sa osmehom primetila:
  - Ovako je naše ubistvo i stvaranje!
  A djevojka je bosom nogom lansirala i dar smrtonosne i nemilosrdne smrti.
  Natasha je, lomeći Kineze mačevima, logično primijetila:
  - Oni imaju svoju istinu, mi svoju!
  I još jedna granata je odletjela sa bosog stopala djevojčice.
  Zoja se spremno složila s tim, rasjecajući svog neprijatelja na male komadiće:
  - Svako ima svoje. I to je veoma tačno!
  I sa njenih bosih nogu opet ekstremno smrtonosne muhe. I šipak koji kida meso na male komadiće.
  Natasha je logično primetila:
  - To su nam nauka i bogovi dali!
  Zoya, uništavajući svoje protivnike, složila se:
  - Dala je mnogo!
  I njena bosa noga je ponovo bacila nekoliko diskova. I pogodila je gomilu protivnika.
  Nataša je, pokazujući zube, primetila:
  - Ipak, trend!
  A njeni goli prsti bacili su još desetak igala. Pokazali su smrtonosnu i divlju politiku.
  Desetine hiljada Kineza je već ubijeno. Šestorica je uradila odličan posao kreirajući alternativnu istoriju.
  I naravno, devojčice i dečaci su veoma velika i kolosalna snaga!
  . POGLAVLJE br. 14
  Kinezi su dobili okrutnu lekciju dok nisu napali, dečak genije Oleg Rybačenko napisao je još jedno remek-delo;
  GIVEN TIME!
  PROLOG
  U novogodišnjoj noći, glavni grad Moskva izgleda kao džinovska košnica, raskošno obojena svjetlima. Svi žure da završe brojne zadatke koji su se nakupili tokom godine kako bi uronili u slatke vrtloge praznične zabave.
  A mladi Aleks i njegova prijateljica Anđelina morali su da jure okolo, donoseći brojne poklone. Ljepljivi, prljavi snijeg škripao je ispod njegovih filcanih čizama, bilo je vruće u pamučnom ovčijem kaputu Djeda Mraza, a ispod njegove vlaknaste brade, mladićevi rumeni obrazi bez žileta bockali su se od slanog znoja. Angelina, malo je lakše u kostimu Snjeguljice, iako nakon dvadesete kuće počinješ da ne figurativno padaš s nogu.
  Ali kako možete odbiti priliku da zaradite dodatni novac kao novogodišnji par?
  Nema dovoljno novca za nova ažuriranja, a stipendija je izuzetno mala, sa ludim cijenama...
  - Gde idete vi čupavi momci? - začu se nespretan glas.
  Fenjer se iznenada ugasio, a u tami su bljesnule zloslutne sjene. Bradati, suskooki razbojnik je zatresao dugački bodež, a za njim još nekoliko, izgledajući kao đavoli pobjegli iz podzemnog svijeta.
  - Isjeci nevjernike! - Zvuči kao glas koji ti muči bubne opne, odvratno, kao brušenje zarđale testere o beton.
  Iako je, naravno, prema holivudskom scenariju, par morao odmah ustati i nokautirati bijesne bandite, ali život je prozaičniji. Aleks i Anđelina su popustili. Oni su, naravno, mladi i atletski raspoloženi, ali teške torbe sa poklonima na leđima i glomazna odjeća jako otežavaju trčanje...
  Iza njih se čuje teška isparenja, prljave psovke, a onda su jednog mladića zarezali bodežom po leđima, prerezavši mu ovčiji kaput...
  Sivi predmet leti pred nogama učenika u bijegu, čini se da je bljesnuo pacov sa iskričavim (osigurač gori!) repom. Anđelina je vrisnula: nije volela pacove, međutim, što je zapravo bilo mnogo gore...
  Zagrmelo je! Asfalt pločnika, naglo se dižući, udario je u lice, a tijelo je istog trena probio oštar bol, razderavši ćelije na komade...
  POSLJEDNJA ŠANSA ČOVJEČANSTVA
  Kad se tako bezbrojna armada približi, izdaleka je izgledalo kao da puzi raznobojna, svjetlucava maglina. Štaviše, svaka iskra je svirepi demon ili drhtavi duh izazvan magijom nekromantičnog čarobnjaka. Prednja strana rastegnuta za nekoliko parseka u takvim razmerama, čak i vodeći ultra-bojni brodovi izgledaju kao zrno peska u Sahari.
  Ljudska konfederacija, zajedno sa drugim rasama koje naseljavaju metagalaksiju, ušla je u odlučujuću bitku.
  Ovdje ima toliko mnogo brodova, sa neverovatnom raznolikošću, iako to u većini slučajeva samo ometa efikasnu borbu. Pa, na primjer, zvjezdani brod u obliku čembala ili s dugim njuškama umotanim u ramrod umjesto žica, harfu, ili čak kontrabas s pravokutnom kupolom tenka. Ovo može ostaviti utisak na one sa slabim srcem, ali je vjerovatnije da će izazvati smijeh nego strah, posebno kod iskusnih ratnika.
  Njihov protivnik je imperija, koja drsko tvrdi da je univerzalna sila. Veliki Grobzagonat, gdje je sve stavljeno u službu rata, glavni slogan je efikasnost i svrsishodnost. Za razliku od koalicije, zvjezdani brodovi se razlikuju samo po veličini. A oblik je praktički isti - dubokomorska riba vrlo grabežljivog izgleda. Možda s jednim izuzetkom: bodežima koji izgledaju kao debeli bodeži koji svjetlucaju od čelika - Annihilatori.
  Zvijezde u ovom dijelu svemira nisu previše gusto rasute po nebu, ali su šarene i jedinstvene u svom svjetlosnom spektru. Iz nekog razloga, gledajući ove svjetiljke, imate tužan osjećaj kao da gledate u oči anđela, koji osuđuju živa bića svemira zbog njihovog podlog, zaista divljačkog ponašanja.
  Grobzagonatova vojska nije žurila u susret samo su pojedine pokretne jedinice, brzo, koristeći svoju nadmoćnu brzinu, napale neprijatelja, nanijele štetu i povukle; Kao odgovor, pokušali su ih dočekati baražnom vatrom, ali spretnije olovke za lijes sa tehnološki naprednom zaštitom bile su mnogo efikasnije. Krstarice i razarači eksplodirali su kao da detoniraju minu, eruptirajući u gejziru krhotina. Ali uspjeli smo srušiti neku veliku utakmicu. Jedan od ogromnih bojnih brodova ljudske konfederacije je bio pogođen, brod se gusto dimio, a haos je zavladao na gigantskom zvjezdanom brodu Staljingrad.
  Svim snagama pokušavaju da ga spasu, devojke i dečaci bukvalno gule kožu od strašne groznice. A ružina vodica je raspršena u zrak kao od strane modne osobe, molekuli dušika i kisika su reagirali, podižući temperaturu koja je ionako bila previsoka za ljude. Tako je djevojka pala na koljena i, sagnuvši se, ljubi Perunovu amajliju, kapljice suza ispare prije nego što dođu do metalne prevlake za teške uvjete. Evo je, smrti, mladić, koji je prije pola sata pokušao da je zavede, pada na pod i plamti, crveno meso mu ljušti kosti...
  Borbeni robot ispušta kapljice maziva iz svoje široke cijevi, čini se da ova mašina urla, doživljava muke, šalje molitvu elektronskim bogovima, na osnovu binarnog koda. Sistem ventilacije pokvari, pretvarajući se u neku vrstu malih, ali brojnih crnih rupa koje rizikuju da apsorbiraju sve i svakoga.
  Evo dva šarmantna ratnika, koji se rukama bezuspješno drže minobacača za ukrcavanje, pokušavajući odgoditi svoju smrt. Njihova nježna, ružičasta lica su izobličena, a lijepe crte lica izobličene nepodnošljivim bolom. Ali pritisak usisnog tornada se povećava. Otkida prste, grimizna krv pršti iz pokidanih mišića i tetiva, a djevojke jurnu u mlin za meso. U letu, crvenokosa devojka se sudari sa mladićem, zabijajući ga u stomak glavom koja liči na lisičji šešir.
  Uspiju se nasmiješiti jedni drugima prije odlaska u ono mjesto odakle nema povratka. Druga žena, već više od napola ugljenisana, nacrtala je svojom gorućom rukom na zidu: "Hrabri čovek jednom umire, ali uvek živi, kukavica živi jednom, ali je zauvek mrtav." Plavkasto-zeleni plamen dodaje toplinu, obuzimajući divno tijelo dostojno najprestižnijih modnih pista prije samo nekoliko trenutaka. Ovdje su otkrivene kosti djevojčice, a snažni mišići, stvrdnuti od djetinjstva, raspadaju se u bijeli pepeo.
  Bojni brod tvrdog je izgorio, izbacujući prelive mjehuriće zraka u vakuum, a zatim je eksplodirao, raspršivši se u mnoge krhotine.
  Hipermaršal Grobzagonat princ "Džinovski buzdovan" naredio je:
  - Iznesite pet miliona osamsto pedeset hiljada super-frigata, kao i cool nosače Annigen. Neka horda svemira projuri na neprijateljskim leđima!
  Fregate su pokušavale održati formaciju, postrojavajući se u odvojene redove. Raketne krstarice i grajfere, zajedno sa lovcima, činile su neku vrstu mreže fine mreže. U početku su pokušali pucati na neprijatelja sa velike udaljenosti, koristeći oružje koje više nije bilo novo za svemir, ali izuzetno razorno: termokvark rakete. Kao bokserska taktika velikog punchera: zadajte dug lijevi udarac i držite partnera na distanci. Koalicioni brodovi su se povukli, pozadinska straža zvjezdanih brodova jurila je naprijed, pokušavajući na vrijeme da se probije na bojno polje. Oborovi kovčega, koristeći svoju prednost u organizaciji i upravljivosti, poput dželata sa sjekirom, sjeku labavije formacije snaga koje im se suprotstavljaju. Među vanzemaljcima koji su pokušali da napadnu gubici su bili sve veći.
  Prelijepa general đavola vojvotkinja de Furia juri na svom brzom anihilatoru. Ovo je tip borbenog zvjezdanog broda koji, za razliku od običnih krstarica, umjesto topova ima antenske emitere, koji, kada se koriste u borbi, svojim djelovanjem nagrizaju oklop neprijateljskih brodova. Ovde dolaze gravioplazmatski talasi, koji se brzo šire kroz vakuum. Crni prostor obojen je njihovim pokretima koji ispunjavaju prostor, poput vode iz prolivenog benzina. Akcija je veoma destruktivna. One iskrivljuju oružje vanzemaljaca koji bezuspješno pokušavaju da im se suprotstave, izazivaju smetnje u kompjuterskom vođenju, ili čak pri velikom intenzitetu izazivaju detonaciju u anihilacijskim fitilima termokvark raketa. Neprijateljski zvjezdani brodovi su kao ribe pod filmom motornog ulja, neki od njih nisu od metala ili keramike, već biološkog porijekla i sasvim realno se previjaju u najstrašnijim grčevima.
  Sada se još jedan od bojnih brodova počinje raspadati, plamteći, kao da je ogroman brod prečnika širine Lamanša napravljen od domina natopljenih benzinom. O gubicima među manjim brodovima nema šta da se priča. Koalicija vanzemaljaca i zemljana očito popušta, očito najnovije oružje Stelzanovih - emitirana graviplazma, doslovno je šokirala svemirske snage nekoliko stotina imperija.
  Grof de Barsov kontroliše vatru pomerajući prste svog dlana određenim redosledom ispred skenera. Spolja, general u kovčegu sa šest zvjezdica izgleda kao moćan, herojski građen čovjek sa prugastim licem tigra. Agresivno zgodna zvijer, ali ovo je zla ljepotica - Lucifer. Kovčeg se ljutito ceri, zadajući nemilosrdne udarce. Osjeća zbrku šarolike rulje sakupljene iz nekoliko galaksija. Pa neka se još čvršće stisnu i pojačaju paniku. Kada glavne snage Nemilosrdnog, grobnog carstva uđu u bitku, za neke će biti pobjedonosni, radosni kraj, a za druge tužniji.
  Koalicija djeluje pomalo haotično, umjesto organiziranog otpora, nejasnih manevara, čak su dva velika bojna broda, uprkos kosmičkim udaljenostima, oslijepila, zaplovila jedan prema drugom, a onda se sudarila uz huk kroz gravitacijske valove, bolno odjekivajući u ušima obližnjih borci.
  Unutra su razbijene pregrade, razbijeni su borbeni odjeljci, kabine kasarne, sale za obuku i zabavu. Sve se dogodilo brzinom plime, dovoljno brzo da uništi svaku šansu za bijeg, ali još uvijek mučno sporo, dajući priliku milionima zarobljenih živih bića da osjete košmarni strah od neumoljive smrti.
  Evo grofice rase čipsa, veoma slična buketu ljubičica sa ružičastim žabljim nogama u zlatnim uvojcima, prihvata bolnu smrt, ispoveda se... svom borbenom emiteru. Kompjuterski hologram čita molitve i brzo otpušta grijehe. Ovo je religija ove glamurozne nacije, vaše visokotehnološko oružje igra ulogu svećenika, pa se smatra da samo kibernetička inteligencija ima dovoljno svetosti i čistoće da služi kao posrednik između živog organizma i Svemogućeg Boga. Posljednje riječi sveštenika-emitera bile su:
  - Svijet nije lišen šarma, ali gadost nije žrtvovana Bogu!
  Vojvotkinja de Furia je vitka i atletska članica tima u posebnom modu, komprimirani govorni kod igra dvostruku ulogu. Prvi je štit za šifriranje od mogućeg prisluškivanja tima. Drugi je magotelepatski impuls.
  Krstarice, razarači, brigantine, pa čak i jedan svemirski brod su brodovi oštećeni ili potpuno uništeni njenim zvjezdanim brodom. De Furia logično primjećuje:
  - Hrabrošću se može nadoknaditi nedovoljna obučenost, ali obuka nikada ne nadoknađuje hrabrost!
  Njihovo hvatanje je već gotovo potpuno iscrpilo energiju termokvarka (njena upotreba još uvijek nije savršena) reaktora i sa strepnjom čeka komandu. Mnogo stotina hiljada neprijateljskih brodova glavnih klasa je već uništeno, bitka se odvija na širokom frontu.
  Dato je naređenje, požurili su se, organizovano se povukli radi punjenja na teretnim stanicama - specijalnim brodskim kontejnerima.
  A princ "Džinovski buzdovan" bacio je nove snage u bitku:
  Konkretno, njegov lični vodeći brod, ultra-bojni brod Beast.
  Slijedila su dva druga giganta, "Shock and Awe" i "Red Noose". Rasporedili su desetine hiljada velikih i malih pušaka i emitera. Iznad njih je treperilo nekoliko zaštitnih slojeva: graviomatrica, magosprostorna polja (prolaskom materije samo u jednom smjeru), reflektor sile. Svi kibernetički uređaji radili su na teoplazmi podnivoa, što ih je činilo otpornim na smetnje. Istovremeno su korišteni ogromni radari, koji su i sami stvarali jezuitske smetnje za neprijateljsku elektroniku.
  Poput ubilačkog tuča na useve, pljuštali su "darovi" koji su donosili smrt... Tri diva su pokušala da se raziđu šire kako bi što efikasnije istrebili neprijatelja. Praktično su neranjivi, kao loptasta munja, kada lete, sagorevaju topole koje lepršaju svemirom, takav je njihov smrtonosni efekat na vanzemaljske svemirske brodove. Zbog čega se panično povlače. Bezbrojni spasilački moduli koji izgledaju kao dječje obojene tablete razbacani su kroz vakuum, sve više njih drhti od raketnih eksplozija, poput plutača u uzburkanom moru. Kovčezi još ne obraćaju pažnju na njih, prvo razbijte opasne i jake, pa možete dokrajčiti vanzemaljce koji su izgubili ostatke uma od užasa. Bitka još nije dobijena, trupe Nemilosrdnog carstva takođe trpe, iako zanemarljive gubitke u odnosu na neprijatelja.
  Ali u isto vrijeme, na zapaljenim zvjezdanim brodovima nema gužve i panike. Evakuacija se odvija vrlo glatko, kao da to nisu živi organizmi, već bioroboti. Štaviše, povlačenje, kao da se ruga smrti, prati hrabre pjesme.
  A evo i de Furyjevog nosioca annigena: tako posebnog nosača gravitacijske plazme koji se pokazao neočekivanim u svojoj razornoj moći. Punjenje energije razaranja odvijalo se gotovo trenutno i ponovo u bitku.
  Svemirski brod maksimalno ubrzava, vojvotkinja se čak drži za stabilizator, kroz prozirnu tkaninu borbenog odijela vidi se kako su njeni veliki bicepsi neženski napeti. Ona i ostali članovi posade moraju se potruditi da ne padnu na leđa. Vojvotkinja sa tigrovom glavom je neponovljiva, poput ratnika iz stripova, pogled joj je prodoran, njena veoma sjajna, duga i gusta kosa vijori od struje nadolazećeg vazduha.
  Teško je povjerovati da ova junačka djevojka već ima dvije stotine ciklusa. Kako joj je svježe i čisto lice, vrlo pokretno, nekad žestokog izraza, nekad, naprotiv, anđeosko ili razigrano. Iza sebe ima mnogo bitaka, ali nikad se nije činilo da će joj dosaditi. Svaka nova bitka je nešto posebno, sa svojim neopisivo lijepim i bogatim dizajnom i uzbudljivim ritmom.
  A sada imaju oružje koje je novo po principu djelovanja, protiv kojeg neprijatelj teško da će moći pronaći efikasnu zaštitu, barem do konačne pobjede Grobzagonata.
  Kako je bespomoćan trkački drednought Fizt. Slijep, gubi orijentaciju. Okretanje diska koji je lansirao sportista, tako da su nakon nekoliko trenutaka njegove komponente bile razbacane po prostranstvima galaksije. Ili još jednu nesretnu žrtvu, tri razarača koji ginu u zagrljaju graviplazme odjednom, brodovi drhte i gnječe se, kao mladica koju je surf bacao na užareni pijesak.
  Baron de Aligator, prilagođavajući nišanjenje emitera (i ne bez uspjeha, od nove spaljene krstarice ostali su samo monoblok), sa žaljenjem je primijetio:
  - Lako je ubiti, teško vaskrsnuti, ali je apsolutno nemoguće živjeti bez nasilja!
  De Furia, kontrolirajući svoju grupu zvjezdanih brodova, ispuštajući još jedan tok razaranja, i gledajući kako je brod, pretvoren iz teretnog transporta, također bio upleten u plazma mrežu, pokazala je:
  - Smrt će, kao vjerni prijatelj, sigurno doći, ali ako želite da hodate duže sa hirovitim životom, dokažite svoju privrženost inteligenciji i hrabrosti!
  Grof de Barsov je promuklo zalajao, nastavljajući svoj duhoviti verbalni rafal:
  - Zakoni se ne pišu za budale, ali za kršenje dobijaju sankcije, i to za one pametne koji su te zakone pisali!
  Organizovani otpor raznolike armade je slomljen. Let u svemir je čak i kao planinski kolaps, to je tornado koji je odmah prekrio jato mušica, obarajući i hvatajući sve odjednom... Potera je počela. To je kao čopor vukova koji juri stado ovaca. Samo su kovčezi mnogo zliji i nemilosrdniji od vukova. Za njih to nije čak ni pitanje preživljavanja, već demonstracije nepokolebljive volje i nemilosrdnog bijesa. Goni, muči, ne puštaj. I premda mnoga djeca neće čekati svoje roditelje (a eto okupljenih stvorenja od istog pola do desetak spolova), i majke, očeve, neutralne, njihove sinove, ćerke i ko zna koga još... Kakve hrabrosti ima takvo ubistvo, kada čak i pucanje na jarebice zahtijeva više vještine i truda. Krhotine su preplavile svemir i pale na zvijezde, uzrokujući koronalne poremećaje, prominencije i plazma vrtloge na površini. Neke zvijezde čak mijenjaju boje zbog mnoštva stranih tijela koji padaju na njihovu površinu. Neće svi shvatiti, ali oni sa srcem: posebno je jezivo ako stvorenje sa ličnošću živo gori, a ličnost je čitav jedan iracionalan i nepredvidiv svijet.
  Čak i vakuum može da zaplače od takvog poraza...
  Studenti prve godine Aleks i Anđelina videli su sve, i to ne kao na filmu, već odjednom, u mnogo tačaka i detalja, kada sve uđe, ispunjavajući svest kaleidoskopom percepcije.
  Tada su primijetili da se jedan od ljudskih svemirskih brodova - brigantina sa konturama bebe delfina - kreće prema... ka kvazaru koji sija svim duginim bojama i u stanju spavanja. Nešto je učenicima govorilo da je ovo kvazar, čak i ako ne sa takvim zracima koji spaljuju sve živo. Ali čak iu smanjenom obliku krila je smrtonosnu opasnost za sve materijalno. A ova brigantina je izgledala kao hrabro samoubistvo.
  Nosači Annigen pod komandom vojvotkinje de Furije dobili su naređenje: "Presretnite svemirski brod zemljana!" A tri gotovo neoštećene hiljade vojnika i desetine hiljada borbenih robota na brodu pojurile su za brigantinom.
  Kao da ajkule grabljivice jure malo pače koje se guši u olujnim vodama pobesnelog okeana.
  Aleks je odjednom osetio da je u stanju ne samo da se uzdiže, već i da se kreće, i povikao je svom prijatelju: "Neka ih anđeo prati. Devojka je odgovorila: "Da, osećam da mogu."
  Neka peva Mihail Bojarski: "Iako telo bez duše nije telo, ali kako je slaba duša bez tela!" Možda je ovo pošteno, ali... Duh se može, nakon što je ušao u tuđe meso i preuzeo kontrolu nad njim, manifestirao u nevjerovatnoj moći...
  Iz tri bodeža emitovali su užareni tokovi uništavajuće radijacije i činilo se da ljudska brigantina, predvođena hrabrim kapetanom Alenom Snegovom, nije imala ni najmanju šansu. Već su magični plazma talasi probili trup, deformišući srebrni oklop, uzrokujući da cevi lakih pušaka otpadaju kao prekuvana testenina. Članovi posade doživljavaju strašne bolove, borbena odijela im se raspadaju, koža im se ljušti, oči im se slijepe... Čini se da nema šanse... Brigantina počinje da gori, ostavljajući za sobom dimeći se trag iskre antimaterije.
  Ali u ovom posljednjem trenutku, kada padnete u beznadežni ponor pakla nepostojanja, dva nosioca Annigena smještena na bokovima, ne okrećući se, ubola su radijaciju u srednji.
  I počelo je, dugini valovi su prošli kroz središnji bodež, automatika se prebacila na zaštitu. I ljudski brod, koji je izgledao sićušan na pozadini divova, izgubivši dijelove svoje strukture, konačno je pobjegao iz prelijepe magično-plazma mreže.
  Alex se nastanio u tijelu barona de Aligatora, a Angelina je osedlala svijest grofa de Barsova. Obični čuvari kovčega, kao i oficiri, obučeni su da ne raspravljaju o naređenjima svojih komandanata, već da ih izvršavaju. Ako su oni koji su pogodili tijela, koristeći sjećanje na svoje "konje", naredili da promijene metu vatre, onda... Tako bi trebalo biti. Kao što kaže glavno pravilo Grobozagonata: "Kunem se da ću se bespogovorno pokoravati Hiper-Caru, njemu lično, kao i svakom šefu koga on postavi!"
  Naređenje je izdato i izvršava se... Ali pojedinci u kovčezima ne žele da se pomire sa činjenicom da su bestjelesne duše mladih žrtava zauzele njihova tijela. Počinje žestoka borba, Aligator i Barsov se smrzavaju, a tigrove oči se zacakle. Nalog je već dat i izvršavat će se dok se ne poništi...
  Međutim, brigantina je već zadobila smrtne rane, samo još malo... Alena Morozova se poslednjim snagama drži za tanku nit svesti. Njeno svemirsko odelo, zajedno sa uniformom, bilo je ugljenisano, a plamen je surovo milovao njeno ionako potpuno nago telo. Koža se prekriva velikim mjehurićima, a zatim se ljušti. Komadi ogrtača otpadaju... Još malo...
  Evo tankog repa kvazara u koji treba da stigne njena brigantina, tačnije ono što je od nje ostalo... Ličnosti Aligatora i Barsova su se već vratile, magoplazma ponovo udara... Alenine spaljene kosti se raspadaju, a njene svest je spaljena u crni krater... I u beznačajnom djeliću nanosekunde, konačnog uništenja, zapovjedni fragment brigantine odleti u kvazarov promeranij...
  Sve je iznenada stalo, kao da nije ni počelo. Armada flote Purpurnog sazviježđa se smrzla, a njeni protivnici su istog trena nestali. Činilo se da su krila i šape svemirskih supova zalijepljene za svemir i da se ne mogu pomaknuti. I pritom, niko nije osjetio ni najmanji šok ili šok. Sve što se dogodilo izašlo je iz okvira obične fizike.
  Vojvotkinja de Furija je žestoko zarežala:
  - Ko je taj kul momak koji je uspeo da nas zaustavi?
  Gengir Vuk je pogledao sa neskrivenom mržnjom:
  "Nemam pojma... Ovo je u suštini nemoguće, mada..." General u kovčegu, snizivši glas, očigledno uplašen do šapata, odao je nervozno trčanje njegovih ledenih očiju, dodao je. - Naš agent je izvestio da se Zemlja vremenom može šaliti.
  Vojvotkinja je odgovorila mirno, čak i prezirno:
  - Ovo je, naravno, dosadno, ali niko ne može spriječiti žive jedinke da se bore, a nas životinje napunjene lijesom da pobjeđujemo!
  Aligator je prkosno zijevnuo i bacio u usta nešto što je ličilo na dobro obučen sendvič. Gladeći neposlušnu kosu tigrice-ađutanta, energično žvaćući kulinarski proizvod uz glasno hrskanje, ali u isto vrijeme potpuno razumljivim i snažnim glasom, sažeo je:
  -Nedovršeni neprijatelj je kao neliječena bolest - očekujte komplikacije!
  Pored iscrpljenih duša Angeline i Aleksa, kao iz ledene rupe, izronila je blistava tvar Aleninog duha. Lice oslobođene duše sijalo je kao sunce. Presrevši nerazumljive poglede kolega studenata, devojka-kapetan je sa radosnim entuzijazmom objasnila:
  -Osvojili smo! Prijetnja čovječanstvu je eliminirana, kako ovaj tako i budući izazovi.
  Angelina je zbunjeno promrmljala:
  - Kako?
  Alenka je počela da objašnjava:
  - Veliki naučnik Pavel Karpov otkrio je da vrijeme ima strukturu sličnu dubokoj, bezgraničnoj rijeci sa mnogo miliona nezavisnih potoka. I da je moguće, postavljanjem svojevrsnog lukobrana, uticati na tok jednog ili drugog potoka. Nažalost, umro je, u potpunosti otkrivši mehanizme utjecaja, a drugog sličnog genija nije bilo. Ali on je otkrio jedan način da se stvori takav lukobran. Ako energiju usnulog kvazara oslobodite u određenom opsegu, i to samo tokom tačno ponoćne proslave Nove godine na planeti Zemlji, tada će oslobođena energija izazvati svojevrsni nalet u prošlosti planete i doći će do udvostručenja vremenskog toka. u Sunčevom sistemu...
  Alex je bio zbunjen, i trepćući svojim eteričnim kapcima, šapnuo:
  - A kakve veze ima?
  Ratnica Alena je objasnila:
  - Svi ljudi u Sunčevom sistemu dobiće dodatnu godinu života, što znači da će Pavel Karpov imati vremena da dovrši svoja jedinstvena otkrića... Tačnije, već je to učinio, pred nama nema neprijateljske armade!
  Angelina je drhtavo uzviknula:
  - Jesi li ih stvarno sve uništio?
  Kapetan brigantine se ljubazno nasmiješio i namignuo u odgovor:
  - Mislim da ne! Lukobran jednostavno postavljen u rijeku vremena vrtio je hronotok u krug za njih. To znači da će kovčezi živjeti vječno, u jednoj vremenskoj petlji, živeći istu godinu beskonačan broj puta!
  - I mi? - upitao je Alex.
  - Vratićete se u svoje vreme i nadam se da sledeći put nećete šetati ulicom sa banditima...
  Mladić i devojka su se probudili stojeći ispred zvona Kremlja, na Crvenom trgu. Džinovski sat počeo je da otkucava ponoć postojano i veličanstveno.
  Nova godina je stigla.
  . POGLAVLJE br. 15.
  Nakon pauze, neprijateljstva su nastavljena. Kinezi su pokušali ponovo, skupljajući snage da napadnu daleke posede Rusije.
  Ovog puta šestorica su zgrabili nešto modernije oružje.
  U ovom slučaju, svih šestorica su se popela na IS-7 sa magičnim nezamjenjivim čaurama i patronama.
  I bez daljeg odlaganja počeli su da pucaju na kinesku vojsku i da je smrskaju svojim tragovima.
  I Oleg Rybačenko je također pucao iz topa i urlao:
  - Naša pobeda je neizbežna, sada više neće biti isto!
  Međutim, tokom pucanja, pa čak i kada pucate jedan po jedan, možete razmišljati o strancima.
  Zapravo, zašto je Vladimir Vladimirovič Putin tako srećan političar i predsednik? Konkretno, od samog početka njegovog imenovanja za Jeljcinovog zvaničnog nasljednika, sve je bilo uspješno.
  Činilo se da su komunisti i Jabloko trebali djelovati kao jedna jedinica - Jeljcinov nasljednik je neprijatelj broj jedan.
  Ali predstava nije održana. A Sobčak, koji je krao, nije zapamćen. Odobrenje se odvijalo rutinski. Iako su komunisti trebali shvatiti: ovo je njihov budući grobar!
  I Javlinski, koji je pokušao da se pokaže kao najopozicioniji političar koji nikada nije glasao za budžet, zašto se nije bunio.
  Ispalo je tako čudno.
  I onda mi se nekako posrećilo. Nasilni i gladni Dagestan nije podržao vehabijski nastup, iako su Basajev i Hatab vjerovatno računali na to. Opozicija u Dumi nije bila u sukobu sa vlastima. Ili koristite čečenski faktor.
  Ukratko, od samog početka sve je išlo u Putinovu korist. A opozicija u Dumi nije pokušala da iskoristi eksplozije u Moskvi i Volgodonsku protiv vlasti.
  Iako bi komunisti trebali razumjeti, oni su potisnuti u drugi plan.
  Javlinski je to shvatio veoma kasno.
  Oleg je pucao na Kineze i granatama rastrgao žute ratnike.
  I uzdahnuo...
  UREDU. Postaje pomalo dosadno razmišljati o politici. Na primjer, Gerda. Na jednoj od slika prikazana je u zatočeništvu od razbojnika sa vezanim rukama iza sebe, bosa. I noge su čak crvene, vidi se da je u negrijanom zoološkom vrtu sa jelenom, razbojniku hladno, a Gerdine noge su veoma hladne.
  Jadna djevojka, cipele koje je isprosila od kraljice su joj oduzete. A sada pati u zatočeništvu.
  Dječak je ponovo pucao na vojsku nebeskog carstva, pritiskajući dugme džojstika golim prstima.
  Nakon toga su ga poslali u drugom pravcu.
  Žirinovski nije direktno podržao Jeljcina, a ne postoji ni jedan video snimak na kojem je davao takve izjave! S druge strane, novi izbori, pa čak i po stranačkim listama, išli su mu na ruku. Izvršivši, u suštini, vojni udar, Jeljcin je uzurpirao vlast, postavši apsolutni diktator, formalno ničim nije ograničen! Čak je i djelovanje ustavnog suda obustavljeno, a predsjednik je formalno dobio neograničena ovlaštenja! U tim uslovima, usvajanje novog ustava je ubrzo ograničilo moć diktatora, a ne učvrstilo je! Treba reći i da je, prema istraživanjima javnog mnjenja, do 80 posto ruskog stanovništva bilo spremno da glasa za predsjednički nacrt ustava. Stoga se Žirinovskom ne može strogo suditi zbog podrške ustavu. Prvo, inače, jednostavno mu ne bi bilo dozvoljeno da učestvuje na izborima, a drugo, Vladimir je očekivao da će dobiti podršku nekih od brojnih Jeljcinovih pristalica. Što se tiče naziva partije, tada se u narodu stvorila iluzija - rastjeran je komunističko-fašistički (medijski termin) parlament, reforme niko nije zaustavljao i uskoro ćemo živjeti kao u Americi! I pod ovim uslovima, naziv Liberalno-demokratski je bio izborno povoljan! Izborni blok: Izbor Rusije, predvođen Gajdarom, postao je stranka na vlasti! Niko nije vjerovao u šanse LDPR-a, mnogi su mislili da Žirinovski neće ispuniti ni barijeru od pet posto!
  Da, činilo se da Žirinovski ima veoma slabe šanse. A Izbor Rusije ima sve adute u svojim rukama. Osim možda najvažnijeg, u privredi nije bilo pravih dostignuća. Ali oni imaju ogroman propagandni aparat i administrativne resurse u svojim rukama. Iskustvo Kazahstana i drugih zemalja pokazuje da je to često sasvim dovoljno za pobjedu na izborima, čak i za postizanje senzacionalnih rezultata!
  Ali Vladimir Volfovich je pokazao svoje izvanredne političke sposobnosti: posebno je uspio da uvjeri Jeljcinovo okruženje u svoju lojalnost i nije bio spriječen da se registruje, kao što je to bio slučaj, na primjer, sa Baburinovim blokom i nekim drugim! Uspio je doći do novca uvjeravajući sponzore u svoj potencijal za plaćeno vrijeme (a i sam je nešto zaradio poslovanjem!). I što je najvažnije, tokom izbora pokazao je veličanstven dar govora, vodeći očaravajuću predizbornu kampanju! Na web stranici LDPR-a možete pronaći stare snimke predizborne kampanje 1993: ovo su zaista snažni govori, u poređenju s kojima je Hitler samo patetična sjena govornika. Demokrate su se međusobno posvađale i prekasno uočile rastuću popularnost Liberalno demokratske partije! Mora se reći da sociolozi nisu pokazali pravu sliku, već onu koju su nadležni hteli da vide! Gajdar je pozvao Žirinovskog Hitlerom i zahtevao da Jeljcin odjavi LDPR. Ali analitičari oko predsjednika kažu da Jeljcinov rejting opada i podrška ustavu opada. Pod ovim uslovima, diskvalifikacija bi mogla stvoriti probleme vlastima. Osim toga, 1993. godine još nisu bile razrađene tehnologije za masovnu izbornu prevaru, osim primitivnog ubacivanja glasačkih listića u glasačke kutije, pa je izražavanje volje naroda bilo relativno pošteno! Žirinovski je zauzvrat obećao da će osloboditi Ruckoja i druge opozicionare!
  Oleg Rybačenko je tu skrenuo pažnju i ponovo ispalio iz nepromjenjivog projektila.
  Dok je djevojčica Margarita uperila pištolj bosim nogama, dječak je razmišljao i čudio se.
  Izborni rezultat je bio senzacionalan, a za lidera LDPR-a glasali su i neprijatelji režima i brojne pristalice Jeljcina! Stranka je osvojila skoro 24 posto od svojih 13 članova, završivši na prvom mjestu. Međutim, zbog mješovitog izbornog sistema, Žirinovski je završio sa samo 60 mandata, odnosno 15 posto veličine Državne dume, donjeg doma parlamenta! Osim toga, ovlasti Državne dume bile su ozbiljno ograničene novim ustavom, tako da u stvarnosti Žirinovski nije dobio značajnu vlast. Najvjerovatnije bi se njegova frakcija u Državnoj Dumi mogla smatrati samo odskočnom daskom za daljnji napad na vlast! Pa, samog Žirinovskog sve više upoređuju sa Hitlerom! Inače, Hitler je 1930. godine dobio 18 posto glasova, zauzevši drugo mjesto na izborima, ali je u isto vrijeme dobio mnogo stvarniju polugu na vlasti. Prvo, Rajhstag je imao samo jedan dom, drugo, izbori su se održavali samo po proporcionalnom sistemu, i treće, moć parlamenta je bila neuporedivo jača nego u Rusiji! Žirinovski se našao u mnogo goroj situaciji: pojava pobjede izazvala je prenapuhana očekivanja birača, ali stvarna moć i sposobnost da se bilo šta promijeni bila je velika stvar!
  Tu, naravno, počinju čuda: Žirinovski, koji je ranije djelovao kao proračunat političar, odjednom je postao impulzivan i krajnje nelogičan. Posebno su ga optuživali za hitlerizam, pa je pojačao svoju antizapadnu retoriku, izazivajući strah da će, ako dođe na vlast, pokrenuti treći svjetski rat! A neke izjave su bile potpuno sulude, uključujući upotrebu atomske bombe protiv Kazahstana i drugih zemalja. Konkretno, Žirinovski je čak izjavio da će baciti atomsku bombu na Tbilisi! Istovremeno, bilo je i postignuća: uspjeli smo da izvršimo amnestiju, ispunimo izborna obećanja... Ali generalno, Vladimir Volfovich nije postigao poene, stalno upadajući u skandale... Da! Naravno, bio je isprovociran, mnoge skandalozne situacije stvarali su CIA i protivnici LDPR-a, prvenstveno iz redova zapadnjačkih demokrata unutar Rusije, ali ipak, razborit i pragmatičan političar tome nije trebao podleći, ili barem smanjiti mogućnost provokacija na minimum! Na primjer, Zjuganov je, uprkos činjenici da već sedamnaest godina nosi lovorike glavnog političkog protivnika Kremlja, nekako uspio izbjeći skandale, nikada nije bio naglašeno postavljen i nema reputaciju korumpiranog političara! Istina, komunisti su imali i jedan trenutak sa postavkom Hodorkovskog, navodno glavnog finansijera Komunističke partije Ruske Federacije, ali u ovom slučaju Zjuganov nije ostavio nijednu izjavu kojom se diskredituje. Vrlo oprezan političar Genady Andreevich, ponekad čak i previše oprezan! Konkretno, u maju 1999. godine, kada je Jeljcin predložio kandidaturu Stepašina, komunisti su je trebali blokirati i ili iznuditi ustupke ili izazvati raspuštanje Državne Dume i vanredne parlamentarne izbore. Ali Zjuganov je odlučio da ne rizikuje, iako da je Državna duma tada bila raspuštena, komunisti bi zadržali, pa čak i proširili kontrolu nad njom. Da, Putina su komunisti u avgustu 1999. odobrili bez borbe, iako je činjenica da ga je Jeljcin proglasio svojim nasljednikom upravo zahtijevala da opozicija djeluje kao jedinstveni front protiv ove kandidature. Ali Zjuganov je odlučio da je bolje izaći na izbore, iskoristivši privilegije koje nosi status poslanika, a činjenica da bi Putin mogao da se pretvori u nacionalnog heroja za samo tri mjeseca bila je izvan mašte čak i najhrabriji Analitičari Kremlja.
  Oleg Rybačenko je ponovo pucao na Kineze svojom bosom dječačkom nogom i nastavio razmišljati.
  Dječak genije iskreno je vjerovao da Žirinovski nije na visini;
  Ukratko, decembar 1993. postao je vrhunac političke karijere lidera LDPR-a, zatim je počeo pad, iako u početku nije bio klizište s raznim fluktuacijama. Jeljcin je takođe brzo gubio popularnost: nije bilo moguće prevazići ekonomsku krizu, naprotiv, postajala je sve gora i gora. Ovdje je Žirinovski napravio još jednu pogrešnu procjenu i potpisao sporazum o miru i harmoniji. Uostalom, on je već bio optužen da podržava ustav koji je legalizirao ogromnu predsjedničku vlast (a s druge strane, šta bi se dogodilo da ustav nije usvojen? Građanski rat je bio vrlo vjerovatan!), a onda je došlo do sporazuma! da potpiše mirovni ugovor. Istina, u jesen ga je Žirinovski napustio. Ali generalno, trebalo bi mnogo vremena da se konkretno opiše koje greške je napravio lider LDPR-a i zašto nije postao predsednik. Njegova glavna greška bio je strateški netačan PR! Nakon izbora 1993. bilo je potrebno stvoriti sliku glavnog neprijatelja sadašnje vlasti i Jeljcina lično! Odnosno, postati Anti-Jeljcin, sa najpopulističkijom retorikom, kritikujući pre svega unutrašnje neprijatelje, korupciju, krađu i tako dalje! A glavni slogan je - Jeljcinova banda pravdi! I pritom, ne prezirući ljevičarske parole, socijalnu demagogiju i obećanja pravde! Konkretno, u Bjelorusiji je Lukašenko osvojio više od 80 posto u drugom krugu predsjedničkih izbora, što je jednostavno super postignuće za opozicionog političara! Ali ne možete reći da je Lukašenko jači od Žirinovskog u govorništvu, nego, naprotiv, Vladimir Volfovich je mnogo obrazovaniji i intelektualno razvijeniji! Ali Žirinovskog je iznevjerio njegov karakter, koji je bio previše agresivan i ljut, a s druge strane uvjerenje da će se Jeljcinovo okruženje, a i sam Jeljcin, osloniti na njega birajući ga za nasljednika. Ko zna istoriju: verovatno će pamtiti odnos Hitlera i Hindebrunera, isprva oprezan, a potom i partnerski! Ali to je stvar, Hindebrug je bio heroj Prvog svetskog rata, patriota svoje zemlje, a već oronuli starac. A Jeljcin, razarač SSSR-a i vatreni neprijatelj imperijalne ideologije, bio je strateški protivnik Žirinovskog. A Jeljcinova pratnja se plašila da će tada još mladi i agresivni Žirinovski početi da uspostavlja red i da će se onda vrteti glave! Dakle, Jeljcinovo okruženje nije imalo želju da gura Volfoviča da postane predsednik ili premijer, a njegova prava šansa za vlast bila je samo preko Jeljcinovog leša. Odnosno, Žirinovski je morao barem spolja oponašati najviši mogući nivo opozicije režimu! Da narod pomisli da nema većeg neprijatelja moći od Žirinovskog, i da nastane asocijacija: Žirinovski ili Jeljcin, Žirinovski protiv Jeljcina! Međutim, Vladimir Volfovich ili nije imao jakog analitičara i PR osobu u svom krugu ili nije želio nikoga da sluša. Ili se možda čak i bojao Jeljcina, iako se mora reći da Jeljcin i dalje nije baš tiranin ako je prihvatio amnestiju i oslobađanje svojih neprijatelja: Ruckoja i Makašova. I Jeljcin je pristao da raspusti parlament jer mu se činilo da mu je narod dao zeleno svetlo da to učini na referendumu 25. aprila 1993. godine. Osim toga, pucanje u parlament je toliko uplašilo i samog Jeljcina da je izgubio odlučnost. Dakle, Žirinovski bi mogao postati njegov glavni protivnik, pogotovo jer je Zjuganov ubo Jeljcina koliko god da je bio, ali je dobio kaznu!
  Dječak je ponovo bosom nogom pustio težak projektil za djevojčicama i nastavio razmišljati.
  Još jedna greška Žirinovskog je stav koji je zauzeo u vezi sa ratom u Čečeniji. Izgleda kao nacionalista, trebao je podržati uspostavljanje ustavnog poretka, ali u kom obliku! Rat je od samog početka tekao neuspešno, ruske trupe su pretrpele ogromne gubitke, prvenstveno zbog zločinačke nesposobnosti Jeljcinove komande. Štaviše, generali sa iskustvom rata u Afganistanu, na primjer ministar odbrane Gračev, komandovali su gore od učenika prvog razreda. Čak su i novinari učili generale kako da se bore! Kakav paradoks!
  Pod ovim uslovima, trebalo je zauzeti stav: Jeljcin i njegova banda su krivi za ogromne gubitke ruske vojske! Trebalo je pojačati kritiku vladajućeg režima, ali u isto vrijeme ne dirajući u vojsku. Mada ni Gračeva nije trebalo braniti! Zjuganov je bio taj koji je zauzeo optimalnu pobedničku poziciju! Kritikovati Jeljcina, bez svađe sa vojskom, bez podrške separatistima. Generalno, Zjuganov je izabrao ispravnu liniju ponašanja: maksimalna distanca od Jeljcinove politike, konfrontacija. Međutim, komunisti u Dumi prvog saziva nisu uvijek bili dosljedni u svojoj opoziciji. Konkretno, nije podržan prijedlog Žirinovskog za izglasavanje nepovjerenja vladi Černomirdina. Uglavnom, komunisti su prvi put glasali za nepovjerenje tek u oktobru 1994., nakon "crnog utorka", kada ih je pasivno odobravanje Černomirdinove ekonomske politike moglo skupo koštati. U Državnoj Dumi drugog saziva, gde su komunisti na čelu sa Zjuganovim već bili u većini, izglasavanje nepoverenja nikada (!) nije stavljeno na glasanje! I parlament je odobrio svih pet kandidata za premijersko mjesto, ali to je druga priča! Zjuganova ličnost zaslužuje poseban članak, kao i zašto je ipak izgubio od Jeljcina 1996. godine.
  Sam Žirinovski je, čini se, želio kompromis sa Jeljcinovim okruženjem, nadajući se da će uvjeriti oligarhe u svoju lojalnost kako bi ga postavili kao jedinog sposobnog da spriječi komuniste da zauzmu tron. Ali problem je u tome što Jeljcinovo okruženje u to vreme nije želelo promene i nije verovalo Volfoviču, koji je, inače, uspeo da pogorša svoj stav na Zapadu. Mnogi oligarsi bliski predsjedniku imali su poslove na Zapadu i uspjeli tamo nakupiti ogromne dugove. A cijene nafte bile su oko 10 dolara po barelu, tako da je gas bio jeftin, a elita se prilično navukla na kredite iz zemalja NATO-a. A na Zapadu su jasno stavili do znanja da im je Žirinovski neprihvatljiv.
  U tim uslovima, oslanjanje na savezništvo sa Jeljcinovom elitom samo je pokvarilo imidž lidera LDPR-a i ometalo blok sa komunistima i nacionalistima. Također se mora reći da su veliki gubici ruske vojske, nespremnost da se porazi, općenito, mali i ne posebno dobro naoružani neprijatelj, smanjili popularnost militantnih slogana i želju za postizanjem sreće kroz rat. Narod je vidio da ruska vojska nije spremna da opere noge u Indijskom okeanu i svojim rezervama nafte osvoji Bliski istok. Da, teoretski, zauzimanje Bliskog istoka moglo bi donijeti ogromne količine novca kroz petrodolare i neizbježan skok cijena energenata, ali čak i ako ne mogu pobijediti Čečeniju... Pacifistički osjećaji su počeli rasti, a Žirik je pretrpio ozbiljne izborne gubitke!
  Čudo od dječaka, pucaj pravo ponovo. Granata iz topa kalibra 130 mm raspršila je Kineze.
  Margarita je s odobravanjem rekla:
  - Tako si pametan!
  I sama je počela pucati golim nožnim prstima.
  I Oleg Rybačenko je nastavio svoje rezonovanje.
  Međutim, mora se reći da je Zjuganov bio izuzetno oprezan. Na primjer, kada je Boris Fedorov predložio glasanje za ocjenu nepovjerenja vladi, Komunistička partija Ruske Federacije to nije podržala. Generalno, Zjuganov i njegov krug su se vrlo pažljivo odnosili prema Černomirdinu, iako je ovaj nastavio da vodi politiku u interesu oligarha i pokazao lojalnost Jeljcinu. Ali ono što je zanimljivo jeste da je Zjuganov uspeo da postane opozicionar broj jedan i anti-Jeljcin. Štaviše, u tome mu je pomogla i propredsjednička propaganda, vjerovatno namjerno, jer je komunista Zjuganov bolji od nekomunističkog kandidata u drugom krugu.
  U zimu i proleće 1995. godine, LDPR je proživljavala ozbiljnu krizu, uključujući i bistrog, harizmatičnog Maričeva.
  Ali rat u Čečeniji se postepeno dobijao, militanti su takođe pretrpeli ogromne gubitke i bili su obeskrvljeni i demoralisani, ruska vojska je napredovala. U junu je Šamil Basajev zauzeo porodilište u Budenovsku. U principu, takav korak militanata nije dao ništa vojno, a u propagandnom smislu je čak bio koristan za ratnu stranku... Ali Jeljcin se slomio, očigledno događaji od 3-4. oktobra i kletve miliona Rusa oborio ga je i naredio Černomirdinu da zaustavi rat i započne pregovore...
  Ruska vojska je jednostrano zaustavila neprijateljstva. I Državna duma je konačno prikupila dovoljno glasova da izglasa nepovjerenje vladi, zahtijevajući ostavku jednog broja sigurnosnih zvaničnika. Jeljcin je priznao, zadržavši samo Gračova, ali je predao Jegorova, Erin, Stepašina. Ovdje je Žirinovski u početku zauzeo ispravan stav: osudio je primirje i glasao za nepovjerenje. A kada je Černomirdin blefirao preteći da će pitanje poverenja u kabinet staviti na glasanje u Državnoj dumi (ovde postoji jedna nijansa, ako za poverenje vladi glasa manje od 226 glasova od 450, onda je predsednik dužan da sedmicu dana ili rastjerati vladu ili raspustiti Državnu dumu), Žirinovski je pokazao čvrstinu i spremnost da izađe na prijevremene parlamentarne izbore. Prednosti prijevremenih izbora su imidž mučenika, nedostatak uspjeha - okrivljavanje Jeljcina i vlade, nedavanje vremena za promociju Kremljskog projekta Kongresa ruskih zajednica i stranke na vlasti: Naš dom je Rusija. I naravno druge organizacije - manje!
  Černomirdin je, shvativši da blef neće uspjeti i da će novi parlament postati još opozicioniji, povukao glasanje. Državna duma je još jednom izglasala nepovjerenje, Žirinovski je djelovao vrlo agresivno, ali nije bilo dovoljno glasova. Ovdje se mora reći da je Yabloko poludio; Osim toga, njegov stvarni rejting nije bio visok, postojala je opasnost da jednostavno bude oduvan.
  Popularnost Žirinovskog je odmah porasla, ali je Volfovich ponovo napravio pogrešnu procjenu opozvavši potpise svoje stranke u postupku opoziva. To nije bilo bitno, opozicija nije imala dovoljno glasova da napravi komisiju za podizanje optužnice, čak 300, ali ovo je pokvarilo rejting! Žirinovski je ponovo dao razloga da sebe optužuje za pomirljivu politiku, otuđujući dio rastućeg protestnog biračkog tijela.
  Međutim, primirje u Čečeniji, koje su militanti drsko prekršili, razni teroristički napadi, posebno protiv Romanova, i žrtve granatiranja doveli su do porasta militantnog raspoloženja u društvu i Žirinovski je počeo dobivati bodove. Pored toga, u septembru 1995. godine, NATO je počeo bombardovati bosanske Srbe, ojačavajući antizapadno raspoloženje, što je takođe podiglo rejting LDPR-a.
  Istina, Žirinovski je podlegao provokaciji, pretukao je ženu u parlamentu ili je čak nekoliko puta lagano udario u opštoj tučnjavi. Onda je Jeljcinova štampa sve to promovisala, prikazujući Žirinovskog kao razbojnika! Međutim, takav odlomak bi se nekima mogao svidjeti: posebno onim muškarcima koji su patili od žena, ili onima koji su od svih kandidata tražili najžešćeg diktatora, nadajući se da će on uspostaviti red! U svakom slučaju, "Staljinisti" su bili za "Žirik".
  Oleg Rybačenko je nastavio da puca. Dječak je to učinio porazivši kinesku vojsku pod mandžurskom dinastijom i nastavio da razmišlja.
  U oktobru 1995. LDPR je prikupio 100 potpisa za izglasavanje nepovjerenja vladi na glasanje u Državnoj Dumi, ali je prošle godine Žirinovski odustao od ove namjere.
  Mora se reći da je to bila njegova greška, a ne opravdana. Prvo, Žirinovski je glasanjem o nepovjerenju uoči izbora privukao simpatije protestnog biračkog tijela koje je u to vrijeme činilo većinu. Drugo, glasanje je bilo usmjereno protiv glavnog konkurenta Žirinovskog, Černomirdina, i uopće nije ometalo pokušaje iza kulisa da se uvjeri Jeljcin i njegovo okruženje da "Žirik" postave svojim nasljednikom.
  Osim toga, Žirinovski je trebao razumjeti; da što bolji rezultat pokaže na izborima za Dumu, veća je vjerovatnoća da će se "porodica" kladiti na njega!
  U tom trenutku, najbolja izborna taktika bila je igrati ulogu opozicije broj jedan, koja bi po stepenu konfrontacije nadmašila komuniste.
  Žirinovski je, općenito, razumio ovo, ali je pokušao da sjedi na dvije stolice i bio je nedosljedan. Novi izbori su bili mnogo teži od starih! Prvo, za razliku od 1993. godine, oni nisu imali priliku da pokažu svoj govornički talenat u potpunosti, premalo je vremena bilo za stranke, čiji je broj porastao sa 13 na 44 (!). Drugo, faktor neispunjenih nada i očekivanja igrao je protiv Žirinovskog. Uostalom, činilo se da je bio prvi, ali nije poboljšao živote ljudima... Iako je inteligentnoj osobi bilo jasno da "Žirik" nema stvarnu moć, a ti isti komunisti kontrolišu mnogo više glasova od LDPR-a. : 102 naspram 60, ali... Bilo je mnogo pametnih ljudi tada, pogotovo devedesetih.
  Treći razlog je bio što je mnogo prljavštine prosuto na lidera LDPR-a, imidž čudovišta i huligana, strah da će započeti treći svjetski rat.
  Četvrti razlog, takođe jedan od glavnih, je pojava velikog broja konkurenata. Najpoznatiji: Kongres ruskih zajednica, na čelu sa Skokovim (bivši sekretar Savjeta bezbjednosti pod Jeljcinom) i Aleksandrom Lebedom, takođe Jeljcinovom osobom, čiju su ulogu u Pridnjestrovlju uveliko naduvali mediji. Ovaj blok aktivno promovira PR, ali izgleda da su pretjerali. Ljudi nisu tako loši kao što vlast misli, a većina njih je shvatila da KRO uopšte nije opozicija, već projekat Kremlja usmjeren prvenstveno protiv LDPR-a i Komunističke partije Ruske Federacije. Ali ipak, ovoj organizaciji je zauzelo više od četiri posto!
  A bilo je i drugih konkurenata izvan krova, države Rucki, odakle je Maričev pobegao, Bloka za SSSR - Tjulkin-Ampilov, Nacionalne republikanske partije Lisenka, i veliki izbor svih vrsta. Mora se reći da su i komunisti raspršili svoje biračko tijelo: Blok SSSR-a dobio je više od četiri i po posto glasova, ali nije ušao u parlament, a za Komunističku partiju Ruske Federacije glasovi su izgubljeni, Agrarna partija također nisu ispunili barijeru od pet posto, kao druge ljevičarske organizacije. Konkretno, nejasno je na šta je bivši premijer Rižkov računao za izbore sa blokom: Sindikat rada ili blok Govoruhin! Međutim, izbori 1995. pokazali su najslabiji rezultat stranke na vlasti u čitavoj istoriji Rusije i najveći procenat protestnog glasanja.
  Dečak je ponovo opalio, pritiskajući dugme džojstika golim prstima i nastavio misli;
  Tokom predizborne kampanje, Žirinovski je generalno kritikovao vlasti, ali nije to činio dovoljno agresivno. Osim toga, njegova frakcija je podržala budžet za narednu godinu, dajući još jedan razlog za optužbe o prokremljskoj orijentaciji. S obzirom na protestno raspoloženje gotovo cjelokupnog biračkog tijela koje je dominiralo ovim izborima, nije bilo potrebe za kompromisom sa ovom vlašću! Osim toga, Državna duma je neočekivano lako odobrila Dubinina za čelnika Centralne banke, iako je ovaj bio osoba iz Jeljcinovog kruga, pristalica tržišnih reformi u radikalnoj Gajdarovoj verziji. Inače, i Zjuganov je podržao ovu kandidaturu, iako je Dubinjin bio uključen u Crni utorak, pokazujući da ni on nije bio principijelan opozicionar!
  Tokom izbora Žirinovski nije želio da stvara nikakve predizborne blokove, iako je nekoliko manjih nacionalističkih partija izrazilo sličnu želju. Osim toga, Vengerovski je savjetovao promjenu naziva stranke u politički primjerenije i skladnije - na primjer, Velika Rusija! Žirinovski je pokazao tvrdoglavost po ovom pitanju, iako je riječ liberalni demokrata do tada već postala prljava riječ!
  Osim toga, poznati pjevači ili umjetnici nisu bili uvršteni na partijsku listu LDPR-a, iako je željnih bilo dosta. Konkretno, Alla Pugacheva, koja je voljela privući pažnju štampe, mogla bi pristati na drugo mjesto na listi stranke LDPR. To je ni na koji način nije omelo, ali bi moglo stvoriti dodatni informativni razlog za pominjanje sebe. Plus mogućnost predlaganja određenih projekata i zakona za raspravu u Državnoj Dumi. Čak je i kompozitor Antonov uvršten samo na regionalnu listu, a onda su se potpuno posvađali. Općenito, Žirinovski ima vrlo lošu karakternu crtu: nespremnost da toleriše jake ličnosti u svom okruženju, one koji brane svoje gledište. Na primjer, iz tog razloga je slavni hipnotizer Anatolij Kašpirovski napustio zabavu; koji je optužio Vladimira Volfoviča za autoritarne metode upravljanja i želju da se okruži ulizicima. Mora se reći, uzgred, da je čak i Hitler pravio kompromise sa ljudima koji su mu bili potrebni i tolerisao ih u svom krugu sve dok nisu postali beskorisni ili opasni za njega. Sjetimo se Rehma, Strassera, Goebbelsa, koji su se odlikovali ljevičarstvom i suprotstavljanjem vlasti. Ali upravo zahvaljujući takvim pojedincima Hitler je uspio oduzeti maksimalan broj glasova od komunista i socijaldemokrata. Mora se reći i da je Žirinovski prečesto govorio: bez razmišljanja je ili hvalio ili grdio Staljina. Generalno, sam vođa LDPR-a je donekle imitirao Staljina, stvarajući svoj kult, demonstrirajući privrženost autoritarnim metodama vlasti, ali istovremeno optužujući komuniste za nasilje, iako je i sam zagovarao nasilje, nasilje i još više nasilja!
  Uz rastuću popularnost lijevih ideja, Žirinovski je trebao zauzeti uravnoteženiji pristup komunističkim idejama i zapamtiti da je značajan dio biračkog tijela nostalgičan za sovjetskim vremenima. Osim toga, vanjski atributi ljevičarstva ne bi škodili: na primjer, plava boja zastave LDPR-a je krajnje nesretna! Prvo, izaziva asocijaciju na gejeve, koji su takođe "gej", a drugo, plava boja smiruje, što se ne slaže dobro sa zapaljivim govorima Žirinovskog! Optimalna boja za njegovu zabavu bila bi ljubičasto-crvena. Okrepljujuće, pozivaju na podvige, ali ipak ne kao komunisti! Osim toga, ljubičasta je simbol kraljevske obitelji i mogla bi privući glasove pristalica suvereniteta, monarhističkog i nekomunističkog uvjerenja!
  Dječak genije ponovo je pritisnuo dugmad džojstika i zacvilio:
  - Moja pobeda će biti veličanstvena!
  I nastavio je sa svojim pametnim rezonovanjem.
  Video snimci u kojima je Žirinovski igrao bufona, posebno, nisu baš dobro pevali, takođe nisu bili najbolja ideja! U ovom slučaju ovo nije bio najbolji potez, jer je narod tada 1995. bio gladan i želio ozbiljne promjene i ozbiljnog vođu, a nije imao vremena za šalu! Mora se reći da su prokremljanski mediji već pokušavali da od Žirinovskog naprave šaljivdžiju i klovna, i nije imalo smisla pojačavati taj utisak i davati nove adute svojim neprijateljima!
  Na izborima 1995. godine Centralna izborna komisija je prvo odbila registraciju "Deržavi" - Ruckoj, a potom i "Jabloku". Nakon čega su obje stranke obnovljene, preko Vrhovnog suda. Postoji nekoliko verzija o ovoj epizodi: posebno da su Kremlj i njegovi PR ljudi hteli da pomognu Javlinskom na izborima za Dumu, kao demokrata i zapadnjak, a Ruckoj kao da je morao da privuče glasove komunista sebi. .
  Na prvi pogled, verzija je logična da su "Jabloko" i "Deržava" zaista želeli da budu uklonjeni, onda ih Vrhovni sud, formiran po nalogu porodice Jeljcin, ne bi vratio! Uostalom, mogu se prisjetiti nedavnih primjera kada "Jabloko", "Druga Rusija" i "Otadžbina" nisu smjeli da učestvuju na izborima, bez ikakvog zakonskog osnova. Na primjer, uklanjanje bloka Rodina sa izbora u Moskvi 2006. godine bilo je apsolutno nezakonito sa pravne tačke gledišta! Dakle, u tom snimku, koji je postao razlog za diskvalifikaciju: nije bilo direktnih poziva na nasilje, pogrom, rasno čišćenje pa čak ni na deportaciju "bijelaca". Jednostavno se govorilo o čišćenju Moskve od smeća... Da, bilo je nagoveštaja o potrebi zavođenja reda među emigrantima. Ali... Prvo, ovo nije u suprotnosti sa zakonom, a drugo, u svakom vrlo bezazlenom videu možete pronaći nagoveštaj bilo čega. Možete, na primjer, čak i crtani film "Pa, čekaj malo!" zabranjeno kao propaganda pedofilije. I da je zec kao dete, putuje sa dječijom kartom, a vuk s njim flertuje, mazi ga... U ovom slučaju sudija nije imao zakonsko pravo da skine blok "Materina" iz registracije! Suđenje Hodorkovskom je posebna tema o tome nećemo govoriti u ovom članku. Ali izgleda da svi shvataju da bez sankcija Kremlja do ovoga ne bi došlo...
  Dakle, da, čini se, ali nije baš tako! Konkretno, Ruckoj se tada smatrao vatrenim neprijateljem Jeljcina - samo da su stvari došle do direktnog oružanog sukoba! Ocjena "Power" je bila prilično visoka i njene šanse da prođe barijeru od pet posto su velike! Pa, zašto Kremlj želi povećati šanse svog neprijatelja? Da, Jabloko, iako je demokratska stranka, prilično je opoziciona: nikada nije podržavala budžete, ni u ovoj ni u narednoj Dumi, Javlinski je rekao da će se boriti za predsjednika Rusije. Dakle, nema posebnog razloga za jačanje Yabloka: posebno u kontekstu budućih predsjedničkih izbora, to je krajnje neisplativo! Javlinski je oduzeo glasove Jeljcinu u prvom krugu, a mladi i atletski lider Yabloka izgledao je mnogo privlačnije od diskreditovanog, oronulog Jeljcina.
  Dakle, prva verzija nije sasvim uvjerljiva, a ruski sudovi još nisu bili toliko zavisni od predsjednika Rusije. Konkretno, armijski general Varenikov, član Državnog komiteta za vanredne situacije, je oslobođen optužbi, mogu se navesti i drugi primjeri gdje sud nije uvijek stao na stranu vlasti.
  Najvjerovatnije je negativna reakcija Zapada na diskvalifikaciju Yavlinskog odigrala ulogu, a Jeljcinovom režimu su bili potrebni krediti uoči izbora kako bi stvorio privid prosperiteta u zemlji. Pa, Rutsky je otpušten iz istog razloga, pa je vraćen u kompaniju. Međutim, to nije pomoglo "Deržavi" da stigne do barijere od pet odsto. Rutskoijev rezultat od 2,7 posto može se smatrati široko rasprostranjenim, posebno s obzirom na to koliko je bio poznat. Međutim, Kremlj KRO projekat je također izgubio. Žirinovski nije dovoljno efikasno koristio platformu Dume, ali mora se reći da mu je išla u korist što je sva prokremljanska propaganda radila protiv njega. Činilo se da je stvorila sliku da je Žirinovski najveći neprijatelj moći, i da je Vladimir Volfovich bio dosljedniji u svojoj opoziciji, njegovi rezultati bi bili mnogo veći.
  Oleg Rybachenko ponovo je vrlo spretno pokrio kineski puk visokoeksplozivnom granatom. Nakon toga su mu misli postale još bolje.
  Međutim, kratki govori lidera LDPR-a na televiziji s prijetnjama vlastima i prilično militantnim pozivima općenito su bili tačni, ali je možda Jeljcina i Jeljcina osobno trebalo aktivnije grditi.
  Ukratko, na izborima u decembru 1995. godine Komunistička partija Ruske Federacije bila je na prvom mjestu sa skoro 23 posto, LDPR je bila druga sa 11,5 posto, NDR je bila treća sa 10,3 posto, a Yabloko je bila četvrta sa 6,7 posto.
  Preostalih četrdeset stranaka nije ispunilo barijeru od pet posto!
  Kako ocijeniti takav rezultat Žirinovskog? Procentualno gledano, pad je dvostruki u odnosu na prve izbore. Ali ako uzmemo u obzir povećanje izlaznosti za oko 12 posto, onda je Žirinovski dobio otprilike 62 posto rezultata iz 1993. godine. Da li je to puno ili malo?
  Uzimajući u obzir sve nepovoljne okolnosti, ovaj rezultat je prosječan između zadovoljavajućeg i jednostavno dobrog. Loši faktori:
  1. Nezadovoljstvo biračkog tijela aktivnostima LDPR-a u Državnoj Dumi. Ljudi su očekivali više od kandidata koji je zauzeo prvo mjesto, ali život nije bio bolji. Istina, većina ljudi je shvatila da Žirinovski nema stvarnu moć, ali je i dalje vladalo razočaranje.
  2. Strah da će militantni vođa LDPR-a započeti treći svjetski rat, sa katastrofalnim posljedicama. Osim toga, mnogi su bili uplašeni odsustvom Žirinovskog i strahom da će uspostaviti totalitarnu diktaturu i zaliti zemlju krvlju. Njegova histerija je uplašila mnoge ljude.
  3. Protivljenje lidera LDPR-a nije dovoljno. Pogotovo po prvi put, višemjesečni rat u Čečeniji i sama pro-kremljanska propaganda okrivili su Žirinovskog za ovo, uvelike naduvajući njegovu lojalnost vlastima. Međutim, i sam Vladimir Volfovich je želio prijateljstvo sa Kremljom, izgubivši imidž glavnog neprijatelja sadašnje vlasti.
  4. Nedovoljna efikasnost korišćenja poluga Dume za sprovođenje populističke finansijske politike. Konkretno, bilo je moguće staviti na glasanje jedan populistički zakon za drugim, radeći za javnost. To je upravo ono što je Jeljcin uradio, na Kongresu je predložio nešto što se ne može primeniti i zaradio poene za sebe. Da, i Jeljcin je svima podigao plate i penzije tokom izbora, a onda ih ili nije isplatio, ili ih je pojela inflacija. Lukašenko i drugi su učinili isto, ali Julija Timošenko nije napustila svoju oštru monetarističku politiku i izgubila je izbore, istovremeno izgubivši slobodu!
  5. Žirinovski je napravio još jednu grešku u vezi sa svojim izgledom. Previše se udebljao i zbog toga je počeo izgledati mnogo lošije. Osim toga, gladni ne vole trbušaste i debele ljude. Ovdje je, inače, Žirinovski pokazao još jednu svoju manu, nedostatak fanatizma u politici, nedostatak volje da održi tijelo u formi i da se ne prejeda. Inače, Žirinovski je čak i tokom izbora 1991. bio mršav, čak mršaviji od uobičajene, sa svojih četrdeset pet godina. To sugerira da po prirodi "Zhirik" nije sklon prekomjernoj težini, što znači da mu nije bilo tako teško održati se u formi, za razliku od, na primjer, Gaidara.
  Ovo je takođe značajan minus!
  7. U poređenju sa prvim izborima, količina vremena za emitovanje koje je Žirinovski mogao da koristi naglo je smanjena. Besplatno vrijeme emitiranja podijeljeno je na 44 stranke, a plaćeno vrijeme emitiranja nije moglo biti više od besplatnog, a moglo se kupiti samo noću. Dakle, Žirinovski nije mogao u potpunosti iskoristiti svoj izvanredni govornički dar, kao 1993. godine. Iako, na primjer, ima više novca nego tada!
  6. Možda, možda čak i najznačajnija stvar: politička konkurencija je naglo porasla i na izbornom polju LDPR-a pojavila se čitava gomila imitatorskih partija i blokova. Od toga pre svega KRO, Deržava, NRP, i gomila drugih partija. A vlast su kritikovali svi osim stranke na vlasti. Boris Fedorov i njegov blok "Naprijed Rusija" aktivno su promovirani i prikazivani na televiziji, kritizirajući Černomirdina i vladu. Istina, sam Boris Fedorov je igrao samo opoziciju, nadajući se da će pridobiti protestno biračko tijelo. Ali većina ljudi mu nije vjerovala! Tada se Boris Fedorov čak pridružio NDR-u. Nacionalna republikanska partija Lisenka takođe je bila veoma aktivna, čiji je lider kopirao emocionalno ludilo Žirinovskog i nije bio nimalo uvređen medijskom pažnjom. Osim toga, djelovao je i Vedenkin blok, također bivši pomoćnik lidera LDPR-a i ekstremni nacionalista, kao i Baburin blok. Baburin je također vrlo aktivna osoba, svojevremeno je skoro postao govornik umjesto Khasbulatova. Ukratko, biračko tijelo Žirinovskog bilo je prilično razvodnjeno sličnim dvojnicima i imitatorima. Osim toga, postojali su novi trendovi na lijevoj strani, uključujući i one staljinističkog uvjerenja.
  U takvim uslovima, 11,5 odsto od 44 je zapravo pristojan rezultat, iako ispod onoga što bi bilo moguće uz razumniju izbornu politiku. Na primer, Zjuganov je uspeo da podigne svoju cifru sa 13,5 odsto na 22,9, iako se povećao i broj konkurenata. Jedan blok "Za SSSR!" oduzeo više od 4,5 posto birača! Yabloko je pretrpio gubitke, ali manje od jedan posto, a uzimajući u obzir stranke koje su nestale iza barijere, povećao je svoju frakciju. Zajedno imaju 46 poslanika kao jednomandatnih poslanika. Ali "Ruski izbor" je nestao nakon raskola, kao i Šahrajev PRESS.
  . POGLAVLJE br. 16
  Kinesku vojsku je tenk IS-7 potpuno uništio. I opet je došlo do pauze u borbi sa Nebeskim Carstvom. I Oleg Rybačenko je, bez razmišljanja, skicirao prelijepu i zanimljivu priču;
  Bili su to teški dani kasne jeseni. Nebesa su plakala, obilno zalivajući zemlju olovnim kapima. Svijet je bio siv, zlatno lišće je opadalo, grane drveća, njihovi goli okviri, njihali su se na vjetru. Srebrni snijeg se otopio, a da nije imao vremena da nacrta svoje zamršene šare na prozorima ili pokrije smeđe-sivu zemlju blistavim tepihom.
  Devetogodišnji dječak Slava Ivanov bio je tužan, činilo se da je cijeli svemir obavijen bodljikavom žicom. Pognute glave vratio se iz omražene škole, gdje su ga tukli i drugovi iz razreda. Modrice vam se mutno pojavljuju na licu, pocijepana vam je aktovka, ne želite kući, gdje vas čekaju nametljiva pitanja roditelja. A još je gore što ćete sutra ponovo morati da idete u školu, bezglavo uranjajući u Danteov pakao za mlade. U tom trenutku, kada je momak, koji je izgledao kao ovca tjerana na klanje, ulazio na ulaz, prema njemu je iskočio čovječuljak kao džak u kutiji. Podsjećao je na dječaka, ali u isto vrijeme nije bio Pinokijev oštar nos, tri vesela oka - crveno, žuto, zeleno - stalno su namigivala.
  -Zdravo! Rekao je mali čovjek s očima semafora. I pružio je ruke koje su se činile drvenim na dodir.
  Slava ih je neodlučno prodrmao, već je bio u tim godinama kada su djeca shvatila da se čuda ne dešavaju, a izgledao je prilično šokiran takvim maskenbalom.
  "Vjerovatno ima kibernetičke oči", i pokrio se posebnim borbenim odijelom od kartona.
  -Pa zašto tako sumorno! Dozvolite mi da se predstavim, ja sam Kror sa planete Chrom. Vidite konkretno, depresivni, zbog zagušljive atmosfere planete. Kako se zoveš?
  -Slava ili Vjačeslav. Dječak je nesigurno promrmljao.
  -Pa evo Slave. Mi - ja i Vint - proletjeli smo pored vaše planete, aboridžini je zovu Zemlja, a mi je zovemo Erbana. Naš hipertelepatski motor se zaustavio, izgubivši gotovo svu energiju. Ovo rizikuje činjenicu da bismo mogli zauvijek ostati zaglavljeni na vašoj planeti. Pomozi nam. -Ali ja sam samo dete i ne razumem svemirske motore.
  Dječak je nesigurno slegnuo svojim mršavim ramenima.
  - I ne morate to da shvatite. Stiže Vint, on će ti sve objasniti.
  Pred njima se pojavio subjekt koji je jako ličio na Samodelkina iz časopisa "Smešne slike". Imao je isti vijak umjesto nosa, usta u obliku krsta i samo tri oka u obliku semafora u obliku letećeg tanjira, dajući mu neobičan kosmički izgled. Prsti su imali oblik savijenih ključeva sa više zglobova. Iako su se osjećali kao čelik, Vint se vrlo nježno rukovao.
  -Naš ljudski prijatelj je krhkog tela.
  U Vintovom glasu bilo je žaljenja.
  -I jako mi se sviđa, i odaje tugu, tako je temperamentan.
  Kror ga je prijateljski potapšao po ramenu. Vint je nastavio malo promijenjenim tonom.
  -Dušo, želiš da letiš na neko mesto sa nama, da vidiš druge svetove.
  Slava je zadrhtao. Činilo mu se da spava i sanja. Da vidite stvarnost, najbolji način je da se uštinete. Što je i uradio. Nije mnogo boljelo, ali Vint i Kror su i dalje stajali u blizini, mali, otprilike njegove visine, sa širokim, pomalo drskim osmjesima.
  -Ne, mi nismo od voska i otopićemo se na suncu.
  Vint se nasmijao.
  - Hajdemo sada.
  Trio je izašao iz ulaza, u dvorištu je bila bljuzga, cipele su im škripale u lokvama.
  -Umoran sam od tvog primitivnog načina prevoza. rekao je Kror i izvadio iz džepa napravu sličnu Rubikovoj kocki.
  Oštar zvižduk prekinuo je tišinu. Petoro Slavinih drugova iz razreda im je došlo pravo u susret. Pobijedili su ga ti isti hrabri gubitnici. A sad im se na licima pojavio sadistički osmijeh.
  -Ta Snjeguljica (Slava je imala plavu kosu) a vi ste dva šajkača. Najpogodnija kompanija.
  Prišli su blizu, najveći od njih, debeo čovjek po imenu "Baran", pokušao je kliknuti da udari Krora. Oštro ga je zgrabio za prste i stisnuo.
  -Hej, ti si "Pinokio." Ovan se bukvalno gušio od ljutnje. - Pa pusti, inače ćeš dobiti udarac.
  Ovnova drugarica je pokušala da ga udari u lice, ali se Kror pomerio i oštro ga udario nogom u stomak. Dječak huligan je pao, hvatajući zrak širom otvorenih usta.
  -Račun je otvoren. "Pinokio" se nacerio.
  Zatim je napravio pokret prstima: Ram se trznuo i izgubio svijest od bola.
  - Od njegovog blejanja, neka kaže hvala što ga nismo raspršili u fotone širom galaksije.
  Ostala tri dječaka su se ukočila, zureći u nepokretnu tačku, a zatim pojurila u različitim smjerovima.
  -Tako su se raspršili kao kugle. Nisam li ti rekao, Slavo, da su ljudska djeca kukavica?
  Dječak je oklevao.
  -Ne znam.
  - Znaj. U međuvremenu ćemo malo prošetati.
  Vijak je okrenuo polugu i činilo se da su pali pod zemlju. Posvuda je bila gotovo kosmička tama.
  Slava se trznuo i udario u štit, kao da ga je udarila struja, tako jak udar. Cela soba se tresla i bila je ispunjena crvenilom, komična lica novih prijatelja plesala su u grimiznim tonovima.
  -Poludeo si. rekao je Kror sa zadovoljstvom. Ali ne morate ovo da radite, samo ste se morali smrznuti. Šta ćemo sada?
  -Ništa. Vint je progunđao. Hajde da se napunimo, pa cemo videti.
  Vint je stavio šlem na Slavinu glavu.
  - Hajde, naša kvazar baterija, razmisli.
  -O čemu da mislim.
  -O bilo čemu lošem i uvredljivom. Zapamtite šta vas je najviše uznemirilo.
  I šta će vam ovo pomoći? Slavine oči su se raširile od iznenađenja.
  Kror je spustio nogu, njegov "semafor" je upaljen od uzbuđenja.
  -Naravno, naš hipertelepatski generator se hrani negativnim emocijama. On ih pretvara u silu sposobnu da pomakne zvijezde iz njihovih orbita. Uostalom, upravo ste zbog toga ispali privlačni - imate puno negativnih emocija.
  Iz svega toga Slava je shvatio da se u njemu krije neviđena energija, a iz nekog razloga ono najgore u njemu je bilo sposobno za takve stvari da su male dječačke svađe blijedile kao svijeća na sunčevim zracima.
  -I ispada da sam jak.
  Dječak je stisnuo šake.
  "Imate moćno biopolje", odgovorio je Vint. Naš mali svemirski brod će ubrzati do superkosmičkih brzina.
  Kabina zvjezdanog broda je odmah postala lagana. Slava je vidio uređaje uredne kao u sali automata. Uhvativši njegov pogled, Kror je uključio holografski uređaj. Zvezdano nebo bljesnulo je poput reflektora.
  -Ovo je tvoja galaksija, vidiš, dušo, uvijena je u spiralu.
  Dječak je iznenađeno zavirio u dotad nepoznati prostor, neistražen od ljudi. Bilo mu je radosno i pomalo zastrašujuće zaviriti u ovo čudo ekstragalaktičke tehnologije.
  -Ova crvena tačka je mjesto gdje se trenutno nalazi brod.
  -Razumem, ali u ovom trenutku na Zemlji.
  upitala je Slava.
  -Ne, mi smo na mesecu. A ako želite, možete se diviti lunarnom pejzažu.
  Vint je uključio sajber skener, zidovi broda postali su prozirni i čudan lunarni pejzaž obasjavao je cijelu površinu kabine.
  -Koji mali čovjek želiš da trči kroz svemirske kratere?
  - predloži Vint živahnim tonom.
  Slava je oklevao.
  -Ali tamo nema vazduha.
  -Ali tamo ima peska. Bježite, ne bojte se, sve dok nosite sajber kacigu, usisivač nije strašan.
  Dječak je odmah povjerovao svom čudnom prijatelju. Čim je skočio na površinu mjeseca, neshvatljiva lakoća je obavila njegovo tijelo. Činilo se da ne skače u bezzračnom prostoru, već da lebdi na vodi. Jedan oštar skok uvis i glatko se spuštate na tlo. Slava je osjetio da je negdje doživio sličan osjećaj. Ali gdje - na vrtuljku, ljuljašci? Ne, to je više kao skakanje u snu. Isti osjećaj da polako padate, vi ste kao list koji lebdi u zraku. I koliko visoko može skočiti? To samo zamajava um.
  -Supermen! Dječak vrisne i odgurne se svom snagom.
  -Kada sletite na asteroid, budite oprezni i mogli biste odletjeti.
  - Onda hajde da se igramo nadoknade. predložila je Slava.
  - Kakva je ovo ideja? Vint je namignuo svojim semaforskim očima.
  -Onda hajde, ko dirne koga uhvate.
  Utakmica je počela i, iako su Vint i Kror bili mnogo brži od dječaka, on je vrlo vješto popuštao, zbog čega je igra ispala zabavno. A kada je Kror predložio Slavi da prebaci nešto na šlemu, osjetio je kako mu se u slabine tijela moćna sila slijeva.
  -Wow! Po prvi put osjećam potpunu transformaciju u sebi.
  Dječak je odmah skočio tridesetak metara uvis, a zatim prilično oštro odskočio na površinu ostavljajući duboke tragove.
  -Hej, pokušaj da me stigneš.
  Međutim, Vint, ne postiđen oštrim skokom, sustigao je dječaka, lagano ga udarivši prstima u prsa.
  -Ti si još dete u poređenju sa nama. Koliko god se trudili, mi ćemo vas sustići.
  Nakon toga Slava više nije želio da se igra, sklopio je ruke i naslonio glavu.
  - Ispada da ste mi popustili - dvodušni, lažljivi momci.
  - Zašto se lažemo, jer ovo je igra, a u igri se bore i svako ima pravo na svoju taktiku. A naša strategija je da pomognemo svim slabim stvorenjima koja žive u svemiru.
  -Mislim da nam je dosta Meseca. Vint je nastavio svoju misao. Možemo sve, dečko, da li želiš da vidiš druge svetove i univerzume?
  -Naravno da želim! "Slavikovo" lice se ponovo ozarilo od radosti. Čak su i modrice izgledale kao ukras za ružičasto lice.
  -Onda se popni na brod i idi.
  Slavik je sjeo na mjesto starijeg pilota, diveći se grandioznoj slici rajskog pejzaža. Na Zemlji nije moguće vidjeti toliko sjajnih zvijezda odjednom; gusta Zemljina atmosfera otežava promatranje kolosalne veličine zvjezdanog neba.
  A ovdje u vakuumu možete vidjeti sve do najmanjeg zvjezdanog kamenčića. Slava se divio nebu, osjećao se dobro i zadovoljno, jer je posmatrao nešto što je moglo vidjeti samo nekoliko desetina, a najviše stotine ljudi.
  -Sada će svemirski brod otići u hiperdrift i moći ćete da posmatrate nešto što niko do sada nije video.
  Slava je pružio prste na panel.
  Vint je zakolutao očima. Zatim je nežno, ali čvrsto pljesnuo ruke.
  -Ne približavajte se uređajima. Mogli biste okrenuti pogrešnu udicu i pola svemira bi palo u crnu rupu.
  Slavik je širom otvorio oči.
  -Zvižduk.
  -Ne, mi smo leteli iz drugog svemira neuporedivo razvijenijeg od ovog. A u nama je skrivena kolosalna rezerva energije, u poređenju sa kojom su milijarde zvijezda prašina. Pogledajte kako povećavamo brzinu.
  U početku su nebeska tijela postala gušća, činilo se da ih je više ispred, a spektar se pomjerio na plavu stranu. Iza, naprotiv, zvijezde su postale rjeđe i prigušene, poprimile su crvenu nijansu.
  -Nastavljamo da povećavamo brzinu. Kror je zapištao.
  Zvijezde su brzo bljesnule preko palube, njihov se spektar pomjerio, pretvarajući se u čvrsti ljubičasti sjaj. Slava se osvrnuo. Tamo je vladala apsolutna praznina. Zvijezde na stranama bile su rijetke i mutne. Gledajući iznenađeno u dječakova razjapljena usta, Vint nije ni objasnio.
  -Ovo su superluminalne brzine. Fotoni zvijezda koje su iza nas zaostaju za brodom, što znači da ih jednostavno ne vidimo. Štaviše, sustižemo fotone koji su odleteli napred, što znači da vidite sve zvezde u isto vreme, i zadnje i prednje, a neke od njih lete sa strane. Ovdje su skupljeni ispred vas na monitoru. Ako dodamo još malo brzine, oni će vam postati nevidljivi, prelazeći u ultraljubičasti dio spektra. Pogledaj.
  Šraf je okrenuo volan, a ljubičasti sjaj se odmah zamračio, a zatim potpuno nestao.
  - Pa, hajde da se sklonimo od šrafa. Sada ne možete ništa da vidite.
  Crni prostor odjednom je postao tmuran i tmuran. Kror je lukavo namignuo.
  -Sada ćemo dodati još brzine. Svemirski brod je bljesnuo iskrima, a ekran je ponovo planuo.
  -Uključili smo pretvarač gama zračenja u obično svjetlo. Sada ponovo vidite zvjezdano nebo.
  Zvijezde su zaista plutale preko palube u ludom modu. Već su prošli dio galaksije koji se nalazi u blizini Zemlje i premjestili se u njen centar. Ovdje su malo usporili. Da se divim čudnom cvatu. Boljele su me oči koliko su gusto svjetlucali bezbrojni zvjezdani skupovi. Više od jedne osobe na zemlji je ikada videlo tako neverovatan cvat. Rubini, dijamanti, safiri, topazi, smaragdi, ahati i drugo kamenje kao da je treperilo raspršeno u svemiru. Njihova zasljepljujuća svjetlost je popustila, sijajući kroz svu unutrašnjost. Slava je zatvorio oči. Vint se nasmijao, bio je uvrnut od napetosti
  -Taj čovek nikada nije video ovako nešto. Ovo je centar galaksije. Pazite da ne oslijepite.
  "Veseli ljudi" su se smejali tihim smehom.
  -Koliko smo brzo leteli?
  Najmanji je hiljadu parseka u sekundi. Jedan parsek je skoro tri svetlosne godine. Odnosno, u jednoj sekundi pređemo put kojim je prešla svjetlost skoro tri hiljade zemaljskih godina.
  Slava ne prestaje da se čudi - Vau, kakva brzina.
  Vint je lukavo namignuo.
  -Brzina još uvijek nije dovoljno velika da letimo iz svemira u svemir, ali možemo povećati brzinu višestruko. Da li želite da se trkate oko svetova?
  -Već sam rekao šta želim!
  -Onda se držite, novo ubrzanje će biti strmije od prethodnog.
  Zvijezde su se na trenutak zamračile, a onda odjurile u pomahnitaloj kavalkadi. Kretanje mini-zvjezdanog broda postajalo je sve brže i brže. Čitave galaksije su proletjele. Svjetlost se zamutila i svjetlucala, a ludo trčanje zvjezdanog broda je raslo i raslo.
  -Već se krećemo brzinom od milion parseka u sekundi. Ovo još uvijek nije veliki overclock. Trebat će jedan dan da odletite do ruba vašeg malog svemira. Ali mi, Vint, pritisnemo prst na njegove usne - možemo još više ubrzati ako uključimo hiperultraplazma akceleratore.
  Slava je bio malo pritisnut u stolicu, te je bio primoran da pokrije lice rukama kako ga ne bi zaslijepilo obilje zvjezdanih zraka. Čak su mi se i prsti vidjeli kroz njih.
  -Naša brzina je deset miliona parseka u sekundi. Nastavljamo da ubrzavamo.
  Vatreni sjaj je postao vruć, svetlost je progorela iznutra. Vidjevši to, Kror je uključio svjetlosni filter.
  - Rekao sam ti da su zemljani slabi. Potrebno je dati još više ubrzanja i ojačati polje sile, čineći ga neprobojnim za zrake.
  -Naša brzina je sto miliona parseka. Screw je zaškripao "Uskoro ćemo se približiti subtelepatskoj brzini."
  -Ali to je malo vjerovatno, brzina misli je beskonačna i hipertelepatski motor može beskonačno ubrzavati. Osim toga, ne znate koliko su hranljive negativne emocije. Već smo pokrili pola svemira, a još nismo potrošili ni stoti dio procenta.
  Kror je odgovorio.
  -Da, ovaj dečko je pravo blago. Inače, Slavka, naša brzina je dostigla milijardu parseka u sekundi.
  Odjednom se prekinula igra svjetlosti u palubi, postalo je mračno, i samo je svjetlost unutar minijaturnog svemirskog broda obasjala crni vakuum.
  -Gdje smo? upitala je Slava naivnim glasom.
  -I nigde u međuuniverzalnom prostoru. Sajberskeneri još nisu umrli, ali gotovo da i nema materije, postoji samo vakuum, hiperprostor i mnoga polja.
  -Mi smo u praznini. Dječak se uplašio.
  -Moglo bi se reći. Ali ne bojte se, uskoro ćemo se naći u drugom svemiru, mnogo većem od vašeg svijeta. Tu ćemo imati prostora za kreativne aktivnosti.
  - Univerzuma ima mnogo i oni se nalaze ne samo u trodimenzionalnom, već iu multidimenzionalnom prostoru. Postoje milioni dimenzija, one se stalno menjaju, transformišu. Kako vas ne bismo šokirali raznolikošću oblika, otići ćemo u običan trodimenzionalni svemir. Glavna stvar koja ga razlikuje od vaše sfere je to što su vještičarenje i magija visoko razvijeni u njemu. Sve su to mahinacije telepatije, mogućnost da se verbalnim uticajem utiče na materijalno okruženje. Naći ćete se u fantastičnom super kraljevstvu, svijetu fantazija i snova.
  -Šta ću ja tamo? Uostalom, vještičarenje je za mene tajna zapečaćena sa sedam pečata.
  -Ovo je još uvek tajna, ali kada dođete u drugi svet brzo ćete naučiti magiju. Sam Harry Potter vam neće držati ni svijeću. Međutim, ako niste zadovoljni ovim univerzumom, onda ćemo pronaći drugi za vas. Možda volite hiperplazmičke tehnologije - mi ćemo vas naučiti, ali za sada nas troje treba da izvršimo poseban zadatak i za to nam je potreban dečak poput vas.
  -Zašto?
  -Zato što si čovek.
  -Naša brzina je dostigla deset milijardi parseka u sekundi. A to znači da će uskoro zvijezde početi treperiti iznad nas. Vint je pustio komad dima iza usta.
  Zaista, kao u bajci, pred njima je zasvijetlio divan raspon svjetlosti. Brzina zvjezdanog broda je opala i oni su pali u svijet bajke. Zvijezde ovog svemira bile su posebne, ne okrugle, već kvadratne, trouglaste, u obliku čunjeva i prizme. Svaka zvijezda je bila posebna i jedinstvena, razlikovala se ili po obliku ili po neuhvatljivoj nijansi svjetlosti.
  Slava se ukočio otvorenih usta;
  Zvijezde su polako plutale preko palube, činile su se kao vatrena ostrva na crnom baršunastom moru.
  Konačno im se pred očima pojavila prilično mala planeta, prečnika desetak sunaca u obliku cilindra. U središtu ovog cilindra nalazio se gigantski gotički zamak. Njegovi zidovi od hiljadu kilometara bili su lako vidljivi iz orbite.
  -Ovde u ovom dvorcu žive kralj i kraljica, koji zaista žele da imaju prestolonaslednike. Ali strašna čarolija visi nad njima. Samo nevino dijete iz drugog univerzuma može razbiti ovu čaroliju. Rekao je Kror.
  A sada moramo, kako ljudi kažu, sletjeti na površinu planete.
  Slijetanje je bilo uspješno, nakon što su se okrenuli, proletjeli su pored ogromnih statua moćnih orlova.
  - Svi, Slava, napolje. Vint mu je pružio ruku i pomogao mu da iskoči iz malog broda.
  - Pokloni se planeti.
  Slava se lagano nakloni. Snaga je bila otprilike ista kao na zemlji, iako je gigantska palata bila šokantna. Tada se pred njima otvorila kilometarska kristalna kapija. Trojica prijatelja uđoše u hodnik bogat zlatom i skupocenim kipovima. Bilo je i delfina sa četiri repa, i ekstragalaktičkih vojnika sa megaplazma oružjem. Prekrasni buketi svježeg cvijeća izrezbareni od rubina, nastavili su da se njišu i protežu glave. Neobične ribe plivale su po dvorani, svjetlucajući od svjetlucavih krljušti.
  -Čudno je kako mogu da lebde u vazduhu? Dječak je upitao.
  -Antigravitacija! Kror je odgovorio. - Ovako nešto još nećete videti.
  Bilo je puno drugih stvari, raznih stvari koje bi plijenile poglede i zadivile maštu devetogodišnjeg dječaka, ali bi opisivanje takvog sjaja potrajalo jako dugo.
  Bilo je predugo hodati duž hodnika od sto kilometara, pa je Vint pritisnuo dugme i teleportovali su se pravo u prestonu sobu. Glavna lokacija kraljeva zvijezda bila je nevjerovatna. U sredini dvorane nalazio se tron, impresivan poput planine, u obliku spiralnog akvadukta, na kojem su plutali mali, ali blistavo opremljeni brodovi. S vremena na vrijeme izbijale su poput vatrometa, svijetle slapove iskri koje su preplavile okolni prostor u sumraku koji je vladao svuda okolo. Tada je počela da svira grandiozna muzika, a sjaj vulkana se rasplamsao. Vatreno crvena lava prorezala je atmosferu, a kraljevski par je izašao iz blistavog oblaka. Delovali su mlado i istovremeno bogato odeveni sa ukusom. Na kraljevim grudima bio je lanac sa smaragdima zajedno sa slikom plave pudlice. A lanac koji je krasio kraljičin vrat, naprotiv, bio je napravljen od safira. Nagnuo je lice prema dječaku, pas je tiho viknuo i zatresao rep. Kralj se nasmiješio, a zubi su mu blistali poput sijalica.
  -Pozdrav mom gostu po imenu Slava. Kao što moj talisman kaže, ti si veoma dobar dečko i sposoban da ispuniš svoju sudbinu.
  Kraljevska ličnost je pomalo neprikladno rasporedila fraze, ali značenje je bilo jasno i bez prijevoda. Iako je čudno kako je stanovnik drugog svemira mogao znati ruski.
  -Ovo je telepatija. šapnuo je Kror.
  - Imamo veliku tugu, dušo. Jedinu kćer drži u zarobljeništvu međugalaktički tiranin Eletromendos. I treba nam vitez koji može da je oslobodi. Veliko proročanstvo kaže da će se pojaviti iz malog svemira sa okruglim zvijezdama. Moja dva stara prijatelja Vint i Kror doveli su vas u palatu, sada morate proći ozbiljan test i pobijediti hipertiranina.
  Slava se nasmiješio, učinilo mu se da mu iza leđa rastu krila i sasvim je sposoban da se nosi sa čudovištem koje teroriše cijeli bezgranični svemir.
  -Spreman sam da se borim protiv neprijatelja i oslobodim tvoju ćerku.
  -Onda će vas Vint i Kron odvesti na put, ali prvo morate proći mali test. Neka vrsta teksta o profesionalnoj podobnosti.
  -Sa radošću.
  Vint i Kror zgrabili su dječaka za ruke, i oni su se vratili na mini-zvjezdani brod.
  -Tex postoji tekst, a sada ćemo letjeti na planetu koja se nalazi skoro pored velike zvijezde.
  Minijaturni brod se okrenuo i oni su se našli ispred plave planete sa zapjenjenim oblacima.
  Šraf je izvadio uređaj.
  -Zbogom Snežana.
  Pucanje prstiju i Slava je završila gdje god ste pomislili. Ispred njega je stajala siva, dosadna školska zgrada. Iza njega je teška aktovka, što znači da mora ići na dosadan i ljutit čas. I zaista ne želim ovo. Noge su mi postale slabe i zadrhtale. Da li je zaista moguće da je ono što mu se dogodilo bio samo san ili halucinacija? Dječak je protrljao oči i nespretno pokušao da se uštipne. Povrijeđen. Dakle, ovo je realnost, on je zaista primoran da ide u školu. A nebo je plakalo, bilo je vlažno i hladno, duvao je prohladni vjetar. U daljini se oglasilo zvono. Noge su nehotice počele trčati. Moramo stići na vrijeme za početak nastave.
  Dječak je, pomalo bez daha, utrčao u učionicu. Sumorni učitelj Rudolf Frankenštajn dočekao ga je životinjskom rikom.
  Idiote opet kasniš. Šteta što ovi dani nisu stari i ne možete biti izbičevani. Ostanite poslije škole i počistite učionicu.
  Otrovni kikot sa stražnjih stolova. Ovan šapuće, pokazuje šaku i srednji prst.
  -Prebićemo te na pauzi. Pretvorimo ga u Snjeguljicu.
  I grub smeh. Učitelj se pravi da ne čuje.
  Čas se čini dugim i dosadnim, a povrh svega, "Baran" i njegovo društvo počinju da pljuju sažvakani papir iz tuba.
  Strah se nehotice uvlači u dušu, boli u stomaku i hladi tijelo. S drhtanjem čekaš promjenu kada te podla petorica prione. Konačno zazvoni zvono i njegove noge nehotice trče - dječak žuri da pobjegne od svojih zlokobnih vršnjaka. On bježi, pokušavajući da se sakrije u najmračniji kutak škole, gdje ga ovi vampiri ne mogu pronaći. Slava se popeo ispod krošnje i našao se na ulici. Duboko je udahnuo, jer su se sjene pojavile iz različitih pravaca, a djeca-čudovišta su bila tu.
  -Pa, budala je pobegla. Bili ste "Snežana" i ovaj čaj će biti "mokar".
  Ovan se sadistički nacerio.
  -Stajte na mostove, a mi ćemo stati na vas, inače ćete završiti mrtvi.
  -Ne, momci, nema potrebe. Slava je mrmljao mrmljao.
  -Treba nam koza. I bez obzira što usporite, shvatite.
  Ovan je bio gotovo za glavu viši od Slave i jedan i po puta teži, zadavši snažan udarac u lice. Dijete se trznulo i oko mu je gotovo odmah nateklo. Onda je došlo bockanje u nos i nos je počeo da teče. Ovnov partner je jurnuo u bitku, udarivši ga u rebra, ali ga je krupni vođa malo zadržao.
  -Čekaj, pusti ga da klekne. Pa, "Snežana" će stajati na mahovini.
  Slavi je curila krv iz nosa, oči su joj suzile, ali u njenoj duši, pored straha, počeo je da se budi drugačiji osećaj ponosa i samopoštovanja.
  -Ne, neću kleknuti.
  "Baran" se pravio iznenađen.
  -Ovako mi prigovara ovaj kreten. Onda uzmi malo za užinu.
  I udario se svom snagom u uvo. Slavina glava je zadrhtala, uvo mu je postalo ljubičasto.
  -Ne, i dalje neću. U glasu je bilo upornosti, straha koji je savladao.
  -Onda si mrtav. Ubit ćemo te.
  Vođa je ponovo zamahnuo i svom snagom ga udario u jagodičnu kost. Slava je lagano odstupio i udarac je bio mutan.
  -Drži Snežanu. "Baran" je napravio prijeteći gest.
  Nasilnik je napao Slavu, raširio ruke i pritisnuo ga uza zid. Tada je mladi poglavica izvadio šibice i zapalio cigaretu.
  -Sada ću ti uraditi kauterizaciju. Kleknut ćete na koljena ili ćete doživjeti ludi ritam.
  Slava se osjećao nepodnošljivo uplašen, htio je odustati i kleknuti kada se sjetio Krorovog veselog lica i Vintovog podrugljivog pogleda. Posebno je nepodnošljivo bilo sjećanje na jedinstveno strogo i ljubazno lice kralja iz drugog ogromnog svemira. Kleknuti znači izdati ih. I kakav je on onda heroj, spreman da izazove tiranina Eletromendosa, ako ga najobičniji huligani natjeraju na smrt?
  Kada mu je cigareta dotakla čelo, Slava je vrisnuo i oštro izvukao desnu ruku.
  Čvrsto stisnuta šaka pala je na Ovnu vilicu s očajničkim bijesom.
  Začuđeno je izbuljio oči, zanijemio i bučno pao na leđa. Ovdje je Slava u sebi osjetio neobičan bijes i snagu. Udarao je i šutirao kao profesionalni kik bokser. Prošlo je pola minute, a čitavih petorica ležala su bez svijesti. Slava je stajao visoko podignute glave i podignutih ruku u zrak.
  -Pobjeda! Da li je moguće da sam uspeo da uradim ovo!
  Zvono je zazvonilo za čas, samo što ovoga puta nije izazvalo uobičajenu drhtavicu, već je ličilo na tren slavuja. Dječak je uletio u učionicu kao na krilima. Ovdje nije uspio bez razloga. Slava nije stao ni da progovori kada se našao u svemiru. Nije se bojao - sad ga se ni sam đavo ne boji i širom je otvorio oči. Zvijezde su djelovale slatko i poznato, nije bilo nimalo strašno, naprotiv, u bestežinskom stanju osjećala se neka čudna lakoća. Dijete je lagano okrenulo glavu. Vint i Kror su lebdjeli pored njega.
  -Ta Snežana se uplašila. Izvinite, ali nismo mogli drugačije: morali ste da savladate strah u duši.
  - Dakle, to nije bio pravi test.
  -I ne! Sve je bilo stvarno, imamo moć da vas prenesemo na Zemlju i čak malo pomjerimo vremensku liniju. Kako? Ovo je tajna bića koja imaju milion dimenzija. Sada ste položili test i možemo preći na druge ozbiljnije stvari.
  -Koji?
  Šraf je zaškripao metalnim glasom.
  -Na primjer, osloboditi jedinog nasljednika kralja Ezarama. Pobijediti Eletromendosa neće biti lako kvintilioni svjetova stenju pod njegovom petom. Ali izvojevali ste svoju prvu pobedu nad sopstvenim strahom.
  -Strah je mala smrt - pobeđujući ga, približavamo se besmrtnosti.
  - završio je Kror svoju misao. Ispred su se pojavili poznati obrisi planete cilindra.
  . EPILOG
  Nakon niza zapanjujućih udaraca i poraza, Nebesko Carstvo je pristalo na mir i obećalo da više neće napadati posjede carske Rusije.
  Velika šestorka je zaključila da je prerano za osvajanje Kine i da bi mogli pristati na povoljne uslove. U stvari, sama Rusija je izgubila dio Mongolije, južne regije Usuri, Primorje, pa čak i Koreju. To su bili isplativi sporazumi - omogućili su carskoj Rusiji Alekseja Mihajloviča da se učvrsti u Sibiru i na obalama Tihog okeana. I osjećati se relativno sigurno.
  I time je slavni rat praktički okončan, a šestoricu heroja čekalo je drugo!
  
  
  IMMORTAL SPACE QUEEN
  Kraljica je zaista želela da izgleda mlađe. I tako je poslala čitavu ekspediciju u potragu za ogledalom besmrtnosti. Gledajući to, možete se pretvoriti u mladu djevojku.
  Na kraju, potraga je bila uspešna, ali... Duh iz ogledala rekao je starijoj kraljici:
  - Vratiću ti mladost, ali ćeš postati rob!
  Kraljica je odgovorila sa osmehom na zubima:
  - Ako je mladost vječna, onda pristajem na ropstvo!
  Duh je bacio čini. Kraljica se pretvorila u djevojku koja je, gotovo gola u samo natkoljenici, okopavala polje. I naporno je radila i radila.
  Jedino je mlado tijelo jedva bolelo i nije bilo previše umorno. Ali bilo je veoma ponižavajuće i dosadno. Desilo se na nekoj planeti sa dva sunca. A struktura je poput kasnog srednjeg vijeka.
  Štaviše, zamrznut u formacijama. Kraljica je radila danima i postala glupa. Postala je skoro kao životinja, samo što joj je u snovima došla sloboda. I stalno radi u okovima. Ovo je veoma teško za bivšu kraljicu. A dodir nadglednikovog biča po golom tijelu je kao vrelo gvožđe.
  Konačno je došlo do promjene u njenom životu. Samo na gore. Vlasnik je umro, a njegov nasljednik je potpuno uništen. A djevojka je prodata u kamenolom.
  Sada sam morao da nosim teške korpe, da radim gol u lancima, da budem bičevan i da spavam na kamenju.
  Kraljica je sada mnogo više patila. Duh joj je, naravno, pripremio zamku. Da, besmrtna je i nije ostarila, ali je u mukama, kao u paklu.
  Iako je snažno tijelo naviklo na stres. I kraljica je odlučila da pobegne.
  Počela je da koristi svoju dugu kosu da strijepa lanac kojim je noću bila okovana bosom nogom i snažnim vratom. Stvrdnuto gvožđe lagano turpijaš kosom, ali kraljica ima dovoljno vremena - besmrtna je. Druga stvar je što nakon napornog rada u kamenolomima treba spavati, a svaki dan malo sečeš.
  Ali i dalje piliš.
  Kraljica se pila i onda zaspala. Zatim sam na sljedećim ponovo pilao.
  Dok, konačno, nisam prekinuo veze... Međutim, nije uspjela pobjeći. Čuvari su podigli uzbunu.
  Kraljica je uhvaćena i bez milosti pretučena bičem. Zatim su vrelim peglama spalili pete. Zatim su spalili žig odbjeglog roba. I opet su poslani u rudnike.
  Robovi umiru dovoljno često, ali ona već godinama naporno radi. Pa neka rade u okovima.
  I svake noći su provjeravali njen lanac.
  Kraljica je spavala u okovima i stalno je bičevana bičem.
  Stavili su joj teške lance i tukli je bičem čim je radila malo sporije.
  Kraljica je već nanjušila smrad i nije bila bolesna. Infekcija je nije ponijela, a oskudna i jednolična ishrana nije izazvala bolove u stomaku. Vječna djevojka je patila, ali nije umrla. I godine su išle i dalje. Rudnici su se postepeno razrađivali i iscrpljivali.
  Sada je ponovo premeštaju na drugi posao. Očistili su je od prljavštine i stavili na prodaju.
  Ovdje se kraljici konačno posrećilo. Ispostavilo se da je kupac jedan od dobavljača gladijatora u areni.
  Kraljica je bila veoma suha i žilava, jer je provela više od sto godina naporno radeći u rudnicima. Veoma je snažna i otporna, drži težak kamen iznad glave.
  Naravno, njena snaga je privukla dobavljača. Pogledao je u njene zube: bez jedne rupe i tako velike i jake. Osjetio sam čelik, izlivene mišiće - kao kamen!
  I naravno kupio sam ga, tako sposoban primjerak!
  Nakon toga je za kraljicu počeo drugačiji život. Također oštre s treninzima, tučnjavi, maltretiranju, batinanju, ali mnogo zabavnije.
  Kraljica je bila u mladom tijelu više od dvije stotine godina, a odlikovala se velikom snagom i izdržljivošću, zahvaljujući prisilnom treningu u stalnom napornom radu.
  To joj je dalo određenu prednost u odnosu na druge djevojke. Štaviše, svi ožiljci i posjekotine na njenom mišićavom tijelu zacijelili su se vrlo brzo i bez traga.
  Kraljica je takođe bila brza, imala je dobre besmrtne reakcije i veoma marljivo je učila. Nije joj sve odmah pošlo za rukom, ali ima veoma otporno tijelo.
  Tako je u početku pobijedila svojom snagom, izdržljivošću i vitalnošću. A onda je njena vještina počela rasti.
  U početku nije imala najjače rivalke, ali postepeno s iskustvom nivo joj je rastao.
  I tako je kraljica počela pobjeđivati slavne žene. Pa čak i boriti se sa ljudima i životinjama!
  Po običaju carstva, nakon stotinu pobjeda u gladijatorskim mečevima, može se steći sloboda.
  Uporna kraljica, iako je zadobila rane i ogrebotine od očnjaka, na kraju je uspjela dobiti stotu bitku.
  Nakon čega je dobila slobodu iz Cezarovih ruku. I već je sama mogla zaraditi novac u bitkama, ili naučiti djevojčice mačevanju.
  I ubrzo se kraljica, lijepa i već bogata i još mlada tijelom, udala za plemenitog patricija.
  I star i ružan. Ali on nije besmrtan i ubrzo je umro.
  Kraljica, sada večno mlada udovica, imala je desetak zgodnih mladića za ljubavnike.
  I značajno bogatstvo.
  Dakle, izgleda da je našla sreću... Samo što plodovi napretka nisu bili dovoljni - pa, nekako se nauka u ovom carstvu ne razvija. I na planeti uopšte. A topovi i muskete su najprimitivniji. Sve se bukvalno smrznulo.
  A sada je carstvo propalo, novi napad varvara... Kraljica je ponovo bila u zatočeništvu i ropstvu. Ali budući da je bila mlada ljepotica, postala je konkubina lokalnog kana.
  I sve dok nije umro i predao je svom nasljedniku. I on je takođe umro nešto kasnije.
  A kraljica je stavljena na aukciju. Skinuli su ga gola i prodali plemenitom šeiku. I bila je s njim sve dok šeik nije umro. I opet je djevojka stavljena na aukciju. I ovaj put je završila u sultanskoj palati. Budući da je besmrtna, uspjela je namamiti monarha i postati prva žena.
  Ali loša sreća, besmrtna djevojka nije mogla roditi djecu. A kada je sultan umro, njegov naslednik je naredio da se kraljica ponovo okova i pošalje u rudnike.
  I opet je kraljica u paklu. U okovima, tokom teškog rada, nosila je kamenje u korpi, sjeckano kamenje pajserom. Takođe oskudna, jednolična hrana, bičevi, smrad, okovani. I svake noći je siluju stražari. Iako se to čak i dopalo kraljici, njeno mlado telo je lako dostiglo orgazam.
  I tako je večna devojka provodila godinu za godinom, deceniju za deceniju.
  Dok se, konačno, ovaj rudnik nije iscrpio, a prošlo je dvije stotine godina. Niko se nije setio ko je ta kraljica. I ponovo je stavljen na aukciju. Kao i obično, goli i mišićavi. Naravno, nakon pranja.
  I opet su je kupili za vojsku, jer je bila fizički jako jaka. Bila je i spretna i znala se boriti mačevima.
  I započela je kraljičina vojna karijera. Učestvovala je u mnogim bitkama, bila je uporna, jaka, izdržljiva i stalno je trčala bosa. I njena karijera je postepeno išla uzbrdo.
  Sada je već komandant ženskog puka i ima značajno bogatstvo. I opet pronalazi sebi profitabilnu utakmicu i dobija ogromno imanje u svom vlasništvu.
  Takav je cik-cak besmrtnog života: sad gore, sad dole!
  Kraljica je, naravno, postala udovica, a zatim se udala za mladog princa. Dječak je izgubio glavu zbog iskusne, ali spolja mlade žene. I tako su se vjenčali. A onda je mladić postao kralj. A njegova žena je stekla ogroman uticaj.
  Kraljevstvo je vodilo ratove i širilo se. Postajao je sve jači i jači. A jučerašnja mladost je prvo sazrela, a onda ostarila. Spolja, mlada kraljica je izvukla oporuku od umirućeg kralja da će postati carica. I on je to potpisao.
  Nakon njegove smrti, bivša kraljica je postala carica. I vodio ratove. Budući da je zauvijek mlada, na kraju je osvojila cijeli svijet!
  I činilo se da je našla apsolutnu sreću... Ali onda je prošlo tri stotine godina i vanzemaljci su sleteli. I zauzeli su planetu.
  I carica se opet našla u kamenolomima. I već sa kragnom, goli, bosi, ali bez lanaca. Radio sam određeno vrijeme, a onda sam gledao TV prije spavanja.
  Ovo je i život... Odležala je više od sto godina u zatvoru, potom je puštena na uslovnu slobodu, i živela na okupiranoj planeti u svemirskom carstvu.
  Uživala je u svim blagodatima visokorazvijene civilizacije i... Ovaj put se pridružila svemirskoj vojsci.
  Počeo je da pravi karijeru u Ratovima zvezda. Ona je besmrtna! Ne plaši se ničega!
  Tako je napredovala u karijeri sve dok nije postala maršal. Tada je zauzela čitavu planetu.
  Neki su bili guverneri. Nakon toga se ponovo vratila u vojsku. Borila se i komandovala. Postao je hiper-supermaršal.
  A onda su izveli vojni udar i zauzeli tron cara svemirskog carstva - koji je vodio galaksiju.
  Nakon toga je počela da osvaja druge svjetove. Komandovala je, napadala, pobeđivala, ponekad gubila, ali se osvetila...
  Sve je bilo u redu dok nije naišla na carstvo hibrida komaraca i kandže.
  Prebrzo su se namnožili i brojno preplavili humanoidnu civilizaciju.
  Tako su bitke išle, bitka za bitkom... Sve dok konačno nisu ljudi izgubili. A bivša kraljica nije ponovo postala robinja, u rudnicima.
  Opet radiš u lancima i spavaš okovan na stenama. I to pod potpunom kontrolom robota.
  Samo u snu se vječita djevojka vidjela slobodna i velika. A ostatak vremena je naporno radila, radila i bosa, ohrapavila stopala o oštro kamenje.
  Ali kraljica nije gubila nadu. Ona je besmrtna i sigurno će nešto promijeniti tokom vječnosti! Ropstvo neće trajati vječno!
  Bivša kraljica je čak i pevala, uprkos činjenici da joj je pošast pala na gola, mišićava leđa:
  Kćerka Zemlje će odgovoriti, ne,
  Nikada neću ostati rob...
  Vjerujem da će doći zora slobode -
  Vjetar će osvježiti svježu ranu,
  Sveti rat za otadžbinu,
  Jer Veliki Bog poziva...
  Ustani rano, hrabri viteže,
  Tama će nestati i majske ruže će procvjetati!
  
  
  
  
  NEMOJTE TRPITI ONIŠ
  U novembru 1941. Hitler je neočekivano ponudio mir Staljinu. Rješenje koje se čini malo vjerojatnim nikome upućenom u stvarnu situaciju.
  Nemci se, čini se, spremaju da zauzmu Moskvu. I zašto nuditi mir u ovoj situaciji?
  Ali Hitler je, kao što znate, imao veoma razvijenu intuiciju. I osećao je da Moskva neće biti zauzeta. A ako je tako, onda je vrijeme da, kada je Staljin zastrašen, ponudi mir. Naravno, nisu se svi vojnici složili sa ovim, ali Hitler je imao moć i autoritet.
  Štaviše, mirovni uslovi su obećavali da će biti korisni za Nemce. U stvari, Ukrajina prelazi na Njemačku i sa njom crnilište i poljoprivredu, kao i Bjelorusiju, baltičke države i Smolensku oblast.
  Staljin je, generalno, pristao da se odrekne svega što su Nemci već zauzeli.
  Sevastopolj je pao u ruke Nemaca. Kao odgovor, Švabe su napustile moskovsku oblast. Lenjingrad je ostao iza SSSR-a i za njega je provučen koridor. Nemci su pristali da napuste Lenjingradsku oblast u zamenu za Vorošilovogradsku i Donjecku oblast, koje Nemci još nisu u potpunosti okupirali.
  Generalno, nacisti su primili Donbas s njegovim ugljem, metalima i fabrikama, nalazištima boksita i poljoprivrednim zemljištem, cijeli Krim, pa čak i dio južnog Dona. Nemci su napustili Lenjingradsku oblast, Moskvu, Tulu, deo Rževske, Kalinjinske oblasti. U zamjenu za dio Donbasa, dio Dona sa bogatom crnicom i Sevastopolj. Finci su dobili Petrozavodsk i ono što su uspjeli zauzeti. Razišli smo se prijateljski.
  Osim toga, SSSR se obavezao da će isporučivati naftu po cijenama nižim od tržišnih i platiti veliku otkupninu za ratne zarobljenike.
  Staljin je, plašeći se da izgubi rat i Moskvu, pristao na takve uslove. Na samom vrhuncu uspjeha Wehrmachta.
  Pa, Hitler, koji je imao natprirodni instinkt, shvatio je da je to najbolja opcija.
  Rat sa SSSR-om je završen. Nacisti su prvo počeli da prebacuju trupe u Afriku. Štaviše, Britanci su započeli napad na Rommela. Pa, šta onda? I Fricovi su uzeli i iskrcali trupe na Maltu. Naravno, prvo bombardovanje Britanaca tamo.
  Sljedeći je, naravno, napad na Gibraltar. Hitler se lično sastao sa Frankom.
  Kao, vidjeli ste koliko je Njemačka jaka. Porazio SSSR. Zarobila je četiri miliona Rusa i mnogo hiljada tenkova. Za nas je Španija kao potez na mapi. Zauzet ćemo ako ne pustite trupe da prođu. A ako propustite, možete nešto nabaviti u Africi. Štaviše, Britanija je osuđena na propast i neće nikuda!
  Franko je, shvativši da bi Španija mogla biti okupirana i da nema šanse, pristao.
  Napad na Gibraltar bio je uspješan, i to prilično brzo. Citadela je pala. A onda su Nemci ušli u Ekvatorijalnu Afriku.
  Britanci su pretrpjeli ogromne gubitke. Zarobljeni su kao naivčine.
  Rommel je porazio Britaniju u Libiji i započeo ofanzivu u Egiptu. Zarobljena Aleksandrija.
  Zatim je izašao i prešao Suecki kanal. Nadovezujući se na svoj uspjeh, Nijemci su zauzeli Irak, Kuvajt i cijeli Bliski istok.
  Wehrmacht nije izgubio previše vojnika i oficira na istoku. A njegove trupe su bile brojnije i iskusnije i bolje obučene od britanskih, a posebno kolonijalnih snaga.
  Britanci su to mogli obuzdati i, nesumnjivo, izgubili. Bez SSSR-a, Fritz je uspio da se bori protiv Britanije.
  Generalno, Britanija je bila osuđena da izgubi svoje kolonije. Njena kopnena vojska bila je preslaba i sa malo borbene efikasnosti da zadrži kolonije protiv brojnijih i disciplinovanijih trupa Wehrmachta.
  Ali fokus na flotu nije uspio. Nakon pada Gibraltara i Malte postalo je nemoguće zadržati Afriku. Tako je Rommel blokirao Suecki kanal. Čak i po kopnu, Nemci su pobedili Britance jednim golom. Nakon rata sa SSSR-om, Wehrmacht je postao još jači i sigurniji u svoje sposobnosti, te stekao veliko borbeno iskustvo.
  Tako je Afrika postepeno osvajana. A preko Irana Nemci su ušli u Indiju. Ni tamo lokalni sipoji nisu htjeli umrijeti za Britaniju. Općenito, Nijemci su bili više sputani udaljenostima, nedostatkom puteva, rastegnutim komunikacijama i problemima snabdijevanja nego britanskim trupama.
  SAD skuplja prašinu da izbjegne rat. Čak su ukinuli sve sankcije Japanu.
  Ali samuraji su ipak napali luku u Peruu. Bilo je potrebno zaštititi se i zauzeti britanske posjede u Aziji. I Japanci su to uradili.
  Ukratko, u četrdeset drugoj godini i prvoj polovini četrdeset treće, Nemci i Japanci su zauzeli Afriku, Australiju i celu Aziju. A u septembru 1943. uslijedilo je iskrcavanje u Britaniju. Nakon, naravno, masovnih bombardovanja. Nemci su koristili Yu-288, Yu-188 i druge mašine.
  Pošto je izgubila svoje kolonije i iscrpljena podmorničkim ratom, Britanija nije mogla odoljeti.
  A Nemci su imali previše resursa, a posebno radne snage. Doslovno su bombardovali sve gradove i fabrike Engleske. A onda, naravno, iskrcavanje trupa i korištenje pantera, tigrova, lavova, pa čak i miševa. Pa, naravno, i amfibijski tenkovi i podvodna vozila.
  "Miš" je završen prije početka operacije, a čak se i borio. Ali "miševi" su preteški.
  Gerdina posada na Panteru istakla se u borbi. Nakon zauzimanja Britanije, Nijemci su se još neko vrijeme borili sa Sjedinjenim Državama. Izbacio Amerikance sa Islanda. Ali zbog proširenih komunikacija, hvatanje Amerike pokazalo se kao težak zadatak. Ipak, Atlantski okean nije šala. Osim ako nisu bombardovali prijatelja i borili se na moru.
  Njemačke podmornice su se razvile, uključujući korištenje vodikovog peroksida, i potopile gotovo cijelu američku flotu.
  Međutim, Sjedinjene Države je još uvijek izuzetno teško zarobiti. Rat se odugovlačio, a Nemci su na kraju preuzeli vlast i sklopili mir.
  Poslije su se Nijemci okrenuli SSSR-u.
  Godine 1945. u proizvodnju su krenuli E-50 i E-75. Hitler je zabranio proizvodnju tenkova lakših od pedeset tona, osim male serije izviđačkih vozila.
  Panter je težio četrdeset četiri i po tone. "Panther" 2 je već pedeset i dve tone. E-50 je već povukao skoro šezdeset pet tona. Zadnji tenk je imao vrlo pristojan prednji oklop od 150 milimetara na trupu pod uglom od 45 stepeni, i 185 milimetara na prednjem dijelu kupole, također pod uglom. Pištolj kalibra 88 mm s dužinom cijevi od 100 EL. I 82 mm oklopa sa strane, također na padinama. U kombinaciji sa motorom, koji je ubrzan na 1200 konjskih snaga, to je vrlo moćan srednji tenk.
  Plus dvanaest metaka u minuti.
  Još teži E-75 težak više od devedeset tona. Pokazalo se da ovaj tenk nije bio sasvim uspješan. Top od 128 mm imao je sporiju brzinu paljbe, imao je manju njušku brzinu i nije imao prednosti na blizinu u odnosu na 88 mm E-50.
  Prednji oklop trupa je nešto bolji od 160 milimetara pod uglom od 45 stepeni. Međutim, više nije potrebno. Drži sve američke puške, ali i sovjetske. Zaštita kupole je odlična: 252 milimetara sprijeda, 160 milimetara sa strane i pozadi. Vidi se da barem postoji manje-više pouzdana zaštita tornja, posebno bočne.
  Strana kućišta je 120 mm, što je prihvatljivo, plus možete okačiti i ekrane. Motor je, međutim, prilično slab na 900 konjskih snaga. Sve u svemu, naravno, tenk je nedovršen i prilično visok. Podsjeća me na prilično zarastao Tiger-2 sa sličnim problemima.
  Oba nemačka automobila su nesavršena, ali E-50 je, naravno, praktičniji.
  Pa, i E-100. Ali ovaj automobil je još teži i ima lošije vozne karakteristike od E-75.
  E-100 se, zbog svoje velike mase, proizvodio u malim količinama.
  I sama vojska je generalno odobravala E-50.
  U proljeće 1946., tačno 20. aprila, na Firerov rođendan, Nijemci su krenuli prema SSSR-u.
  Imali su veliki broj automobila i opreme. Desetine hiljada tenkova različitih verzija. SSSR je u službi imao i serijske T-34-85 i IS-2 i IS-3. T-44 nije bio sasvim uspješan. Ali T-54 još nije bio spreman.
  Nijemci su proizvodili E-50 i E-75 u velikim količinama.
  Nakon gubitka značajnog dijela zemlje, Staljin je zabranio razvoj vozila težih od četrdeset sedam tona.
  Pored velikog broja T-34-85, i nešto manjih IS-2 i IS-3, masovno se proizvodio SU-100, koji je bio relativno jednostavan i efikasan samohodni top.
  Treba napomenuti da je najmasovniji tenk, T-34-85, mogao probiti njemačku seriju E-50 samo sa strane, a E-75 je, čak i sa strane, bio pretvrd, a samo SU- 100 bi to moglo učiniti, pa čak i tada blizu.
  Dakle, snage su očigledno nejednake. Sami njemački tenkovi probili su sovjetske tenkove sa velike udaljenosti. I samo je IS-3 imao manje-više zadovoljavajuću zaštitu za čelo, a zatim i gornji dio.
  Evo kako se Nijemci probijaju kroz teritoriju SSSR-a.
  Gerda, Charlotte, Christina i Magda u E-50. Sami sebi zvižde pjesme i urlaju.
  Svima ćemo zdrobiti ovnujski rog,
  Svemogući Bog će biti za nas!
  I kako će to uzeti i pucati na neprijatelja.
  Tridesetčetvorci je odnesena kupola. Da, borbena posada, ne možete ništa reći.
  Charlotte je s nezadovoljstvom primijetila:
  - Ipak, naš oklop nije baš dobar. Neprijatelj može čak i zakačiti stranu!
  Christina je napomenula:
  - Ali pištolj je precizan i smrtonosan! Dakle, jedno kompenzira drugo!
  Gerda je prosiktala:
  - Sve ćemo rastrgati!
  U međuvremenu, Nataša na SU-100 sa svojom posadom se bori protiv Frica.
  Ispostavilo se da je Oleg Rybačenko peti član posade SU-100, zajedno sa Natašom, Zojom, Augustinom i Svetlanom.
  Devojke su klimnule sa odobravanjem:
  - Ti si borac, što je odlično!
  Nataša je pucala na neprijatelja. Granata je pogodila njemačko vozilo u čelo i rikošetirala. Djevojka je ljutito lupila bosom nogom. I provjerila je:
  - A sad si dečak! Čini se da si oštar, zar ne?
  Oleg je klimnuo glavom. On je besmrtan dječak, što znači da može mnogo. Evo njemačkog E-75 koji ide naprijed. Kako to probiti?
  Dječak genije je to shvatio i šapnuo projektilu:
  - Mi smo metalni, iste krvi - ti i ja!
  I uz pomoć svojih bosih, djetinjastih stopala okrenuo je nišan i pucao.
  Baš kao što njemački tenk nije jak s prednjim oklopom, ali ako ga pogodite točno od kraja do kraja ili kombinacijom linija sile, tenk popušta. A onda je metal pukao i borbeni pribor je počeo da detonira.
  Oleg Rybačenko je zacvilio:
  - Ovo je najviša klasa!
  Nataša je pogolicala dječakovu golu petu i klimnula:
  - Pucaj!
  Oleg Rybačenko je ponovo pucao iz SU-100. Pucali su sa velike udaljenosti, a tada sovjetski top od 100 mm nije preuzeo najnovije njemačke tenkove: E-50 i E-75. Ali dečko je fenomenalan. I uspeva da pogodi neprijatelja.
  Terminator ponovo puca. I probija se kroz E-50. Ovaj tenk je brz i mora biti pogođen. Ali Nemci uvek guraju sve jače i jače.
  Zoya puca. I veoma precizno.
  Pogodi neprijatelja u kuli. Zatim Oleg Rybachenko ponovo puca. Pištolj od sto milimetara čini čuda.
  Dečak genije urla:
  - Rastrgaću te! Rastrgat ću te! Neće vam se svidjeti!
  I opet će ga, kao dječak, uzeti i pogoditi vrlo precizno. I zaista će rastrgati neprijatelja.
  Tada će se prikazati:
  - Ja sam supersonični lovac!
  I opet će pucati bosom nogom.
  Dječak izgleda samo na dvanaest godina, ali je vrlo brz i fenomenalan.
  Ovdje je pucala uz pomoć golih nožnih prstiju i Augustina.
  A djevojka je srušila E-50.
  Nemci trpe značajnu štetu. Ali njihova lavina tenkova je sve bliže i bliže. Evo E-100 u pokretu. Također moćan oklop, oružje i štitovi.
  Ali njegove djevojčice i dječak također prolaze kroz to.
  Nemački automobil gori i raskomadan.
  Oleg Rybachenko je pjevao:
  -Slava Svetoj Otadžbini,
  Sa nezemaljskim bijesom!
  Opet je dječak pucao, razbio fašistu i namignuo djevojkama. I opet dječak puca i uništava neprijatelja.
  Suočimo se s tim, on je borbeni dječak. I pogodiće te granatom. I tenk "Tigar"-2, zastario, ali moćan, postao je žrtva. Nemački Panter 2 takođe pati od poraza. Ali skoro je osvojila i samu Ameriku.
  A sada SSSR pritiska.
  Oleg Rybachenko šutira i precizno pogađa.
  I tako su počeli da pucaju naizmjenično i pjevaju...
  Nataša je šutnula bosom nogom i zaurlala:
  - Ovo je iz tajge...
  Zoja je takođe tapkala golim nožnim prstima i cvilila:
  - Na britanska mora...
  Augustin je također udario u školjku i rekao:
  - Crvena armija!
  Svetlana je golim prstima ispalila projektile i rekla:
  - Najjači od svih!
  Oleg Rybachenko je zajebao i rekao:
  - I neka Red...
  Nataša je opalila i zacvilila:
  - Snažno stišće!
  Zoja je takođe šamarala i lajala:
  - Tvoj bajonet sa žuljevitom rukom!
  Augustin je šutirao i urlao:
  - I moramo...
  Svetlana je ispalila smrtonosnu akciju i rekla:
  - Nezaustavljivo!
  Oleg Rybačenko je ponovo pucao, smijući se:
  - Idi na zadnji...
  Nataša je poslala granatu i zaurlala:
  - Smrtna borba!
  I djevojke se raziđoše, topovi pucaju dok granate ne ponestane.
  Da, Oleg Rybačenko je ponovo u ratu.
  Ali Crvenoj armiji je teško. Nemci napreduju. Imaju više opreme i više pešadije. I Japanci takođe dolaze sa istoka.
  Ne mogu odoljeti takvoj moći.
  Gerda i njena posada se bore na E-50. Nemci već jurišaju na Voronjež. Borbe su žestoke.
  S jedne strane, njemački tenk je vrlo dobar kao lovac svoje vrste. Ali zaštita na brodu je prilično slaba. A to je njegov nedostatak, tako da djevojke trebaju biti na oprezu.
  Još uvijek se proizvodi mnogo T-34-85. Ovo vozilo je još uvijek u masovnoj proizvodnji, a njemački top od 88 mm u 100EL žanje obilnu žetvu sa velike udaljenosti.
  Sve više se proizvodi i SU-100, koji je, kao samohodni top, lakši za proizvodnju od tenka, ali je jače oružje.
  Sada, pritiskajući dugme džojstika golim prstima, Gerda se probila kroz sovjetsko sušenje. Na blizinu, takav automobil može biti vrlo opasan.
  Plavokosi terminator ga je uzeo i zapevao:
  - Moji živci nisu od čelika,
  Zaista si me uhvatio!
  A onda je Charlotte ispalila top i razbila trideset i četiri.
  A pištolj koji ispaljuje dvanaest hitaca u minuti doseže velike udaljenosti.
  Zatim, Christina puca. I on će to učiniti vrlo precizno i precizno. Razbila je tenk Crvene armije i zacvilila:
  - Besna vatra! Ura za Staljina!
  Onda je udarila i Magda. To je uradila veoma precizno koristeći svoje gole nožne prste.
  I pevala je:
  - Za slavu vječne Otadžbine!
  Nakon toga devojka prasne u smeh...
  Nemačka mašina radi besprekorno.
  Njegova žrtva je bio IS-2, prilično moćan i opasan tenk, ali slabo zaštićen prednjom stranom kupole.
  Samo IS-3 ima relativno dobru prednju zaštitu, ali se ovaj tenk i dalje proizvodi u malim serijama. Njegov oblik kule je previše složen. Iako IS-3, kako je pokazala borbena praksa, barem ima priliku da se približi vozilima E-serije na blizinu.
  Teži tenkovi se još ne proizvode u SSSR-u, pa je čak i njihov razvoj obustavljen. To, naravno, stvara problem. Nemci u svojoj seriji imaju samo laki samohodni top E-25, ali je njegova proizvodnja skoro zamrznuta. Mada mašina nije loša.
  Samo dva člana posade i jedan i po metar visine. Mali sa 75mm topom iz Pantera. Lovac na sovjetske automobile.
  Ali Firer više voli moć. Čak je i E-50 postupno inferiorniji od E-75, koji je također prekriven štitovima sa strane.
  E-75 je teško probiti čak iu stranu. I Nemci to iskorištavaju u prodorima...
  Dva njemačka pilota Alvina i Albina već su uspjeli premašiti broj oborenih letjelica za tri stotine i dobili: Viteški krst Gvozdenog krsta sa srebrnim hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima.
  Devojke su tako cool ratnici i najkul na svetu. Da, čak i ako je Huffman do sada imao više oborenih aviona, oni su mnogo ljepši.
  I, po pravilu, svađaju se samo u bikiniju i bosi.
  Alvina je sa svog ME-262 X oborila tri sovjetska aviona sa 30 mm avionskih topova i cvrkutala:
  - Ja sam baklja uništenja!
  Albina je, ispalivši sličnu vatru, potvrdila:
  - I mi smo potpuno uništenje:
  I posjekla je još četiri sovjetska aviona...
  Ratnici su vrlo borbeno raspoloženi, ali se stalno smiju.
  Vole muškarce i rade svojim jezicima. I sviđa im se. Takve borbene lepotice.
  Oborili su sovjetski TU-3 i razbili ga u komade... Ovo je njihov vatreni pozdrav.
  Ukratko, devojke vas ne izneveravaju. I Crvena armija prima od njih.
  Ali, sa druge strane, Anastasija i Mirabela se takođe bore samo u bikiniju i bosonoge - skupljaju svoje rezultate! One su veoma agresivne devojke.
  A Anastasija je oborila nemački avion i rekla:
  - Ja sam sjajan pilot!
  Mirabela je topom oborila nemački auto i zacvilila:
  - Ja sam super ratnik!
  Devojke su zaista ono sto nam treba...
  Ali oni se bore na zastarjelim Jak-9 T, koji naravno nisu dorasli njemačkim mlaznim avionima. Ali lepotice uspevaju da se bore. I izbjegavaju da budu oboreni.
  I zašto? Jer su bosi i u bikiniju. Dakle, ne postoji način da ih se prekine.
  Ratnici, kao što vidimo, razumiju šta je gola koža.
  Anastasia je oborila još jednog njemačkog borca i zacvilila:
  - Za domovinu!
  Mirabela je sasjekla HE-162 i zaurlala:
  - Za Staljina!
  Najopasniji njemački lovac je ME-262 X, ima pet vazdušnih topova, ogromnu brzinu, zamašena krila i snažan oklop.
  Lakše je oboriti vozilo HE-162 koje je lagano, jeftino, ali vrlo upravljivo.
  ME-1010 nije bio sasvim uspješan za Nijemce, nesumnjivo je odličan avion u pogledu letnih karakteristika, ali njegova krila mijenjaju zamah i zahtijevaju visokokvalifikovane pilote. TA-183 se pokazao praktičnijim, a također ide i naprijed.
  Ali Hitler preferira jako zaštićeni ME-262 X, sa moćnim oružjem.
  Propelerna vozila Luftwaffea još uvijek nisu povučena iz proizvodnje. TA-152 je najuspješnije višenamjensko vozilo, a ME-309 je i dalje u borbi. Oni su superiorniji od sovjetskih lovaca u brzini i naoružanju. I iako je Yu-488 vozilo na propeler, sovjetski Jakovi ne mogu ni da ga sustignu. Da, čak i napredniji LA-7 je inferiorniji od ovog automobila u brzini.
  I šta učiniti protiv mlaznih bombardera: Arado, Yu-287 i drugi.
  Sovjetska avijacija, bez mlaznih aviona, je slaba.
  Međutim, Anastasija i Mirabela iu takvim uslovima uspevaju da postignu dobre rezultate.
  Tako su se vratili, napunili gorivo i ponovo krenuli u borbu. Opet ih udaraju njemački automobili. I to rade sa velikim efektom.
  Niko u sovjetskoj avijaciji ne može se porediti sa svojim parom. Osim toga, djevojke imaju seks da bi bile jače. I obično uvek imaju različite muškarce. I to daje djevojkama takvu snagu!
  To je jedna od tajni njihovog fenomenalnog uspjeha.
  Djevojčice su već dobile zlatnu zvijezdu Heroja SSSR-a i namiguju jedna drugoj.
  Ponovo su letjeli i srušili nekoga.
  Anastasija je svojim avionskim topom kalibra 37 mm pokosila Yu-288, prilično moćan bombarder.
  A Mirabela je oborila mlaznjak Yu-287, takođe koristeći isti top od 37 milimetara. Takvi topovi su omogućili, uz fenomenalnu preciznost djevojaka, da iz daljine gađaju neprijateljska vozila. Iako je municija bila ograničena, rizikovali ste da poginete.
  Djevojke lupkaju bosim nogama i pjevaju:
  - Lebde sokolovi kao orlovi,
  Mi napredujemo za Staljina!
  Naš uspjeh je pred vratima
  Otvorite svoj pobjednički račun!
  Tako da ratnici, naravno, neće pustiti fašiste sa udice. I udariće ga tako jako da će to povrijediti Firera.
  Anastasia Vedmakova, naravno, manevrira. Jak-9 je više od šest stotina kilometara, neće izdržati, sa teškom puškom je još kraći, ali se više-manje baca i okreće.
  Nešto bolji od Yak-3, koji, međutim, košta više i zahtijeva visokokvalitetni duralumin. I SSSR je izgubio mnogo teritorija. I Yak-9 se može proizvoditi u ogromnim količinama.
  Ali ne postoji način da se drži korak sa Trećim Rajhom, zajedno sa Japanom.
  Mirabela je oborila ME-262 i pevala:
  - Za slavu otadžbine Rusije,
  učinićemo ceo svet srećnijim!
  Anastasija je prekinula još jednog Nemca i zacvilila:
  - Ovo je ime najblistavije ljubavi!
  I kako će urlati. I on pogađa Fritza.
  Devojke su, naravno, veoma, veoma cool.
  U međuvremenu, Nemci se kreću sve dublje u teritoriju SSSR-a.
  Japanci se takođe prepuštaju sebi. A ima ih mnogo i tjeraju Kineze ispred sebe.
  Žuti vojnici pokušavaju da se probiju. A sve prilaze bukvalno zatrpaju leševima.
  Ali ih je toliko mnogo da se na kraju probiju.
  Japanci i njihova žuta armija jurišaju na Habarovsk. Gubici se uopšte ne uzimaju u obzir.
  Ali tamo ih dočekaju sovjetske djevojke.
  Alenka i njen tim.
  Devojke brane Habarovsk. Na neprijatelja bacaju granate bosim nogama.
  I pevaju uz cerekanje:
  - Mi smo lepe devojke,
  I poraz svih boraca...
  Glas je tako glasan
  U slavu ludih očeva!
  I opet lete granate koje su bacale bose noge ljepotica.
  Alenka, čim se okrene, pokosi Kineze i zacvili:
  - Slava našoj zemlji!
  Anyuta će baciti granatu bosim nogama i urlati:
  - U ime viših sila!
  I takođe će vas pogoditi smrtonosnim rafalom.
  Sljedeća, Angelica puca. I baca bombu bosom nogom.
  I cvili:
  - Do novih granica!
  A onda će i tebe udariti Marija. I rafalom je odsjekla žute borce pjevajući:
  - Rep po rep! Oko za oko!
  I namiguje svojim prijateljima.
  A onda će Olimpijske igre baciti cijelu kutiju eksploziva na samuraje i Kineze.
  I zaurlaće:
  - Za slavu otadžbine!
  I opet petorica uništavaju stranu vojsku.
  Ali Japanci su već okupili dosta Kineza. Oni se penju i penju. I rastu čitave gomile leševa.
  Alenka puca, baca golom petom i cvili:
  - Za Staljina!
  Anyut će također baciti bombu bosom nogom i promrmljati:
  - Učitelji!
  Anñelika će baciti liniju. Bosom nogom baca poklon i škripi:
  - Za Lenjina!
  A onda Marija pogađa neprijatelja. I golim nožnim prstima će pokrenuti uništenje.
  Onda se Kinezi razbacuju na sve strane...
  A onda će Olimpijada uzeti i ugasiti bure nitroglicerina. I sve će ubiti.
  I militaristi padaju...
  Oleg Rybačenko i njegov tim se i dalje bore za Tulu. Nemci pokušavaju da opkole Moskvu. Grad Tula je već odbio navalu Frica '41.
  Ali neprijatelj je sada mnogo jači. I puca agresivno. A bombe padaju na Crvenu armiju i druge razorne sile.
  Veoma moćan neprijatelj. I bacaju previše crnih boraca, Arapa i Indijaca u bitku. I izgleda nezaustavljivo.
  Oleg Rybachenko je pucao na E-75 i pjevao:
  Vojnik je uvek zdrav
  Vojnik je spreman na sve...
  I prašina kao sa tepiha,
  odlazimo sa puteva,
  I neće prestati!
  I ne mijenjaj noge
  Naša lica sijaju
  Čizme blistaju!
  I opet dječak udari nacistu iz daljine. Ali snage su zaista nejednake.
  Iako Tula stoji herojski. A na jugu se nacisti približavaju Staljingradu.
  Ali šta misle da će tamo osvojiti?
  Oleg Rybačenko ponovo puca na naciste i peva:
  I takav haos
  je ispunio univerzum...
  Tužna sudbina čovečanstva -
  Izdrži bol i patnju!
  I opet je dječak ubijen, a fašistički Miš-2, vrlo strašna mašina, gori.
  Natasha je logično primetila:
  - Nikakve snage ne mogu da se suprotstave nama!
  I namignula je dječaku.
  Onda je pogodila i Zoya. Također je urlao:
  - Za moj pristup pobjedi!
  SU-100 radi za sebe i ne razmišlja o zaustavljanju granatiranja.
  Nemci postepeno zaobilaze Tulu. Imaju mnogo snaga, mnogo pešadije. A tenkovi raznih marki se kreću.
  Evo, na primjer, istog "Lev"-2, vrlo moćnog stroja: težak je sto tona, a prednji oklop je 300 milimetara pod uglom. Čini se da ništa ne prolazi.
  Ali Oleg Rybachenko i dalje šutira. Pokazuje svoju najvišu klasu - snajperista.
  I udari sebe, i udari sebe...
  Od nacista odlete samo fragmenti. Ali i dalje ne žele da uspore.
  Oleg Rybačenko škripi:
  - Budućnost je naša,
  Mi smo orlovi - Džedaji!
  I opet dječak radi konike. I opet fašisti dobijaju novčić.
  A Gerdina tenkovska posada je već u Staljingradu. Ovdje se vode tako agresivne bitke.
  Gerda, pucajući, viče:
  - Moje telo je gvožđe!
  Charlotte je golim prstima pritisnula dugmad džojstika i cvrkutala:
  - Tako korisno za borbu!
  I namignula je svom partneru.
  Zatim je ponovo udarila i slomila trideset četiri.
  Tada je i Christina pucala. Razbila je sušilicu Crvene armije i zatutnjala:
  - Ja sam luda devojka! Sve ću rasturiti!
  A onda je Magda počela da puca bosom nogom.
  Djevojke iz Njemačke uglavnom su dobro. I blate neprijatelja.
  . POGLAVLJE br. 2
  Ali njihov automobil je pogođen sa strane. Morao sam da se zaustavim i popravim.
  Gerda je hirovito primijetila:
  - Opet gubimo vreme!
  Charlotte je protrljala bosu nogu po površini oklopa i zarežala:
  - Osvetićemo se i pobedićemo!
  A onda ga je uzela i pokazala zube. I puštala je sunčeve zrake iz svojih bisernih zuba.
  Christina ga je uzela i zacvilila:
  - Za otadžbinu bez saveta!
  I lupiće golom petom po oklopu!
  Magda se složila:
  - I bez gluposti!
  Devojke su odlučile da za sada igraju šah. Par za par. I tu su počeli da grade strategiju.
  Igra je zanimljiva. Ali djevojke su se svađale oko svakog pokreta i udarale glavom.
  Gerda je primetila golim zubima:
  - Ja ću biti najviši aksiom!
  I kako će se smejati...
  Zamislio sam svog imenjaka iz Andersenove bajke. Tako su je u šumi uhvatili razbojnici. Rastavili su kočiju i odnijeli gotovo svu Gerdinu odjeću i skupe čizme. Tako je Gerda opet bosa, u kostrijeti. Ovako je izgledala, sa rukama vezanim na leđima.
  Šeta hladnom jesenjom šumom. Goli đon osjeća svaku kvrgu, svaku kvrgu, svaku grančicu. Gerda je uplašena i gladna.
  Čak se i oporavila u palati. A na jesenjoj travi je mraz, koji podsjeća na hladnoću koju je nedavno doživjela.
  Gerda se nacerila... Mislila je da Andersenovoj bajci očigledno nedostaju prepečene štikle. I to bi bilo sjajno!
  Tenk je brzo popravljen. Šteta je manja. Iako je topovska granata kalibra 100 mm pogodila u stranu. Što može biti opasno.
  Charlotte je golim prstima pritisnula dugmad džojstika i zapjevala:
  - Ja sam razarač tenkova,
  Srce gori...
  Pištolj je moje prebivalište!
  I granata je razbila još trideset četiri. Za sada je T-34-85 taj koji dominira bojnim poljem. A teška vozila su relativno retka u Crvenoj armiji.
  Ali onda se pojavio IS-3. Ima slabu tačku: donji dio tijela. Čelo ima veliki ugao nagiba. Ima oblik: njuška štuke. Ali ako udarite u donji dio čela, neće biti milosti.
  Magda je svojim bosim nogama uperila pištolj u neprijatelja. I kako je pogodio, i projektil je poletio.
  A sovjetska mašina je udarena u stomak. Toranj je otkinut i granate su počele da eksplodiraju.
  Gerda je uzviknula:
  - A ti si dobronamjerna lepotica!
  Magda je zacvilila, tresući svojim veličanstvenim grudima:
  - Niko me neće zaustaviti!
  Charlotte je samouvjereno potvrdila:
  - I niko neće pobediti!
  Christina je zacvilila kao odgovor:
  - Zli vukovi slamaju neprijatelje!
  Gerda je zarežala:
  - Zli vukovi - pozdrav herojima!
  Nacisti su opkolili Tulu i deca su, zajedno sa četiri devojčice, morala da izađu iz ringa.
  Dječak, djevojčica i djevojčice trče i bacaju granate golim prstima.
  Ali nacisti trpe štetu i ne mogu ih pogoditi.
  Oleg, pucajući, pjevao:
  - U ime svete domovine,
  Ne možemo nas baciti na koljena!
  Margarita je bosom nogom bacila dar smrti i zacvilila:
  - Ne! Nikada ne isporučuj!
  Natasha, pucajući i skačući, dodala je:
  - Neka nevolja ne dolazi u našu kuću!
  I bosom nogom lansirao bi smrtonosnu granatu.
  Tada će Zoja izbjeći geler, a također će koristiti gole nožne prste da se oslobodi gnječenja...
  I zaurlaće:
  - Biće sjajno!
  A onda će Anñelika pucati na neprijatelja. Pokosi ga u divljem bijesu. I opet će zaurlati:
  - Ja sam luda pila!
  I granata će poletjeti sa tvoje gole pete.
  A onda će to Svetlana uzeti i snažno te udariti.
  To su, naravno, devojke - ono što smrt donosi neprijateljima.
  Nataša, pucajući na neprijatelja, škripi:
  - Niko nas neće zaustaviti, čak ni đavo ne može da nas pobedi!
  A granata poleti sa njenih bosih nogu u luku. I udariće, i sve rasuti, i daleko.
  Djevojke, naravno, mogu savladati pogođenu teritoriju. Na jugu se vode borbe u Staljingradu, koji Crvena armija drži. Nakon što su pretrpjeli kolosalne gubitke, Japanci su zauzeli Habarovsk i napredovali prema Vladivostoku.
  Pa, tamo će ih dočekati oni kojima treba.
  Anna Witchakova je doživjela ne baš ugodnu ceremoniju oproštaja sa svojim vjernim letećim konjem. Lovac koji je postao majka Mig-4, koji je oborio toliko nemačkih aviona, jednostavno je izgoreo u vazdušnim udarima japanske armade, kao i popriličan broj drugih vozila i brodova. Nakon što su lešinari iz Zemlje izlazećeg sunca kljucali grad, Vladivostok je predstavljao tužan prizor. Međutim, sahrana mrtvih obavljena je na vojnički način, skromno i prilično brzo. Pilot Vedmakova joj je zapalila noge, devojcina stopala su bila prekrivena žuljevima, pa je hodala bosa, pažljivo gazeći prstima. Japanci još nisu ponovili napade, koncentrirali su svoje napore na podršku napredujućim frontovima. Vedmakova je obišla ruševinu, energetski se raščišćavala, a među radnicima je bio i veliki broj djece. Mršavi, bosi, lica crvenih na svežem prolećnom suncu, grabljali su polomljene pločice, podizali oborene telegrafske stubove i prosto meli ulice.
  Stariji iznad dečaka u pionirskoj kravati, ali bez košulje (visila je odvojeno, očigledno su dečaci brinuli o svojoj odeći), dotrčao je do pilota.
  - Radimo ubrzanim tempom, druže majore, uskoro će sve biti spremno! Očistit ćemo ulicu, bit će glatko kao prije rata!
  Vještica se nasmiješi i baci mu slatkiš:
  - Evo, uzmi! Ovo je naš sovjetski napravljen od prirodne čokolade, a ne američkog otrova.
  Dječak veselo namignu:
  - I smislili smo novi nadimak za Amerikance! Pošto su sada zajedno sa Hitlerom i Hirohitom, onda nisu Jenkiji, već Pindosi!
  Devojka major se poklonila pred momkom:
  - Ko si rekao da su?
  Mladi pionir je ponovio:
  - Pindosi! Sada smo kao Jenkiji koji su nas izdali!
  Veštica je pogladila dečaka po glavi, a onda je njena velika, snažna ruka prešla preko dečakovih tankih, žilavkih ramena. Dječak se nasmiješio: zubi su mu bili bijeli i pružio je žuljeviti dlan. Major se rukovao sa dečakom i odgovorio:
  - Moramo zapamtiti ime! Ali mi još nismo u ratu sa Amerikom, pa je prerano smišljati nadimke!
  Dečak je prigovorio:
  - Amerikanci su gori od Japanaca i Nijemaca, jer više vole da se bore tuđim rukama. Koliko god okrutni bili borci Carstva izlazećeg sunca, njihova hrabrost je svima poznata!
  Witcher je prekinuo:
  - Ubiću ove hrabre ljude! I to što je brže moguće!
  Novi vršilac dužnosti garnizona Krotov neočekivano je potpisao ne sasvim logično naređenje i poslao pilota ratnika sa grupom mornara u Habarovsk. Naređenje je stiglo odmah, bilo je potrebno odbiti napredovanje japanskih jedinica. Witcherova je, naravno, očekivala da će joj dati lovca, ali... Ali front nije raspolagao slobodnim avionima, a pojačanje iz njihovog centra još nije stiglo. Put od Vladivostoka do Habarovska trajao je malo vremena i major je bukvalno izbačen iz šina u uzavrelu bitku.
  Japanci su pokušali zaobići dobro utvrđeni grad i opkoliti ga. Ratnica je jedva stigla da sa svojim mitraljezom skoči u rov kada je napad počeo.
  Veštica je upitala kapetana Sinicina, koji je ležao pored nje:
  - Dakle, to znači da neprijatelj planira taktiku Fridriha, tačnije generala Nogija, da zaobiđe utvrđenja i otera nas u pozadinu.
  Kapetan je mrko promrmljao:
  - Neka pokuša da zapali rep ruskog konja! Udariće ga kopitima tako jako da se neće činiti mnogo!
  Pilot as se našalio:
  - Konja vjerovatno nisu od Krupp čelika, već od naših sovjetskih!
  Njene riječi prekinuo je urlik granata. Ovdje ona leži u dugo iskopanom rovu, općenito postoji značajna linija utvrđenja oko Habarovska, prijetnja japanske invazije postoji već nekoliko godina. Granate eksplodiraju ispred i iza rovova i prave veliku buku. Općenito, poznata japanska shimosa stvara mnogo buke i dima. Ratnik izgleda bez straha, čak i sa malo ravnodušnosti. Eksplozije granata stvaraju prljave fontane, jedna od njih je izazvala podrhtavanje tla. To znači da puca pištolj, topa kalibra dobrih tri stotine milimetara. Čuju se jauci ranjenika... Kroz kanonadu izgledaju kao lake pare koje ne može svako uvo uhvatiti. Ovdje je pilot ratnik bio prekriven zemljom. Djevojka je, međutim, kihnula i otresla prašinu sa svojih crvenih pletenica:
  - Uvek je ovako, ako legneš isprljaš se! A ako ustaneš, daj mi jednu ili dvije lijeve ruke!
  Artiljerijska priprema se pokazala kratkom, možda Japanci nisu imali toliko granata. Napad je počeo. Ispred je bilo nekoliko japanskih taktova. Mali, sa blago zaobljenim tijelom mašine. Najpopularniji tenk Carstva izlazećeg sunca: Chichikha. Witcher je zapamtio njegove karakteristike. Prednji oklop 30 mm, top 47 mm, dizel motor 320 konjskih snaga. Osim po voznim performansama, po kojima ova mašina nije inferiorna u odnosu na T-34, onda je još lošija od njemačkog T-3 modela iz 1943. godine. Čak ga i na Dalekom istoku zovu, kihni! Ali usput, kraljica polja nije tenk, već pješadija. Probajte, približite se minskim poljima. Kako se pjeva: Gdje oklopni voz ne može proći, puziće vojnik s puškom.
  Japanske puške su kopirane od njemačkog mauzera. Automatske puške, otkinute od čuvenog "Šmajstera" iz Prvog svetskog rata. Općenito, uskooki ljudi imaju želju da kopiraju ono najbolje s druge strane. Sigurno japanski dizajneri već rade na stvaranju hibrida Pantera i T-34!
  Japanskih tenkova nema više od desetak i sovjetska artiljerija im se ne žuri u susret. Pešadija trči za njima na trčanje, u tradicionalnom debelom lancu. I sami vojnici Zemlje izlazećeg sunca obučeni su u uniforme koje su blago žute, koje odgovaraju boji kaki stepe. Witcher ih gleda, brzo procjenjujući broj napadača. Na oko ih je pet do šest hiljada, a najviše hiljadu Rusa sedi u rovovima, pokrivajući ovaj deo fronta. A oružje... Dalekoistočna vojska je opremljena na rezidualnoj osnovi, a samo oficiri imaju automatske puške. Pa, ona je major, doduše, bez pozicije, svedena na nivo vojnika.
  Kapetan Sinits (još vrlo mlad momak) je upitao Witchera.
  - Da li ste se borili sa Nemcima?
  Djevojka je odgovorila:
  - Ne! Poljubio sam ih!
  Kapetan, iznenada problijedivši, primijeti:
  - Sećate li se svog prvog leša!
  Vještica je, smiješeći se, odmahnula glavom:
  "Ja sam pilot, i koga god sam oborio, ubio sam ga, nemam pojma o leševima!" Inače, tokom čitavog Velikog Domovinskog rata moj avion nikada nije oboren!
  Kapetan je pomalo nespretno zviždao:
  - Ti si samo kec! A koliko ti imaš umazanih Nemaca!
  Vještica se još šire nasmiješio:
  - Posle dvadeset i pete, dodelili su zvezdu heroja! I samo dvadeset osam.
  Sinjicin je uzviknuo:
  - Uh-uh! Vi ste jednostavno majstor svog zanata!
  Devojka je skromno odgovorila:
  - Ne treba od heroja praviti nekoga ko jednostavno pošteno ispunjava svoju dužnost. Sada će se pešadija približiti, a mi ćemo ih dočekati.
  Kapetan je izvukao vijak teške automatske puške, teške dobrih deset kilograma. Dodirnuo sam psa, lansiranje je jako čvrsto, kundak ima trzaj. Nije baš zgodna mašina, ali pogađa... Istina, prema glasinama, Nemci već imaju snažniji mitraljez, ali ko zna da li će sovjetski dizajneri smisliti nešto bolje. Sinits nije mogao odoljeti da ne upita:
  - Zašto ste tako sjajni pilot prebačeni u pešadiju?
  Witcherova je polušaljivo odgovorila, takođe kliknuvši na zastoj svog mitraljeza:
  -I samo sam htela da znam kako je sedeti pod vatrom! To bi bilo super!
  - I sigurno ste izgubili čizme ako ste toliko žurili da dođete do prve linije!
  Witcherova je, naime, pokušavajući da brže nestane plikova, hodala okolo kao bosa djevojka. Iako je tokom rata većina žena i djece ljeti pokazivala gole potpetice, to među oficirima nije bilo prihvaćeno, posebno na javnim mjestima. Ali Witcher je čak volio isticati takve ljude. Ona je Sinitsinu jednostavno odgovorila:
  - Da bismo uštedeli novac, faktički ceo kapitalistički svet je protiv nas. Uostalom, čizme se troše, a to je posao mnogih ljudi!
  Kapiten se složio uz razigrano namigivanje:
  -Imaš veoma lepe noge! Mogu li ih pomaziti?
  Veštica je odmahnula prstom:
  - Ne sada! Onda ću te, ako preživiš, zagrijati za noć.
  Sinjicin razrogači oči:
  - Vau, brz si! Ženama obično treba mnogo vremena da se slome!
  Vedmakova je htela da odgovori, ali se začula eksplozija, japanski tenk koji je išao ispred pogodio je minu. Devojka je pevala:
  - Hitler je vozio auto, kopile je raznela mina! Razbio se u komadiće - ali od male koristi!
  Drugi japanski tenk je eksplodirao, stao, okrenuo njušku i otvorio vatru na sovjetske rovove. Treći je pojurio za njim. Japanci, međutim, nisu ni razmišljali o zaustavljanju. Uskooki puknu: njihovi mitraljezi, smješteni na polukružnim, pokretnim kulama, proradiše.
  Kapetan je promrmljao:
  - Ovo je super! Kao da šetaju u paradi! Ovo je vojska!
  Vedmakova je uzela pušku, na sreću, udaljenost do pešadije dozvoljavala, i zapucala na japanskog oficira. Uskooki se prevrnuo, odbacivši pušku takvom silinom da je petljala bajonetom po proljetnoj travi. Ostali Japanci su nastavili trčati, samo lagano naginjući tijela, očito nadajući se na taj način da izbjegnu poraz, odnosno da smanje njegovu vjerovatnoću. Vedmakova se prisjetila da tako obučavaju vojnike u vojsci Quantuda ko se na vrijeme ne sagne, bambusovom palicom se udara po glavi. Čini se da su se car-otac i Irod dobro istrčali! Međutim, on govori o Nikoli II. Sada se ponovo bore protiv Japana, i to ne na jednom, već na nekoliko frontova. Međutim, i ovo ima svoje prednosti. Devojka je pevala:
  Dolazi - Vermaht je bačen u prašinu,
  Napoleon je poražen, nepobjediv!
  Neprijatelj neće moći da gazi sovjetsku zastavu,
  Kad su narod i stranka ujedinjeni!
  Jedan za drugim uništeni japanski tenkovi su stali, ali je pješaštvo načičkano bajonetima počelo još brže trčati. Pozicije sovjetskih trupa bile su pune bljeskova, pušaka su pljeskale, povremeno isprekidane vatrom iz mitraljeza. Witcher je takođe otvorio vatru. Japanci su, punili se u pokretu, pucali iz pušaka. Vikali su iz sveg glasa:
  - Banzai! Rus odustani!
  Meci su probijali njihove leševe poput šipke u lutke. Koštana prašina pomešana sa krvlju je pala. Međutim, većina metaka, kao što se dešava u borbi, promašila je. Japanci su prešli minsko polje, mali vojnici su bili isuviše lagani za trčanje da bi detonirali darove pripremljene za tenkove.
  Witcherova je na ramenu osjetila okrutni trzaj mitraljeza, dok su se borci Zemlje izlazećeg sunca činili kao prava čudovišta. Njihovi histerični krici postajali su sve jači i bliži, njihova žuta odvratna lica blistala su od znoja. Witcher pokušava ubiti što više neprijateljskih vojnika odjednom. Djevojka je zgodna kao i uvijek, i puca kao iz gnijezda. Jedan klip je nestao, ubacio drugi. Magacin je prevelik, okrugao i nije ga lako ugurati u komoru. I opet vatra, Japanci lete naopačke.
  Vedmakova je ispalila drugu rundu municije, ostavljajući je bez municije. A oni suskooki već napadaju granatama. Oni odgovaraju bacanjima, sada je mnogo više vriska i stenjanja, a padaju i sovjetski vojnici. Fragment je odsjekao mali pramen kose na Vitcherovoj glavi. Djevojcini nervi ne mogu da izdrze, ona skace i vrišti iz sveg glasa:
  - Za otadžbinu za Staljina!
  Prateći je, ostali borci vrište, skačući iz zaklona i tresu bajonetima. Sovjetski vojnici trče u susret Japancima, upuštajući se u borbu bajonetom.
  Vedmakova brzim udarcem presiječe stomak najbližem "samuraju". On vrišti i pokušava odgovoriti i pada kao zaklani vepar. Djevojka sa zadovoljstvom uzvikne:
  - Ruski fudbal: Rusija - Japan, dva-nula!
  I zaista je još jedan Japanac pao sa bajonetom prerezanog grla. Pa, pilot ratnik je šutnuo trećeg u prepone. Čovek uskih očiju se ispružio, a devojka je, krećući se po inerciji, zabila vrh u protivnikovo oko!
  -Uhvati japanski! Zašto stajati iza barijera!
  Uzvratni udarac bajoneta razderao je majorovu tuniku, potekla je krv, ali to ne samo da nije uznemirilo djevojku, već joj je dalo dodatni bijes.
  - Hirohitova smrt! - Devojka je zalajala, cevanica joj se zabila u slepoočnicu uskih očiju, a devojka se kretala takvom brzinom, kao da je propeler novog borca.
  Japanci su se povukli, pa čak i ustuknuli, a nadahnuta devojka je krenula u napad, njen mitraljez se vrteo kao batina u rukama diva. Zatim je uslijedio jak udarac u potiljak kundakom prerevnog oficira. Ana je izdahnula:
  - Evo šahen-kaša za tebe!
  Ali generalno, Rusima je bilo teško. Uskooka strana ima petostruku prednost, a Japanci imaju dobar nivo fizičke spremnosti, a osim toga, ne bore se protiv najboljih vojnika SSSR-a. Naravno, tokom ovako teškog rata na Daleki istok su slani vojni obveznici treće kategorije, lošijih karakteristika, ili vojnici koji su teško povrijeđeni u borbi sa nacistima. Vojnici su padali, ponekad je po desetak bajoneta zabijeno u jednog Rusa, bukvalno su kolektivno krvarili, ali su se borili kao heroji, i niko nije tražio milost.
  Sinjicin je bajonetom ubo japanskog oficira, ali je takođe bio pogođen vrhom u bok. Mladić je kundakom pištolja oborio napadačkog Japanca udarcem u prsa, ali je krv previše potekla sa strane. I četiri samuraja su odjednom pojurila na tipa.
  Hrabra Vedmakova je priskočila u pomoć, ubovši oficira bajonetom do lopatice, a drugog Japanca oborila ispod koljena.
  - Drži se Petruha! - Ona je rekla.
  Odmah je odrazio dva bajoneta uperene u prsa i odgovorio:
  - Ja nisam Petar, već Arkadij!
  Djevojka koja je ubila drugog Japanca zarežala je:
  - U ratu je svako ime kao škljocaj napetog pištolja, ne treba ga petljati bez pucanja!
  Arkadij se lagano povukao i nemilosrdni bajonet mu je rasparao obraz. Mladić je cvilio od nepodnošljive boli:
  - Majka boga!
  Witcher je prigovorio:
  - Možda sam majka, ali ne Božja! Uopšte, Boga nema, i nikad ga nije bilo!
  Arkadij se povukao leđima prema Ani i nerazgovijetno promrmljao:
  - A kakvo nas nepostojanje čeka nakon smrti?
  Djevojka je negativno odmahnula glavom:
  - Ne! Komunistička nauka će vaskrsnuti mrtve! A oni koji su poginuli u borbama za domovinu prvi će biti vraćeni u novi život.
  Sinjicin je odmahnuo glavom:
  - Bože sačuvaj!
  Witcherova, spustivši još jednog Japanca, zacvilila je:
  - Nema boga! Ako postoji, onda moramo priznati da je navodni tvorac svemira sadista! I voli da muči svoju kreaciju!
  U tom trenutku, Arkadiju su bajonetom rasjekli butinu, a da ne bi pao, naslonio se na crvenokosog ratnika:
  - I tako sam izmučen! Jednostavno nezamislivo!
  Pet do šest puta nadmoć vojnika izlazećeg sunca učinila je svoje. Pedeset samuraja jurnulo je na njih, mašući bajonetima poput vojske dikobraza. Arkadij je dobio par ulara bajonetom u stomak, a onda mu je izbijeno oko. Kada je mladić pao, ubrizgali su mu dvadeset puta, čime je zauvek utihnuo. Pitam se šta je osećala njegova duša dok je odleteo: iznenađenje ili strah, ili možda neverovatno olakšanje nakon što je napustio zatvor svog tela.
  Vještica je bio kao pod čarolijom. Naravno, njena tunika se raspala u komadiće, isečena bajonetima. Ratnica se pokazala potpuno gola, prekrivena mnogim ogrebotinama, ali samuraj joj nije mogao nanijeti nijednu ozbiljnu povredu! Borila se i njene gole grudi sa grimiznim bradavicama tresle su se kao bove u moru. I goli gležnjevi su samo bljesnuli. Djevojka je zaista bila oličenje životinjske i erotske moći. Njeni goli tabani postali su crveni od krvi, što je stvorilo asocijaciju na veliku boginju uništenja i zla: Kali! Gotovo svi sovjetski vojnici već su bili izbodeni na smrt, bitka je završena, i tek u svojoj blistavoj Afroditinoj ljepoti, s vremena na vrijeme pogodila je drske uskooke.
  Japanski general Nugi je iznenađeno pogledao ovo čudo. Tada mu je kroz glavu proletjela misao. Uslijedila je naredba, izdana tankim glasom nedovoljno uhranjenog komarca:
  - Bacite mrežu preko nje, uhvatite je živu!
  Štedljivi Japanci su također imali mreže. Odjednom morate uhvatiti jednog od Rusa živog. A mreža je idealna za to. Odmah je desetak hvatača bacilo okove na djevojku
  Veštica se borila najbolje što je mogla, pokušavala je svim silama da se oslobodi. Ali sve je to bilo uzaludno, savjesni Japanci su napravili mrežu s očekivanjem da će izdržati slona. Djevojčica je bila potpuno povijena i vukla u naručju. Očigledno je postignut taktički uspjeh, pogotovo jer ovaj pravac nije bio pokriven ni artiljerijom ni mitraljezima.
  Djevojka se prisjetila glatko obrijanog lica svog voljenog Arkadija i svoje fraze:
  - U ratu je svako ime kao škljocaj napetog pištolja, ne treba ga petljati bez pucanja!
  Pojavila se alarmantna i odvratna misao, ali je nije izgladila! Na kraju krajeva, ovo se često dešava: upravo ste se zaljubili u osobu i on je umro!
  Japanci su očigledno zauzeli slabo pokrivene rovove na ovom mestu, nastavljajući da zaobilaze položaje sovjetskih trupa oko Habarovska. I odveli su njenu Vedmakovu u zarobljeništvo, i iako je više nisu vodili, ukrcali su je u zamrljani blindirani automobil da je odvezu pozadi. Mašina je prepotopna, verovatno iz Prvog svetskog rata, tako da je neprimetno mlevena iza pešadije. Brzina je oko 12 kilometara na sat. Brr! Prvi tenk na svijetu, Prokhorovljev terensko vozilo, nije težio ništa manje, ali je imao brzinu od 40 kilometara na sat na autoputu i 25 na autoputu. Pa, s jedne strane, SSSR napada cijelu Evropu, as druge, značajan dio Azije. Djevojka se okrenula na bok, očigledno je prijetila da će ležati na leđima. Koliko je mračno u ovom dijelu oklopnog automobila, očigledno je u njemu desantni dio, odnosno transport vojnika. Bilo bi lijepo, naravno, pobjeći, prvo tako što ćete se riješiti štapova i jakih užadi. I kako to učiniti? Djevojčica, naravno, ima vještine, iako će morati da petlja, istovremeno skida lisice i prepila lanac za koji je bila vezana za nogu. Ali užad i ovdje mogu dobro funkcionirati. Posao je dosadan, ali ako je odvedu na teritoriju Mandžurije, imat će vremena. Devojka je skinula užad sa mokre kože, prepilila lanac i istovremeno razmišljala. Hmm, to nije šala koalicija koja se formirala protiv Sovjetske Rusije: Štaviše, najozbiljnije čudovište je Njemačka. Država sa naprednom tehnologijom i jakim trupama. Na primjer, čula je za novi lovac ME-309. Čini se da ovi već lete. Ona nema tačne podatke o naoružanju, ali prema glasinama ovaj avion ima čak sedam! Valjne tačke. Ovo je veoma ozbiljno oružje, s obzirom da ih YAK=9 ima samo dva, a na sovjetskim lovcima nema vozila koje ima više od tri boda. Pokušajte pobijediti takva čudovišta! Pa, Fokken-Wulf je veoma ozbiljna mašina, superiorna u naoružanju od sovjetskih aviona, pa čak i sposobna da nosi skoro dve tone bombi. Već krajem 1942. godine bio je naoružan sa dva topa kalibra 20 mm i 4 mitraljeza kalibra 13 mm. Ali čini se da se već pojavio novi tip lovačkog jurišnika i bombardera sa dva 30-mm i četiri 20-mm topa. To je već bilo čudovište, čudovište za sva čudovišta! A prema glasinama, avionski lovac sa osam topova kalibra 30 mm već je pušten u proizvodnju! Pokušajte pobijediti takvog ghoula! Kako sovjetski dizajneri žele da odgovore na ovo? Vedmakova je čula da su u toku radovi na Jak-3. O tome joj je rekao kustos iz Berijinog odjela. Čini se da će glavni vrhunac aviona biti manja težina konstrukcije, bez dodatnih motora i naoružanja. Upravljivost je, naravno, dobra, ali bih volio povećanje naoružanja! Uostalom, u boksu je, naravno, laki sportaš u težini perja upravljiviji od teškaša, ali će i dalje gotovo sigurno izgubiti od njega. Nije uzalud što postoje težinske kategorije, a među profesionalnim bokserima najviše se cijeni udarna snaga. Potrebno je pojačati naoružanje sovjetskih aviona, pa će tek tada Vermaht biti potučen... ravnopravno? Od druge polovine 1942. superiornost Luftwaffea u vazduhu počela je da nestaje, čak do marta 1943. SSSR je bio u prednosti, ali... Izdaja saveznika promenila je odnos snaga. Vau, Hitler je ubijen 13. marta, a sad je tek kraj aprila i koliko se ozbiljno promenio odnos snaga. Tako brzo, sa strateški povoljne pozicije na strateški gotovo gubitnu. Gotovo zato što još postoji nada da će Njemačka biti poražena prije nego što ostvari stratešku i tehnološku nadmoć nad SSSR-om. Konkretno, saveznici mogu snabdjeti naciste velikim količinama aviona, ali će njemačkim pilotima trebati vremena da nauče kako upravljati njima. Ipak, postoji razlika u tehnologiji i instrument tabli. Tenkovi takođe zahtevaju obučene posade, a performanse Chevrona u ruskoj zimi nisu naročito dobre. Automatska puška M-18... Nije loša stvar, ali u brzini paljbe je inferiorna u odnosu na najbolje sovjetske modele, iako je superiornija u preciznosti! Ukratko, problem je problem! Tu su i zaista poznati "Churchills" sa snažnim oklopom i dobrim voznim performansama... Naravno, izgleda da ćemo se i mi boriti sa njima. I što duže rat traje, nacisti će dobiti više opreme. Dakle, zaključak je jednostavan, moramo nanijeti poraz Nemačkoj na ljeto. Što se tiče Japana, najbolje je ograničiti se na aktivnu odbranu i krenuti u kontranapade koristeći kvalitativne nadmoći u tenkovima. Ali opet, maksimalno štedi energiju. Bez uvlačenja u dugotrajne bitke i izgradnje odbrane na prethodno pripremljenim linijama. Još uvijek postoji šansa da se iskoristi kineska Crvena armija, ali ju je režim Chiang Ka-sha napao svom snagom. Tako da se za sada možete osloniti na vlastite snage. Kada napadati? Najbolje vreme je kraj maja, kada se putevi potpuno osuše i kada stiže pojačanje za trupe. Sama Vedmakova bi svoj prvi udarac zadala u pravcu Orjola, a zatim u oblasti Harkova, kako bi isterala Nemce iz industrijskog Donbasa, a zatim usiljenim maršom preko Ukrajine, odmah prešavši Dnjepar, i dalje u Rumuniju . Međutim, moguće je skrenuti na sjever za oslobađanje Bjelorusije i otići iza pozadine centralne grupe. Ideja je u cjelini dobra, iako ima nekih nedostataka, ofanziva na orlovskom pravcu je najočiglednija i fašisti će je tamo čekati. Utvrđenja će morati biti hakovana.
  . POGLAVLJE br. 3
  Naravno, ovdje će vam dobro doći oružje i Katjuše. Potonji sistem proizvodi snažan, posebno moralni efekat. U svakom slučaju, potrebno vam je puno pušaka i Katjuša da bombardujete neprijateljsku odbranu granatama. Općenito, iskustvo Prvog svjetskog rata pokazalo je da je lakše braniti se nego napadati, a da Kajzerova Njemačka nije iscrpila svoje snage proljetnom ofanzivom 1918., rat je mogao trajati još nekoliko godina. Ali Drugi svjetski rat je dokazao superiornost ofanzivne taktike nad defanzivnom. Na primjer, brzi poraz Poljske, a posebno udar na moćnu zapadnu koaliciju saveznika. Nacisti su porazili nadmoćne snage za mjesec i po dana, jednostavno zaobišavši neosvojivu Mažinoovu liniju. Borbe u Africi, gdje su najprije nadmoćnije snage Italije poražene odlučujućim udarcem Britanaca. A onda je Rommel porazio mnogo jače britanske trupe tokom brze ofanzive. Ali, naravno, najupečatljiviji primjer SSSR-a, 1941. godine, bila je velika katastrofa moćne vojske. I uzvratne ofanzivne operacije koje nokautiraju njemačke jedinice. Dakle, glavna stvar je da se udarite bez čekanja na pritisak novih njemačkih tenkova. Dugotrajni rat iscrpljivanja postaje gotovo beznadežan, osim ako, naravno, sovjetski naučnici ne stvore čudotvorno oružje! Ovo posljednje je u principu moguće, na primjer, čula je da je teoretski moguće stvoriti bombu koja bi mogla uništiti grad. Štaviše, takva bomba će težiti tri ili četiri tone. Izgleda kao bajka, ali... Rođeni smo da bajku ostvarimo.
  Još atraktivniji način je lasersko oružje opisano u Hipreboloidu inženjera Garina. Takva stvar je sasvim sposobna da uništi čitavu vojsku tenkova, aviona i brodova. Naravno, stvoriti takvo oružje i ne samo Treći Rajh, već i izdajnici Pindosi, ceo kapitalistički svet će završiti. I svijetli barjak komunizma će zasjati nad planetom. Ali iz nekog razloga takvo oružje nije stvoreno. Ogledala nisu najbolji način za prikupljanje energije izgaranja u jedan tok. I potrebno je mnogo više energije za rezanje brodova. Mada... ako se koncentriše na mikronsku finoću, onda je sasvim moguće rezati avione i bojne brodove. Čudotvorno oružje koje će pomoći u spašavanju SSSR-a. A evo i laserskog efekta, u drugačijem obliku. Konačno, lanac je popustio i gotovo je slobodan, a okolo leže komadi užeta.
  Witcherova je izrazila:
  - Strpljenja i rada, ako sa tobom nisi leš!
  Djevojka je ustala i bosom nogom kucnula po pokrivaču. Nema reakcije. Pokucala je jače. Kao odgovor, bilo je psovki na japanskom i nije bilo reakcije. Tada je Witcher počeo pjevati od frustracije. I pevala je iz sveg glasa, kao primadona na proslavi godišnjice:
  Horde Wehrmachta divlje
  Tutnjava pušaka i okršaj mačeva!
  Dim se diže do mjesec dana,
  Distorzija zraka sa neba!
  
  Vekovima koji dolaze slaviće se otadžbina,
  Daću svoje meso za Rusiju!
  Volim te, lepa Ruso,
  Gospodar svih kraljeva je s nama!
  
  O, vi kovrdžavi šumarci zemlje,
  Šušti šum zlatnih jasika!
  pravoslavna braćo sokoli,
  Bog je nadahnuo vojsku na herojska dela!
  
  U danima koji su hladni ili topli,
  Možda će oblak unijeti malo mraka!
  Mi smo fašističke svinje kao metle,
  Da otresem gadost s lica!
  
  Cilj naše stranke je pravedan,
  Borite se za sovjetski narod!
  Pevamo hrabru pesmu,
  Misao se vinula uvis kao orao!
  
  Staljin u Mudri - ideal vladara,
  Vodeni smo u strašnu smrtnu bitku!
  Barjak domovine, tučak pobednika,
  Spreman sam da se raspravljam sa Palasom-sudbinom!
  
  Lenjinova dela biće večna,
  Gradićemo sveti komunizam!
  Vjerujte ljudskom učenju,
  Fašizam će biti zgnječen u ponor tame!
  
  Cela planeta je kao slobodna ptica,
  Letimo u daleke zvijezde, u svjetove!
  Nešto svijetlo i plemenito
  Stvaraćemo kao vajari!
  
  I Rusija pod crvenim barjakom,
  Kao da će rajski Raj procvjetati!
  Lenjinova stvar, Staljinova volja,
  Vodite nas naprijed ka postignućima!
  Oleg Rybačenko i Margarita Koršunova, kao i četiri legendarne devojke, izašli su iz Tule i stigli do Moskve.
  Sada je situacija u glavnom gradu bila izuzetno teška. Nemci su već završili opkoljavanje, a ostao je koridor od trideset do četrdeset kilometara, koji je svakim danom bivao sve uži i uži.
  Šest ratnika zauzelo je odbrambene položaje na periferiji Moskve. Došlo je do žestokog napada.
  Oleg Rybachenko je pucao i pjevao u sebi:
  - Budućnost je naša!
  A dječak baci bombu bosom nogom i nastavi:
  - I biće nam super!
  Margarita Korshunova puca i vrišti:
  - I ja ću postati najkul!
  I bosom nogom bacio bi smrtonosnu granatu.
  I raspršuje protivnike u različitim smjerovima.
  A onda će u borbi Nataša pokositi Nemce mitraljezom i baciti dar smrti bosom nogom.
  Ovakva je ova zena...
  1941. Nataša je pobegla iz Brestske tvrđave. Išla je na istok. Nove cipele su joj brzo natrle stopala, a devojka ih je skinula i hodala bosa.
  Par sati nije bilo ničega, a onda su me počeli svrbjeti bosi tabani. Nakon još par sati počele su gorjeti i već su eksplodirale od bola.
  Nataša, kao Moskovljanka, nije navikla da hoda bosa. I naravno, s vremena na vrijeme uronila je u potok.
  Da, ispostavilo se da je to mučenje za njene noge. Ali mlada djevojka se brzo navikla na to.
  Tada je stalno hodala bosa, čak i po snijegu, a obuću je obuvala samo po jakom mrazu.
  Sada se Natasha bori kao legendarna boginja.
  I ovdje Zoya baca bombu bosom nogom i urla:
  - Ovo je zapravo sjajan spoj!
  I dobro će se okrenuti.
  I Nemci i njihovi plaćenici padaju.
  I onda Anñelika puca... I tako divlje precizno puca.
  A i granata leti sa njene gole noge.
  I rastura plaćenike.
  Onda Svetlana otpušta. A njena bosa noga izbacuje takve stvari kojima niko ne može odoljeti.
  I raspršuje protivnike veoma daleko.
  I puca u sebe, i slama neprijatelje udarnim talasom.
  Ovo su devojke rođene u SSSR-u!
  Oleg Rybačenko precizno puca na neprijateljsku pješadiju, automatski bacajući granate nogama svog djeteta. A u isto vrijeme dječak komponuje za sebe.
  Vitalij Kličko je, nakon što je naišao na sukob sa novim predsednikom Ukrajine Zelenskim, odlučio da podnese ostavku na mesto gradonačelnika Kijeva. Zapravo, zašto biti tvrdoglav i držati se pozicije. Bolje je da sami riješite problem.
  I nakon što je napustio mjesto gradonačelnika, Vitali Klitschko je nastavio svoju karijeru. I odmah senzacija, izaziva Weidera da se bori. Bez ikakvih međubitaka! I to nakon više od osam godina pauze.
  Wider se, naravno, slaže. Izazov prihvaćen!
  I dolazi trenutak istine. S jedne strane, višestruki svjetski prvak nikada nije poražen više od dvanaest godina. A s druge strane, četrdesetdevetogodišnji bivši gradonačelnik Kijeva. Čovek koji može da pobedi Hopinsov rekord, ali čija je kondicija veoma upitna.
  U stvari, mnogi su vjerovali da bi nakon tako duge pauze odlazak pravo u Weider bio samoubistvo.
  Ali Vitali Kličko je kao Rocky Balboa. Odlučio sam da se borim protiv najmoćnijeg nokaut umjetnika u teškoj kategoriji. Denotey Wider je bokser koji je vidio sve svoje protivnike kako padaju. Apsolutno svi - uključujući Tysona Furyja!
  Pa šta ako Vitalij Kličko ima šansu?
  Ali Vitali Kličko je stalno trenirao, održavao formu i vozio se biciklom na posao. I naravno, fizički nije bio tako loš. Osim toga, imao je čeličnu bradu.
  Pa, Vitalij Kličko će prihvatiti borbu, čak i ako nije favorit.
  Oleg Rybačenko je promijenio kopču svog mitraljeza. Navodne borbe sa bokserima su fascinantne.
  Pa, zaista, zašto se Vitali Kličko ne vrati u ring i pokuša da obori Hopinsov rekord?
  Ovo bi bila veoma snažna ideja.
  Dječak terminator ispalio je rafal i pokosio još nekoliko desetina fašista.
  Nakon čega se dječak nasmijao i isplazio jezik govoreći:
  - Ja sam super osoba!
  Margarita je bosom nogom bacila dva limuna vezana i zacvilila:
  - Ti si kul od bilo koje osobe!
  Oleg je, nastavljajući da puca, obrazlagao...
  Vitalij Kličko, sa četrdeset i devet godina, zaista će oboriti Hopinsov rekord. Čak se prisjetio na konferenciji za novinare: "Rekao sam da neću oboriti Foremanov rekord, ali nisam rekao ništa o Hopinsu! Zato ću uzeti i oboriti njegov rekord!"
  Međutim, ako je značajan dio javnosti manje-više vjerovao da će Hopins sa četrdeset osam godina moći osvojiti titulu svjetskog prvaka, u Vitalija Klička sa četrdeset devet godina vjerovalo se mnogo manje. Uključujući i činjenicu da mu je protivnik veoma jak.
  Nikada u istoriji teške kategorije nije bilo takvog udarca. Istina, Wider više nije mlad, ali trideset pet godina nije četrdeset devet.
  Vitalij Kličko, međutim, očito ne gubi optimizam. Vredno trenira i ulazi u formu. I veoma mi je drago što sam odbacio rutinu da budem gradonačelnik Kijeva.
  Zaista, nije velika sreća biti gradonačelnik u Ukrajini, gdje ima toliko problema.
  Ali za borbu sa Uyaderom, Vitaliju Kličku je ponuđen veoma dobar novac. Dakle, u svakom slučaju, nisam pogriješio sa novčanikom. Poznato je ime Vitali Kličko.
  Zli jezici su čak rekli da će Weider jednom pogoditi, a Vitali Kličko će sam pasti. A onda će dobiti novac i pisati memoare ili fikciju.
  Ili će možda glumiti u filmu.
  Inače, Vladimir Kličko je takođe želeo da boksuje. Samo je lukavi Vladimir izabrao slabijeg protivnika iz redova redovnog svetskog šampiona. Ali kako god da pogledate, on je šampion i to je super!
  Ali Denotay Wider, kako god gledali, i dalje je najbolji od najboljih!
  Ali Vitalij mahnito trenira. On je poput mladića koji se maksimalno opterećuje. I imao je nekoliko sparinga, pokazujući odličnu formu i dobru izdržljivost. Ne, Vitalij je spreman. I ne ulazi samo u ring.
  I zaista, kada je došao sudnji dan, okupili su se najveći nokauter, Wider, najbolji teškaš u tom pogledu, i Vitalij. Bivši gradonačelnik Kijeva kojeg su već svi otpisali kao boksera. Ali onda su se dvije legendarne ličnosti spojile.
  Vitaly, koji je prvi put postao svjetski prvak 1999. godine. Zamislite samo koliko je to bilo prošlo i više od dvadeset godina od ovog događaja.
  A Wider već dugo drži svoju titulu. A blizu je i da obori Holmesov rekord, koji je ovu titulu nosio najduže od podjele pojaseva.
  I naravno, ako se Wider nekoga plaši, to nije deda Vitalij. Zaista, ne može svako biti Hawkins. A Hawkinsovi protivnici nisu toliko moćni kao Weider!
  Ali Vitalij, kao izazivač, ulazi u ring. Njegovo tijelo je i dalje veličanstveno i mišićavo, iako mu je kosa već seda. Djed Vitalij, kako ga zovu s poštovanjem, ili s podsmijehom. Ali definicija mišića je kao kod mladog čovjeka.
  Vitalij je izjavio da je spreman. Pa čak ni on, stope su malo porasle.
  Širi je takođe mršav, izvajan i tanji u kostima, teži manje.
  Iako je odličan udarac, ima nekih defanzivnih problema i nije uvijek dobar na nogama. Ali već imam dosta borbenog iskustva. Po broju borbi već je izjednačen sa Vitalijem. I još nije poražen.
  Međutim, Vitali Kličko je izgubio svoje dvije borbe samo zbog povreda i posjekotina. A može se reći i da nije pretučen.
  Ali više od osam godina razlike, a skoro pedeset godina starosti. Da je Vitalij mlad, naravno, imao bi šanse. Ali može li on potući Hopinsov rekord? David Haye, već u dobi od trideset pet godina, postao je nulti bokser.
  Ali puno se priča i samo će prsten reći. Hoće li Vitali Kličko oboriti Hopinsov rekord ili će ga nositi na nosilima, kako je Weider obećao.
  Evo ga izlazi sa maskom gavrana. Visok, veoma suv, čak i mršav kao Koschey.
  Par boksera pravio mu je ozbiljne probleme u ringu. Riječ je o Kubancu Ostrixu, koji je vodio na poene i pobijedio nokautom, i Tysonu Furyju, koji je također vodio po poenima i uspio je borbu dovesti do izjednačenja. Dakle, najveći puncher svih vremena može propasti.
  Ali izgledi su skoro jedan prema deset u Weiderovu korist. Ipak, Vitalij je prestar i ima dugu pauzu u karijeri. Čak je i njegov brat Vladimir savjetovao da se zagriju sa par jakih srednjih seljaka. Zapravo, u Njemačkoj bi Vitali Kličko mogao dobiti više novca u borbi sa osrednjim bokserom, isključivo zbog svog velikog imena.
  Vitalij je poznat širom svijeta ne samo kao bokser, već i kao političar, gradonačelnik glavnog grada i heroj Majdana.
  Ne, u svakom slučaju, Vitalij Kličko je trebao razmisliti da li je vrijedno žuriti i boriti se protiv takve planine.
  Ali izbor je napravljen: Vitalij Kličko ne traži lake puteve!
  Borba se odvija u Americi. Sviraju se himne SAD i Ukrajine. Objavljuju se servisni zapisi. Konačno, zvuči signal za borbu.
  Mnogi žele da vide spektakl i krv.
  Wider je krenuo oprezno, iako možda nije u pravu. Šta ako je Vitalij zarđao? Ni Kličko stariji se ne žuri. Ali odmah možete vidjeti da je lagan na nogama, vitak, mišićav i dobro izbalansiran. U svakom slučaju, ono što su mnogi očekivali: da će odmah isplivati, nije se dogodilo.
  Kličko je samouvjereno radio svojim udarcem, držao ga malo više nego inače i postavljao blokove.
  Prva dva kola protekla su bez problema. A onda je Wider, očekivano, dosta povisio tempo. Počeo je aktivnije da napada i napada. Ali Vitalij nije bio na gubitku. Blokirao je udarac i dočekao ga lijevim udarcem. I odjednom, tokom oštrog napada hobotnice, udario ga je desnom rukom u tijelo. Wider se udvostručio od bola.
  Vitalij je izvukao dvojku, a drugi put u karijeri na parketu se našao svjetski prvak i najbolji nokauter svih vremena.
  Vitalij se nasmešio... A publika je urlala od oduševljenja. Ovo se nije očekivalo od starog Vitalija. Vau! Ali čini se da će uskoro doći pedeset godina! I dalje se kreći i udaraj! Morate biti u mogućnosti to učiniti!
  Wider je ustao, ali je počeo uzmicati. Vitalij ga je polako počeo bockati ubodom. I opet dvojka. I opet sam udario. Nokaut se povlači.
  Uz muku, Weider je preživio do kraja runde. Zatim, u sljedećem, Vitalij je radio kao broj jedan. Ali ništa, sve je išlo po planu. Weider je uzmicao nekoliko rundi i izgledao je bespomoćno. Ali u devetoj rundi je ponovo eksplodirao. I počeli su da zadaju udarce i krenuli naprijed. I opet je promašio dvojku i pao. Drugi nokdaun.
  Vitalij se smeje. Ide naprijed. Wider je nesiguran na nogama. Ponovo propušta dvojku, a da nije pronašao protuotrov. I od sljedećeg udarca pada.
  Teško ustaje, a sudija prekida borbu!
  Pobjeda! Vitalij Kličko, sada šampion sveta! I opet njegov kaiš! Istina, još nije apsolutan, ali je već na konju!
  Oborio je Hopinsov rekord, a naravno, za Foremana u teškoj kategoriji, po četvrti put je postao svjetski prvak, izjednačivši se s Holyfieldom.
  Wider, naravno, viče da je tuča prerano prekinuta i traži revanš.
  Vitalij kaže da će odluku o tome da li će nastaviti karijeru ili imati još nekoliko borbi doneti kasnije. Ali svi mu govore da je jako dobar, čak i bolji nego u mladosti, i treba da nastavi.
  Štaviše, još nema šta da se uradi. U Kijevu je još jedan gradonačelnik, parlamentarni i predsjednički izbori su još daleko, zašto se ne boriti tamo?
  Za naredne tri borbe Vitaliju se nudi čak sto miliona dolara, plus procenat od prenosa.
  Naravno, džekpot je veliki, a bivši gradonačelnik Kijeva kaže da će razmisliti o tome.
  Zapravo, pokazao je da je još sposoban za mnogo toga. Zašto onda sahranjivati talenat? A glavno je da ionako nema više šta da se radi!
  Možda probati iskombinirati sve pojaseve? To bi bilo super!
  Vitalij prihvata ponudu i potpisuje ugovor za još tri borbe.
  I njegov sledeći protivnik... Pa, naravno, Tyson Fury! Nikada ranije, veliki teškaš. Istina, oborio ga je Uydar i neko manji. I što je najvažnije, on je i prestupnik svog mlađeg brata. Pa, kako se ne boriti protiv nečega takvog?
  Naravno, nova borba, i basnoslovan honorar, i veliki spektakl.
  Oleg Rybačenko ponovo puca na Nemce i strane borce. Generalno, Nemaca u pešadiji gotovo da i nema. Kreću se iza tenkova E-50 i E-75. I pokušavaju da ne rizikuju.
  Ovdje negdje dalje možete vidjeti "Panther"-2. Ovaj tenk se, za razliku od prave priče, pojavio davne 1943. godine. I sam "Panter" nije bio previše masivan. Da, i "Panther"-2 je proizveden, iako mnogo, ali 1945. godine, pripremajući se za rat sa SSSR-om, Nijemci su napunili fabrike tenkovima E-50 i E-75.
  Unatoč svoj praktičnosti lakih samohodnih topova: E-10 i E-25, Firer je preferirao teže tenkove. Guderian je s mukom uvjerio brzi E-50 da postane najpopularniji. Firer je više volio E-75, koji nije bio baš uspješan i težio je devedeset tona.
  Ali sada se pojavila modifikacija E-75 M, sa nižom siluetom, lakša i sa snažnim motorom. Možda će u budućnosti postati najrasprostranjeniji.
  Oleg Rybachenko, na primjer, koristi lukavu taktiku. Uzima ga i bosom nogom baca granatu u stazu E-50. Zbog toga se tenk okreće i sudara sa svojim kolegom.
  A rezultat su dva mastodonta koji gore.
  Oleg je, kao što vidimo, veoma lukav.
  Tako on sada radi, a Nemci trpe velike gubitke. Dječak ima okretne noge. Dobro je biti kao on, bos i zgodan.
  Ali generalno, u glavu mi dolaze misli o bokserima. Na primjer, zašto Denis Lebedev ne nastavi svoju karijeru? Četrdeset godina nije tako dugo. Štaviše, glavni konkurenti iz teške kategorije su otišli, a možete pokušati ujediniti pojaseve.
  Ono što zaista ne bi trebalo da radite jeste da budete šestorka vlasti. Bolje je da se sami bavite plemenitim boksom ili se pridružite opoziciji.
  Ovako je Sergej Kovaljov postao gradonačelnik Moskve. Iako je ovo samo fantazija.
  A Denis Lebedev bi mogao učiniti nešto konstruktivnije. Štaviše, još je prerano ostaviti boks neporaženim. Pravi sportista mora ići do kraja.
  Vladimir Kličko bi takođe mogao da se vrati. Ali neki, poput Aleksandra Ustinova, koji su već tri puta zaredom pretučeni, ne odlaze u penziju!
  Zaista, heroji nisu ljudi, već ravno od čelika!
  Ali zamislimo ovaj scenario: Putin se srušio na avion, a u Rusiji su novi predsednički izbori.
  A šta vidimo danas! Komunisti nemaju jake kandidate. Grudin se osramotio i njegov kredibilitet je narušen. Zjuganov je prestar i svi su ga umorni, a nema dovoljno harizme. Suraikin nije uspio na prethodnim izborima. Druge malo poznate ličnosti. Žirinovski je takođe prestar i svi su umorni od njega. Ostali u LDPR-u su malo poznati. Koga još iz opozicije možete preporučiti? Andrej Navaljni je jak, ali mu neće biti dozvoljeno da učestvuje na izborima. Ksenija Sobčak nije ozbiljan kandidat. Demuškin je bio u zatvoru i nije baš dobro unapređen. U zatvoru je bio i Udalcov, iako su ga možda mogli podržati komunisti i izaći.
  Ukratko, u opoziciji nema ozbiljnih konkurenata. Tako je Medvedev, vršilac dužnosti predsednika, i dalje glavni favorit. I ako postoji neka intriga: drugi krug ili odmah u prvom.
  S obzirom na nizak rejting Medvedeva, a najvjerovatnije i veliki broj predsjedničkih kandidata, drugi krug je sasvim moguć.
  Međutim, Medvedev će u prvom krugu imati vrlo veliku prednost, a u drugom ne baš dobrog protivnika.
  Iako se u posljednjem trenutku može pojaviti njegov vlastiti Zelenski i pobrkati sve karte!
  Oleg Rybachenko je ponovo bacio granatu, gurajući nacističke tenkove. Puno urlika i granatiranja.
  I s vremena na vrijeme zemlja poleti i gori pravo u zraku. I fragmenti se prevrću, tope se.
  Oleg kaže:
  - Slava našem carstvu!
  Margarita, bacajući poklon ubicu bosom nogom, zacvilila je:
  -Velika slava herojima!
  I opet će djevojka baciti limun golom petom.
  Dolaze fašisti, oh i pristižu.
  Ne postoji način da ih zaustavite ili porazite čak ni vakuumskom bombom! Ovdje su tako kul ratnici, jednostavno je jezivo!
  Oleg urla:
  - Naša pobeda u svetom ratu!
  Margarita je potvrdila:
  - Sa stopostotnom garancijom!
  I opet je djevojka bosom nogom bacila granatu.
  Ne, ova djeca očito neće tek tako odustati.
  Oleg Rybačenko je urlao:
  - Za novi sovjetski poredak!
  Margarita je aktivno ispalila rafal i potvrdila:
  - Banzai!
  Oleg je u međuvremenu pokušao da nastavi da komponuje. Pa, Vitalij vodi dobrovoljnu odbranu protiv Tysona Furyja. U međuvremenu, Vladimir ima podjednako zanimljivu borbu sa Ruizom.
  Zapravo, Ruiz je bio svjetski prvak u tri verzije. Zašto Vladimir ne može da se bori protiv njega za mnogo novca? Još pogodniji protivnik je što je znatno niži i debeo. Vladimir može da ga šutira dugim udarcima.
  Šteta što je Kličko mlađi propustio borbu s njim dok je bio svjetski prvak. Ali bilo bi neophodno da se preselimo.
  I kako ti ovo nije palo na pamet, Vladimire?
  A svjetski prvak u tri verzije sada je Usik. Međutim, brzo je stigao do prijestolja.
  I borba za ujedinjenje sa Vitalijem je moguća. Ali ovo su za sada samo procjene.
  Vitaly treba da pobijedi Tysona Furyja, a revanš sa Weiderom je od interesa. A ima i mnogo drugih zanimljivih boraca. Isti Anthony Joshua. Takođe bi bilo izuzetno zanimljivo boriti se sa njim. I takođe osvetiti svog brata.
  Vitalij je napravio senzaciju pobedivši Weidera. I šta možete učiniti da razvijete uspjeh?
  Zašto ne biste postali prvi bokser na svijetu koji je osvojio šampionsku borbu nakon pedeset godina? Ovo nikome do sada nije uspelo!
  Eh, Vitalij! Nije važno kakav ste gradonačelnik Kijeva bili, ali sada ste bez ikakve sumnje prepoznati kao veliki svjetski šampion!
  Ali evo prve, dobrovoljne odbrane titule. Vitalij se suočava sa većim i dugorukim protivnikom. Ne tako zastrašujući udarac kao Weider, ali tehnički i okretan, sa dugim rukama. I još nije slomljena, iako je ispuštena.
  Ono što je najvažnije, pobijedio je još vrlo mladog Vladimira Klička, što nesumnjivo čini Tysona Furyja strašnim konkurentom.
  Šanse su bile otprilike pedeset-pedeset. Naravno, pobjeda nokautom nad Weiderom je bila impresivna. Ali sada to neće biti gunđanje protiv njega, već tehnički borac, kojeg još niko nije uspio nadboksovati. I što je najvažnije, sam pobjednik Vladimira je u zoru svoje snage.
  Hoće li Vitalij, sa pedeset godina, moći da se nosi sa takvim tehničarom? Ovo je već dvoboj intelekta. Međutim, Wider je očito potcijenio Vitalyja i pokušao ga uzeti bez ceremonije. Ali ovo više neće funkcionirati.
  Evo oba boksera koji se spremaju. Vitalij je, kao i uvek, ozbiljan i fokusiran. Samouvjeren je i miran.
  Tajson Fjuri se takođe priprema. Viši je od Vitalija, ima duže ruke i pokušat će to iskoristiti.
  Ali sada će se borba održati u Britaniji, a bit će plaćeni prijenos.
  Sada je Tyson Fury prvi. Pokazuje vanjsko samopouzdanje. Ćelav, nezgodan i ne baš atletski. Da je Vitali Kličko farbao kosu, ne biste mogli reći ko je od njih stariji, iako je razlika u godinama bila sedamnaest godina. Ovo još nije rekord za prvenstvene borbe, ali se već približava rekordu.
  Pa, možda će se Vitali boriti i sa nekim mlađim od Tajsona Fjurija.
  Vitalij izlazi uz zvuke preteće muzike. Gledaju se.
  Tyson je pogrbljen i ne izgleda viši. Vitalij je možda širi u ramenima. I što je najvažnije, njegova figura je mnogo ljepša, a mišići istaknuti.
  Pa, šta je sa himnama? Prvo Britanci, a zatim Ukrajinci.
  Zatim razmjena pogleda.
  A onda se oglasi bugla, prva runda.
  Vitalij ubacuje lagani udarac i dobro se kreće. Tyson pokušava otići. Ali Vitalij je veoma spretan, a njegovi udarci se kreću nespretnom putanjom, dosežući glavu Tysona Furyja.
  Sve se odvija kako su stručnjaci predviđali. Vitalij ima odličnu brzinu.
  I sve uspeva.
  Pobeđuje u prvoj rundi... Zatim minut odmora i drugi krug. Opet Fury ne mijenja taktiku. Očigledno se nada da će se Vitali umoriti.
  . POGLAVLJE br. 4.
  I opet Kličko stariji ima blagu prednost. Braća dominiraju u ringu.
  Vladimir je pre nedelju dana pobedio Ruiza Jr. tehničkim nokautom.
  Pa, bitka se nastavlja.
  Treću rundu ponovo je diktirao Vitalij. Ali u četvrtoj rundi, Tyson Fury iznenada eksplodira. Juri naprijed... I pogađa dvojku. I biva oboren.
  Šta je hteo? Vitalij je u pripravnosti.
  Nekako je Tyson odbranio ovu rundu do kraja. Onda je ponovo počela jednostrana borba sa Vitalijem koji je dominirao. Štaviše, svetskom šampionu Kličku starijem očigledno se nije žurilo.
  I nakon osam rundi, Tyson Fury se iznenada povlači. A pobjeda je proglašena tehničkim nokautom, zbog odbijanja da se nastavi borba.
  Tako Vitalij Kličko postavlja novi rekord: prvi borac u istoriji boksa koji je odbranio titulu svetskog prvaka sa pedeset godina. I Hopinsovo sljedeće postignuće hitovi.
  Tako da je sada zaista postao supermen. I osvetio je svog brata.
  Ali sljedeća borba je revanš sa Weiderom. Obećavaju veoma velike naknade. Zašto se možemo posvađati s njim, a onda ići protiv Joshue?
  A onda možete razmišljati o borbi za ujedinjenje sa Usikom. Općenito, Vitali Kličko bi u principu želio postati apsolutni svjetski prvak. I ima veoma jaku želju.
  Oleg Rybačenko se ceri na svoje misli. Da, ovo je moguće. Dječak pokosi čitav niz fašista i kaže:
  - Ljudi te pamte Kličko! Ljudi te cijene Kličko! Ljudi su gladni tebe Kličko! Vrati se uskoro Kličko!
  Dječak genije se nasmijao na njegovu veselu pjesmu i ponovo ispalio najsmrtonosniju od svih granata. I tri nacistička tenka se sudaraju.
  Uprkos herojskom otporu sovjetskih trupa, nacisti su i dalje mogli da zauzmu i preseku koridor koji povezuje Moskvu sa drugim delovima SSSR-a.
  Dakle, glavni grad Rusije je u potpunoj blokadi. Kao što je Lenjingrad blokiran.
  Staljingrad i dalje pruža otpor. Nemci takođe jurišaju na gradove Grozni i Ordžonikidze na Kavkazu. Situacija je kritična. Pogotovo kada je Moskva postala potpuno opkoljena.
  Ima mnogo trupa i stotine hiljada vojnika u miliciji. Ali u bitkama se granate i municija vrlo brzo potroše. Možda neće biti dovoljno municije. A onda će kapital pasti. I nema toliko zaliha hrane. I ovo će se uskoro završiti.
  A bez Moskve, biće to još jedan rat. I Staljin to razume.
  Sada je u Kujbiševu. Ali nakon što su se nacisti probili do Volge, ni ona nije bila daleko od linije fronta.
  Osim toga, samuraji su takođe vršili pritisak na njih. Oni bombarduju i napadaju sa bezbroj pešadije. Možda neće biti dovoljno snage.
  Staljin to razumije i pokušava iza kulisa pregovarati o separatnom miru sa Japanom. Kažu da su čak spremni da se odreknu Dalekog istoka i plate odštetu u zlatu.
  Ali Hirohito je rekao: potreban nam je čitav Sibir, sve do Urala. Jao, nemoguće je odreći se toliko.
  Vladivostok je već skoro opkoljen. I generalno sve je veoma zastrašujuće...
  Ali neke herojske djevojke se bore i ne podlegnu fašistima i japanskim militaristima.
  Blindirani zatvorski automobil u kojem je putovao raspjevani Witcher se zaustavio, a začula se škripa otvaranja vrata. Dva Japanca, jedan veliki i debeo, drugi mali i mršav, nagnula su se iz svetlosti koja je na trenutak zaslepila Anastaziju. Tada je djevojka, bez oklijevanja, jednog ubola u sljepoočnicu, a drugog u vilicu šakom omotanom u lanac. Hvaljeni ratnici Zemlje izlazećeg sunca bili su komično nokautirani.
  Witcher je čak pjevao:
  - Izazivam čoveka za dvanaestu rundu! Na kraju krajeva, ja sam super žena i potpuni Atass, i šaljem neprijatelja u duboki nokaut, demonstrirajući neobuzdanu klasu u borbi!
  Djevojka je uzela japanski mitraljez kopiran sa Schmeistera i, škljocnuvši zatvarač, odjurila u kokpit. Tamo su iskočila još trojica Japanaca, a Vedmakova je na njih uputila rafal, ciljajući im u glave i žestoko se cereći.
  - Šta su dobila čudovišta s toljagom!
  Oklopni transporter je zarobila gola dama ratnica. Vještica je zalajao:
  Lebdio nad nesretnom Rusijom,
  Paklena čudovišta uzavrela tama!
  Okupator ima svoju olujnu sjekiru,
  Oštrite i odrežite glavu!
  Komunista u lopti nije pijun,
  Nismo zauvek u jarmu!
  Pretvoriće Treći Rajh u vatrene žile,
  Pa, poštenje će biti nagrađeno dobrotom!
  Uprkos činjenici da je bila zgrožena, Vedmakova je obukla japansku vojnu uniformu uzetu od mrtvih. Kako je bilo neprijatno, ovi vojnici se dugo nisu prali i smrad je bio užasan. Djevojka pilot je urlala:
  - Mora da je tako brutalno! Azijski ipak!
  Oklopni transporter je, međutim, lako krenuo i krenuo u pravcu severa. Vozilo je imalo dva mitraljeza kalibra 12 mm, tako da je po potrebi bilo moguće odbiti pješadijski napad. Druga stvar je što oklop od 20 mm ne bi izdržao kalibar japanskih "topova" 37 mm. Vedmakova je mislila: kako je dolazak komunista na vlast promenio Rusiju. Ako je u carskim vremenima japanska vojska bila značajno superiornija od ruske vojske u tehničkom smislu, sada, naprotiv, zaostaje. Iako se ne može reći da se nauka ne podstiče u Zemlji izlazećeg sunca. Obavezno srednje obrazovanje uvedeno je krajem devetnaestog veka. Istina, kvalitet obrazovanja u Japanu nije bio visok. Prepisali su ga iz pruske škole, koja je bila do krajnosti pedantna, i malo je pojednostavila, kako bi jedan učitelj prošao kroz što više učenika, jer nije bilo dovoljno obrazovanih ljudi. Generalno, Japanci su imitirali Evropljane, na primjer Britance u izgledu kaki uniformi, Nijemce u formaciji i vojnim propisima, Amerikance u uniformi i vrsti mornarice, te sistemu funkcionisanja finansijskih institucija. Istina, imali su svoju, na primjer, Bushido šifru, čuveni shimosa eksploziv (mada jedva da je bio bolji od europskog). Sve do sredine devetnaestog veka Japan je bio zaostala srednjovekovna zemlja koja nije imala čak ni železnicu i bila je naoružana topovskim đulima. Bio je čak arhaičniji od Turske ili Irana, a još više od carske Rusije. Začudo, upravo je Amerika pomogla Zemlji izlazećeg sunca da dođe u oči javnosti i doslovno je natjerala da se pridruži civiliziranom svijetu. Moderna parna krstarica sa eksplozivnim granatama ostavila je snažan utisak na zaostali Japan. Pogotovo kada je potopio nekoliko jedrenjaka, pokazujući potpunu bespomoćnost topovskih kugli.
  Možda će Amerikanci više puta požaliti što su natjerali Japan da se otvori svijetu. Da su podigli konkurenta u Aziji, ali tada je bilo teško povjerovati da će za nekoliko decenija Zemlja izlazećeg sunca krenuti putem koji je Zapadu trebao stoljećima.
  Vedmakova je vozila autoputem, propuštajući kamione sa pojačanjem, kao i transport, i rasuđivala. Carska vlada, čak i pod Aleksandrom Drugim, odnosno čak pod Nikolom Prvim, kovala je planove za pripajanje Kine Rusiji. Ali Nikolaj je odabrao turski pravac kao predmet ekspanzije. U principu, bilo je zgodnije. Ali Britanija, koja je mrzela Rusiju, i Francuska, koja je bila pod njenim uticajem, zauzele su se za Osmanlije. Prvi put u četvrt milenijuma (od 1612.) Rusija je izgubila rat velikih razmera (pojedinačne bitke se, naravno, ne računaju, mislite da skoro četvrt milenijuma Rusija nije izgubila rat kao u cjelini je, inače, upravo pod Nikolom Prvim dostigla svoju maksimalnu veličinu u pogledu površine). Razloga je bilo više, a najvažniji je bila superiornost zapadnih sila u tehnološkoj opremljenosti njihovih trupa. Nakon što je Nikola prvi izvršio samoubistvo, tron je preuzeo Aleksandar II: možda najobrazovaniji i najučeniji car u čitavoj istoriji Rusije. Započeo je velike reforme, zabilježio kmetstvo, a pod njim je počeo brzi rast industrije, izgradnja željeznica i elektrana! Ali u isto vrijeme, došlo je do ukidanja kmetstva na račun seljaka, bilo je mnogo pustošenja, izbili su nemiri, posebno masovni u Poljskoj. Aleksandar je uspeo da pomeri Rusiju napred, ali nije rešio fundamentalne probleme, pa je čak prodao Aljasku Americi za peni i poklonio Havajska ostrva besplatno. Istina, uspio je pobijediti Tursku, ali Osmansko carstvo je u to vrijeme bilo vrlo slabo i potreseno je ustancima. Da, gubici Rusije u ovom ratu bili su nesrazmjerno veliki, što dokazuje da je ruska vojska još uvijek daleko od savršene, uprkos reformama. Međutim, ni pod Suvorovom sve nije bilo tako jasno kako se kaže u knjigama. Pobjede su imale značajnu cijenu, a Katarina Druga, na primjer, tokom drugog rusko-turskog rata, ograničila se na relativno skromne teritorijalne akvizicije, čak je odustala od pretenzija na Moldaviju. Iako su ove zemlje bile naseljene pravoslavnim Slovenima, a jedno vrijeme su bile dio Kijevske Rusije. Općenito, nakon oslobođenja Rusije od mongolsko-tatarskog jarma, postavljen je kurs za povratak svih izvornih slovenskih zemalja. To je trajalo nekoliko stoljeća, na primjer, Galicija je vraćena tek 1939. godine, nakon oslobođenja od poljskog jarma. A grad Pšemisl sa okolnim zemljama ostao je Mađarima i Slovacima.
  Vedmakova je pogledala na autoput: nije bilo toliko različitih automobila, ali su marširali japanski pješadi. Japan ima oko sto miliona stanovnika, čak i više od Njemačke, predvojna obuka zauzima pola školskih sati. Rat sa SSSR-om je za njih božji dar, za razliku od borbe sa SAD. Možete stvarati sve više i više podjela.
  Vrlo je primamljivo ispaliti rafal iz svoja dva brza mitraljeza, na sreću, to se može učiniti kontroliranjem pomoću hidrauličnog pogona iz kokpita. Ali istina je da će tada ona sama imati male šanse da pobegne odavde. Ne, ipak je bolje to učiniti bliže liniji fronta ili noću. Da, čini se da je već pao mrak... Tada će vukovi biti siti i ovce će biti bezbedne. Iako ne, ona nije ovca.
  Pa šta je sa Japanom? Prvi rat 1904-1905 je izgubljen, a Rusija je izgubila više od dvije stotine i pedeset hiljada vojnika i oficira samo kao zarobljenici. Iako je carska vojska imala brojčanu nadmoć. Japan je izgubio manje od dvije hiljade zarobljenika čak je ustanovljen i bonus od sto zlatnih rubalja za svakog zarobljenog vojnika žutog lica i hiljadu oficira. Ova stranica istorije je veoma neprijatna za Rusiju. Ono što najviše nervira je to što su mnogi u zemlji želeli da Japanci pobede. Na primjer, studenti Moskovskog univerziteta poslali su čestitke Mikadu na padu Port Arthura. A koliko je pokradeno: nemoguće je nabrojati!
  Vedmakova je usporila gas kako ne bi naletela na drugu marširajuću kolonu. Djevojka se zaklela:
  - Pa, oni su kao skakavci! Uskooka stvorenja!
  Uho je već moglo razaznati huk topova koji se približavao liniji fronta. Pilot je zarežao i onda zapevao:
  Ruski ratnik ne stenje od bola,
  Ruski ratnik uništava Japance!
  I imamo potpunu tugu,
  Cijeli savijeni štit se zatresao!
  Djevojka je ponovo ućutala. U tom ratu SAD i Britanija su pomagale Japanu novcem i oružjem, ali nije bilo fronta na zapadu. Zaista, Zemlja izlazećeg sunca se nadala da će Njemačka iskoristiti trenutak i napasti Rusiju. U principu, to je bilo stvarno i korisno za Njemačku. Saveznička Austrougarska, sa svojim interesima na Balkanu, takođe bi se mogla suprotstaviti Rusiji. Turska, istorijski uvrijeđena Rusijom, pa čak i pod finansijskom kontrolom Njemačke, također bi mogla ući u rat. Također je moguće da u rat uđe i Italija, koja je bila dio Trojnog pakta i koja bi mogla polagati pravo na bogate ukrajinske zemlje. U svakom slučaju, to bi bilo loše za carsku Rusiju. Čak i da je izgubila u savezu sa Antantom, rat na dva fronta bi završio katastrofom. Šanse da se Francuska uključi u bitku su male, jer je u to vrijeme Britanija bila protiv Rusije. Generalno, naravno, ovo je velika greška Kajzera, koji je propustio takvu šansu. Moguće je da je i nakon izbijanja Prvog svjetskog rata glavna strateška greška bila napad Frica na Belgiju i Francusku. Možda bi se ponovila situacija sa Poljskom 1939. da su pokrenuli sveobuhvatnu invaziju na Rusiju. Na sreću, pokazalo se da su Nemci bili previše samouvereni, birajući rat na dva fronta.
  Witcher je, za razliku od mnogih njenih sunarodnika, imala sreće: uspjela je pročitati Mine Kaif, i to u originalu. Naravno, Hitler je bio u pravu kada je rekao da je potrebno ili zajedno sa Britanijom protiv Rusije, ili zajedno sa Rusijom protiv Britanije. I sasvim logično, budući Firer je kritizirao one koji su pokušali iznijeti Bizmarkov leš na svjetlo dana.
  Hitler je zaista odbacio svaku mogućnost bilo kakvog saveza sa Rusijom, posebno kada su u njoj na vlast došli boljševici i smatrao da ruske zemlje treba da postanu nemačke kolonije.
  To znači da je on očigledno bio neprijatelj Rusije, a svaki dogovor za Firera bio je običan komad papira. Štaviše, Staljin je idiot što je propustio tako snažan udarac u otvorenu bradu, iako je bio obavezan da se pripremi da odbije udarac i dovede svoje trupe u borbenu gotovost. Ili još bolje, posadite ga sami! Njemačka vojska također nije bila spremna za ofanzivni impuls sovjetske armije. Bilo bi im vrlo teško, mogli smo jednostavno opkoliti i uništiti njemačke trupe u kotlovima. Kakav je ovo rat! I tako je inicijativa prešla na Wehrmacht. A front je tekao od zapada ka istoku. Nije jasno na šta je Staljin računao? A Berija je kučkin sin. Ona ga dobro poznaje ćelavog. Zašto nije upozorio Staljina? Zašto vas nije nagovorio da preduzmete nešto? Kako se to dogodilo? Uostalom, narodni komesar je bio lukav čovjek i nikome nije vjerovao! Na kraju krajeva, zaista je bilo ozbiljnih obavještajnih podataka, trupe Trećeg Rajha su se povlačile do granice, a svaka druga baka je proricala rat. Općenito, postojao je osjećaj da se približava nešto neumoljivo i strašno!
  I samo su Staljin i njegova pratnja razbijali dupe, kao da su namjerno htjeli izgubiti i uništiti milione ljudi. I općenito, brkati Gruzijac nije toliki genije... Nije uspio završiti bogosloviju, a, kako joj je Berija priznao, često pije. A kada je počeo rat, digla se opšta gužva... A sada se ceo svet naoružao protiv Rusije! I tu je, naravno, kriva Staljinova nefleksibilna politika. Konkretno, uprkos činjenici da se front gušio od nedostatka zaliha, hiljade vozova su povučene kako bi se Čečeni deportovali u Kazahstan. I to se radilo za vrijeme rata, kada se svaka kočija računa! Zbog toga je, inače, Mainstein uspio, uprkos značajnoj brojčanoj nadmoći sovjetske armije, izvesti protunapad kako bi porazio Crvene trupe. Zbog nedostatka ešalona, pojačanja nisu bila raspoređena na vrijeme, snabdijevanje sovjetskih trupa je poremećeno, a kao rezultat toga ofanziva je propala. A da su naše trupe sada u Kijevu, a možda i u Rumuniji, Britanija i SAD možda ne bi rizikovale da izdaju SSSR!
  Osim toga, ko je zamalo ubio Hitlera? Tako guraju Treći Rajh u novu agresiju?! Najvjerovatnije je to bila operacija koju je vodio Berija... Uostalom, svojevremeno je smislio kako da dokrajči Trockog. U to vrijeme, međutim, to je bilo uzrokovano potrebom da se izbjegne raskol u Internacionali. Sada je to dovelo do suprotnog efekta, neprijatelji Rusije su se ujedinili. Štaviše, neprijatelji su istorijski! Mora reći da je i sama Vedmakov bila veoma iznenađena što je Čerčil održao senzacionalan govor 24. juna, najavljujući podršku SSSR-u. Čudno je da je ovca došla vuku radi saveza, ako se, naravno, britanski lav može uporediti sa ovcom. Staljin je, međutim, tipičan vuk! Sada se sve vratilo u normalu, kapitalistički demokrate i kapitalistički fašisti zajedno! Ali komunisti su jedinstveni i pošteni, bez kompromisa sa savešću! Možda je to upravo ono što je Staljin želeo? U svakom slučaju, neprijateljske snage su se povećale, a Japan je pokazao svoje čeljusti na istoku. Ali, općenito, potez rukovodstva zemalja izlazećeg sunca je logičan: potrebno je ušutkati grla vojske nezadovoljne ogromnim teritorijalnim ustupcima i stvarnom predajom, obećavajući nove bitke i zemlje. Da Sjedinjene Države nisu uvele sankcije, odnosno blokadu Japanu 24. jula, možda bi samuraji udarili na SSSR čak i u avgustu, ne čekajući zimu! Japanci su hrabar narod i teško da bi ih zaustavilo sjećanje na Khalkhin Gol, gdje su se, inače, borile sporedne trupe, uključujući i marionetske trupe Mandžurijske carske vlade!
  A to bi moglo da ugrozi pad Moskve... Iako bi Staljin verovatno radije dao ceo Sibir radi predaje Moskve. Jednostavno bih ostavio zaklon tamo, nadajući se da oštra tajga zima neće dati Japancima priliku da napreduju predaleko i povežu se s Nemcima na Uralu ili Volgi.
  I onda bi, naravno, bilo problema... Hitler je podbacio u blizini Moskve i napravio pogrešnu računicu objavivši rat Sjedinjenim Državama, a da nije obavezao Japan da uzvrati u odnosu na SSSR. Hitler se nimalo nije odlikovao logikom, svojim brutalnim antisemitizmom, okrenuvši protiv sebe glavnu finansijsku elitu, pa čak i Vatikan. Istina, to je povećalo njegovu popularnost među Arapima, ali oni nisu pružili značajnu pomoć Rommelovom korpusu.
  Oklopni automobil se dovezao do bivše sovjetske granice. Ovdje je već bilo razaranja. Ovdje granični stub još strši.
  I japanska pješadija, kao i nekoliko lakih tanketa sa automatskim topovima od 20 mm i po dva mitraljeza. Protiv kineske pešadije ovo je možda dobro oružje, ali protiv T-34... Istina, malo je takvih tenkova na Dalekom istoku, glavne snage su prikovane na zapadu. Osim toga, vidljivo je još nekoliko oklopnih vozila i minobacača koji se prevoze u otvorenim vozilima. Moram reći da ovo nisu loši minobacači i pored malog kalibra...
  Veštica je oklevala: šta da radim? Ima dosta Japanaca, i očigledno treba da skrenete na seoski put. Ili će se možda ipak okrenuti uskookim?
  Već pada mrak, oblaci su prekrili nebo, a stiže kiša. Naravno, možete riskirati, pogotovo jer su Japanci zbijeni, pješadija stoji, okupljena u gustim redovima. Da, ima ih cijeli puk, žutotrbuhih, dosta gadnih, nije ih šteta pobiti.
  Veštica se prekrstila, promrmljajući:
  - Ne daj Bože da bude još samuraja!
  Dva mitraljeza velikog kalibra kalibra 12 milimetara rafalnom su udarila na uskooka stvorenja. Počelo je totalno premlaćivanje. Devojka je čak pevala:
  Borićemo se sa neprijateljem do kraja,
  Dela vojnika su bezbrojna!
  Rusi su oduvek umeli da se bore,
  Ne odustaj kada dođe nevolja!
  12 mm je velika i oštra patrona, probija tijela, a ponekad i nekoliko Japanaca odjednom. Vedmakova je kontrolirala oružje pomoću hidrauličnih pogona, koje su Japanci posudili od zrakoplovstva. U prvim sekundama borci Carstva izlazećeg sunca nisu ni shvatili šta se dešava i odakle je došao napad. Jednostavno su pali, ispuštajući potoke krvi iz stomaka i grudi. Dolazak smrti u ovaj naizgled spokojan svijet bio je tako neočekivan. Iako ne, posljednja izjava više liči na sprdnju.
  Witcher je uspio pokositi nekoliko redova prije nego što je neprijatelj reagirao i počeo se razbježati. Pilot je nastavio da puca, a istovremeno je pomerao oklopno vozilo kako ne bi bio pod vatrom tanketa. Ipak, avionski top može probiti čak i takav oklop. Međutim, to zavisi i od početne brzine projektila na klinovima je i dalje veća od brzine lovačkih topova.
  Dok je pilot imao sreće, Japanci nisu odmah shvatili ko im šalje smrt, pogotovo jer je počela da kaplje proljetna kiša, zbog čega je bljeskove bilo teško razlikovati. Vjerovatno su samuraji mislili da ih napada ruski odred koji se probio u pozadinu, pa su tankete otvorile vatru na žbunje. Witcher, slomio Japance i pjevao:
  Sa dalekih ivica okeana,
  Gdje se svod nebeski zatresao!
  Sultanove horde jure,
  Kao da je Antihrist uskrsnuo!
  
  Rat je nemilosrdan, zao,
  Kao zmaj spustio se na Rusiju!
  Moja zemlja je siva od rana,
  Spasi majku, molim se Bogu!
  
  Kako je svijet okrutan, užasan je
  Dijete je palo i raskomadano!
  Rodile su se gurajuci od bola,
  Tako je odlučio zli Gromovnik!
  
  Bog ne poznaje granice u ljutnji,
  On je donio katastrofu ljudskoj rasi!
  I svi živi pate,
  Samo tuga broji pobede!
  
  Rusija je sva natopljena krvlju,
  Kako si okrutan Svemogući!
  Gdje je otišla vaša misija?
  Da li je Hristos zaista treći, suvišan!
  
  Zašto ste Ada i Eva,
  Protjerao ih iz raja zbog nedjela!
  Došao je čas za kanibala,
  Uz hladniji raid Mamaia!
  
  Devojke ovde liju suze,
  Nemci su mi ubili roditelje!
  Ona je bosa i smrzava se
  Ozbiljno, sve rijeke su zaleđene!
  
  Nas ljudi nikome nije žao
  Ubodu nas ili mušice ili zmije!
  Ponekad se pojavi ideja
  Kakva čaša patnje do vrha!
  
  Uzalud je u Boga se nadati,
  Naravno da ga to ne boli!
  Bolje je živeti loše i loše,
  Ali ovdje smo rekli - dosta!
  
  Imamo barjake komunizma,
  Što znači da se ne spominje moj ujak!
  ne mogu tolerisati fasizam,
  Naš etos je jednostavan: dođavola s tim!
  
  Nada se žuljevitim rukama,
  Za um koji je u glavi!
  Volja nas vodi ka postignućima,
  Vještina, entuzijazam u šaci!
  
  I tako, mjereći u koracima,
  Vaš put do slobode i sreće!
  Postat ćemo crveni bogovi,
  Niko nas ne može savijati!
  Vedmakova je pevala i pucala iz mitraljeza, pucajte uskooke koji su već uspeli da pobegnu i legnu. Ali onda se i njena sreća promenila, nekoliko japanskih oficira je očigledno shvatilo šta se dešava i bacili su nekoliko granata na oklopni automobil. Vještica je osjetila kako joj se tijelo trese. Međutim, japanske granate su bile fragmentirane i nisu probile oklop, očigledno dizajnirane da izdrže rafale mitraljeza do 14 milimetara u kalibru.
  Witcher se zahihotao:
  - A onda u tvrdoglavoj borbi, zalutali metak - budala! Iznervirala se, odjednom se opametila i sve češće pogađala metu!
  U oklopnom transporteru, mitraljezi se pokreću pomoću remena. To daje veliku zalihu metaka, osim toga, isporučuje se vodeno hlađenje, što vam omogućava da produžite trajanje pucanja. Stoga je ratnik bez ceremonije odsjekao Japance koji su na nju bacali granate. Ali čini se da su to primijetili i ostali borci. Granate su ponovo letele. Čuo se tresak. Izgleda da je jedna od granata bila teška, teška oko kilogram i bila je protivtenkovska. Japanci su već bili snabdjeveni sličnim blankovima. Slab je protiv Chevrona i T-34, ali možete probiti oklopno vozilo! Kroz slomljenu stranu, Witcher je bio obasjan prašinom. Djevojka se zaklela:
  - Da, Japan je mali, ali pravi velike nevolje!
  Oklopni automobil je počeo da ubrzava, a unutra je uletjelo nekoliko fragmentacijskih granata gdje su eksplodirale.
  Fragmenti su uhvatili Witchera kako mu je pocijepao uniformu. Povrh svega, zapalio se pokvareni rezervoar za gas. Djevojka je opet opsovala:
  - Ne mašina - general! Bacio bih sranje na tebe!
  Nakon što sam pokosio još par desetina, morao sam iskočiti iz kabine. Djevojka je to učinila neprimijećeno od strane japanskih vojnika i puzala. Nije bio zabrinut za sebe, ona je nosila vojnu uniformu Zemlje izlazećeg sunca. A u mraku i po kiši ne možete baš razaznati svoje lice. Sada treba da siđete sa autoputa i nestanete u žbunju.
  Djevojčica je puzala prilično brzo i u isto vrijeme nekoliko puta naišla na leševe. Zadovoljno je promrmljala:
  - Nije loše što sam upalio samuraja! Sada sve što treba da uradite je da ga sami sačuvate!
  Ratnik je zaronio u žbunje i, ustajući, počeo hodati. Prevari ih, možda ih neće uhvatiti. Zapravo, pristojno se borila i mislila da joj se najvjerovatnije ne bi povjerovalo, inače bi, ko zna, dali još jednu zvijezdu heroju!
  Generalno, rat je čudna stvar, ubijate ljude i to nije samo normalno, već hrabrost. Usput, kao što Biblija kaže: "Ne ubij!" Ipak, Bog je naredio ne samo da se ubiju, već i da se potpuno istrebe Amalečani, njihove žene, djeca, pa čak i stoka! Iako se i za vrijeme rata istrebljenje civila smatra nemoralnim i podlim.
  Međutim, zapadni saveznici su bombardovali ne samo i ne toliko vojne ciljeve koliko su bombardovali civile. To je dijelom bilo zbog niske preciznosti bombardera na velikim visinama, što je otežavalo gađanje čisto vojnih ciljeva, ali glavna stvar je bila osveta. Japan je također dobio poticaj od SAD-a. Ali nije se imalo čime odgovoriti! Jednostavno nisu imali avione takvog dometa da stignu do Jenkija!
  Očigledno su Amerikanci smatrali osvetu za luku Peru dovoljnom, odnosno, vrhunska finansijska elita je odlučila da postupi pragmatično, a istovremeno stane na kraj Maovoj Crvenoj armiji. Japanu je ostavljena Mandžurija kao odskočna daska za rat protiv SSSR-a, te su mu date odriješene ruke protiv Mongolije, a ostalo je djelo Čang Kaj Šeka! Tada će biti moguće pomesti cijelu Kinu. I neka zemlja izlazećeg sunca krvari u ratu sa SSSR-om. Ono što je ovdje najzanimljivije je vjerovatno da Japanci, pobijedivši Rusiju, računaju da će se opet obračunati sa Amerikom uz pomoć Njemačke i SAD-a, razmišljaju da otrgnu Sibir i druge zemlje od iscrpljenog Japana.
  Svaka strana smatra da su postupili veoma pametno, pogotovo što su Amerika i Britanija stekle kontrolu nad ogromnim teritorijama bez ispaljenog metka. U suprotnom bi im trebalo dugo i zamorno da ih osvoje, za šta bi ipak trebalo nekoliko godina;
  Vedmakova je hodala, nadajući se da će preći liniju fronta. Sasvim je moguće uklizati u jaz i pridružiti se svojim ljudima. Ili možda čak i zarobiti jednog od samuraja. Pa, blizu je najnaprednijih položaja sovjetske armije. U suprotnom će biti teško prevući.
  . POGLAVLJE br. 5.
  Dakle, za Svjetsku oligarhiju: Njemačka i Evropa pod SSSR-om se smatraju izgubljenom zonom utjecaja, pa čak i prijetnjom ojačanom komunističkom carstvu i daljnjoj ekspanziji boljševizma. A za Rusiju pod Njemačkom, ovo je širenje njenih sfera utjecaja i mogućnost isisavanja sav sok iz bogatih zemalja. Ali to je zapravo ono što su francuski oligarsi izgubili gubitkom od Njemačke: morali su malo podijeliti s Hitlerom, ali su zadržali većinu bogatstva, a čak je postalo lakše iskorišćavati radnike - Nijemci su razbili sindikate. Šta su oligarsi izgubili na Baltiku? Izbrojite sav svoj kapital, a oni koji nisu stigli pobjeći, onda sloboda ili život! Primer je neverovatan! Dakle, nema ništa iznenađujuće u ovome! A da Hitler nije bio tako vatreni antisemita, niko ne bi pomogao SSSR-u!
  Mora se reći da je jedan od razloga zašto se Francuska relativno lako raspala bio znatno manji procenat Jevreja kako u populaciji u celini tako iu finansijskoj eliti. U Poljskoj, Britaniji, SAD: bilo je sasvim suprotno. Posebno u SAD, što, inače, objašnjava zašto su Jenkiji, uprkos činjenici da nijedna bomba nije pala na Ameriku, bili još okrutniji prema stanovništvu Njemačke od Britanaca!
  Vishu je postao marioneta pod Wehrmachtom, a Nemci su se vozili po Parizu svirajući na harmonici. Hitler je počeo da priprema invaziju na Englesku, ne trudeći se da prevede ekonomiju na ratnu osnovu i iskoristi resurse osvojene Evrope. To ga je skupo koštalo, kao i njegova nespremnost da pregovara sa Englezima i da se odrekne antisemitizma. Potonji bi, možda, dozvolio Fireru da oslobodi sve svoje snage za rat protiv SSSR-a i napad još u maju. Istina, mir sa Britanijom mogao je natjerati Staljina da objavi mobilizaciju. To bi bio signal da je neprijatelj već na pragu.
  Ili ne, u tom slučaju bi to moglo uticati na poziciju SAD prema Japanu. Ne bi provocirali Zemlju izlazećeg sunca, a moćno carstvo bi moglo otvoriti drugi front! To se sada dogodilo. Samo u još goroj situaciji, kada je vojska SSSR-a skoro uništena, proizvodnja oružja još nije uspostavljena, a oni još nisu naučili kako se bore!
  Ovo nije četrdeset prva godina - sovjetske trupe su stekle borbeno iskustvo, naučile se boriti i pobjeđivati! Pa sada se ne plaše teških tenkova i aviona sa sedam vatrenih tačaka na jednom vozilu!
  Usamljeni Japanac stoji blizu drveta. Dakle, obična mala žuta lutka.
  Vještica je skočio iza njega. Podigla je glavu uvis, a zatim je izvrnula... Kada naglo povučete neprijateljski "lonac" uvis, vratni mišići više ne mogu pružiti efikasan otpor i "lonac" se lako sklupča!
  Pa, šta je sa jednim samurajem manje! Vedmakova izgleda veselo i zadovoljno, čak pokazuje i zube:
  - Japan nas nikada neće osvojiti! Jer postoji borac poput mene!
  Zaista, u čitavoj istoriji Rusije, samo su mongolsko-tatari bili u stanju da osvoje! Zašto se to dogodilo i zašto se veliki slovenski narod pokazao bespomoćnim, to je, naravno, misterija za više od jedne generacije!
  Najvažniji razlog je feudalna rascjepkanost, kada je svako uzeo parcelu za sebe: zapošljavali su kokoši i sjedili u njoj, čuvajući svoju baštinu: bez posla!
  Witcherova je osjetila da joj uske i neudobne japanske čizme trljaju stopala. Pilot je odlučio da u ovom slučaju nema smisla trpjeti muke. Jednostavno je izula cipele sa tupim nosom koje su bile uske i pritiskale joj prste. Osjetio sam svježinu rodnog kraja bosim nogama i osjećao se mnogo vedrije! Pojačala je tempo i čak počela malo da skače!
  Činjenica da su Rusi bili podeljeni postala je najveća tragedija Slovena. Na zapadu su ih potčinile Litvanija i Poljska, a na istoku okrutni Tatari. Jaram, međutim, nije trajao vječno: Moskva, ranije mali grad, počela je rasti i čak se pretvorila u neku vrstu malog carstva. Ivan Kalita je postao sakupljač ruskih zemalja. Bio je prvi i ne najsrećniji, ali što je najvažnije prvi! I kako to zvuči u boljševičkoj pesmi: bolje je biti mrtav nego drugi!
  Staljin nije Rus, to mu je glavni nedostatak! Otuda i nepovjerenje titularnog naroda, i masovne neopravdane represije! Dajte svinjskim rogovima, a čoku kraljevstvo!
  Čučmek na tronu i Rus u krilu!
  Na primjer, i Tuhačevski i Jegorov su bili prilično sposobni maršali, šta drugo reći o ostalim represivnim komandantima! Ne može se porediti sa brkatim majmunom! Zato smo upali u nevolju!
  Međutim, kako se zaista dogodilo da je Staljin uspio da postane apsolutni vladar? Nepismeni Gruzijac je postao Bog!
  Ruskim narodom mora vladati ruski car! Inače, Romanovi gotovo da nisu imali ruske krvi i možda su zato i degenerirali!
  Japan je također imao jedinstven oblik vladavine, gdje je šogun bio suštinski viši od cara, pa su stoga postojale neke prednosti, jer je bilo manje šanse da se carstvo uništi zbog nasljednika budale. Stoljećima Japanci nisu vodili osvajačke ratove, ali su se aktivno borili jedni s drugima. To je uticalo na mentalitet ovog naroda. Ali u dvadesetom veku, Zemlja izlazećeg sunca osvojila je više zemlje od Aleksandra Velikog! Sada je na redu Rusija. Samo ovo nisu carska vremena, vlada velika komunistička partija i najnapredniji i najsavršeniji ekonomski i politički sistem na svijetu!
  Vještica je, međutim, iznenada odmahnula glavom. Nije sve u redu u političkom sistemu i načinu vlasti! Recimo, narod ne bira šefa države kao rezultat alternativnog izražavanja volje, ali šta se dešava... Mora se reći da nije bilo predviđeno stvaranje štaba i davanje vanrednih ovlašćenja njemu. bilo po zakonu ili po ustavu. I ona je lično imala velike sumnje u sposobnosti poluobrazovanog sjemeništarca! Baš kao i Berija: lukav čovjek, ali slabo obrazovan, krajnje uskog pogleda i erudicije!
  Ali sada je linija fronta još bliže, vidljivi su bljeskovi, a urlik je postao još jači. Pa, vrijeme je da nađemo jezik i... Vedmakova je primijetila odred puzećih Japanaca. Sada morate pažljivo sjesti na njihov rep. Otprilike u istom stilu kako je napala Yu-188, veoma brzi bombarder, koji nije lako sustići ni brzi MiG. Inače, zaostajanja općenito nisu posebno manevarska i u tom pogledu nisu ništa bolja od Fokken-Wulfsa! Pa, samuraji se približavaju rovu, izgledaju kao ovnovi koji puze prema lokvi nafte. Japanaca ima dosta, ovde treba pažljivo da se ponašate... Evo kapetana vojske Zemlje izlazećeg sunca, lice mu je kao u mrmota. Nešto vrišti, snažno mašući šakama i bodežom.
  Vedmakova je strpljivo čekala da samuraj ustane da napadne i udarila ga zadnjicom u potiljak. Međutim, udarac je proračunao tako da "Japanac" ne pogine odmah. A onda je ispalila rafal iz automatske puške na Japance koji su trčali u napad! Proorav:
  - Lukavstvo u ratu je kao jedro na brodu, ali samo ono se naduvava, a ne ona!
  Dečak Oleg i devojčica Margarita se bore u Staljinggradu. Oni će stajati u ovom gradu kao titani.
  Oleg Rybačenko izgleda star oko dvanaest godina. I dječak baci bombu bosom nogom.
  Baca fašiste okolo i kaže:
  - Slava velikoj Otadžbini!
  Margarita takođe dobro cilja. Kosi fašiste i peva:
  -Slava Staljinu i suncu komunizma!
  Oleg Rybachenko puca i dodaje:
  - Slava herojima!
  Djevojka puca i kosi naciste. Baca granatu bosom nogom i škripi:
  - I slava velikoj Otadžbini vekovima!
  Tako su se dječak i djevojčica zaista ozbiljno razišli. Pucaju na naciste i bacaju granate.
  Dječakova bosa noga baca ubojiti poklon. Dječak sa divljim bijesom kaže:
  - Mučimo sve!
  Margarita, pucajući i koseći neprijatelja, škripi:
  - I biće košenja sena za đavola!
  A djevojka bosom nogom baca dar smrti. Takav ratnik, sposoban da pokosi čitave trupe.
  Dečak i devojčica se bore u Staljingradu. Oni su pravi heroji. I vitezovi puni hrabrog duha.
  Šta je Hitler mislio, da nakon katastrofe 1941. Rusi ništa nisu naučili?
  Koga briga! Crvena armija je spremna da se suprotstavi čudovištima iz serije "E", neka kažu: E-75 tona za devedeset, a E-100 tona za sto četrdeset. Od tajge do britanskih mora, Crvena armija je najjača.
  Dječak i djevojka se svađaju, da im se nacisti maknu kao staklo iz čekića.
  Djeca su besmrtna i ničega se ne boje. Šta su im ovi fašisti? Više zečeva za lov!
  Oleg Rybachenko je pevao uz urlik:
  - Eh, Hitler, eh Hitler, ti Hitler je koza,
  Zašto si došao u Rusiju kao magarac...
  Od nas ćete dobiti posebno u novcu -
  Naići ćete na jaku dječačku šaku!
  A onda mišićavi klinac baci bombu bosom nogom. I dva njemačka tenka E-50 i E-75 sudaraju se direktno i eksplodiraju.
  Oleg Rybachenko sa oduševljenjem kaže:
  - Ja sam super mlad borac!
  I opet se dječak okreće.
  A onda i djevojka puca. Pogađa precizno i snažno primenjuje. I u isto vreme peva:
  - Zlomiću sve fašiste, a Adolfovu salo ću podrezati!
  I opet je djevojka u punom uzbuđenju zbog uništenja. Sve puca samo od sebe i puca.
  I opet granata poleti sa bose noge. Pogađa fašiste. Rasipa se kao igle kada ga pogodi lopta.
  Margarita pjeva:
  - Snažan udarac je izuzetno dobro usmjeren,
  Najkul Povetkin ulazi u ring!
  Oleg Rybachenko, otpuštajući, spremno je potvrdio:
  - Povetkin je dostojan primerak, i ne beži od jakih protivnika!
  Nakon toga dječak ponovo baca bombu bosom nogom i razbija fašiste kao flaše i kaldrmu.
  I koliko god pametno to uradili, nacisti će se sudarati. Šta su hteli? Nije bilo potrebe za mešanjem u SSSR.
  Samo jedna stvar muči Olega Rybačenka. Sjedinjene Države su se već riješile Nijemaca, a Rusija će preuzeti odgovornost za njih.
  Dečak je, ponovo bacivši bombu bosom nogom, pevao:
  - Ne budi budala, Ameriko.
  Daj nam Aljasku sada...
  Ovo je naša zemlja na dvije obale -
  Nije uzalud medvjed žestoka zvijer!
  I Oleg Rybačenko je opet dao rafal... Pokosio je fašiste. I opet dječakovi goli prsti stisnu granatu i bacaju je na neprijatelja. Raspršuju ga u različitim smjerovima.
  Dječak urla:
  - Slava Rusiji!
  Margarita je opet bosom nogom bacila granatu i zacvilila:
  - Za cara Nikolu II!
  Dečak je ispravio devojčicu:
  - Ovde vlada Staljin, ne Nikolaj II!
  Margarita se spremno složila:
  - Da, Staljine! Ko je sklopio mir sa kanibalom!
  A djevojka je opet bosom nogom bacila ubojiti poklon.
  Oleg Rybachenko je logično primijetio:
  - SSSR-u je potreban odmor! Iako je Treći Rajh to bolje iskoristio!
  I deca su ponovo počela da pucaju...
  Nemci kod Staljingrada i u samom Staljingradu dočekali su strašni pakao.
  Ali u stvari, ono sa čime su došli je ono sa čime i odlaze.
  Tačnije, umiru. Borba je tako krvava i sveta prava.
  Oleg Rybačenko zaista misli tokom bitke da su ljudi ponekad previše naivni. Ili od Staljina prave genija, ili čak od Lukašenka. Ali za Bjelorusiju dvadeset prvog vijeka, pravljenje kulta ličnosti od kolektivnog farmera je prilično jezivo. Vrijeme je da se opametimo.
  I izabrati novog, mladog, progresivnog lidera. I ne demonstrirati nivo inteligencije bebe u pješčaniku.
  Lukašenka najbolje karakteriše ova anegdota:
  Kada u Belorusiji sve poskupi, šta je najjeftinije?
  Obećanja predsednika Lukašenka!
  I zašto?
  Jer ne koštaju ništa!
  Sramota za Bjeloruse koji i dalje glasaju za takvog diktatora. Ali krajnje je vrijeme da se opamete i pokažu da su oni ljudi Evrope. Na primjer, u Rusiji je Putin barem uspio pridobiti poštovanje prema sebi aneksijom Krima bez ispaljenog metka.
  Ali za to je zaslužna njegova fenomenalna sreća. Putin ima dosta sreće. Na primjer, imali smo sreće da se tokom posjete izraelskog premijera dogodila neugodna epizoda sa njegovom suprugom u Kijevu. Da, opet manifestacija fenomenalne sreće. Ali tako malo pravog povratka! Šta ako je car Nikola imao takvu fenomenalnu sreću? Tačnije, on je to dobio do 1935. godine, Rusija je zauzela pola svijeta.
  I šta dalje... Car Nikola je zakazao let u svemir 28. maja 1935. godine, baš na svoj rođendan. Prvi let u istoriji čovečanstva ruske kosmonautke.
  I u ovom svijetu, dok se SSSR bavi opstankom.
  Bitke u Staljingradu su otprilike iste kao u stvarnoj priči iz 1942. Samo što je ovaj put neprijatelj mnogo jači. I količinski zbog kolonijalnih trupa i tehnološki.
  Posebno je teško na nebu Sovjetske Rusije. Nacisti imaju mnogo jakih, mlaznih aviona. I nekako nije lako odoljeti.
  Evo njemačkih pilota Albina i Alvina koji sami sebi skupljaju račune. Oni su veliki stručnjaci za ovu materiju.
  Kako, na primjer, možemo zaustaviti takve njemačke djevojke u bikiniju golih nogu?
  Oleg Rybachenko osjeća ove djevojke.
  Baca još jednu granatu golim prstima. Baca fašiste na sve strane i kaže:
  - Veliko srce Rusije!
  I dječak terminator puca vrlo agresivno. Svaki metak pogađa metu. A Arapi, crnci i Indijci idu u napad. Okuplja se ogromna gomila.
  Dječak genije bosom nogom ponovo baca granatu, sudara dva velika njemačka tenka i bježi:
  Samurajski mač je sa tobom,
  Srce i um su čisti...
  Hrabro vodi napad -
  Put lepote!
  Margarita, pucajući na neprijatelja, zapucala je na naciste iz baze i zacvilila:
  - Izvanredna lepota!
  A ratnica je golim nožnim prstima bacila veoma razorni dar smrti. Slomljeni protivnici. Zatim je ponovo prstima bosih nogu ponovo bacila divlje uništenje. I sudarila su se dva fašistička tenka. Čak su i varnice i dim padali i padali!
  Oleg je uzviknuo:
  - Bravo, večna devojko!
  Margarita je bosom nogom bacila novi ubojiti limun i zacvilila:
  - Mi smo večna deca na Mlečnom putu!
  Dječak terminator je klimnuo glavom i sam nastavio bitku. Sve ide po planu. Tačnije, za sada je u redu. I nacisti se neće probiti u njihovu oblast.
  Dakle, koliko god se nacisti trudili, u stvarnosti će se ugušiti samo svojom krvlju.
  I njihovi tenkovi će se pretvoriti u staro gvožđe! I ruska zastava će sijati nad planetom!
  Oleg Rybachenko djeluje s velikom energijom. Bosim nogama baca granate i pjeva:
  - Uvek ćemo imati radost,
  Biće svetao san...
  I lepota će doći -
  Galama će nestati!
  Dječak genije djeluje aktivno, koje raste srazmjerno prilivu Nijemaca s bijesom.
  Margarita se ponaša kao broj dva. Ali bose noge djevojke sve aktivnije bacaju granate.
  I fašisti padaju pod njegovim udarima.
  Oleg Rybačenko takođe puca... Ali njegove misli jure, vraćajući se u sadašnjost. Na ono što je u stvarnosti.
  U stvari, čini se da Bjelorusi imaju najveću moždanu masu u Evropi, ali dopuštaju da im se stavi okovratnik i tolerišu diktaturu pojedinca.
  I barem bi predsjednik bio nekakav superman! I tako je on kolekcionar, pa čak i bez zakonskog oca. I dozvolite im da vas guraju toliko godina.
  I šta više, ima i uskogrudnih ljudi koji glasaju za njega.
  Da, Oleg Rybačenko je čak razvio i sitnice.
  Recite mi prijatelji koliko dugo
  Glasajte za Oca Kolju...
  Vrijeme je da izaberemo Olega umjesto vas -
  Da dobijete više novca!
  Da, naravno, promjene su potrebne i to što je prije moguće. Zapravo, stagnacija je prepuna loših posljedica.
  Štaviše, ni sam Lukašenko ne zna šta hoće. Nekad je udesno, nekad je levo. Ili ide u kapitalizam, ili u socijalizam. I nema normalan tim. I nema stranke ni ideologije. Takav je kult vrlo osrednje i pričljive ličnosti. Staljin i Lenjin su barem znali šta hoće! A ovaj diktator? Ne zna ni da li je desno ili levo!
  Ne, bez ideologije i stabilne stranke neće biti stabilnosti u društvu.
  I dalje napred!
  Staljin je, nažalost, postao i simbol terora i destrukcije, pretvarajući komunizam u bauk.
  Nije bilo optimalne vlasti. A pod Brežnjevom je bilo ludila - kako je takva osoba mogla biti postavljena na čelo SSSR-a. I u mladosti Brežnjev nije izgledao kao intelektualac, ali je u starosti pao u ludilo. I generalno, šteta je da šef države ne bi mogao spojiti dvije riječi bez parčeta papira. Ali trebali ste biti u mogućnosti to učiniti!
  Oleg Rybačenko je bosom nogom bacio smrtonosnu dvostruku granatu i zapjevao:
  - Ali živi kao i pre,
  Ali živi po Brežnjevu!
  Glup sam, glup, ne mogu!
  I ne dozvolite da snježna oluja nestane!
  Margarita je golim nožnim prstima bacila paket eksploziva. Ona je raspršila naciste kao jabuke otresene s grane.
  Devojka je pevala:
  - Jabuke u cvatu,
  Solovjevljeve melodije...
  doći ću do tebe -
  Biće ponavljanja!
  Devojka se široko i zaslepljujuće nasmešila. Zubi su joj kao biseri, toliko blistaju.
  Da, ovaj par se dobro svađa.
  Oleg Rybachenko ju je uzeo i otpjevao:
  - Naše pesnice sa čelikom,
  kandže, zubi i očnjaci...
  Tako su željni prave borbe!
  I opet dječak terminator puca vrlo precizno. I krvave kapi padaju sa nacista.
  Ne, neće biti milosti. Neprijatelji će se ugušiti.
  U međuvremenu, Nataša i njen tim se bore u Suhumiju.
  Nacisti jurišaju na obalu. Borba je, naravno, veoma neravnopravna
  Ali devojke. Kad su skoro goli, super je!
  Nataša je bosom nogom bacila granatu, pokosila desetak fašista i pevala:
  - Budućnost sveta je naša,
  Mi devojke smo kao džedaji!
  Zoja je takođe bosom nogom lansirala granatu. Rastjerala je naciste i samouvjereno zacvilila:
  - Ja sam ono što svakoga može sahraniti u grob!
  Sljedeća puca Aurora. Takođe devojka koja, kada udari, uopšte nije muva.
  Crvenokosi đavo ga je uzeo i zujao:
  - Ja sam boje lisice, i to najveće lepote!
  I opet će ga uzeti bos i baciti dar smrti! Ovo je zaista devojka koja ti treba.
  A onda Svetlana poludi! I ona će sve raspršiti i smrviti, kao da su se u nju uselili đavoli iz cijelog pakla.
  Da, cure ovdje, naravno, imaju toliko gole zube da mogu bez problema otkinuti bilo koju vilicu.
  A ako treba, onda pola glave!
  Nataša puca na neprijatelja i urla:
  - Ja sam tako jak ratnik da me ni bik ne zgazi! Razbit ću mu glavu!
  Zoya je samouvjereno potvrdila:
  - Polomiću i rogove!
  A djevojčina bosa noga baca granatu. I dva nacistička tenka će se sudariti.
  A onda će te Aurora udariti. I bosom nogom lansiraće ubistvenu stvar.
  I zaurlaće:
  - Slava Staljinu, neka opameti!
  Aurora je zaista zla. Kako je boriti se na dva fronta? Na kraju krajeva, ovo zapravo znači samoubistvo.
  I zašto je Staljin doveo Rusiju na ovo?
  Djevojka će ponovo lansirati ubojiti dar smrti golim nožnim prstima i cvileći:
  - Slava novom vođi!
  Pa, tako je! Staljin čak ima nisko čelo. A ovo je znak niske inteligencije.
  Svetlana puca u sebe. I baca granatu bosim nogama. Rasipa protivnike. Uništava ih i vrišti:
  - Slava ruskim bogovima!
  I opet će gola peta baciti nešto vrlo destruktivno.
  Ovdje su djevojke takvog kalibra da ih Švabe neće uzeti.
  Četiri devojke su ogromna snaga. I što je najvažnije, nose samo gaćice.
  I to im daje kolosalnu sposobnost borbe.
  Natasha puca. Afrički ratnici, čak i Indijci i Arapi, kreću se poput lavine.
  Nemci ih koriste kao topovsko meso. Koristeći ga u bitkama bez sažaljenja ili žaljenja. I naravno, uzimaju to u brojkama.
  Suhumi je već odsječen kopnom. A ovo je jako loše. Uskoro ćemo ostati bez municije i moraćemo da se povučemo.
  Ali za sada devojke još uvek ne žele da pokleknu. Sanjaju o pobjedi. Iako su snage nejednake. I Moskva je opkoljena.
  Ovo brine Natašu. Baca granatu bosom nogom. Rastavlja neprijatelje i peva:
  - Ako postoji kapital!
  Zoja je takođe bosom nogom bacila paket eksploziva i zacvilila:
  - Ruska reka neće presušiti!
  I udarila je neprijatelja svim cijevima, domaćim bezotlaznim oružjem, žestoko.
  I uništio par tenkova...
  Ali jurišnici počinju da pritiskaju odozgo.
  Pa šta ako su reaktivni?
  Aurora je ispalila svoj raketni bacač. Udario nemački auto. Naterao je da padne.
  Nakon čega je crvenokosa zvijer zagugutala:
  - Komunizam bez granica!
  Onda je Svetlana počela da puca. I pokosio crne borce. A onda baci limun kao bosa.
  I zaurlaće:
  - Slava novim bogovima!
  Nataša je pucala na neprijatelja i zacvilila:
  - Za ruske bogove!
  I od bacanja njene bose noge, avion eksplodira.
  Ovo su Terminator devojke. Ako se bore, onda ih niko ne može kontrolisati.
  Zoya takođe baca nešto na neprijatelja što ubija bilo koju silu. I nešto što uništava neprijatelja. A ratnica, pokazujući zube, vrišti:
  - Avioni do kovčega!
  I goli prsti opet bacaju dar smrti.
  A onda će Aurora baciti limun na neprijatelja. Uzet će ga i zaurlati:
  - Budućnost je naša!
  Svetlana je, pokazujući zube, rekla:
  - Za komunizam i nova dostignuća!
  I opet je bacio bombu bosom nogom. I pobiće sve. Pa, ako ne svi, onda neki sigurno.
  Nacisti su posegnuli u vrč. I to je njihov problem. Ovdje možete vidjeti samohodni top Jagdtiger. Zastareo auto, ali veoma smrtonosan. Pionir dopuzi do nje. I ubaci minu.
  A samohodna puška trivijalno eksplodira.
  Dječak isplazi jezik i pjeva:
  - Pijmo za otadžbinu, pijmo za Staljina!
  Pijmo i sipajmo ponovo!
  Mi pioniri ćemo ubiti Hitlera!
  Fašisti to shvataju. Iako je teško za Crvenu armiju. Grad Grozni je opkoljen od strane nacista, ali oni se tamo i dalje bore. Devojke su i ovde najbolje.
  Ovdje se Tamara bori. U kupaćem je kostimu i bosa. I vrijeme je vruće i djevojka je ovako okretnija. Ljepota puca. Bosom nogom baca eksplozivne pakete na fašiste i pjeva:
  - Hitler će uskoro dobiti eksere u svoj kovčeg,
  Biće kao pauk koji gori u vatri...
  Demoni će te mučiti u podzemlju -
  Oni koji su obožavali Sotonu!
  I opet, vrlo smrtonosni limun leti sa gole pete lepotice i razbija naciste.
  Marija kaže uz cerekanje:
  - Granate će ubiti!
  I potapša Tamaru po ramenu. Tuku se dvije djevojke, a na vrhu je crvena zastava izrešetana mecima.
  Devojke su bose i gotovo bez odeće, ali ne nameravaju da predaju sovjetski grad.
  Marija je otpjevala veselu pjesmu. I istovremeno je pucala nemilosrdno i ubilački;
   Mnogo je velikih ljudi,
  čija djela žive vekovima,
  ima mnogo velikih imena,
  koja se nazivaju besmrtnima.
  
  Mnogo je bajkovitih junaka
  koji su sačuvali melodiju epike,
  ali najjednostavniji od svih junaka
  i svima nama drag je jedan.
  
  Detinjstvo je proveo među planinama,
  posmatrao let ptica,
  dobio od planina u nasleđe
  lepotu orlovih krila.
  
  Njegovo ime, grmeći,
  prenelo se preko okeana,
  postalo je blisko i poznato
  proleterima svih zemalja.
  
  Na kopnu Kine,
  draga svim srcima,
  ovo ime najavljuje
  Fanzam - mir, kraj - palačama.
  
  Staljin je zastava sreće,
  zora čovečanstva!
  Neka voljeni Staljin živi
  mnogo, mnogo dugih godina!
  Devojke su dobro pevale. Veronika i Viktorija pridružile su se Mariji i Tamari.
  Sve četiri ljepotice su opkoljene, ali kako se bore.
  Ovdje Marija baca granatu bosom nogom i obara njemački jurišni avion. I ljepotica škripi:
  - Slava našoj zabavi!
  Veronika takođe bosom nogom šalje dar smrti, a HE-162 je oboren. I ratnik urla:
  - Slava je veća od slave!
  . POGLAVLJE br. 6
  Viktorija, pucajući u protivnike i pucajući, ceri se:
  - Za buduća prostranstva komunizma!
  I četiri ljepotice, gotovo gole i bose, smiju se.
  One su takve orlovske djevojke najvišeg reda.
  Mirabela i Anastasija se bore na nebu. I ispiru mozak fašistima.
  Mirabela sa osmehom tvituje:
  Biće sve u redu na svetu,
  Volite svoju domovinu strastveno!
  I opet bi golim nožnim prstima kroz otvoren prozor bacio limun. I briga će ga za fašiste. Još jedan pogođen auto pada.
  Ovo je trik - morate ga tako pogoditi.
  Anastasija kaže uz cerekanje:
  - Lenjin bi te pohvalio!
  Mirabela je jednim rafalom oborila nekoliko nemačkih automobila i primetila:
  - I Staljin, bez ikakve sumnje!
  Anastasija je srušila tri nacistička aviona i potvrdila:
  - Bez ikakve sumnje!
  Devojke su tako cool. I što je najvažnije prelepo. Imaju toplinu i istovremeno hladnoću.
  Mirabela je, obarajući još jedan avion, primetila:
  - Sve u našem svetu je relativno...
  Anastasija se zakikota i ljutito promrmlja:
  - Bez nepotrebne filozofije!
  I otvorila je prozor i bosom nogom bacila granatu. Ovaj put je ME-262 eksplodirao.
  Mirabela je klimnula u znak slaganja.
  - Odlično si prošao!
  Anastasija je, pokazujući zube, dodala:
  - Uradio sam šta sam uradio!
  I oba ratnika prasnu u smijeh. I namiguju jedno drugom.
  Da, herojstvo je impresivno.
  U ljeto 1946. godine izbile su žestoke borbe za grad na Volgi. Ženski snajperski bataljon pod komandom kapetanice Alene Ogurcove zauzeo je odbrambeni položaj u ruševinama u ulici Volodarskog. Iza ruševina su se skrivale djevojke sa mitraljezima i sačmaricama, vezane zavežljajima granata.
  I sama Alena nosi pegavu tuniku preko golog tela, kratke pantalone i bosa. Prelepa devojka sa oblinama, jakih bokova, tankog struka i kratke bob frizure. Lice je veoma izražajno, sa muževnom bradom i široko postavljenim plavim očima. Smeđa kosa posijedila od prašine, visoka prsa, tvrdi pogled. Kapetan Alena bori se više od dvije godine i uprkos svojoj mladosti vidjela je mnogo. Noge djevojke su prekrivene ogrebotinama i modricama. Djevojci je lakše da se kreće bosa nego u grubim i nezgrapnim čizmama.
  Goli đon osjeća i najmanju vibraciju tla, upozorava na blizinu rudnika, a sama majka zemlja dodaje izdržljivost. Djevojčičina stopala, s jedne strane, ogrubila su se i ne boje se vrućeg metala, niti oštrog ruševina ruševina, ali s druge strane, nisu izgubila osjetljivost i gipkost, upozoravajući kroz urlik na kretanje tenkovi.
  Slatka Alenka u rukama drži granatu sa eksplozivnim paketom. Morate dopuzati do strašnog njemačkog tenka Lion, koji prska ulice mitraljezima.
  Marija puzi pored nje. Takođe bosonoge, kao i sve devojke iz bataljona, ispostavilo se da su u čizmama, imitirajući svog komandanta. Njeni prašnjavi tabani se oštri dok djevojka puzi na sve četiri. Marijina žuta kosa je prljava i duga... Blago kovrdžava. Sama djevojka je vitka, mršava i niska. Mogla bi se čak zamijeniti i za djevojku, sa uskim ramenima i naizgled velikom glavom.
  Ali Marija je već mnogo toga iskusila. Uspjela je posjetiti fašističko zatočeništvo, preživjevši okrutno mučenje, i rudnike, odakle je nekim neshvatljivim čudom uspjela pobjeći. Ali gledajući njeno djetinjasto, nježno lice, nikad ne biste mogli reći da su je tukli gumenim štapovima po petama i propuštali električnu struju kroz njeno tijelo.
  Marija puca... Vojnik Trećeg rajha, u ovom slučaju Arap, pada mrtav, njuškom podiže pijesak i krš.
  Alenka stavlja gomilu granata ispod gomile smeća. Sada će devedeset tona težak "lav" dopuzati ovamo i razneti ga. Djevojčine plave oči blistaju poput safira na licu tamnom od preplanule boje i prašine.
  Iskustvo pokazuje da će dobro zaštićeni tenk sada promijeniti položaj. "Lav" ima 100 mm bočnog oklopa, pa čak i pod uglom. Tridesetčetvorka ne može da probije samo teški Keveški. Ali gusjenice su cilj. Glavno je lišiti automobil pokretljivosti...
  Anyuta ispaljuje rafal iz mitraljeza... Pada vojnik nepoznate nacionalnosti. Nemci, koji su osvojili većinu istočne hemisfere, njeguju arijevsku krv i bacaju kolonijalne trupe u bitku: Arape, Afrikance, Indijance, razne Azijate i Evropljane. Povećan je i broj Poljaka - koji su od kolevke učeni da mrze boljševičku Rusiju. Ovdje se bore ukrajinski nacionalisti, donski kozaci, čečeni i cijeli kavkaski kaganat. Hitler je podigao čitavu internacionalu.
  Mnogo je neprijatelja...
  Anyuta spretno izbjegava vatru iz mitraljeza. Metak je umalo rascjepio djevojčinu okruglu petu, pocrnjelu od prašine. Lepi kapetan je čak osetio golicanje od toga koliko je blizu doleteo poklon velikog kalibra. Djevojka se prekrstila šapnuvši:
  "Ni metak nas ne može zaustaviti!"
  Marija uzvraća paljbu... Druga devojka, Alla, je veoma crvenokosa, iznad prosečne visine i mišićava, uprkos oskudnoj hrani. Ona je takođe veoma lepa devojka, sa raskošnim bokovima, zategnutim strukom, neženski širokim ramenima i visokim grudima.
  Alla se bori samo u šortsu, tunika joj je raskomadana i smrvljena u prašinu, a nove uniforme se ne snabdijevaju preko Volge. Neka Bog da da prenesemo još malo municije i malo hrane za iscrpljene sovjetske trupe.
  Tako je Alla skoro gola, noge su joj izgrebane, posebno koljena. Geler mi je pogodio taban desne noge, boli me i teško mi je hodati.
  Crvenokosa, prašnjava, gotovo gola Alla iskrivljuje svoje lijepo, ali u isto vrijeme tvrdo lice. Devojka, pucajući, kaže:
  - Gospod je iznad nas, Moskva i Staljin!
  I ona odsiječe napadače naciste, jedva ima vremena da se otkotrlja.
  Ruševine i uske ulice otežavaju okretanje prijetećim njemačkim tenkovima. Skoro dve stotine tona "Mause" nikako ne mogu da prođu...
  Kao što je Anyuta očekivala, "Lav" se malo vozio i naleteo na gomilu smeća. Došlo je do eksplozije. Gusjenica je pukla i par oštećenih valjaka je odletjelo.
  Ranjeni tenk je stao, a iz cevi je izletela granata...
  Tutnjalo je negdje u daljini, nestajući u ruševinama. Anyuta je prosiktala kao zmija:
  - Ovo je moja računica! Otvoren račun...
  Djevojka kapetan je primorana da ponovo otpuzi. Nemci i njihovi sateliti ne mogu da iskoriste svoju tehničku superiornost u ruševinama. Krivom tvrdoglavog Hitlera, horde Trećeg Rajha zaglibili su u pozicionim borbama u prilično velikom i dobro utvrđenom gradu.
  Marija baca granatu. Prisiljavanje pogođenih Nijemaca ili Arapa na salto, prevrtanje. Jedan od Hitlerovih boraca je otkinut, a na njemu visi engleski sat sa kompasom.
  Marija sa osmehom kaže:
  - Ono što vam kompas pokazuje je put u pakao!
  A prelijepa djevojka otrese komadić zalijepljene keramike sa svoje prašnjave pete.
  Alla takođe otresa prašinu sa svojih čvrstih, punih grudi. Bradavice su skoro crne od prljavštine i svrbe. Pokušajte da se operete. Opet morate da se zakopate kada pucaju nemački puškomitraljezi. I puzi na stomaku.
  Djevojački bataljon drži svoj položaj, iako ima granatiranja. I teške granate eksplodiraju, i bombe padaju s neba... Ali ništa neće slomiti hrabrost sovjetskih heroina.
  Anyuta vidi Pantera kako puzi. Pa, ovaj tenk više nije tako strašan.
  Možete ga udariti u stranu. Djevojka je kihnula i ispljunula prašinu koja je padala u njena graciozna usta. Uzela je granatu u ruku, opterećenu eksplozivnim paketom. Morate da se prikradete neprimećeno. Ali ima toliko dima okolo.
  Anyuta je počela da puzi, oslanjajući se na odvod golim prstima i laktovima. Podsjećala je na mačku koja vreba miša. Djevojčica se sjećala rata iz tog užasnog ljeta četrdeset prve, kada je Wehrmacht izdajnički napao ogromna prostranstva SSSR-a. Je li djevojka, skoro djevojka, bila uplašena? U početku da, ali onda se navikneš. A stalne eksplozije granata već doživljavate kao običnu buku.
  A sada je eksplodirao vrlo blizu. Djevojka se lupi po stomaku. Odozgo lete fragmenti poput jata divljih pčela. Anyuta šapuće ispucalih usana:
  - U ime pravde, Gospode!
  Djevojka ubrzava puzanje i baca granatu sa priloženim eksplozivnim paketom u trku. Poklon leti u luku. Čuje se eksplozija i Panterov tanji bočni oklop popušta. Njemački tenk počinje da gori, a borbeni komplet detonira.
  Anyuta sa osmehom šapuće:
  - Hvala ti, o Svemogući Isuse! Vjerujem samo tebi! Molim se samo tebi!
  Panter je uništen. Otkinuto dugačko deblo zatrpano je u ruševinama. Prednji oklop, odvojen od bočnog oklopa, podsjeća na lopaticu.
  Anyuta, čije oči svjetlucaju poput različka na njenom licu smeđem od prašine i preplanule boje, kaže:
  - Što više hrastova ima neprijatelj, to je jača naša odbrana!
  Alla je vrlo seksi u svojim crnim gaćicama i golog, prašnjavog, snažnog tijela. Devojka je veoma pametna. Može golim nožnim prstima bacati krhotine stakla.
  Sada je bacila oštar predmet sa svojim gracioznim stopalom prekrivenim slojem prašine. I zabio je fašisti pravo u grlo. Prelepa Alla je brbljala:
  - A ja sam seks simbol, i simbol smrti!
  Djevojka je zatim ponovo puzala, pucajući. Anyuta je takođe pucala.
  Prelepi kapetan je, posekao fašistu, tvitovao:
  - Život je lanac, a male stvari su karike...
  Maria je opalila, otvorila Fritzovu glavu i dodala:
  - Nemoguće je ne pridati važnost linku!
  Anyuta, opet precizno pucajući, zahrupi:
  - Ali ne možete se zadržavati na malim stvarima...
  Marija je dodala kao da puca:
  - Inače će te lanac obaviti!
  Druga devojčica, Matrjona, takođe veoma lepa, zajedno sa pionirkom Serjožkom, pripremila je minu na žici. Njih dvojica su ga gurnuli... Podmukli booger se uvukao u gusjenicu Tiger-2. I kako će ova nemačka mašina duge cevi eksplodirati.
  Plavokosi dečak Sergej je uzviknuo:
  - Naša Rusija, paraša za tebe!
  I jedva je stigao da odskoči, bljeskajući svojim crnim, oborenim štiklama, sa krova koji je padao.
  Matryona je pogladila dječakov vrat i rekla:
  - Veoma ste pametni!
  Pionir je krenuo na front i pridružio se ženskom bataljonu. Dječak je čak vrlo inventivan. Na primjer, napravio je avione za obaranje fašističkih jurišnih aviona. Kada se Focke-Wulfovi, ili TA-152, podignu, čuje se nevjerovatno zaglušujuća graja.
  Nemci udaraju uz pratnju Wagnerove simfonije. Tako veličanstvena melodija.
  Matryona uznemireno kaže:
  - Još pokušavaju da nas uplaše!
  Pionir je patosirano pjevao:
  - Ruski ratnik se ne boji smrti,
  Smrt pod zvezdanim nebom nas neće odvesti!
  On će se jako boriti za svetu Rusiju,
  Napunio sam moćni mitraljez!
  Matryona, visoka, mišićava djevojka, širokih bokova i ramena, tipična je seljanka. Odjeća je u borbama bila pocijepana, jake noge su bile gole, kosa je bila upletena u dvije pletenice i bila je vrlo prašnjava.
  Serjožka ima samo jedanaest godina, mršav od neuhranjenosti, izgreban i prljav dečak, nosi samo kratke hlače. Dječakova prirodno bijela kosa je posijedila, a rebra mu se vide kroz tanku, preplanulu i prljavu kožu. Noge su mi bile užasno slomljene i prekrivene opekotinama, modricama i žuljevima. Istina, sudbina je zaštitila dijete od teških ozljeda.
  U poređenju sa njim, Matryona deluje krupno i debelo, iako devojka uopšte nije debela, već sa jakim istreniranim mesom na kostima. Štaviše, činilo se da glad uopće nije utjecala na njenu krupnu i krupnu figuru.
  Devojka puca iz teške protivtenkovske puške. Ne možete prodrijeti u njemačka vozila frontalno, ali postoji šansa da udarite u kolosijeke.
  A pozamašni "Lev", primivši teški eksploziv u šasiju, počeo je da puše dim kao veliki pušač.
  Serjozhka je sarkastično zapjevao:
  - Smrdljivi Fric je bez razmišljanja zapalio cigaretu na ulazu! On je, naravno, upao u velike probleme!
  Matryona, bljeskajući svojim mišićavim, preplanulim listovima, plesala je step svojim bosim, prekrasnim stopalima. Devojka je pevala:
  - Sa ikone blistaju lica ruskih svetaca... Ne daj Bože da ubijete bar hiljadu Švaba! A ako neko zuji više od fašista, niko vam, vjerujte, zbog toga neće suditi!
  Zatim je ponovo napunila protivtenkovsku pušku i ponovo pucala. Njemački transporter je ponovo pustio mlaz dima.
  Djevojački bataljon nanio je znatnu štetu Švabama. Ali i sam je pretrpio gubitke. Jedna djevojka je bila rastrgana na pola, a lice joj je postalo tako bledo, uprkos prašini.
  Veći dio Staljingrada su već zauzeli nacisti, ali ono što je ostalo od grada ne želi popustiti i predati se.
  Anyuta, u međuvremenu, pokušava da se probije kroz Tigra. Snažni njemački automobil pogođen je granatom u bok, ali nije podlegao. Okreće se da ispali top. Djevojka se mora zakopati u zemlju i ruševine kako pušteni poklon ne bi zdrobio udarni talas.
  Anyuta tiho šapuće:
  - Mama, tata, izvini!
  Marija je na Tigra bacila granatu koja mu je eksplodirala na čelu. Djevojka je prosiktala:
  - O tome da je svetlost učenje zimi u proleće... Ponavljam bez izuzetka da je Hitler opaki gad!
  Alla je, razbijajući cilj fašista i prskajući ih rafalom, promrmljala:
  - U kovčegu, sad sam video Firera! I udarila je bijednika pravo u oko!
  Crvenokosa djevojka je zapravo golim prstima bacila granatu u tenk. Pogodio je cijev... Uslijedila je eksplozija i cijev Tigrova se izobličila.
  Kukavički Nijemac ga je uzeo i ustuknuo.
  Anyuta je cvilila kroz nozdrve:
  - Naši neće ustupiti vašim!
  Marija je metkom posekla Hitlerovog najamnika i pevala:
  - Ali zlikovac se ne šali! Ruke, noge, on uvija ruske konopce! Zariva zube u samo srce... Pije Otadžbinu do dna!
  Anyuta se zahihotala i zalajala:
  - Firer divlje vrišti, naprežući se!
  Marija je ispalila i dodala:
  - Pa, smrtno se napuhuje i ceri se!
  Sada se pojavio još opasniji "Štumrtiger". Uništava čitave zgrade i bunkere. Štaviše, ne približava se položajima sovjetskih trupa. Auto čuvaju njemački mitraljezi.
  Anyuta vidi da je nemoguće približiti se položajima Švaba. Ali postoje Focke-Wulfovi na nebu. Jedno od ovih vozila leti bliže sovjetskim položajima. Djevojke otvaraju vatru na nju.
  Alla baca granatu i bijesno kaže:
  - U dubokoj smrti nema oprosta!
  Nakon toga djevojka ispaljuje rafal iz mitraljeza. Brzo se vraća. Brzo se približava relativno novi njemački tenk "Panther"-2 s malom kupolom i nižom siluetom.
  Nekoliko djevojaka baca granate na njemački automobil. Ona se, nakon što je primila poklone, smrzava i ne može se okrenuti.
  Alla je zviždala i siktala:
  - Ovo je novi napad! Pocepaćemo joj vilice!
  Panter 2 je zarežao i ispalio svoje moćnije oružje.
  Vatreni stup je razdvojio vazduh i momentalno zagrejao i naelektrisao atmosferu.
  Alla se zahihotala, školjke su proletjele pored polugole djevojke. Besramna crvenokosa je protresla bokovima i napisala:
  - I Njutn je pobedio svoje neprijatelje, zbacio jaram sa prestola! Dekretirao je svoj Newtonov zakon Fritzu!
  Staljingrad je bio potpuno zahvaćen požarima, kada se činilo da su vatreni jezici lizali nebo, a ljubičaste, narandžaste i grimizne iskre su pucketale! A svaka iskra je kao duh koji bježi iz paklenog zamka.
  Anyuta je, srušivši njemačkog borca, bljesnula svojim plavim očima i zapjevala:
  - Zašto kukaš, glupa stara damo? Vjerujte mi, to je samo luda osoba koja plače za vama!
  Marija je skandirala dok je pucala na naciste:
  - Kako je lepo leći na travu i udarati Švabe u glavu! Dajte Fireru oblog i pucajte mecima iz mitraljeza!
  Djevojka se divlje zakikotala i prevrnula se sa stomaka na leđa. Napravio sam bicikl sa nogama. Doletela je granata. Leteći Focke-Wulf primio je gelere ispod trbuha i brzo se vinuo više. Očigledno su ga ozlijedili oštri fragmenti. Fašističko stvorenje se zapalilo i počelo gubiti komadiće polomljenih krila.
  Anjuta, videći kako Focke gubi visinu, graknula je:
  - Ovo je semafor! Na brodu visi sjekira!
  Njemački avion je eksplodirao, razbacujući krhotine u sve udaljenije kutove neba. A gdje je nestao fašistički as? Napravio sam zadnji skretanje. Dželat je otišao u propast, a ne pilot!
  Marija je kihnula, rasterujući prašinu i rekla:
  - Biti ili ne biti? To nije pitanje!
  Alla je ponovo nogom bacila komad stakla, tako da je udario Frica u oko i izašao kroz potiljak:
  - Ja sam tenkovska armada! I treba vam liječenje!
  Nemci i njihovi sateliti pokušali su da napreduju, bacajući granate ispred sebe. Takva taktika nije djelovala protiv djevojaka. Tako je Serjožka rasporedio katapult i kako je pogodio neprijatelja kao odgovor.
  Pionir je zaurlao:
  - Deda Mraz kida Hitlerove čeljusti!
  Katapult naboj, koji je probio gomilu fašista, naterao ih je da se razlete i u isto vreme prevrnu u vazduhu. Fritzovi su pali i razbijeni o ruševine zidova.
  Tenk Tiger-2, izgubivši ravnotežu, sudario se sa Lavom. Eh, Leva, gdje ti je strašno ime?
  Anyuta se nasmiješila i odgovorila:
  - Pa, Serjožka je super!
  Dječak je agresivno lajao:
  - Pionir je uvek spreman!
  Devojka kapetan je ponovo počela da zakucava. A Matrjona je zagolicala Serjožkino usko stopalo, kako je teško! Nije ni čudo što se dječak ne boji trčati kroz vatru.
  Marija je skandirala i rekla:
  - Mladost je dobra - starost je loša!
  Alla, ova vesela crvenokosa, se složila:
  - Nema ništa gore od starosti! Ovo je zaista najodvratnije stanje od svih!
  I djevojka je skočila. Na trenutak je zamislila odvratne bake. Ne, ne možete porediti staricu sa devojkom. A kakva je ljepota u vitkim tijelima.
  Alla je uzela i zapjevala:
  - Godina za godinom teče kao karavan,
  Starica melje kanu u malteru...
  A šta je sa mojom vitkom figurom?
  Ne razumem kako je nestala moja mladost!
  Anyuta je bljesnula očima, srušila Nemca udarcem u prepone i primijetila:
  - Ne! Ipak, postoji takva draž u ratu - ostati zauvijek mlad! Uvek pijan!
  Matryona je stavila novo punjenje u katapult. Ovo je nešto kao dobar malter. Djevojka je prosiktala:
  - Ne dodaj, nego dodaj!
  Serjožka je promeškao svojom tankom, ali okretnom nogom i zalajao:
  - Fritsam lice!
  A granata je, zajedno sa eksplozivnim paketom, poletjela punom brzinom na nacističke položaje.
  Da, Staljingrad im nije dat. Napad traje tri mjeseca od kraja juna, ali grad nije zauzet. Nacisti su postigli uspjeh na drugim dijelovima fronta, ali ne i na ovom.
  Anyuta je ispalila pištolj i zarežala:
  - Sve je nemoguće, dešava se moguće... Nema potrebe da se univerzum mnogo komplikuje!
  I udario je u rezervoar za gorivo motocikla. Auto je eksplodirao, a vatreni vihori obasjali su zadimljeni pejzaž. I Nemca je rastrgnula vatrena šapa.
  Kapetan djevojka je viknuo:
  - Volim da ubijam zlo! A ovo je najviše dobro!
  Marija je rafalom pogodila Nemce i siktala:
  - Hajde da se igramo dikobraza!
  Alla je otvorila vatru, tačnije. Nekoliko crnaca je ostalo ležati na kopljima prekrivenim ruševinama:
  - Ubij neprijatelja! - šapnula je djevojka.
  Marija je zaigrano pevala:
  - Naslikavši Hitlera ružem, Mainsteina lakom za kosu, odvući ću te u zarobljeništvo princeze, tvoj vjerni pas će te izgristi!
  Anyuta, pucajući, siktala:
  - Hajde da se obesimo večeras, Adolfe... Prestani da se glupiraš! Ajde uveče, leti ko mersokol - pa da naciste jako pobediš!
  Marija reče u bijesu, srušivši kacigu s glave jurišnika:
  - Možemo! I hoćemo!
  Djevojke iz bataljona Lenjin zaustavile su napredovanje strane vojske. Fritz je krenuo naprijed, bukvalno zatrpavši prostor leševima. Lion tenk, u koji su se polagale nade, također nije pomogao. Evo modifikacije vozila sa topom kalibra 150 mm.
  Alla sruši kamen zalijepljen za njenu golu bradavicu. Devojka ima tako lepe i pune grudi. Djevojka nogom baca granatu. Noga je jača od ruke, a bacanje ide dalje.
  "Lav" je dobio prazninu na stazi i stao. Pucao iz njegovih moćnih usta. Slom i kolaps.
  Alla, pljujući, kaže:
  - Ruski ratnik ne stenje od bola!
  I opet djevojka puca. I to radi izuzetno precizno. Fašista koji se nagnuo iz kule pada nazad.
  Crvenokosa, skoro gola devojka kaže:
  - Uzalud neprijatelj veruje da je uspeo da slomi Ruse! Ko je hrabar, napadnut će u borbi, mi ćemo žestoko pobijediti naše neprijatelje!
  A Alla razvlači svoje trbušne mišiće, koje je jako definirala.
  Oh, kako su devojke lepe! Zaista ne želim da bilo ko od njih umre.
  Ekaterina je protrčala... Veoma lepa devojka, čupave, bele kose. Ona nekako uspijeva da ih namaže nekakvim napitkom da se ne zaprljaju.
  Devojka je veoma lepa, sa likom Venere, samo zategnutija i izvajanija. Nosi samo grudnjak i gaćice. Sve ostalo je već raskomadano. Ali kako su noge graciozne! Ovo nije devojka, već pečat savršenstva, kruna lepote.
  Kreće se na poseban način, poput vjeverice. I bosa stopala samo trepere, a pete iznenađujuće ostaju čiste. Catherine puca, a fašista dobije čir na grudima.
  djevojka kaže:
  - Odanost domovini je najviša reč!
  Alla je uz cerekanje primetila:
  - Skini grudnjak i ostani u gaćicama kao ja!
  Catherine je negativno odmahnula glavom:
  - Ovo nije prikladno!
  Alla je zatresla kukovima, precizno opalila i zapjevala:
  - Nekako su komsomolci postali neobični! Hodati tako golih grudi je veoma nepristojno!
  Catherine se zakikota i primijeti:
  - Zašto obradovati Švabe gledajući našu lepotu!
  Alla je odlučno odgovorila:
  - Naša lepota je smrtonosna!
  Katya se zakikota i zapuca u TA-200. Automobil nacista se zapalio. I prelijepa plavuša je rekla:
  - Smrt zlu!
  Alla se zakikota:
  - I život je dobar!
  Katarina je, videći da Nemac pada, zarežala:
  - Ovo je najveća vrijednost! Nemojte misliti, fašisti, da ste pobedili!
  Kako će Allah pjevati:
  - Pobeda se čeka! Pobjeda čeka... Oni koji žele da raskinu okove! Pobjeda čeka! Pobjeda čeka! Moći ćemo pobijediti naciste!
  Prelepa devojka, a njene gole grudi se tresu. Dobro je sa golim torzom na vrućini koju pojačava vatra.
  Anyuta je sada izgledala mnogo odlučnije. Pucala je na Švabe iz automatske puške i zalajala:
  - Kastrirat ću te!
  I zaista su nacisti dobili smrtonosne poklone i kovčege! I djevojka im je pokazala ideju, hajde da napravimo gole nožne prste. I zviždala je kao razbojnički slavuj. I kroz prste donjih ekstremiteta.
  Devojka kapetan je veoma pametna. I pjenušava. I nimalo okrutno. I njoj je ponekad žao neprijateljskih vojnika, koji mogu imati djecu koja će plakati za svojim ubijenim očevima.
  Anjuta, međutim, tjera takve misli od sebe, tjeraju je da plače. Ali nisu Rusi došli Nemcima da pljačkaju i ubijaju. Ne, to su Nemci i ceo agresivni čopor stranaca iz celog sveta upao je u ruske prostore.
  Anjuta se prekrstila i zapucala na Frica, koji je pokušavao da se tiho približi ruskim položajima... Iscurilo mu je oko i mozak, izbijeni metkom.
  Devojka kapetan se nasmeši i reče duhovito:
  - Pravo oči u oči, glava u glavu!
  Anyuta je precizno pucala i prikolicom pogodila motocikl. Automobil je počeo da se kida, a mitraljez je odleteo i nekoliko puta se prevrnuo. Tada mu je njuška probila ruševine.
  Djevojka je protrljala goli, prašnjavi đon o ruševinu. I ponovo je naciljala. Njeno veselo, mlado lice se zadovoljno nacerilo. Devojka je pevala:
  "Ne", rekli smo fašistima, naš narod neće tolerisati da se ruski mirisni hleb naziva "brod"!
  Marija je uputila vrlo precizan udarac, koji je zapalio Focke-Wulf, i cvrkutala:
  Za nitkova, naravno, izbor je jasan,
  Spreman je da izda Rusiju za dolare...
  Ali ruski čovek je tako divan -
  Spreman sam da dam život za svoju Otadžbinu!
  Djevojka je napravila salto i pokazala nacistima kolačić, te se okrenula, a meci nisu pogodili ljepoticu.
  Pojavila se Alla, ova ljepotica, gotovo gola, prljava kao đavo, bacila je granatu s obje noge odjednom. I provjerila je:
  - Ono što imam je... Za Frica u oštroj strani!
  Matryona je ispravila Allu:
  - Oštro, u stranu, ne u oštru stranu!
  Djevojčica se zakikotala i tresla grudima od lubenice, te ispalila granatu od granate sa eksplozivnim paketom. "Tigar" je pogođen u cijev, a ovo krivo umjetničko djelo je izbjeglo.
  Nakon čega se Hitlerova kreatura povukla. Počela je da puzi kao kornjača zahvaćena požarom.
  Anyuta je pjevala, veselo namigujući:
  - I Tigar se povlači, a Nemci se kriju!
  Devojački bataljon je manevrisao pod napadima iz vazduha i teških topova. Tada su raketni bacači udarili, razbijene, vruće litice su se podigle u nebo. I kamenje se zapalilo. Na sreću, nijedna od devojaka nije umrla, ali su muškarci otišli na onaj svet - kojima nije tako žao! I duše lete - neke u raj, a druge u pakao! Gdje đavoli s vilama već čekaju one koji nisu vjerovali u Isusa.
  Alla, najseksi ratnica, je bijesna: mogu li nacisti sa svojim Sturmtigerom pucati na položaje sovjetskih trupa i ubijati Crvene ratnike?
  . POGLAVLJE br. 7
  A djevojka je bosim nogama zgrabila granatu i zavrtjela se u slapovima salta. I okretao se sve brže. A onda je svom snagom bacila dar smrti u široku cijev Sturmtigera. Ljepotičine gole, preplanule noge su bljesnule, a granata je uletjela u široku cijev. A moćni automobil se prvo ugušio, a zatim eksplodirao. Dva "kraljevska tigra" koja su stajala sa strane "Šturmtigera" su izbačena i razbacana u različitim pravcima. Valjci su im se otkinuli i oni su pali, leteći kao kraljičina slomljena ogrlica.
  Eksplozivni talas bacio je Allu uvis, a djevojka je poletjela naglavačke. I bila je prevrnuta, ljuljana i bačena. Ali ljepotica je ipak sletjela, oštar krš i zdrobljeno kamenje zarilo joj se u gole tabane. Djevojčica je bolovala, a čak joj je i kroz žuljevito stopalo probio oštar vrh.
  Ali Alla je smogla snage da ustane i vikne:
  - Vi fašisti ćete biti u pepelu!
  Anjutu i ostale devojke je udarni talas izbacio i čak ih je malo zgnječio. Ali nijedan od prekrasnih ratnika nije poginuo. Djevojke su naišle na uragan i dobro usmjerenu vatru. Suzbijanje iskakanih nacista i drugih agresivnih insekata koji opsjedaju SSSR.
  Marija je sa velikim entuzijazmom pevala:
  - A kad nas truba Gospodnja zatrubi u boj, bićemo prijatelji zajedno sa Komsomolom! I po volji Jehovinoj bit ću na nebeskoj prozivci!
  Alla je, otresajući prašinu sa svojih krvavih, slomljenih tabana, pjevala:
  - Lenjine, zabava, Komsomol! Šaljemo Firera u ludnicu!
  Devojke su počele da se zaglušujuće smeju, a Serjožka je uznemireno i uznemireno rekla:
  - A moj katapult nije tako precizan - kao ove gole i jake noge Alle!
  Matryona je, savijajući mišiće ruku, rekla:
  - To je ok! Smislit ćeš nešto drugo. Nešto hladnije!
  Witchakova se vratila sa linije fronta i dobila hitan poziv u Vladivostok. Pošto su pretrpjeli ogromne gubitke i gotovo opkolili Habarovsk (komunikacija s ovim gradom održavana je preko Amura), Japanci su zaustavili svoje trupe da se pregrupiraju i popune. Najmanje sto miliona Japana sa još sedamdeset miliona Mandžurije i Tajlanda moglo bi da prebaci pešadiju u izobilju. U određenom smislu lakše je boriti se sa SSSR-om nego sa SAD-om, jer je za borbu sa ovim potonjima potrebno mnogo skupih brodova, a nikako jeftinih aviona. Ali pješadija sa lakim i jeftinim puškama i mitraljezima kopiranim od Schmeister-a može se isporučiti u velikim količinama! Svaki japanski dečak od sedam godina zna kako da sastavi i rastavi mitraljez! Ali, naravno, potrebno je vrijeme za prebacivanje trupa sa ostrva na kontinent. I nakon što ste dobili pojačanje, ponovo se krenite duboko u sovjetsku teritoriju!
  Primivši poziv, Witcherova se nadala da će konačno dobiti novog borca i boriti se na nebu. Devojčica je dovedena u Vladivostok u Emki. Pilot se osjećao kao terminator. Ispostavilo se da je saputnik sedokosi starac, uprkos poodmaklim godinama, koji je nosio samo naredničke pruge.
  Hvalisavo je izjavio:
  - Oh, mladi ljudi! Znate li da sam se borio sa Japancima još u carsko vreme!
  Witcher upita sa sumnjom:
  - Stvarno? Ili ste možda primili i krst?
  Djed je, tresući sijedom bradom, opsovao:
  - Nema krsta, nema medalja! Pa se borio kao redov godinu i tri mjeseca! Šta mislite, svi mogu dobiti titule i medalje? Pogotovo pod carem, kada vojnici nisu bili baš omiljeni!
  Witcher se složio:
  - Da, pod carem je postojala klasna nejednakost! Ali ovo su drugačija vremena. Usput, kako ti se sviđaju Japanci! Mislim, da li je neprijatelj bio jak?
  Starac je odgovorio, bljeskajući gvozdenim zubima:
  - Nije slabo, mada da je naša komanda pametnija, ne bi se odrekli Port Arthura i Mandžurije! Nisu tako jaki neprijatelji.
  Emka je vozila sporo, put je bio oštećen od bombi i artiljerije. Mogli bismo razgovarati.
  Vještica upita malo tiše:
  - Jesu li naši bili jači?
  Starac je žustro, kao da je igračka za navijanje, nekoliko puta klimnuo glavom:
  - Na neki način, da! Na primjer, Japanci imaju dvadeset puta više strelišta od nas. Prije slanja na front učestvovao sam samo na tri strelišta. A onda po pet hitaca. Međutim, u vatrenom okršaju ne možemo reći da smo bili gori od Japanaca. I to uprkos činjenici da su oni bili u kaki uniformama, a mi u bijelim mantilima. Naravno nakon što smo stekli vojno iskustvo. Japanci imaju mnogo manje sposobnosti u vojnim poslovima od nas, uprkos njihovoj dužoj obuci. Ali njihove puške pogađaju mnogo preciznije od našeg Mostina kluba.
  Vedmakova je pristala bez rezerve:
  - Da naravno! U pravu si u vezi toga! Japanci, kao i Nemci, poklanjaju previše pažnje obuci vežbanja.
  Starac je odmahnuo glavom:
  - Obratno! Daleko manje od onoga što imamo u carskoj vojsci! Pa ako su još pre Prvog svetskog rata počeli bolje da obučavaju vojnike, pa makar im promenili uniforme, onda... Ne vojska, nego potpuna marševska igra!
  Witcherova je primijetila, ne bez zlobe:
  - I mi smo prije rata mnogo pažnje poklanjali defileu! Navodno, pametan uči na tuđim greškama, budalasti uči na svojim, ko uopšte ne uči, ko?
  Deda je primetio:
  - Obuka je profitabilan posao! Ali sa zalihama, generalno smo imali potpunu blokadu. Nema oružja, nema metaka! Često su gladovali, vojnici su bili bolesni - nije bilo lekova! Više ljudi je umrlo od tifusa i drugih grozota nego od japanskih metaka. Bio je to tako loš rat. Kuropatkin je idiot! Bez bočnih manevara, bez kamuflaže, direktno je bacao ljude u rovove pod mitraljezom. Koristili smo se kao topovsko meso. Sve se završilo veoma loše, porazom. Kako kažu, jedva sam se vukao. Istina, mogu biti prilično ponosan na činjenicu da sam pobjegao iz zarobljeništva! Kao i rane!
  Devojka je, radoznala, upitala:
  - I sami Japanci su postali bolji ili gori! U pogledu njegovih borbenih kvaliteta.
  Starac je prvo zapalio smotanu cigaretu, a tek onda odgovorio:
  - Teško je o tome objektivno suditi. Vojske su se promenile, pojavili su se tenkovi, avioni, automati. Što se tiče napretka, brodovi se nisu toliko promijenili, kao ni topovi. Ali glupost komande je ostala ista, pa zeznite napad na Vladivostok!
  Vještica je bljesnula svojim zelenim očima:
  - Nema izgovora za ovo!
  Starac se složio:
  - A to ne može biti! Na kraju krajeva, znali su da neprijatelj sprema prljavi trik, a nije bilo načina da se na to reaguje! Kao da su mi namestili. Ali primirje sa Pindosima je jasan znak da će uslijediti snažan udarac.
  Witcher se zahihotao:
  - Sa Pindosima?
  Djed je potvrdio:
  - Da, tako sada zovu Ameriku i Britaniju! Ime dolazi od riječi "krasti", odnosno krasti. A to su parazitske zemlje, lopovske zemlje koje sisaju krv glupljima i slabijima!
  Pilot je klimnuo crvenom glavom:
  - Slažem se!
  Starac je insistirao:
  - Slažete se da su naša komanda idioti, pa čak i izdajice! Ovako se postavlja naša flota, gore od Pindosa!
  Witcher je prigovorio:
  "Možda nisu mislili da će Japanci tako brzo napasti." Općenito, Daleki istok je bio mjesto odmora, a ovdje su se naselili kukavice i lijeni ljudi. Uostalom, u vojsci ne moraš da se trudiš kao radnik ili kolkoš u pozadini, ali imaš dobre obroke i platu. S druge strane, ne rizikujete svoj život dok služite na Dalekom istoku. Da, raj za ljenčare i kukavice.
  Starac je prigovorio:
  "Vojnici i oficiri se ne bore tako loše." Evo Habarovska, još se nisu predali.
  Witcher se složio:
  - Ruski ratnik, specijalni ratnik! Ali kako reče Brusilov: naši vojnici su odlični, naši oficiri dobri, naši generali osrednji, a car je potpuno loš!
  Djed je nezadovoljno progunđao:
  - Da nam komandant nije Kuropatkin, nego Brusilov: pobedili bismo! Avaj, prepisano je! Mora se reći da su pod carem ruski generali postali manji: pod Suvorovom je postojala cijela galaksija izvanrednih komandanata! Međutim, Staljin je Gruzijac, a kako kažu, Gruzijci...
  Djed je prekinuo Witchera:
  - Budite oprezni sa ovakvim izjavama! Tako da možete ući u posebno odjeljenje! Međutim, za mene Staljin nikako nije genije! I na primjer, propušteni udar u liniji u februaru to potvrđuje! Inače, čuo sam da se 1. maja sovjetska protivvazdušna odbrana u Moskvi pokazala bespomoćnom i da je poginulo mnogo hiljada sovjetskih građana!
  Starac je primetio:
  - Hvala SAD i Britaniji! Dali su Vermahtu nove avione! Štaviše, čuo sam da je bilo masovne sabotaže, zbog koje su se Jakovi raspali u vazduhu! Štaviše, to je potpuno novi Yaks!
  Veštica klimnu glavom:
  - Čuo sam za to! Zaista sramotno! Ali nadam se da će krivci biti kažnjeni i problem otklonjen!
  Djed je klimnuo glavom, a onda iznenada rekao:
  - Glavni problem je u našim glavama! Nekakav sovjetski mentalitet! Pokušaj da se osoba pretvori u zupčanik, u običnog roba!
  Witcher se nije svađao. Ućutala je, tupo zureći kroz prozor. Sada je prijetnja poraza SSSR-a postala mnogo opipljivija. Ispostavilo se da čak ni Moskva nije zaštićena od zračnih napada. Barem nema dovoljno zaštite da izdrži veliki vazdušni napad!
  Pa rat prelazi u malo drugačiju fazu... Istina, i Nemci su u bitkama za Staljingrad imali prevlast u vazduhu, ali to nije donelo željenu pobedu! Međutim, Švabe su imale prednost koja nije bila tako velika! Uostalom, novi sovjetski avioni su redovno stizali na front! Ali mora se reći da je nivo borbene obuke među pilotima bio veoma nizak. Većina novajlija nije imala više od 8 sati leta. Ovo je veliki minus, pogotovo što Nemci obično imaju i do 250 sati! Međutim, nakon Staljingrada Nemci su smanjili program na 150, ali je sada snabdevanje gorivom postalo mnogo lakše. Međutim, pojava velikog broja novih aviona stvoriće problem i za Švabe.
  Inače, saopšteno je da je među pilotima oborenih bombardera zarobljeno nekoliko američkih državljana. Ovo poslednje uopšte nije bilo iznenađenje! Luftvafe nema dovoljno pilota za nove bombardere, pa su našli dobrovoljce!
  Pitam se kako će sovjetska komanda odgovoriti na ovo? Na kraju krajeva, nema šta da se stigne do Berlina? Strateški bombarderi dugog dometa nisu razvijeni u SSSR-u, sa izuzetkom P-8. Posljednja letjelica, sa brzinom od nešto više od 400 kilometara na sat i nastala 1936. godine, očigledno je zastarjela. Osim toga, prilikom napada na Berlin kretat će se bez zračne pratnje, a Nijemci ga mogu presresti svojim avionima. Uostalom, oni već imaju jako dobre radare koji će snimiti kretanje leteće mase prema Berlinu. Da, i potrebno je vrijeme da se proizvede dovoljno ovih mašina za napad na Njemačku. Nijemci nisu slab narod i vole tehnologiju! Oni sami su vjerovatno najdisciplinovanija i najorganizovanija nacija u Evropi ili čak u svijetu! Jako je teško pobijediti sam, a i sa slabim Japanom na drugom frontu.
  Najbolja stvar koja se može učiniti u ovoj situaciji je pokušati zabiti klin između Saveznika i Njemačke. Ali kako to učiniti? Berija ju je već uputio da uradi nešto slično koristeći razarač koji je dobio od Amerikanaca. Mogla je to biti dobra provokacija, ali Ana nije imala vremena.
  Čini se da ona nije kriva - šta ako nije sudbina, ali je i dalje grize neprijatan okus. Kao da bi možda da je stigla dan ranije, sve bi bilo drugačije!
  Međutim, nije nemoguće! Ali stigla je čim je dobila naređenje od Berije!
  Općenito, Lavrenty Palych je majstor provokacija. Japan je napao luku Peru, ne bez njegovog učešća!
  Činjenica je da je, kao slučajno, obavještajna služba Zemlje izlazećeg sunca došla u posjed dokumenata o američkim planovima da pokrenu niz preventivnih udara pomoću nosača aviona, uključujući i one sa sjedištem u luci Peru!
  Osim toga, Amerikanci su budale: isprovocirali su Japan na rat, zajedno sa Britanijom koja je uvela embargo na isporuku nafte i drugih sirovina, ali sami nisu bili spremni za rat!
  Zaista, Sjedinjene Države 1941. nisu imale dovoljno snaga, posebno u tenkovima, za rat sa Japanom. Godine 1940. imali su samo 400 tenkova, a podaci o 1941. su tajni, ali je malo vjerovatno da ih je i tada bilo više od hiljadu! Tako je Amerika uskočila u rat, potpuno nespremna! Pa, Japan takođe nije baš naoružan. Ako je imao oko dvije i po hiljade tenkova, i to lakih, onda, na primjer, uopće nije bilo dalekometne avijacije!
  Dakle, hrabri piloti Zemlje izlazećeg sunca nisu bombardovali SAD! Ali jednostavno su se zeznuli! A sada su odlučili da se osvete SSSR-u, oslanjajući se prvenstveno na svoju pešadiju, sanjajući da ponove uspeh iz vremena cara Nikolaja II!
  Vešticu je postalo dosadno i počeo je da peva:
  Kako je težak život, Gospode, avaj,
  I sam si stavio trnovu krunu!
  Ne, nemoj mi raznijeti glavu
  Novi dan obećava nam probleme!
    
  Snovi su se odmah rasuli u prašinu,
  Okrutni crv grizu od strasti!
  I bol i tuga u tvojim ocima,
  Šta obuzdati, niko nema moć!
    
  Ali šta, Bože, možeš
  Otkad se i sam popeo na golgotski krst!
  Snovi o sreći su iluzorni,
  Udovice urlaju i stenju!
    
  Nema zemlje strašnije od sveta,
  Skica rata, kist je u krvi!
  Histerična pena etra,
  Razbijte mrežu odmah!
    
  I ako želiš moj život,
  Onda me Bog baci u Gehenu!
  Još uvijek te volim,
  U toku Vjerujem u promjenu!
    
  Vjerujem da je osoba
  Može postati čišći i viši!
  Da će se patnja vekova završiti,
  Postat ćemo kao brat Svemogući!
    
  Šta ćemo komandovati?
  U prostranstvu zvezdanih brodova!
  Ta naša hrabra vojska,
  Sjaće jače od Kvazara!
    
  Život se nikada neće ugasiti
  I svi će biti ljudi!
  Kao beskrajna zraka godine,
  Sa bezgraničnim i blaženim godinama!
    
  Komunizam će postati stvaran
  Vjerujte da će biti bolje nego što ste sanjali!
  Napredak napred, gore, ne dole,
  Neka bude radosti - nema tuge!
  Vedmakova je završila pesmu i "Emka" je konačno ušla u Vladivostok. Pilot je radoznalo posmatrao grad. U Vladivostoku je primetno povećanje razaranja, neke zgrade su se dimile, ekipe za gašenje su radile na ulicama, bilo je mnogo tinejdžera sa lopatama, krampima i drugom opremom za gašenje požara.
  Deda je primetio:
  - Pod carem su i mladi radili vredno, ali bez osmeha i entuzijazma! Iako sa čistim entuzijazmom nećete daleko stići!
  Witcher je prigovorio:
  - Ako je industrija motor privrede, onda je entuzijazam gorivo sa visokim oktanskim brojem!
  Starac veselo klimnu glavom:
  - Dobro govoriš, devojko!
  "Emka" je stala u blizini zgrade komandanta i Vedmakova je zamalo istrčala iz nje. Zaista je željela da se vrati na svog krilatog konja.
  Djevojka je pokucala u kancelariju u koju je upućena na poziv. Uslijedio je pospani glas:
  - Ući!
  Vještica je ušla, ponosno ispravljajući ramena. Čovjek u uniformi pukovnika NKVD-a sjedio je u stolici. Tako ćelav i neprijatan tip. Mrko je upitao pilota:
  - Puno ime!
  Devojka je brzo odgovorila:
  -Ana Petrova veštica!
  Pukovnik je dodao:
  - Vojni čin?
  - Major vazduhoplovstva i heroj Sovjetskog Saveza! - ponosno je rekao pilot.
  Pukovnik je podigao slušalicu i kratko rekao:
  - Major Vještica je već stigao!
  Zatim se okrenuo prema djevojci.
  - Kako se osjećaš? Nadam se da ste zdravi?
  Pilot je pokazao zube:
  - Osjećam se dobro! Spremna za borbu kao lavica!
  Pukovnik klimnu glavom:
  - Super! Mislim da će Japanci to cijeniti!
  Začula se galama, zveket čizama i šest običnih službenika specijalnog odeljenja, u pratnji čoveka u specijalnoj uniformi, uletelo je u kancelariju. naredio je:
  - Stavite lisice na ovog lopova!
  Witcher je bio zbunjen:
  - Šta je još ovo?
  Pukovnik je zalajao:
  - I taj! Uhapšeni ste, građanine Witcher! I bićeš poslat u zatvor!
  Čovek u specijalnoj uniformi je upozorio:
  - Ova žena zna da se dobro bori! Zato budite oprezni!
  Witcher se nasmiješio:
  - Neću biti predstavnik naših hrabrih agencija za provođenje zakona! Pozovite Beriju i odmah razjasnite ovaj nesporazum!
  Pukovnik je prezrivo frknuo:
  - Evo još jednog načina da odvratiš Beriju! Pošaljite je u zatvor, a istraga će to riješiti!
  Vještica klimnu glavom:
  - Ja sam heroj Sovjetskog Saveza i istraga će to, naravno, srediti, ali sa Berijom bi bilo brže! Želim da budem na komandi aviona što je pre moguće!
  Pukovnik je tešio:
  - Za vrijeme rata niko neće dugo odlagati! Vodite je!
  Vedmakova je hodala bez otpora i samo su je malo gurnule njuške skraćenih modela mitraljeza koji su počeli da se opremaju izviđačima. Onda su me strpali u crni lijevak i odvezli. Anna Petrovna je bila mirna, nije se osjećala krivom za sebe, a NKVD je vjerovatno znao za njen poseban odnos s Berijom, pa bi to riješili. Čak je zanimljivo posjetiti zatvor. Pravi muškarac mora podići sina, služiti vojsku i služiti kaznu! Dakle, vjerovatno, ratnik! Mnogi poznati ljudi su bili u zatvoru: Staljin, Lenjin i Hitler!
  Zatvor se nije nalazio posebno daleko od komandne kancelarije, pa je Vedmakova izvučena i odvedena u dvorište. Tu su psi ljutito režali, kameni zidovi tamnice, sagrađene u osamnaestom veku, bili su dosadni i sivi. Devojčica je osetila nehotično uzbuđenje kada su je uveli unutra i vodili hodnicima. Evo prozora za registraciju: rutinska pitanja:
  - Ime, prezime, patronim, pol!
  Zatim skrenite desno u popločanu sobu. Tamo, za stolom, sjedio je oficir u uniformi NKVD-a i kožnoj kecelji, a s njim doktor u bijelom mantilu i dvije sredovečne žene koje su vukle tanke gumene rukavice na rukama.
  Stražar koji je pratio Vedmakovu brzo je, uvježbanim pokretom, skinuo lisice s nje. Oficir je komandovao:
  - Skini svoju odjecu!
  Witcher je bio iznenađen:
  - Šta?
  Policajac je mirno ponovio:
  - Rekao sam, skini se! Pretraga i lična pretraga su obavezni!
  Djevojka je pocrvenjela:
  - Ali ovde ima muškaraca!
  Oficir sa keceljom je zalajao:
  - Mogu li vam pomoći! Hajde, skini svoje krpe, kurvo!
  Vedmakova je zadrhtala, prisjetila se da je pri odlasku u zatvor obavezan lični pretres i počela je da se skida. Žene su to prihvatile i pažljivo opipale svaki šav. Ostavši samo u gaćicama, Witcher se posramio, ali je policajac zalajao:
  -I skini gaćice, kučko! Pretraga će biti završena!
  Ostavljena pred nekolicinom muškaraca potpuno gola (konvoj koji ju je dovezao stajao je u mestu, spreman da svakog trenutka uđe u borbu), devojka se osramotila i pokušala da je pokrije rukama.
  Palicom su je snažno udarali po zadnjici:
  - Ruke dole, kučko!
  Witcher je graknuo, ali je izdržao. Kada je završeno ispitivanje njene odeće i pocepane čizme, oficir je naredio:
  - Sada se uvjerite sami!
  Žene tamničari su krenule od glave. Kosu su raščupali prstima u rukavicama, a zatim pogledali u uši, čak i koristeći neku vrstu cijevi sa baterijskom lampom. Uši su nekoliko puta povučene unazad, savijene i razvučene. Zatim su pogledali u nozdrve:
  - Nakaljljite, molim! To je to, jače!
  Djevojčici je smrskan nos. Nakon toga uslijedio je pregled usne šupljine. Bilo je potpuno neprijatno, grube ruke su pritiskale jezik, s vremena na vreme su ga povlačili nazad, pa povlačili jače, čak i skoro otkinuli.
  Policajac je rekao:
  - Moramo biti oprezniji! Mogla bi biti špijun!
  Zatvorski čuvari počeli su pritiskati prste na zube, provjeravajući plombe u kojima bi se mogle sakriti važne informacije. Witchakova se osjećala poniženo i popljuvana po svom heroju, SSSR-u, pretresena je kao kurva, a da ništa nije promakla. Tada su ženske ruke u rukavicama počele da pipaju devojčine gole grudi. Mesili su ga, opipali bukvalno svaki milimetar i pokazivali baterijskom lampom. Djevojčičine su grudi podmuklo natekle, a tamničari su pritiskali sve jače i jače, a onda graknuli:
  - Ne! Ovdje je čisto!
  Zatim su pregledani pupak i prsti. Pupak je povučen unazad, također uvrnut, a zatim probušen iglom. Ništa manje pažljivo su pregledani prsti.
  - A sada ginekološka pretraga! - naredio je policajac.
  Tamničari su naredili:
  - Sagni se i raširi noge, molim!
  Ono što je uslijedilo bilo je najponižavajuće, kada je tamničareva ruka u rukavici prilično grubo ušla u njedra djevojčice. Witcher je stenjao od bola i poniženja. I ruka je grubo kopala u pećinu u kojoj je žena čuvala svoje najvrednije blago, koje je bilo i bolno i škakljivo. Djevojka se malo trznula, a policajac je sarkastično promrmljao:
  - Provjerite što je moguće detaljnije! Uostalom, na intimnim mjestima špijuni obično skrivaju dokumente, a ponekad je dovoljna i mala napomena da saznaju važne informacije.
  Jedan tamničar je zamijenjen drugim, nakon čega je pretres postao još bolniji i bezobrazniji. Witchakova je shvatila da su je jednostavno htjeli poniziti pretvarajući potragu u mučenje.
  Pregled anusa nije bio ništa manje grub, a korišteni su i crijeva i veliki klistir. Očigledno je pilot zaista bio ozbiljno osumnjičen. Nakon toga, provjeravanje prstiju, nogu i stopala izgledalo je kao mala stvar.
  Međutim, tu nije bio kraj, oficir je naredio:
  - Sada na rendgenski snimak želuca! Nije mogla mnogo da proguta!
  Pa, ne boli toliko. Ovdje je bio prisutan ljekar, pažljivo je pregledao sve, čak i srce i pluća. Konačno je dao zeleno svjetlo:
  - Čista je i potpuno zdrava!
  Policajac je ljutito promrmljao:
  - Šteta što ćemo je ipak upucati! Ipak, neka za sada svira klavir!
  Pilot, zapanjen poniženjem, koračao je poslušno kao automat. Veštičeve ruke bile su premazane bojom i pažljivo stisnute na papir. Zatim su uslijedila svakakva mjerenja, fotografisanje u profil, puno lice. Terali su me da stojim gola dosta dugo, prepisujući sve znakove, ožiljke i madeže na mom telu. Nakon toga je isprana pod hladnim tušem, što je, međutim, bilo uobičajeno u SSSR-u, ne samo za zatvorenike koji su dobili zatvorske uniforme.
  - Obuci se, kučko!
  Haljina je zapravo bila kostrijet napravljen od čorbe i izvezen zatvorskim brojem. Djevojci nisu dali cipele, očigledno ih smatrajući nepotrebnim luksuzom za narodne neprijatelje, pa su je, jedva pokrivenu, odveli u ćeliju.
  Upravo su se dogodila masovna hapšenja, zatvor je bio prepun i vrvjelo. Vičakova je bačena u skučeni kavez, gdje je već bilo više od stotinu žena, uglavnom mladih djevojaka iz redova vojske i sluge. Kada je pilot uveden u ćeliju, nije mogla da napravi ni jedan korak, zatvorenik je zatrpao ceo sprat. U ćeliji je bilo jako mračno, prozor je bio začepljen daskama, bilo je zagušljivo i jako je mirisalo, očigledno kofa nije bila iznesena dugo.
  Djevojke su bile polugole, a neke su bile i potpuno gole. Nekoliko njih je bilo u delirijumu i tražilo je vodu. Witcher je stao i upitao:
  - Ne mogu da napravim ni jedan korak! Gde da idem!
  - Gde su te doveli tamo i ostani tamo! - poručila je iz mraka, verovatno najstarija u ćeliji. - Nema mesta za nas ovde.
  Witcherova, shvativši da je to glupo, ipak je upitala:
  - Za šta ste devojke?
  Uslijedili su glasovi:
  - Da, evo člana 58, ili čak i bez naknade! za šta si ti?
  Witcher se našalio:
  - Da, silovala je Beriju!
  Čuo se prijateljski smeh i uzvici devojaka:
  - Da, ona je naša!
  Ko je zacvilio iz mraka:
  - Nije dovoljno obesiti Beriju!
  Prijeteći glas je prekinut:
  -Dosta! I tako je već više od pola hiljade ljudi u dvorištu streljano! Možemo se izvesti i sa cijelom ćelijom u šetnju!
  Vještica je zalajao:
  - Pa ne, ako me odvedu na streljanje, ne dam!
  . POGLAVLJE br. 8
  Oleg Rybačenko nastavio je da se bori za svetlije sutra zajedno sa devojkom Margaritom Koršunovom.
  Borili su se u Staljingradu. Borili su se sa kolosalnom hrabrošću. A vječna djeca nisu mislila da se povuku i popuštaju neprijatelju.
  Ali snage su bile nejednake i nacisti su postepeno krenuli naprijed. Ali vrlo sporo i zatrpano prilazima kućama i ulicama leševima plaćenika.
  Moskva je bila opkoljena, ali se i dalje borila. Imao je i svoje prelijepe djevojke. Ko su zaista heroji.
  Oleg Rybačenko i Margarita razmijenili su vatru u Staljingradu. U isto vrijeme, dječak je pokušao da komponuje nešto koristeći AI.
  Bjeloruskom predsjedničkom kandidatu Aleksandru Lukašenku nije dozvoljeno da učestvuje na izborima. Zamjerili su to što je Slavenska katedrala povukla potpise. Kao rezultat toga, nije bilo šest kandidata, već pet. A glavna borba odvijala se između Zenona Pozdnyaka i Kebicha. Proruski i umjereniji Kebich prošao je u drugi krug sa blagom prednošću. A onda je sa velikom razlikom savladao antiruskog Poznjaka.
  Lukašenko je protestovao da je nezakonito uklonjen. Ali općenito nije bilo ničega osim buke.
  Kebich je pobijedio vrlo sigurno. I postao je prvi bjeloruski predsjednik.
  Ubrzo je Bjelorusija ušla u zonu rublje. Ekonomska situacija je ostala u krizi. Nije bilo dovoljno novca. Ali zemlja je bila u zoni rublje.
  Kebich je predložio proces integracije sa Rusijom. Zakoni su počeli da se približavaju, granice su se otvorile, a ekonomija ujedinjena. Stvorena su nadnacionalna tijela.
  Godine 1999. održani su novi predsjednički izbori u Bjelorusiji. Ekonomija je bila u dubokoj krizi nakon ruskog bankrota. Ali uticaj komunista je veoma porastao. Lukašenko se potukao sa svima i nije napravio svoju partiju, a gurnule su ga druge snage. Glavna borba vodila se između Kaljakina i Kebiča. Zenon Poznyak je do tada izgubio popularnost. Baš kao i bjeloruski narodni front u cjelini.
  Komunisti su postali jači.
  U Rusiji se istorija takođe malo promenila. Zjuganov je dobio nešto više glasova za predsednika, iako nije uspeo da pobedi. Lebed je bio sekretar Vijeća sigurnosti još nekoliko mjeseci. Ali, generalno, ovo nije toliko značajno. Najvažnija razlika je u tome što Černomirdin nije smijenjen. I kao rezultat toga, ostao je premijer i nakon defolta. Kebich je, međutim, uprkos Černomirdinovoj pomoći, ipak izgubio u drugom krugu, a Kaljakin je postao predsjednik Bjelorusije.
  A u Rusiji, nakon što je Jeljcin otišao, Černomirdin je postao predsednik. Ruska privreda je već počela da raste i Viktor Stepanovič je, iako uz velike muke, uz pomoć Žirinovskog, koji je zauzeo treće mesto, pobedio Zjuganova.
  Tako je u Rusiji Černomirdin postao predsednik, Žirinovski je postao sekretar Saveta bezbednosti i prvi pomoćnik predsednika. Putin je do sada ostao po strani. Zjuganov je šef opozicije. Primakov je i dalje ministar vanjskih poslova.
  Tako da je sve išlo po planu. Kaljakin je nastavio proces integracije, ali još ne i ujedinjenje. Ekonomije su počele rasti. Černomirdin je vodio rat u Čečeniji. Razgovarao sam sa Mashadovom. I na kraju postignuta stabilnost tamo.
  Černomirdin je već lako pobedio Zjuganova na sledećim izborima. Kaljakin je takođe lako izabran za drugi mandat. Sve je prošlo manje-više glatko. Bjeloruska ekonomija je rasla.
  Ali Kaljakin se nije kandidovao za treći mandat. Njegov nasljednik bio je njegov kolega Novikov.
  Černomirdin se nije kandidovao ni za treći mandat. Černomirdina je naslijedio Žirinovski. Potonji je, naravno, postao mnogo umjereniji, ali je pojačao pritisak na Bjelorusiju - zahtijevajući pristupanje Rusiji.
  Novik se opirao. Zbog čega je bio pod sankcijama.
  Žirinovski je bio rigidniji i jače pritiskao... Kao rezultat toga, proruske snage su održale referendum u Bjelorusiji, koji se poklopio sa teškom ekonomskom krizom. I Bjelorusija je postala dio Rusije. Što je ojačalo antizapadna osećanja.
  Godine 2014. Žirinovski je, iskoristivši priliku Majdana u Ukrajini i svrgavanja Janukoviča, poslao trupe. Ukrajinska vojska je bila nesposobna za borbu i Rusi su je razoružali. Janukovič i Rada pod pretnjom oružjem najavili su referendum. Rusija je pripojila i ovu republiku.
  Kako bi se Ukrajinci manje bunili, Žirinovski je preselio glavni grad Rusije u Kijev. I to je uticalo na rezultate referenduma. Sam Vladimir Volfovich, na sljedećim predsjedničkim izborima, trijumfalno je izabran za treći mandat, nakon što je na referendumu ukinuo sva ograničenja.
  Aleksandar Lukašenko je otišao u penziju i potonuo u zaborav. Putin je bio predsednik FSB-a do 2012. godine, kada je imao šezdeset godina. A Žirinovski, koji je voleo da podmlađuje tim, nije ga zamenio četrdesetogodišnjim sposobnim oficirom. Pomladio se i guverner Bjelorusije, koji je zamijenio Novika.
  Rusija se, međutim, našla pod zapadnim sankcijama, ali one nisu bile previše značajne. Žirinovski se borio u Siriji i Iraku. Stvorio je svoju državu za Kurde i generalno je djelovao odlučnije od Vladimira Putina. Štaviše, Rusija je pokrenula raketni napad na Saudijsku Arabiju i naglo povećala cijene nafte.
  Tada je počeo veliki rat između Irana i Sjedinjenih Država. Što je dodatno naduvalo cijene nafte. U međuvremenu, Rusija je zauzela i anektirala baltičke države i Moldaviju. A onda je, iskoristivši previranja u Kazahstanu nakon odlaska Nazarbajeva, uključila ovu republiku u svoj promet.
  Održan je i referendum, a Rusija je dobila još jednu pokrajinu.
  Obnova SSSR-a se postepeno odvijala.
  Žirinovski je 2020. obnovio svoj rekord za četvrti mandat predsjednika Rusije. Još nije imao namjeru otići.
  A Rusija se kretala preko Centralne Azije. U Uzbekistanu, Tadžikistanu, Kirgistanu, Turkmenistanu pojavile su se ruske trupe i održani su referendumi o pridruživanju Rusiji.
  Tako je zemlja obnovljena unutar bivših granica SSSR-a.
  Ali Žirinovskom to nije bilo dovoljno. I on je, bez nepotrebnih predrasuda, okupirao Finsku sa trupama. I tu, naravno, sa skoro stopostotnim rezultatom, nakon održavanja referenduma. I pridružio je sebi.
  Tako je Rusija vraćala svoje. Odnosi s Kinom su se donekle pogoršali zbog potraživanja na Port Arthuru i deložacije Žutih iz Sibira.
  Ali za sada, Kina se plašila da lupeta protiv Rusije.
  Ali na Aljasci je došlo do vojnog udara i ruske trupe su je zauzele. I održali su referendum o povratku u Rusiju. Istovremeno, Amerika je bila prinuđena da prizna ništavost sporazuma o prodaji Aljaske Rusiji.
  Tako...
  Oleg Rybačenko je zastao i ponovo počeo da puca.
  Dječak je ispalio rafal, a zatim bosom nogom bacio granatu. Rastjerao je fašiste i tvitovao:
  - Nepobedivi smo!
  Margarita je takođe ispalila rafal, bacila granatu bosom nogom, zgnječila Frica i viknula:
  - I uvek ujedinjeni!
  Djeca su se veoma hrabro borila.
  Dječak je ponovo udario na neprijatelje rafalom. Bacio je granatu na stazu golim prstima. Kao rezultat toga, sudarila su se dva tenka. Oleg Rybachenko je pjevao:
  - Slava ti, zemljo naša ruska,
  U ime svete Rusije,
  Draga savjetna porodica!
  Devojka je ponovo bacila bombu bosom nogom. Oborila je desetak fašista i pevala:
  - Na planini je krava,
  Budite zdrava djeco!
  Dječak je ispalio rafal, pokosio Švabe i cvrkutao:
  - Domovina u mom srcu,
  Na svu sreću otvorićemo vrata!
  A onda je noga njegovog djeteta bacila granatu. On je tip koji je zaista smrtonosni nosilac razaranja.
  Margarita je također strijela sa kolosalnom preciznošću.
  Djevojka je uzela i zapjevala:
  - Ne, budni neće izbledeti,
  Pogled sokola, orla -
  Glas naroda je jasan -
  Šapat će zmija slomiti!
  Djevojka, bacajući bombe bosom nogom, uzela je i cvrkutala dalje;
  Staljin živi u mom srcu
  Da ne znamo tugu -
  Otvorila su se vrata svemira -
  Zvijezde su zaiskrile iznad nas!
  I djevojka se nasmijala. Ispalila je rafal na fašiste. Izbacila im je redove i zacvilila:
  Verujem da ce se ceo svet probuditi -
  Biće kraja fašizmu...
  Sunce će sjajno sjati,
  Put koji osvjetljava komunizam!
  I opet djevojka vješto baca granatu bosom nogom. Guranje Hitlerovih tenkova jedne protiv drugih.
  Nataša se takođe svađa. U Staljingradu su devojke jednostavno heroji.
  I hrabro pjevaju u sebi:
  - Moja domovina je tama svemira,
  Mogu slomiti navalu zlih neprijatelja...
  Ne mogu ni dana bez tebe ljubavi,
  Spreman sam da dam život za tebe!
  A Nataša bosom nogom baca granatu.
  Zatim, Zoya puca. Prelepa devojka u bikiniju. Daće rafal i pokositi fašiste.
  I tada će joj ubojiti poklon poletjeti s bosih nogu.
  Zoja je pevala, pokazujući zube:
  - Volim uništavati neprijatelje! Takva devojka!
  I opet će ljepotica početi uništavanje golim nožnim prstima.
  A onda i Aurora puca. I crvenokosi đavo udariće na fašiste.
  A granata ispaljena njenom bosom nogom razmazat će vojnike Wehrmachta po šljunku.
  Djevojka škripi:
  - Tili, tili, koljao, troloo...
  Imam snage da pobedim fašiste,
  Sad jedva mogu da odbijem!
  I opet ratnik precizno puca.
  Zatim Svetlana puca. Takođe je golim prstima bacila paket za eksploziju.
  Pa, Švabe su shvatile.
  Devojka je, iskreno rečeno, kameni ratnik.
  I kako peva:
  - Rus' će se proslaviti nad zemljom,
  Uvek ćemo imati san!
  A četiri cure udarile fašiste i kako će te udariti. Generalno, oni su kao sveci iz bataljona anđela smrti. I nacisti u Staljingradu to shvataju.
  Ali postaje sve teže i teže i teže.
  Staljingrad se za sada drži, ali nacisti su uspjeli zauzeti Suhoj. Nacisti takođe imaju jaku pomorsku flotu. Uključujući i zarobljene britanske brodove.
  Oni su bukvalno zapalili cijelu obalu. A Turci napreduju sa juga. Postaje veoma strašno.
  Nataša i njene devojke iz Suhimi su uspele da odlete za Staljingrad, uhvativši nemački avion od šperploče.
  A sada i u Staljingradu. Kao, koliko god se trudili da ne zauzmete ovaj grad, nacisti ga ne zauzmu.
  Nataša bosom nogom baca ubilački poklon, kidajući naciste na pocepano meso i peva:
  - Naš život će biti divan!
  Zoja je, bacivši bombu bosom nogom, dodala, pokazujući zube:
  - Ako, naravno, pobedimo!
  A djevojka je protresla grimizne bradavice.
  Aurora, pucajući, urlala:
  - I neka se slavi naša domovina!
  A bacit će i poklon ubicu golim prstima. Zlomiće protivnike i škripati:
  - Slava Velikoj Rusiji!
  A onda je Svetlana preuzela red i zajebala. Izrezao sam stotinu nacista. Onda je bosom nogom ispalila granatu i zacvilila:
  - Za novo svjetlo nauke i prosperitet!
  I četiri djevojke se opet svađaju, i neće spustiti nos.
  Nataša je sa dve bosih nogu podigla paket eksploziva. I svom snagom ga je bacila u nacistički tenk.
  E-75 je nakon oštećenja stao i počeo da se dimi.
  Nataša je pevala:
  - Rus se smijao i plakao i pjevao,
  U svim vremenima, zato je to Rus!
  Zatim je Zoya uzela i lansirala poklon ubicu golim prstima. I još jedan nacistički tenk je stao, nokautiran.
  Zoya je tvitovala:
  - Da, budućnost je naša!
  Slava velikoj Rusiji!
  Aurora je pucala iz mitraljeza. Pokosila je mnogo fašista. A onda je rekla agresivno:
  - Slava herojima SSSR-a!
  A bacanje njene bose noge ponovo šalje granatu. Ovo je crvenokosa devojka. Jednostavno nepobjedivi terminator.
  I Svetlana je to preuzela na sebe i slomila naciste. I posjekla ih je kao oštra kosa.
  Zatim je tvitovala:
  - Slava zemlji ruskoj!
  A iz bacanja njezine bose noge doleti tako smrtonosna fragmentirana granata.
  Ratnik je zacvilio:
  - Za Sovjetsko Carstvo!
  Natasha, pucajući, kaže:
  - Za najveće imperije!
  I opet sa njenih bosih nogu poleti nešto što ubija fašiste uz ogromnu garanciju.
  A devojka peva:
  - Slava mojoj otadžbini -
  Slava Rusiji!
  Zoja je bacila i bombu bosom nogom. Odsjekla je masu nacista i zacvilila:
  - Velika Rusija - velika slava!
  I namignula je svojim partnerima.
  Devojke su, naravno, skoro gole. U bikiniju, preplanule, mišićave, lijepe i obline.
  Kako šarmantno izgledaju devojke kada su skoro gole! A zašto još postoji odeća?
  Zatim, Aurora aktivno puca. I bosim nogama bacio bi ono što je ubijalo naciste.
  Onda će pevati:
  - Za veliku Otadžbinu!
  Svetlana je nastavila da puca. Pokosila je fašiste i tvitala:
  - Za velika dostignuća!
  A mogao je i bosom nogom lansirati granatu. I opet su nacisti uplašeni.
  Bravo Ruskinje. Oni su ljudi najvišeg akrobatike.
  A tu su i piloti: Mirabela i Anastasija. Baš kao što će ošamariti Švabe.
  Da, Hitlerove horde bježe od takvih djevojaka.
  Ratnice se bore na Yak-9. Čini se da je auto zastario. Ali prilično efikasan. Iako je inferioran u odnosu na Luftwaffe u brzini i naoružanju.
  Devojke imaju samo jedan top od 20 mm i mitraljez, naspram ME-262 sa pet topova od 30 mm.
  Ali Mirabela spretno manevrira i hvata se iza krilatog fašističkog lešinara. I upuca ga. Razbija metal, spaljuje neprijatelja u potpunosti.
  Onda je Mirabela zapjevala:
  - Sve više i više i više,
  Avioni lete kao ptice...
  Rušimo fašističke krovove,
  A hrabrost vojnika je van granica!
  A ovdje će Anastasija otići i šutnuti naciste. Ona je Terminator devojka.
  Srušiće lica Hitlerovih razbojnika i škripati:
  - Velika slava će doći za Rusiju!
  I bosim nogama pritišće pedale. I još jedan Meseršmit pada.
  Cure se svađaju samo u gaćicama. I osećaju se veoma dobro. Brzo lepršaju na slabijim motorima. I bježe od neprijateljskih hitaca.
  Mirabela, odsijecajući Frica, škripi:
  - Ne vrano, ne možete nas pobediti!
  I opet ratnik ispuzi na smrtonosnu udaljenost.
  I pada nova Hitlerova mašina.
  Bosonoga djevojka zna šta radi. I odlično joj ide.
  Evo jednog fašista koji pokušava da pokrije ratnika iz daljine. I ona odlazi. I nekim čudom, opet na repu neprijatelja.
  I on sruši Fritza, cvileći:
  - Rusima ništa nije nemoguće!
  I opet se ratnik očajnički okreće. I drugi auto pada, nabijen na kolac.
  Mirabela je tvitovala:
  - Za Rusiju je zaista stvoren mir!
  I opet kako ispada. I kako će se predati neprijatelju!
  Anastasija takođe udari nemački auto i vrišti:
  - Neka se proslavi sva naša zemlja, neka nam ne bude lukavstva!
  A devojke se sve više razdvajaju!
  Šta se može nositi s njima? Osim ako nije agresivan uragan!
  Tačnije, čak ni uragan ih ne može pobijediti!
  Nataša se u međuvremenu svađa i peva:
  - Borićemo se za Rusiju!
  I bosom nogom će ispaliti granatu smrtonosnog kalibra.
  I samljeće naciste u komade metala i krvavo meso.
  Zoja će i bosom nogom baciti ubilačku i usijanu i, skočivši, reći:
  - I za novi poredak komunizma u celom svetu!
  I pokazuje zube.
  Zatim, Aurora snažno puca. Puca se, kosi fašiste i škripi, goli zube:
  - Za postizanje napretka!
  A iz njenih bosih nogu dolazi nešto što može razbiti svaku prepreku.
  A onda u bitci Svetlana. Ovo je tako ubica.
  I ona je takođe plavuša. Kako siječe fašiste... A onda joj s bosih nogu poleti ubilački poklon. On će slomiti naciste i pretvoriti ih u đavolski plamen.
  Terminator devojke će siktati:
  - Slava mojoj časnoj reči!
  Komsomolska riječ!
  Ratnici će pucati na fašiste. I ustrijelimo ih kao bijesne pse.
  Ovo su Terminator devojke! I uništavaju naciste - kakvi đavoli!
  Natasha je sa patosom rekla:
  - Borićemo se za socijalizam,
  Za našu Sovjetsku Rusiju,
  Za novu sjajnu narudžbu!
  I opet smrtonosni poklon poleti sa njene bose noge.
  Zoya takođe deluje prilično energično. Uništava fašiste. I ne iznevjerava ih. A njene bose noge trepere kao propeler.
  Ratnik strastveno kaže:
  - U ime svete Rusije,
  Rusija će biti slavljena!
  I opet se ratnik bori sa punom strašću.
  Zatim, Aurora baca dar smrti bosom nogom. Kako su fašisti razbacani na sve strane. I sa bijesom kaže:
  - Ja sam svetski šampion u boksu!
  A onda će Svetlana pokrenuti nešto ubitačno i destruktivno. A njena bosa noga je tako okretna.
  A ratnik je cvrkutao:
  - Ja sam najjači na svetu,
  potopićemo naciste u toalet -
  Domovina ne vjeruje suzi,
  A mi ćemo zlim oligarsima dati mozak!
  . POGLAVLJE br. 9
  Nakon što je učestvovala u teškim borbama, Vedmakova je jedva spavala nekoliko dana, pa je, uprkos ekstremno skučenim uslovima u zatvorskoj ćeliji, zagušljivosti i smradu, gotovo odmah zaspala.
  Sanjala je da se našla u srednjem vijeku i predvodila ustanak robova, postajući neka vrsta Spartaka u suknji! Nakon prvog uspjeha, hrabri ratnik, mišićava djevojka, okupila je pobunjenike i ponudila im da izaberu svoje vođe.
  Witcher je, očekivano, postao šef prilično velikog odreda i predložio je moćnog heroja Turana za svog prvog zamjenika.
  I ovdje su robovi bili jednoglasni. Zatim su izabrani predradnici. Decimalni sistem je najjednostavniji i Witcher je odlučio da ništa ne smije biti komplikovano.
  Naoružani trofejima i uzimajući puževe žohare (u teškom snu, igrala se Vedmakova podsvijest), krenuli su dalje.
  Da bi ojačao svoj autoritet i protegnuo noge, Witcher je hodao pješice, krećući se poput mačke. Tada je djevojka počela trčati, opipajući bosim nogama male, oštre kamenčiće kamenitog puta. Ali ratnik nije obraćao pažnju na bol, štaviše, bila je ispred svih. Kako se pokazalo, nije bilo uzalud. Tri neprijateljska borca su ležala u zasjedi i mogli su prijevremeno uzbuniti. Vođa ustanka se popela na drvo i skočila na svoje neprijatelje. Njeni pokreti bili su poput plesa hibrida tigrova i kobri, blagi krik, a zatim utihnuli sa odsječenim glavama.
  - Ovako ja slomim otpor!
  Vedmakova nije mogla odoljeti da ne igra za javnost, pokazujući odsječene glave robovima. Kao odgovor začuo se urlik odobravanja.
  Ubrzo su se pojavila imanja sa plantažama. Rezbarene kuće su prave palate sa ukrasima i statuama. Tu i tamo su bile vidljive fontane. Sa jedne statue u obliku Zevsa sa leptirovim krilima i ustima na stomaku, nogama i grudima: tuklo je sedam mlazova. Polja su bogata, debela, sa prividom zlatnog pamuka, žita sa velikim klasovima, slanutka i ostalog. Mnogi robovi su radili za njih. Bilo je i muškaraca i žena, kao i mnogo djece. Naravno, nadzornici, stražari. Ali generalno, naravno, ima mnogo više robova, i to sa lopatama i motikama.
  Witcher je podigao domaći transparent koji su na brzinu sašile robinje: Sa likom mača i motike! Drugi robovi su pohrlili u napad.
  U međuvremenu, nekoliko robinja i robinja visilo je sa motki, ruku i nogu probijenih ekserima. Čini se da su ova djeca nepravde osuđena na muke. Videći oslobodioce koji se približavaju, raspeta devojka je povikala neočekivano snažnim glasom:
  - Došla je odmazda, pobedite vlasnike!
  Vođa Witchera, kao i uvijek, je ispred. Njen puž žohar se digao i oborio dvojicu čuvara odjednom. Ostali su se povukli, jedan od njih iz straha, čak i naletevši na svoje koplje. Iz slomljenog stomaka izašla su crijeva. Djevojka se naceri:
  - Slabi ste ratnici ako se bojite konja!
  Miloslava, koja joj je postala štitonoša, borila se na desnoj ruci, sa sekirama u rukama devojke, kao žilet veštog berberina. Tako slavno seče borce.
  Ni Turan nije popustio. Lansirao je kamen koji je slomio grudi čuvara i ušao u borbu. Bilo je jasno da mu je težak posao dobro došao, a ne mišići mlinskog kamena. Istina, Witcher se kretao brže.
  Robovi su prestali da rade, ali još nisu stupili u borbu. Očigledno su bili zbunjeni. Istina, isti nemirni dječak, skačući do radnih dječaka, poviče:
  - Kukavice! Ko je iza mene je heroj, ko je bez mene je bedna svinja!
  Dječaci su se prvi odazvali. Pojurili su na nadglednike. Evo jednog momka od četrnaest godina koji je svog "čuvara" udario motikom tako jako da mu je glava eksplodirala kao bundeva. Uspjelo je, a ostale robinje, čak i obično skromne i strpljive djevojke, jurnule su u bitku.
  Bitka je sada postala haotična, ali brojčana nadmoć, kao i očaj, bili su na strani robova. I oni su, naravno, preuzeli.
  Prolaz je ono što je teško očekivati od djevojke koja je učila pred njenim očima. Uhvatila se u koštac sa čuvarom, koji je počeo da je pritiska. Tako ga je prevarila, povukla mač i pogodila ga pravo u vrat.
  - To je ono što ja zovem užinom! - našalila se djevojka. - Pazi da se ne napiješ!
  Prvo imanje je brzo oslobođeno, odred je rastao pred našim očima. Ustanak se širio, zahvatio polja poput požara. Vještica je galopirao, jureći naprijed. Jahači su jurili prema njemu, po pravilu, dobijali su ga do vrha glave. Ali čuvari nisu odustajali. Bitka je bila posebno tvrdoglava kod fontane sa sedam žica. Ovdje su plantažeri poslali svoju konjičku rezervu u bitku.
  Hrabri veštak je bio opkoljen sa svih strana. Spasila ju je samo izuzetna okretnost posebno ugojenog puža žohara. Evo preciznog napada i isječeni protivnik pada. Međutim, djevojka je prvo ranjena u rame, zatim u stomak, a potom joj je skoro odsječena noga. Tada je Witcher počeo bacati male bodeže. Oštre kao žilet, ulazile su u oči, a ponekad i u usta. Međutim, većina vojnika je zbog vrućine bila polugola, a takvim je vojnicima bilo dovoljno probiti prsa. Nekoliko konjanika je palo, ali su ostali pojačali pritisak. Bilo je toliko mačeva da su u pokretu ličili na češalj. Pa sipaju sa svih strana.
  Ali Miloslava, Pasa, Turan i ostali robovi su stigli na vreme. Urezavši se u redove, hodali su kao klizalište, moglo se vidjeti kako leševi odlijeću, a naoružani robovi su im svom snagom žurili u pomoć.
  Pešadija je napala konjanike, iscrpljeni robovi su se osvetili za bol i poniženje.
  - Okružite neprijatelja i ne dozvolite mu da pobjegne! - Komanduje Witcher.
  Pred njenim očima pao je rob sa posečenom glavom, ali je desetak stražara palo za njim.
  - Uzmi to u brojkama! - naredio je mladi vođa ustanka.
  Sve je više robova ulazilo u bitku. Vidjelo se kako su se dječaci trčeći penjali na konje, jurišali na jahače, te zubima koristili naoštreno kamenje.
  Činilo se da robovi ne znaju za strah da su se osvećivali za mnogo godina poniženja, kada ih niko nije smatrao ljudima. Osim toga, mnogi od njih rođeni su slobodni i još nisu zaboravili opojnu aromu volje.
  Nakon što je završio s "jašenim" odredom, Witcher je krenuo dalje. Posljednja ozbiljna prepreka na njegovom putu bilo je dijete posječeno sa velikih stabala. Tu je bio stacioniran prilično veliki broj stražara.
  - Pretražite imanja i zgrabite ljestve. - vikala je. - Ako ovo nije dovoljno, napravite ih sami.
  Robovi su na brzinu konstruisali jurišne uređaje.
  - Stepenice treba da budu široke, kako bi po njima moglo hodati više ratnika. - istakao je Witcher.
  Na drugim imanjima masakr je još uvijek bjesnio. Ponegdje su sluge prešle na stranu pobunjenika, ali su se u nekim slučajevima opirali iz navike. Nadglednici su brzo ubijeni - to su bili daleko od najtvrđih ratnika. Detinec je postao posljednje uporište neprijateljskog otpora. Witcher se, kao i uvijek, prvi popeo na zid. Nekoliko puta je bio pogođen strijelom, ali se od smrtonosnih darova odbio svojim štitom. Najbliži ratnik je zadobio tako jak udarac da je, iako je uspio da parira, pao u glavu sa zida.
  Miloslava je uspela da zakači čuvara, takođe odbacivši neprijatelja. Snježno bijeli prolaz već je samim izgledom fascinirao neprijateljske vojnike. Dok su gledali u njena grudi koje se naglo dižu, sa zavodljivim grudima, devojka je udarila nogama u prepone, a potom i zarezala. Witcher, nakon što se popeo na zidove, bez sažaljenja je sjekao. Neprijatelj je već izgubio borbeni duh, a sve više robova se penjalo na zid. Probili su se, bilo je mnogo stepenica, a stražari nisu imali vremena da ih sve odbiju. Na dnu su, međutim, ležali mrtvi i ranjeni robovi, napad nije bio potpun bez gubitaka. Tako su se rob i stražar uhvatili i pali sa velike visine. Povrijeđeni su, ali su ostali živi i nastavili da se guše.
  Nemirni dječak, Witcher je zaboravio pitati za prezime, također je bio na zidu. Iskoristivši svoj mali rast, skočio je između nogu policajca, a zatim ga udario u dupe s obje noge, istovremeno ga udarajući ispod koljena. Poleteo je napred, udarivši u vile koje je držao odrasli rob...
  - Uhvatili su me tako da sam bolno ugrizao! - Dječak je isplazio svoj tanki jezik zadirkujući čuvare.
  - Oh, ti mala bosonoga zmijo! - Borac koji je stajao sa desne strane je opsovao i mačem posekao dečaka.
  Dječak je i ovdje skrenuo i pljunuo iz lule u oko. Kako je očajnički vrištao neprijatelj, lomeći redove. Dječak nije stajao na ceremoniji i dokrajčio ga je mačem. Djetetove ruke, iako tanke, bile su žilave i jake - ukaljene teškim radom.
  I ostali dečaci su pokazali pritisak, pakleno se tukli, cvilili i psovali, birajući hladnije izraze!
  Uspeli su brzo da očiste zid, ali unutra se borba malo odužila, plašeći se osvete robova, vlasnici su se očajnički borili. Istina, narasli trbušci su loši pomagači u borbi sa bijesnim robovima.
  Glavni vlasnik, šeik Samuma, pokušao je pobjeći kroz podzemni prolaz. Sa sobom je ponio vreću kamenja i zlata. Možda je imao priliku, ali ga je pohlepa iznevjerila. Prelepa devojka, Rakhita, čak i sa bakrenom bojom kože, to je preveliko iskušenje.
  - I prati me kučko! - Šeik ju je zgrabio za lepršavu kosu.
  - Nema potrebe, ja ću sam, gospodine! - Preklinjala je.
  - Nije kurva! Volim da te nosim! - nacerio se sadistički dostojanstvenik.
  - Ali boli! - Robinja je počela da trese bose noge.
  - Kad se operemo, narediću da te obese za kosu i zapale. - Šeik je mesožderski obliznuo usne.
  - Ti si zver! Ali volim te, veruj mi!
  Djevojka se pritisnula uz svog vlasnika, koji je svoju prljavu njušku zalijepio za njeno čisto lice i počeo da je liže. Tada je Rakhitina ruka pronašla bodež na šeikovom pojasu i svom snagom ga zarila u njegov natečeni stomak.
  - Evo ti mraka.
  Šeik je ispustio torbu i pustio kosu. Ruke su mu pokušale zatvoriti duboku rupu;
  - Stvorenje! Echidna! - Zarežao je.
  - Ne! Uradio sam ono što je bilo pošteno! Koliko ste djevojaka i muškaraca mučili? Čak je i djecu nabijao na kolac i prikovao ih za stupove. Ovo je samo osveta! - uzviknula je djevojka.
  - Prokletstvo!
  - Boginjo! Išičevao si me! - Robinja je udarila nogom u šeikov punašni, krvavi stomak.
  - Malo me je tukao! - Zapištao je.
  - Ali plemenita krv teče u meni! - Bosonoga robinja je bljesnula zubima.
  - Ništa, kurvo! Vojska će ugušiti pobunu, a vi ćete biti toliko mučeni da ću vam se činiti kao anđeo! - Šeik je smogao snage da zareža.
  - Zašto oni imaju bogatiju maštu od vaše? - Djevojka je isplazila jezik.
  - Dosta ti je! "Bogataš se trzao i stenjao. - Povrijeđeno! Donesi mi facifi mast.
  - Zašto, zaboga? - sarkastično je upitala devojka.
  - Daću ti ovu vreću zlata. - molio je šeik.
  - On je već moj! Dobro, samo iz dobrotvorne svrhe, gdje je facifi mast? - Djevojka se lukavo nasmiješila.
  - Poznajete li garderobu u obliku leteće krave? - Bogataš je zamucao i piskao.
  - Da! Vidio sam to tako lijepo sa kamenčićima.
  - Dakle, treba da gurnete ruku u glavu, i lako možete izvaditi kutiju sa mašću. Dođi preko mene i podmaži me. - promrmlja šeik, skoro izgubivši svijest.
  - Čak i nitkov zaslužuje medicinsku pomoć. Čekaj me!
  Djevojka je utrčala u sobu. Nije marila za bogataša, ali tako vrijedna mast je vrlo rijetka i bila bi korisna pobunjenicima. A onda će omraženu nakazu predati pobunjenicima.
  Robovi su već pobjegli u svoje sobe. Dvojica su ugledala prelepu polugolu devojku. Zdravi momci, gladni ženske ljubavi, pohrlili su joj. Djevojka je naporno radila, bila je mišićava, pa je snažnim nogama lako odgurnula napadača i viknula:
  - Ako želiš da dobiješ novac. Samo znaj da je u podrumu agresivan tip sa kesom zlata.
  - Ne volimo agresiju! - ironično su prigovorili momci.
  - Ali je i bogat! - Djevojka me je zadirkivala.
  - Onda je bolje, hajde da se borimo! Gdje je podrum? - Pobunjeni robovi su brbljali.
  - Prati me tamo! - Robinja je mahnula desnom rukom.
  Mladi, crni robovi pohrlili su tamo gdje je bio njen tučak. Djevojka se nacerila i otrčala u sobu. Namještaj je bio prilično bogat, ali haotičan. A evo i samog ormarića, izlivenog od zlata. Rakhita je, bez razmišljanja, stavila ruku. Kliznula je unutra i u tom trenutku se vilica zatvorila.
  Ljepotica je vrisnula, a njeni oštri zubi odsjekli su joj četkicu.
  - Oh, kako je bolno! - Vrisnula je, pa se istisnula. - Ovo je tako zlobno!
  Uprkos divljem bolu, devojka je grozničavo pokušavala da zavije ruku. Vičakova je, čuvši vriske žena, odlučila da je neko silovana i brzo je upala u prostoriju. Videvši lepoticu natopljenu krvlju, vrisnula je:
  - Ko se usudio da uradi ovo?! Povući ću mu njegovo dostojanstvo u dupe! - U naletu ljutnje, ratnik bi mogao biti gruba osoba.
  Suze su potekle iz Rakhitinih očiju, ne toliko od bola koji je osećala, robinji nije bilo strano da je mnogo puta bičevana, već od spoznaje da je sada bogalj.
  - To je on! - Devojka je pokazala na ormar.
  - Ako jeste, onda je strašno! - Vještica je silom udario nacerenog insekta po glavi. Udar je savio strukturu, a mekše zlato je okrnjeno. Ratnica je nastavila da tuče sve dok nije raskomadala ormarić.
  Djevojčica je primjetno problijedila, a snježnobijela Passa je skočila do nje. Spretno je stavila podvezu i zaustavila krvarenje. Witcherova je izvadila odsječenu ruku, ud je poblijedio, ali je još uvijek bio topao.
  - Super! - Moramo nazvati Khirova. Možda će ga uzgajati. - Ratnik je glasno zviždao.
  Passa upita:
  -Ko ti je dao ideju da staviš ruku ovde?
  - Samma!
  - Šta si stavio u sebe? - Witcher je bio iznenađen.
  - Ne, ova nakaza se zove Samuma. - Ispravila je devojka.
  - Ako je tako, onda ga treba rastaviti. - Ratnik je bljesnuo očima.
  - On je u podrumu i teško ranjen. Imaćete vremena da ga uhvatite. Ako ne umre.
  Witcher je pokušao zadržati četku, kada se iznenada pretvorio u skliskog guštera koji je pokušao da se iskrade. Da ratnica nije bila tako spretna od rođenja, možda bi i uspjela. Štaviše, nije zgrabila rep, već vrat.
  - Vau, neobična magija. Moramo to pokazati Khirovu.
  Lice ranjene devojke je postalo mat i ona je izgubila svest.
  Passa ju je uhvatio na vrijeme:
  - Nervozna devojka, ali prelepa! Bila bi šteta da ostane sakat.
  - Pa, nadam se da se ovo može popraviti. Samo je Khirov negde promašio, obećao je da će biti pored mene. - Vještica je nezadovoljno slegnula ramenima.
  - Ovdje sam! - Čarobnjak je iskočio iza vrata. - Osećam magiju.
  - I držim ga u rukama! - odbrusio je Witcher.
  - Pa, ni to nije loše! Ovo je mješavina meduze i guštera, vidite da je prozirna, možete vidjeti tri srca kako kucaju. - Čarobnjak se nacerio.
  - Zašto je ovo impresivno? Djevojčica je izgubila ruku i zamijenila ju je meduza gušter. Mislim da, bez obzira na svu spretnost takvog stvorenja, ovo nije sasvim ekvivalentna zamjena! - Ratnik nikako nije bio sklon šali.
  - Ali jedan od dijelova tijela može plutati, i to uopće nije loše. Neka vrsta supermoći! - Čarobnjak je lukavo namignuo.
  - Od čega se sastoji, jer je invaliditet? - Nisam razumeo Witchera.
  - Kako da kažem! Uostalom, to više nije samo životinja, već dio ženskog tijela. Ali upravljanje životinjom je teško. Sada je ovaj mali gušter u stanju da se smanji i provuče kroz svaku pukotinu ili puzi kroz zid. Osim toga, praktički je nevidljiv, ova vrsta je poput kameleona. - Čarobnjak je počeo da objašnjava.
  - Pulsar! - rekla je, pokazujući Pasov entuzijazam. - Nisam mislio da je ovo moguće. Odrežite četku i učinite je špijuniranjem.
  - Dešava se da poraz obećava velike nevolje, ali to je samo odraz buduće pobede. - primeti čarobnjak.
  - Dakle, nećete je razočarati? - pojasnila je Vedmakova.
  - Ne! U ratu hrabrost i dobra inteligencija donose pobjedu. Da biste pogodili, prvo morate vidjeti metu, inače ćete iščašiti šaku. Ali da bi se spriječile nevolje, rana mora biti zacijeljena. - tiho je odgovorio Hirovo.
  - Nije dobro da devojka bude osakaćena. Na kraju krajeva, ovo će je unakaziti! Možete li od nje napraviti ljudsku ruku koja izgleda kao pravi ud? - upita Witcher.
  - Ja ću misliti! Možda to mogu popraviti. Općenito, većina mađioničara je mnogo bolja u ubijanju nego u liječenju. - s naglaskom je naglasio Khirovo.
  - Slažem se sa tim! Svaka budala može da osakati, ne može svaka pametna osoba izliječiti. - Veštica je, da budem ubedljiva, čak i zavrnula prstom na slepoočnicama.
  - Mnogo bezobraznih dželata - malo lekara!
  Robovi su odvukli vlasnika Samuma, izgleda da je umro. Rakhita je došla sebi, a lice joj se iskrivilo od ljutnje.
  - Opet je sve prevario! Otišao je ne plativši račune.
  - Obesiću ga! - Rekao je Witcher. - Neka njegov leš bude opomena svima koji su podli i pohlepni. Pohlepna osoba je uvek velikodušna sa suzama razočarenja!
  - Razumno je! Ali ko će mi vratiti ruku? - Devojka je bila spremna da zaplače.
  - Evo ga! - ukazao je vođa ustanka.
  Khirov se naklonio, a užad mu je zasvijetlio u rukama.
  - Ne brini! Ne možeš biti osakaćen. Dakle, Rakhita ćeš morati da postaneš veliki špijun. Želite da se osvetite svim bogatim i moćnim u ovom carstvu.
  - Naravno. Ne budi rob, ponižen u prašini! - uzviknula je djevojka.
  - Tako da nam možete pomoći! Ovom imperijom se loše upravlja, pa će grob ispraviti grbavi sistem! - Čarobnjak je pustio snop energije iz svog kažiprsta.
  - Čudno! Vidim puno energije u tebi. I mudrost! Spreman sam da vam se pridružim! - uzviknuo je rob.
  - Boliće te, ali ćeš moći da pobediš! Bez bola nema hrabrosti, bez hrabrosti nema pobede! - rekao je čarobnjak, pokazujući filozofski način razmišljanja.
  "Ja sam žena, što znači da sam navikla da izdržim." - Rakhita je klimnula.
  - Kada nemate dovoljno strpljenja, pevanje će vam pomoći! - našalio se Khirov.
  Svi su se smijali. Witcher je bio dobro raspoložen. Početak je bio pobjednički, što znači da nema vremena za gubljenje. Prije svega, potrebno je formirati vojsku robova prije nego što pobjegnu. Dakle, ljudi su kao gvožđe, pre nego što se ohladi, dajte mu željeni oblik. Djevojka ratnica je izašla na zid, popela se na podij i gromoglasnim glasom naredila:
  - Udari na skup da se svi okupe!
  Passa upita:
  - I žene?!
  - Da! Trebaće nam svaki mač. Požurite, ali znajte da neće biti pljačke, sve ćemo podijeliti na jednake dijelove.
  Sakupljanje robova je potrajalo, čak smo morali koristiti bičeve. Sama Witcher je bila prisiljena pomoći nekolicini koji nisu izgubili glavu i obuzdali pljačke. Djevojka je petorici najrevnijih razbojnika dobro opalila po ušima, a jednom je čak i odsjekla glavu. Kapljice krvi pale su joj na lice, Vještica ih je pohlepno lizao. Upalilo je. Opći skup je održan u mraku pod svjetlom baklji. Bilo je na hiljade oslobođenih robova, čak je i na oko procijenilo da ih je bilo najmanje dvanaest hiljada, iako su mnogi od njih uključivali djecu i žene.
  Nastupila je sa najviše kule u Detincu. Čarobnjak je stajao na suprotnoj strani, kontrolisao je čitav skup. Robovi su brutalno iskorištavani, a slabi pogubljeni ili zaklani. Dakle, generalno, ako uzmemo fizičke parametre, izgledali su kao dobri borci. Samo im je potrebna obuka. Vedmakova je održala zapaljivi govor. Posebno je uporno objašnjavala potrebu stvaranja velike oslobodilačke vojske.
  - Jedinstvo, hrabrost, nesebičnost ključ su pobede, slobode, sreće! Bez discipline nema vojske, a bez vojske ne možete steći slobodu! Rad nas je ojačao, pomnožen inteligencijom daće nam slobodu, a zajedno sa srećom doneće sreću!
  Pa hajde da postanemo jedno i da skinemo lance! - Progovorio je ratnik.
  Robovi su izrazili svoje odobravanje glasnim povicima! Samo je jedan rob, sa mnogo ožiljaka i ponosnim pogledom, ćutao. Njegov pogled je izražavao najekstremniji stepen prezira.
  Witcher je ponovo predložio odabir jednog vođe ustanka!
  - Komandir je kao vrh piramide - mora biti samo jedan, inače će se i tako jaka konstrukcija srušiti!
  Robovi su vrisnuli:
  -Tako je! Vodi nas.
  -Vi ste veliki ratnik i bićete naš vođa! - Neočekivano, dečak je uspeo da dovikne sve.
  Ovo je iznenadilo Vedmakovu: kako je to uopće moguće. Pogledala je pažljivije u djetetovim rukama bilo je nešto slično duvaljki, samo deblje. I uz pomoć ovog uređaja je tutnjao.
  - Dečak će otići daleko! Kako mu je ime? - upitao je ratnik.
  - Dick! Konkretno sam saznao. - predloži Passa.
  - Jednostavno ime! - Witcher je očigledno očekivao nešto egzotičnije.
  - Zašto kompleksnost!
  -Objavljujemo glasanje! - Čarobnjak je najavio. Glas mu je bio tako gromoglasan da su se palme zatresle. - Ko se zalaže da ratnik Witcher bude vođa, podignite desnu ruku! Glasajte za istinu, slobodu i čast! I vaš će život postati takav da će vam bogovi zavidjeti! -
  Robovi su, obuzeti entuzijazmom, gotovo jednoglasno podigli ruke u zrak. Izgledali su kao ratnici, a njihova jednodušnost je sugerirala da je Khirov možda ovdje koristio svoju magiju.
  Nije li istina da im je njegov dolazak dao slobodu i priliku da se osjećaju kao pravi ljudi. To znači da je prirodno pozdraviti Witchera kao kišu u suši. Radost je bila vidljiva na licima bivših robova. Bilo je to kao buđenje.
  Tu je, usred opšteg veselja, istupio moćni rob, bogato ukrašen ožiljcima. Rekao je svojim dubokim glasom.
  - Bilo je i biće mnogo onih koji žele da dovedu do sreće. Ali imate li moralno pravo na ovo!
  - Koji!? - Veštica je ogolila usta puna zuba. Bicepsi na njegovim golim rukama su se ispupčili.
  - Ko si ti?! Potomak plemićke porodice, ili pučanin. Ili možda čak i odbjegli rob poput Žisora. I on je mnogo obećavao, ali je život završio na kladi. A sa njim dvadeset hiljada robova. - Moćni rob ga je presekao.
  - Ovde će mnogo zavisiti od nas samih. Vidim ožiljke na tebi, vjerovatno nisi rođen kao rob, mogu razlikovati rane od biča ili mača sa kopljima! - izjavila je Vedmakova.
  - Pogodili ste meni nepoznatog ratnika! Ja sam grof de Force, potomak velikih kraljeva. Ali znate li ime svog oca? - upitao je plemeniti rob.
  - Plemenitost porodice ima isti odnos prema hrabrosti kao dužina kose prema inteligenciji! - uzvratila je Vedmakova i odmah dodala. -Nikakva hrabrost naših predaka neće pomoći kukavici!
  - Divno govoriš. Koliko je tvoje srce hrabro kao sajamska šala? - Rob se prijeteći namršti.
  - Pa kakav si ti heroj! Grofe, ali ti se mjerio s robovskom sudbinom, gdje ti je bio ponos i hrabrost! - Veštic je već počeo da se završava.
  - Imao sam svoje razloge za ovo. A koje, ne morate znati, manje znanja znači da je lakše umrijeti! Izazivam te na smrtnu borbu, a ako si hrabar ne samo na riječima, onda ćeš prihvatiti izazov! - urlao je grof de Fors.
  - Možete biti sigurni u to! - odbrusio je ratnik.
  Robovi su očistili arenu. Witcher je sišao i provjerio mač. Njen protivnik je stajao nasuprot njoj. Imao je svoje oružje, dva oštro naoštrena mača. Za svaki slučaj, ratnik je izvukao još jedan mač iz njenih njedara.
  Grof de Forsa bio je mnogo viši od Veštica, mnogo širi u ramenima, iako nije delovao tako mišićavo i izvajano, devojka dostojna da postane svetski šampion u fitnesu. Međutim, masti nije bilo, a ligamenti tetiva su bili zategnuti i natečeni. Osim toga, osjećao se veliko iskustvo u svakom pokretu, a skakanje je mnogo govorilo. Na licima im se pojavio smiješak, više nije bio preziran, već suosjećajan.
  - Pa, u nevolji si, devojko! Neće vam zavidjeti. - Grof joj je pokazao pesnicu.
  - Zašto si tako samouveren? - Veštičeva iritacija se pojačala.
  - Dobio sam mnoge borbe i turnire. U svom kraljevstvu smatrao sam se jednim od najboljih boraca, mnogi su me smatrali čak i najboljim. - Forsa je protresao prsne mišiće, koji su izgledali kao dva štita koji stoje jedan pored drugog.
  - To je zato što ste se borili samo sa plemstvom, a oni su se izrodili i ugojili. E sad, da ste se slagali sa talentovanim običnim stanovništvom, malo bi vam ostalo od slave! - samouvereno je odgovorio veštica.
  - Pas koji laje, ćao, štap, tačnije moj mač, nije prošao niz moja leđa! - Grofu se vratila sva punoća arogancije.
  - Ovo je veoma interesantno! Oštrica od najjačeg čelika rđa u rukama brbljivica i kukavice! "Vedmakova nikada nije prestala da blista svojom elokvencijom.
  - Pa ovo se najvjerovatnije odnosi na tebe, žensko kopile! - zarežao je Forsa.
  - Možda prestanemo da se mačujemo u jezicima, pa da upotrebimo nešto jače! - Witcher je igrao elegantnu osmicu.
  - Uzajamno!
  Grof i vođa pobunjenika susreli su se licem u lice. Mačevi su se brzo kretali i udarali punom snagom. Od udaraca su pale varnice i začuo se zvonak zvuk.
  Grof je napao nekoliko puta. Isprobao je tehniku dvostruke cijevi, ali se Witcher odbio od napada, ističući da je njen plemeniti protivnik imao pristojnu brzinu.
  - Šta igraš!
  - Na žicama smrti!
  Grof je ponovo zadao niz udaraca, pokušavao je složene kombinacije. Vedmakova se lagano povukla i izvela kontranapad, lagano zahvativši protivnicu u prsa.
  Proučavala je pokrete iskusnog ratnika, odvajajući vrijeme da ga spusti. Grof se nacerio i oči su mu zaiskrile:
  - Ti uopšte nisi tako jednostavan! Možda čak ni potpuni rob, iako ideš bos.
  - Rođen sam slobodan i živeo sam u šumi! Moj vrat nikad nije poznavao jaram. Nezamislivo je pokoriti se sili. Zaista slobodna osoba se pokorava trima stvarima - razumu, ljubavi, Bogu. Rob u duši je pokoran - strastima, požudi, Božjim slugama! - prelepo je odgovorio veštica.
  - U pravu si za zadnji! Ti si taj koji je zaista u pravu, ovi popovi i popovi su mi namestili! - Grof je uradio duplu lepezu, pa tehniku na preklop, ali nije uspeo. - Biće mi drago da razgovaram sa tobom uz čašu vina, osim ako te naravno ne ubijem.
  - Krigla vina je kao okean - ako se zaneseš, izgubiš tlo pod nogama! - Rekao je ratnik.
  - Ali se osećaš slobodnije. Šta kažete na ovu tehniku?
  Držao je trozubac, a zatim leptira. Kao odgovor, Witcher je jače pogodio sastanak. Grof je zateturao i povukao se. Potom se takmičenje ponovo nastavilo, Forsa se kretala kao navijena, shvatio je da je njegova protivnica prejaka da bi je uzeo bez ceremonije. Zatim, navikavši Witchera na određeni redosled pokreta, grof je neočekivano promijenio putanju mača i udario djevojku u mišićava, ali i ženstvena prsa. Krv je tekla, ogrebotina je bila duboka. Rana nije slomila Witchera, već joj je, naprotiv, dala snagu. Djevojka je krenula u ofanzivu, mačevi su bljesnuli, izvodeći bizaran ples. I premda je spolja izgledalo da je ratnica potpuno izgubila glavu i da je bijesna, život u šumi i lov od malih nogu naučili su je da održi zdrav razum u najžešćoj borbi. Grofu je bilo teško obuzdati takav pritisak, povukao se, teško parirajući. Vedmakova je uhvatila trenutak kada je robov dostojanstvenik ustuknuo, kao da ga je udarila pod koleno. Udarac je pogodio tetivu i broj je popustio, brzina mu je pala. Tada je djevojka držala svoju tehniku, sama je smislila, nazvavši je devetoglavim zmajem. Ovako nešto može izvesti samo dobro obučen borac. Štaviše, posljednji deveti napad bio je gotovo neodoljiv. Ovdje se radilo o mehanici, reflektiranju napada, ruka je bila previše oslabljena, parirala napadima, pa je tako posljednji napad završen. Prvi put je ratnik izveo tehniku na prilično vještom i brzom partneru, a kada je dahnuo, ispustivši mač, postalo je jasno da je novina uspjela.
  Grof je problijedio, izgubio je snagu.
  - Ti srećna kučko!
  - Ne baš! Sreća je nestabilna poput pijeska - samo će je naporan rad vezati cementom.
  Veštica je ponovo ranila svog neprijatelja, ali ne duboko - nije želela da ubije ili osakati. Ponovo je udarila, bacila se, grof je mehanički parirao, a ratnik je batina nogom izbio mač. Pokazalo se da je robovski dostojanstvenik potpuno nenaoružan. Vještica je, odbacivši svoje mačeve, jurnula na neprijatelja i saplela grofa. Njezine su ruke stezale njegov ud u bravu.
  -Odustaješ li? - Panterove oči su zaiskrile.
  - Računam na predaju bosonogom robu!
  Vještica se žestoko usprotivio:
  - Ne rob, već borac za pravednu stvar! I sam si bio rob i shvatio šta je poniženje, ali oni su drugi ljudi, ništa gori od nas. Zato pitaj svoju savest!
  . POGLAVLJE br. 10.
  Oleg Rybachenko i Margarita Korshunova borili su se na prvoj liniji fronta. Dječak i djevojčica su već bili prilično dosadni od dugotrajnog rata. Stalno ubijanje i pucanje takođe postaje dosadno.
  To je kao igra. Ista igra pucanja će prije ili kasnije postati dosadna.
  Djeca su bila umorna od pucanja i neprestanog bacanja granata bosim nogama.
  Dječak se okrenuo. Pokosili fašiste.
  i rekao:
  - Maeta!
  Djevojka je bosim nogama bacila granatu. Raspršila je Fritzove i gugutala od oduševljenja:
  - Imaćemo nove, veoma velike pobede!
  Ali ovo postaje dosadno. Čak i činjenica da se od bosih nogu dječaka Hitlerovi tenkovi guraju na bok.
  Oleg je tada počeo da komponuje.
  Još jedna alternativna istorija. Zjuganov nije glasao za Stepašinovu kandidaturu, a nisu glasale ni tri komunističke frakcije.
  To se završilo raspuštanjem Državne dume i prijevremenim izborima u septembru 1999. godine.
  Naravno, komunisti su bili jači nego ikad. I izašli su na izbore, oslanjajući se na dostignuća Primakovljeve vlade, gdje su odigrali zapaženu ulogu. Unity blok još nije kreiran. Putin se nije pojavio kao premijer. A invazija militanata u Dagestanu samo je dodala još glasova ljevici i ubila moć vlasti.
  Generalno, vlada se pokazala neorganizovanom. NDR je oslabio i propao, a nove gotove stranke nije bilo. A Stepašin, budući da je imenovan za premijera, nije vodio stranku na vlasti. A onda ga je Jeljcin potpuno otpustio.
  Ukratko, parlamentarni izbori rezultirali su ubedljivom pobjedom ljevice.
  Trijumf komunista je bio impresivan. Osim toga, blok Primakov-Luzhkov nije imao vremena da se opusti. Ali ipak je uspio da se registruje zajedno sa farmerima. I zauzeo je drugo mjesto. Treći je bio "Jabloko" koji je imao dobar PR. LDPR je zauzeo četvrto mjesto. Ali uglavnom zbog činjenice da su propredsjednički kanali aktivno promovirali ovu stranku.
  A Jeljcin je čak dao, tačnije, Žirinovskom dodijelio čin generala.
  Dakle, sve se odvijalo po posebnom scenariju.
  Opozicija je preuzela vlast u Državnoj Dumi. I Jeljcin je pristao da dobrovoljno ode, zvanično imenovavši Primakova za svog naslednika. Zjuganov je postao premijer i desna ruka.
  To je generalno odgovaralo komunistima. I postignut je kompromis. Basajev i Hatab su proterani iz Dagestana. Ali oni nisu poslali trupe u samu Čečeniju.
  Tu je ubrzo izbio građanski rat i podjela na nekoliko frakcija.
  Rusija je pomogla Mashadovu i Kadirovu. Primakov je lako pobijedio na ruskim predsjedničkim izborima. Drugi je neočekivano postao Žirinovski - koji nije imao drugih konkurenata u svom biračkom tijelu, a liberal Javlinski mu nije bio rival.
  Oleg Rybačenko je prekinuo svoj esej. Ne, nije interesantno. Opet, već obrađena tema, nakon Primakova, Zjuganova i obnove SSSR-a. Umoran od toga!
  Nešto bi moglo biti zanimljivije za komponovati. Na primjer, o prostoru.
  Dječak je počeo smišljati ideje.
  Nova prestonica Velikog ruskog carstva zvala se Petrograd-Galaktik. Osnovan je u sazvežđu Strijelac, skoro u samom centru galaksije. I zvijezde i planete ovdje su bile mnogo gušće nego na periferiji Mliječnog puta, gdje je stara Zemlja našla utočište. Snage Zapadne Konfederacije potpuno su izbačene iz jezgra. Međutim, rat nije prošao bez traga: hiljade planeta su uništene, a od Zemlje su ostala samo sjećanja. To je bio glavni razlog preseljenja glavnog grada na najbogatije i najmirnije mjesto u galaksiji. Ovdje je vrlo teško probiti se, stoga, čak i u uvjetima totalnog svemirskog rata, gdje je linija fronta apstraktan pojam, a poleđina konvencija, jezgro je postalo glavna ruska baza i industrijsko uporište. Glavni grad je rastao i potpuno progutao planetu Kišiš, pretvarajući se u gigantsku metropolu. Džinovski grad sposoban da impresionira svakog razumnog pojedinca. Brojni avioni prosijekli su ljubičasto nebo.
  Maršal Maksim Trošev pozvan je kod ministra odbrane, supermaršala Igora Reriha. Predstojeći sastanak bio je znak naglo pojačane neprijateljske aktivnosti. Rat, umoran od svih, gutao je resurse kao grabežljivi lijevak, u njemu su stradali bilioni ljudi, a niko nije mogao postići željeni uspjeh. Militarizacija je ostavila traga na arhitekturi Petrograd-Galaktika. Ogromni neboderi stoje u urednim redovima, predstavljaju kvadrate na gradskoj šahovskoj tabli. Ovo je nehotice podsjetilo maršala na formiranje svemirskih armada. Tokom posljednje bitke, veliki ruski zvjezdani brodovi su također zauzeli svoje položaje, a zatim su iznenada prekinuli formaciju, pogodivši neprijateljski vodeći brod. Dobro smišljena bitka pretvorila se u meleu, neki brodovi su se sudarili, eksplodirajući u monstruozno sjajnim bljeskovima. Vakum je postao obojen kao da su eruptirali džinovski vulkani i reke vatre su potekle odjednom, potoci paklenog plamena izbili su iz korita, prekrivši ih razornim talasom. U haotičnoj bici uspjeh je pratio vojsku Velike Rusije, ali je pobjeda došla po izuzetno visokoj cijeni. Nekoliko hiljada zvjezdanih brodova pretvorilo se u tokove elementarnih čestica. Istina, neprijatelj je pretrpio još veće gubitke. Rusi su znali kako da se bore, ali je konfederacija, koja je uključivala mnoge rase, bijesno pucala, pružajući tvrdoglavi otpor.
  Glavni problem je bio što je centar konfederacije, koji se nalazi u galaksiji Thom, bilo vrlo teško uništiti. Drevna civilizacija daga u obliku javora, koja je milionima godina živjela u ovom jatu zvijezda, podigla je neosvojivu tvrđavu i okružila se snažnom linijom odbrane, punom zamki.
  Za proboj u ovaj prostor "Manerhajma" neće biti dovoljna cijela ruska vojska. Nije bilo moguće okončati rat. Planete i sistemi su mnogo puta mijenjali vlasnika. Maršal je s nostalgijom pogledao po glavnom gradu. Gravioleti i flaneri koji su se kretali bili su ofarbani u kaki boje, a svuda se osjećala dvostruka namjena aviona. Neke zgrade su bile u obliku gigantskih tenkova ili borbenih vozila pješadije s gusjenicama umjesto ulaza. Bilo je smiješno gledati kako iz bure takvog krilatog rezervoara izbija vodopad, plava i smaragdna voda odražavaju četiri "sunca", igrajući se sa desetinama nijansi, a egzotično drveće i ogromno cvijeće rasli su na deblu i krilima, formirajući neobične viseće bašte. Moderni, samo gigantski tenkovi neboderi, obično aerodinamičnog oblika, naoružani mnogim puškama. Život u takvim kućama je zgodan i ugodan, iako bi se u slučaju napada na glavni grad slična zgrada za pet minuta pretvorila u moćnu borbenu jedinicu. Prolaznici svih klasa, pa i mala djeca, bili su u vojnim uniformama ili u odjeći raznih paravojnih organizacija. Navodne sajber mine lebdjele su visoko u stratosferi po izgledu su ličile na šarene lopte. Svetiljke su obasjavale nebeski svod, preplavljujući glatke zrcaljene bulevare blistavim zracima. Maksim Trošev nije bio navikao na takve ekscese.
  "Zvijezde su ovdje previše guste. I previše je vruće za mene."
  Šerif je obrisao znoj sa čela i uključio ventilaciju. Dalji let je prošao bez problema, a ubrzo se pojavila i zgrada Ministarstva odbrane. Na ulazu su bila četiri borbena vozila. Šiljasti luchiari sa svojim sisama - životinje sa njuhom petnaest puta jačim od psećeg - okružili su Troševa. Supermaršalova kiklopska palata otišla je duboko pod zemlju, u njenim debelim zidovima smešteni su plazma topovi i kaskadni laseri. Unutrašnjost dubokog bunkera bila je jednostavna - luksuz se nije poticao. Prije toga, Trošev je svog šefa vidio samo u trodimenzionalnoj projekciji. Supermaršal je bio stariji, iskusan ratnik od sto dvadeset godina. Morao sam da se spustim brzim liftom, probivši dobrih deset kilometara ispod zemlje.
  Prošavši kordon elitnih stražara i borbenih robota, maršal je ušao u ured, gdje je plazma kompjuter simulirao prošireni hologram galaksije s oznakama koncentracije ruskih trupa i mjesta navodnih neprijateljskih udara. U blizini su bili vidljivi manji hologrami; Kontrola nad njima nije bila neprekidna među zvijezdama bili su bljeskovi nezavisnih država naseljenih inteligentnim, ponekad vrlo čudnim, rasama. Trošev se nije dugo zagledao u ovu raskoš, morao je da napravi još jedan izveštaj. Igor Rerih je izgledao mlado, lice mu je bilo gotovo bez bora, a imao je gustu plavu kosu. Činilo se da može živjeti i živjeti, ali ruska medicina u ratnim uslovima nije bila previše zainteresirana za produženje ljudskog života. Naprotiv, brza smjena generacija potaknula je evoluciju i bila je u korist nemilosrdnog ratnog selektora. Životni vijek je bio ograničen na sto pedeset godina. Čak i za elitu. Pa, natalitet je ostao vrlo visok, abortusi su bili samo za defektnu djecu, a kontracepcija je bila zabranjena. Supermaršal je skrenuo pogled na Troševa dok je ulazio.
  - I tu si, Maxim. Stavite sve podatke na računar, on će ih obraditi i dati rešenje. Šta možete reći o nedavnim događajima?
  - Konfederati i njihovi saveznici su naučili dobru lekciju. Vaga se okreće u našem pravcu. U poslednjih deset bitaka je dobijena velika većina.
  Roerich je klimnuo glavom.
  - Znam to. Ali saveznici Konfederacija, Dugs, postali su primjetno aktivniji. Počinju da predstavljaju ozbiljnu pretnju.
  - Slazem se.
  Roerich je kliknuo sliku na hologramu i malo je povećao.
  - Pred tobom je Smoor galaksija. Ovdje se nalazi drugo po veličini uporište Dug. Tu ćemo zadati glavni udarac. Ako budemo uspjeli, moći ćemo pobijediti u ratu u roku od sedamdeset, najviše sto godina. A ako ne uspijemo, rat će se protezati stoljećima. Pokazali ste se kao kompetentan komandant i stoga predlažem da vodite operaciju Čelični čekić. To je jasno?
  - Tako je, Vaša Ekselencijo.
  Igor se namrštio.
  -Zašto takvi naslovi? Jednostavno nas kontaktirajte: druže supermaršale. Gdje si ovo pokupio?
  Maksim se posramio.
  -Ja, druže supermaršale, učio sam sa Bingom. Propovijedali su stari carski stil.
  - Čisto. Ali sada je carstvo drugačije, predsjedavajući je pojednostavio prethodne običaje i procedure. Štaviše, uskoro dolazi i promjena vlasti, a mi ćemo imati novog starijeg brata i vrhovnog komandanta. Možda ću biti smijenjen, a ako operacija Čelični čekić bude uspješna, vi ćete biti postavljeni na moje mjesto. Moramo unaprijed učiti, ovo je ogromna odgovornost.
  Maršal je bio više od tri puta mlađi od Reriha, pa je zato pokroviteljski ton bio vrlo prikladan i nije izazivao uvredu. Iako se sprema promjena vođe, a njihov novi vođa bit će mlađi od obojice. Naravno, ovo će biti najbolje.
  - Spreman sam. Ja služim velikoj Rusiji!
  - Pa idi. Moji generali će vam objasniti detalje.
  Nakon pozdrava, maršal je otišao.
  Hodnici bunkera bili su obojeni u kaki. Ispod se nalazio operativni štab. Brojni fotonski i plazma kompjuteri ubrzanim su tempom obrađivali informacije koje su tekle iz različitih tačaka metagalaksije. Pred nama je bilo puno rutinskog posla, a maršal je pušten tek nakon sat i po. Sada ga je čekao dugačak hiperskok u susjednu galaksiju. Tu se moraju okupiti ogromne snage, skoro šestina cijele ruske svemirske flote. Nekoliko miliona zvjezdanih brodova. Nakon što su manji detalji razriješeni, maršal je izronio na površinu. Duboka hladnoća ustupila je mjesto intenzivnoj vrućini. Četiri svjetla su se okupila u zenitu i, načičkana krunama koje su nemilosrdno lizale nebo, izlile tokove čestica na planetu. Kaskade svjetlosti strujale su niz zrcaljene ulice. Maksim je skočio u gravitacioni avion, unutra je bilo udobno i prohladno, i odjurio na periferiju. Nikada ranije nije bio u Petrograd-Galaktici, a želeo je da svojim očima vidi prestonicu sa tri stotine milijardi stanovnika. Otišao je iz vojnog sektora i sve se promijenilo i postalo veselije. Pojavile su se zgrade sa originalnom kompozicijom, on bi ih verovatno nazvao luksuznim - u njima su se naselili predstavnici privilegovanog staleža. Tokom totalnog rata sloj oligarha se smanjio, ali nije potpuno uništen. Palate su bile prava umjetnička djela. Jedan od njih je podsjećao na srednjovjekovni zamak, gdje su umjesto zubaca parapeta bile palme. Drugi je stajao na tankim nogama, a autoput se protezao ispod njega, izgledao je kao jarko obojeni pauk, prekriven zvijezdama. Mnoge zgrade u kojima su živjeli siromašniji ljudi također nisu izazivali asocijacije na kasarne, naprotiv, svjetlucale su impresivne fasade, ukrašene statuama vođa i zapovjednika prošlih stoljeća. Ne bi trebalo sve biti obojeno u kaki, pomisli Trošev. Osim toga, možda bi najnaseljeniji grad u svemiru trebao imati lijepu arhitekturu. Turistički sektor bio je posebno šaren sa pokretnim šetnicama, sa zgradama napravljenim u obliku gigantskih ruža, kao i rascvjetanim i isprepletenim tulipanima, nanizanim tratinčicama i zamršeno izmiješanim egzotičnim životinjama. Očigledno, zanimljivo je živjeti u medvjedu ili sabljastom tigru, to čini djecu srećnom. Međutim, i odrasli su zadivljeni kada se takva struktura kreće ili igra. Dvanaestoglavi rotirajući zmaj ostavio je neizbrisiv utisak na maršala. Općenito, bilo je mnogo fontana najbizarnijih oblika, koje su bacale raznobojne mlazove stotinama metara u zrak. I kako su lijepe, na svjetlu četiri sunca, prepliću se u vodeni uzorak, fantastična, jedinstvena igra boja. Djeca su ovdje bila vesela i lijepa: njihova šarena odjeća im je davala sličnost sa vilenjacima iz bajke. Ovdje nisu bili samo ljudi, pola publike su bili vanzemaljci. Ipak, deca stranaca su se rado igrala sa ljudskom decom. Trošev je takođe naišao na inteligentne biljke. Bujni zlatoglavi maslačak sa četiri noge i dve tanke ruke. Njihove bebe su imale samo dvije noge, a njihove zlatne glave bile su gusto posute smaragdnim mrljama. Maksim je dobro poznavao ovu rasu - Gapi, troseksualna biljna stvorenja, miroljubiva, ali su voljom sudbine uvučeni u sveopšti međuzvjezdani rat i postali prirodni saveznici Velike Rusije.
  Bilo je dovoljno predstavnika drugih rasa - uglavnom neutralnih država i planeta. Hteli su da pogledaju neverovatnu prestonicu carstva. Ovdje se rat čini dalekim i nestvarnim, udaljen je hiljadama parseka, a opet, nelagodan osjećaj nije napustio maršala. U glavi mi se pojavila misao da na tim planetama koje će morati da napadnu žive i inteligentna bića i da će umreti čitave milijarde mislećih stvorenja. Potoci krvi će biti proliveni, hiljade gradova i sela biće uništeno. Ali on je maršal carstva i mora ispuniti svoju dužnost.
  Nakon što se divio turističkom centru, maršal je naredio da se gravitacioni avion rasporedi i uputi se prema industrijskim zonama. Kuće su ovdje bile nešto niže, jednostavnog rasporeda. Fabrike su se nalazile duboko pod zemljom.
  Čim je gravitacioni avion sleteo, jato bosonogih momaka sa krpama i sredstvima za čišćenje odmah je pojurilo ka njemu. Tanki ragamafini u krpama od već umornog, izblijedjelog kakija, sa velikim poderanim rupama. Duboko preplanuli, skoro crni. Čini se da ih je dugotrajni rat natjerao da stegnu kaiš. Trošev je počeo da oseća saosećanje. Vozač, kapetan Fox, nije dijelio takve osjećaje.
  - Hajde, pacovi, gubite se odavde! Marshall dolazi! - zalajao je.
  Djeca beskućnici su jurila na sve strane, vidjeli su samo njihove prljave pete. Teško je hodati bos po površini koja je vruća od četiri "sunca" odjednom, a jadna djeca nisu znala šta su cipele. Jedan od dječaka se, međutim, pokazao hrabrijim od ostalih i okrenuo se i pokazao srednji prst. Kapetan je izvadio blaster i pucao na drskog dječaka, on bi ga ubio, ali je maršal u posljednji trenutak uspio gurnuti kapetanovu ruku. Naboj je proletio pored, napravivši krater na pločniku, komadići rastopljenog kamena pali su na dečakove bose noge, a on se srušio na asfalt. Naporom volje, budući ratnik je uspio da zadrži vrisak i, podnoseći bol, ustao. Maksim je udario kapitenu jak šamar.
  - Tri dana u stražarnici. Pažnja, ruke sa strane! - Maršal je prijetećim tonom zapovjedio - Djeca su naše vlasništvo i moramo se brinuti o njima, a ne da ih ubijamo. Razumiješ, čudovište?
  Lisica je ispružila ruke uz bokove. Odsječno je klimnuo glavom.
  - Odgovorite prema propisima.
  - Da gospodine.
  Maxim je skrenuo pogled na dječaka. Bio je svijetle kose, zgodnog, lukavog lica i mišićav. Ispod poderane majice vide se njegovi snažni trbušnjaci obloženi čokoladicama.
  -Kako se zoves?
  - Yanesh Kowalski! - Zalajao je odrpanac na sve strane.
  - Vidim u tebi snagu jakog ratnika. Da li želite da uđete u školu Žukov?
  Dječak je postao depresivan.
  - Bilo bi mi drago, ali moji roditelji su obični radnici i neće moći da mi plate školovanje.
  Marshall se nasmiješio.
  - Bićete besplatno upisani. Vi ste, kako vidim, fizički jaki, a vaše oči govore o mentalnim sposobnostima. Glavna stvar je dobro učiti. Ovo su teška vremena, ali kada se rat završi i radnici će živjeti u dobrim uslovima.
  - Neprijatelj će biti poražen! Pobedićemo! - ponovo je viknuo Yanesh iz sveg glasa.
  "Onda zauzmi svoje mjesto u redovima, vojniče." I za početak - u mom autu.
  Lisa se trgnula. Dječak je bio malo prljav, a za njim je trebalo oprati unutrašnjost.
  Podigavši se, gravitacioni avion je uletio u vladine prostorije.
  Janesh je, suspregnuta daha, proučavala ogromne, luksuzno uređene kuće.
  - Ne puštamo u centralni sektor, a ovo je tako zanimljivo.
  - Vidjet ćeš još dovoljno.
  Pa ipak, maršal je, vođen osjećajem samilosti, naredio da odleti do turističkog centra. Dječak je gledao svim svojim očima, bukvalno gutajući ono što je vidio. Bilo je primjetno da želi iskočiti iz auta, potrčati po pokretnom trotoaru, popeti se na jednu od zapanjujućih vožnji.
  Obično strogi Maksim je tog dana bio ljubazan i blag kao i uvek.
  - Ako želite, provozajte se "planinom radosti", a nakon toga dođite pravo kod mene. Uzmi novac, inače te neće pustiti unutra.
  Maršal je predao komad papira.
  Yanesh je pojurio prema vožnjama, ali je njegov izgled bio previše upadljiv.
  Na ulazu u salu svemirskih nindža zaustavili su ga masivni roboti.
  -Čovječe, ti si loše obučen, očito iz siromašnih kvartova. Trebali biste biti zadržani i odvedeni u stanicu.
  Dječak je pokušao da pobjegne, ali su ga udarili omamljivačem i bacili na asfalt. Trošev je morao iskočiti iz auta i krenuti u istragu.
  - Čekaj, ovaj kadet je sa mnom.
  Policajci koji su se zaustavili stali su, zureći u maršala. Maksim je bio u poljskoj uniformi, ali su epolete vojnog zapovednika sjajno blistale u zlatu na četiri sunca.
  Viši patrolni, policijski poručnik, salutirao je.
  - Izvinite, maršale, ali uputstva zabranjuju puštanje prosjaka u centar gde primamo goste iz cele galaksije.
  Maksim je i sam shvatio da je pogriješio što je pustio ragamuffin na tako respektabilnom području. Ali nije imao nameru da pokaže svoju grešku.
  -Ovaj dečko je izviđač. Izvršavao je zadatak vrhovne komande.
  Poručnik je klimnuo glavom i pritisnuo dugme na svom pištolju. Janesh Kowalski se trgnuo i došao k sebi. Maršal se nasmiješio i pružio ruku. U ovom trenutku, četiri vanzemaljska galakta iznenada su se naježila bacačima zraka. Vanzemaljci su ličili na grubo otesane panjeve sa plavosmeđom korom, njihovi udovi su bili čvoroviti i iskrivljeni. Prije nego što su čudovišta stigla da otvore vatru, Maxim je pao na poklopac i izvukao blaster. Vatrene staze prolazile su vrhom, zabijale se u šareni kip, prskajući slikovit postament u fotone. Trošev je laserskim snopom odsekao dvojicu napadača, dva preživela inogalakta su se pomerila u stranu. Jednog od njih takođe je zahvatila neumoljiva greda, ali je drugi uspeo da se sakrije iza ivice fasade. Čudovište je pucalo iz tri ruke odjednom i, iako se Maksim brzo kretao, bio je blago pogođen - opečen mu je bok, a desna ruka oštećena. Neprijateljski zraci tangencijalno pogađaju atrakciju "ludi lokvanj". Uslijedila je eksplozija.
  Maršalova vizija je plivala, ali se iznenadio kada je vidio kako je Janeš istrgao komad ploče i bacio ga na neprijatelja. Maksim je bio zadivljen neljudskom snagom koja se krije u ovom tinejdžeru slabašnog izgleda... Bacanje se pokazalo preciznim, pravo u red od pet očiju. Stvorenje se trgnulo i zateturalo naprijed. Ovo je bilo dovoljno da Maksimov dobro namjeran hitac okonča život čudovišta.
  Borba se brzo završila. Tokom toga, policija nije ni pokušala da otvori vatru. Maršal je to odmah primetio.
  "Na frontu se bore svi najbolji, a pozadi, na gradskim ulicama, kukavice sjede.
  Uhranjeni poručnik je prebledeo. Prišao sam Maksimu.
  - Druže maršale, izvinjavam se, ali oni su imali teške bacače greda, a mi...
  - I šta je to! - Maksim je pokazao na blaster za pojasom patrole. - Mušilica? Šteta, očigledno, nema posla za vas u glavnom gradu. Nećeš sedeti besposlen, pokušaću da te pošaljem na front.
  Pozvavši dječaka, Maxim mu je pomogao da skoči u gravitacijski avion, a zatim mu se čvrsto rukovao.
  -Pa ti si orao. Drago mi je da nisam pogrešio u vezi tebe.
  Kowalski je prijateljski namignuo, a glas mu je zvučao prilično glasno i radosno.
  - Izveo sam samo jedno uspešno bacanje. Ja bih mogao...
  - Imaćete priliku. Završiš fakultet i kreneš pravo u bitku. Pred vama je ceo život, još uvek morate da se borite do vrha.
  - Rat je sjajan! - uzviknuo je dječak oduševljeno. - Hoću da idem odmah na front, da uzmem zračnu pušku...
  - Ne možeš to odmah, poginut ćeš u prvoj bitci. Prvo nabavite specijalitet.
  Yanesh je uvrijeđeno šmrcnula. Bio je siguran u svoje sposobnosti, mislio je da već zna mnogo toga, uključujući i pucanje. U međuvremenu, gravitacioni avion je leteo iznad ogromnog parka Mičurinski. Tamo su rasla gigantska stabla, od kojih su neka dostizala visinu od nekoliko stotina metara. A plodovi su bili toliko ogromni da ste, nakon što ste pojeli sredinu, mogli živjeti unutra. Genetski modifikovani ananasi sa zlatnom korom izgledali su ukusno. Istina, suprotno očekivanjima, kod dječaka nisu izazvali veliko divljenje.
  - Već sam bio u takvim šumama. - objasnio je Yanesh. - Za razliku od centralnih okruga, tamo je svima dozvoljeno. Iako je potrebno dosta vremena da se tamo stigne pješice.
  - Možda! - Rekao je Maxim. - A ipak, divite se ovdašnjim biljkama... Ima pečurka, ispod nje može da stane ceo vod.
  - Samo privid velike mušice. Nejestivo je. Sjećam se da sam skupio cijelu vreću isječenog voća. Obožavam pavararu - koža je tanka i ukus je apsolutno predivan. Smokve su ništa u poređenju sa njim. Morate biti oprezni kada sečete. Mogao bi da pukne, a onda bi potok bio kao vodopad - odnio bi te prije nego što si stigao da izgovoriš i riječ. Ovde je voće preveliko. Morate ih nositi u dijelovima u plastičnoj vrećici, a to je vrlo nezgodno.
  Maxim je potapšao Janesh po ramenu.
  - Ne meri se sve hranom. Hajdemo dole i ubrati cveće.
  - Poklon za devojku! Zašto ne!
  Dječakove ruke posegnuše za volanom. Kapetan Fox je ljutito udario prste.
  - Ne diraj volan, kuce.
  I odmah kao odgovor dobio je još jednu opomenu od maršala.
  "Imaš hrabrosti samo da se boriš protiv djeteta."
  - Žao mi je, Vaša Ekselencijo!
  Yanesh se nije mogla suzdržati od smijeha.
  - Ako želiš, probaj. - Maksim dozvoljeno.
  "Imam iskustva sa simulatorima", rekao je Yanesh.
  Bez imalo sumnje ili straha, Kowalski je stavio ruke na volan i spustio auto. Očigledno je zaista imao izvanredne sposobnosti. Gravitacioni avion je projurio pored vrhova gigantskih stabala.
  Maksim se nije mešao, dozvoljavajući dečaku da kontroliše letelicu. Mora se reći da se vrlo uspješno nosio sa svojim zadatkom, manevrirajući između gigantskih stabala, nikada se nije srušio, demonstrirajući virtuoznu tehniku iznad svojih godina. Međutim, čak i da se sruši, to ne bi bila velika stvar, gravitacioni avion ima savršen sigurnosni sistem. Konačno su sjeli na čistinu posutu malim, ali fantastično lijepim cvijećem. Činilo se da je dobri čarobnjak velikodušno razasuo nakit. Složena paleta boja blistala je u očima, a opojni miris izazivao je neopisivo oduševljenje.
  Yanesh je čak zviždala od divljenja. Kada su sleteli, dečak je iskočio i počeo da bere cveće, pokupivši čitavu ruku. Maksim je bio hladnokrvan, dopao mu se pejzaž, a ipak je nešto bilo alarmantno. Osećam se ugroženo. Pošto je prošao kroz vatru i vodu, maršal je bio navikao da veruje svojoj intuiciji; U principu, glavni grad velikog carstva ne bi trebalo da sadrži oblike života opasne za ljude. Ovde je nešto drugačije. Maksim je pozvao dječaka i tiho mu šapnuo na uho:
  - Neprijatelji su blizu nas. Sakrij cvijeće i pođi sa mnom.
  Janeshine oči su zaiskrile.
  - Spreman sam.
  Ostavivši buket u autu pod nadzorom kapetana Foxa, Maxim i Yanesh krenuli su dublje u šumu. Naravno, trebalo je pozvati trupe i pročešljati područje. Ali Maksima je uhvatilo uzbuđenje. Janesh je, naravno, bio opsjednut romantičnim težnjama, zamišljao je sebe kao vojnog obavještajca i radovao se tome. Probijali su se kroz džunglu, trudeći se da ne prave buku. Yanesh je uspio da opeče gole noge na ljubičastim koprivama, ali se suzdržao, iako mu je koža do koljena bila prekrivena velikim plikovima.
  "Budi oprezan", šapnuo je Maksim. - U šumi opasnost se krije u svakoj travki.
  "Ovde nam treba zaštitna kamuflaža", prošapta Janeš. Krpe su jedva sakrile tijelo; Veliki insekti, kako je Yaneš naučio u školi, ne jedu ljude na ovoj planeti. Najopasnije vrste zglavkara uništene su na genetskom nivou; nije bilo dovoljno da centar glavnog grada postane izvor zaraze ili epidemije. Išli su u tišini. Odjednom se Maxim ukočio. Mala živa bića su se ponašala nemirno, kao da ih je neko uplašio. Šef je uzeo dječaka za ruku i šapnuo mu na uho:
  - Pred vama je zaseda!
  Maksim izvadi iz džepa detektor zvuka i pažljivo osluškuje okolinu. Tako je, pet ljudskih boraca i otprilike isto toliko vanzemaljaca ležalo je u blizini. Pa, s takvim odnosom snaga, bolje je ne ulaziti u bitku, već zaobići neprijatelja.
  To su oni uradili.
  Iskusni vojnik i zeleni dečko kretali su se sinhronizovano. Morali smo hodati kroz guste grmlje, utapajući se do gležnja u mahovinu. Uz velike muke, maršal je shvatio prekid u ljudskom lancu i uspio se provući na ovom mjestu. ONI su imali sreće; niko od vanzemaljaca nije imao životinjska čula ili fenomenalan sluh. Detektor zvuka je već mogao razlikovati tiho izgovorene riječi.
  - Gospodine Resident, tražite nemoguće od mene.
  Kao odgovor, glas sličan graktanju.
  - A vi ste, generale, navikli samo da uzimate novac, a da za to ne radite u potpunosti.
  Sudeći po tembru, pripadao je nehumanoidnoj rasi.
  - Platili su ti pola miliona, pa šta? Zastarjele informacije o špijunskim satelitima.
  "Nisam ja kriv", nastavio je lijeno da se pravda ljudski glas. - Informacije ove vrste, u principu, vrlo brzo zastarevaju. Nisam svemoćan.
  - To smo odmah shvatili, lakše je reći da si slab. Kada je u pitanju napad na sistem Kremlja, vi i vaši saučesnici nećete biti od male koristi.
  Maxim je zadrhtao. Hoće li zaista doći do napada na najmoćniju liniju odbrane koja pokriva glavni grad i cijeli centar galaksije? Kremljovski sistem je, kako tvrde njegovi tvorci, neosvojiv i, ipak, ako su se neprijatelji aktivirali u samom srcu imperije, to dovodi do tužnih razmišljanja.
  - Znaj, čovječe, uskoro ćemo upotrijebiti fundamentalno novo oružje, i uz njegovu pomoć će se ruski zvjezdani brodovi pretvoriti u prah prije nego što dođu do udaljenosti. Tada će naša vojska, poput sveprodornog gravitacionog talasa, preplaviti ruske prostore i pokoriti imperijalne svetove.
  Maksim je potišteno uzdahnuo, izdajnik nije bio posebno zadovoljan takvom perspektivom. Međutim, on je odgovorio:
  - Peta kolona je aktivnija nego ikad, a vaša invazija će ići po planu.
  - Vaš zadatak u bliskoj budućnosti je da napravite desetak uporišta u glavnom gradu za naše udarne snage. Plaćenici će se ovdje infiltrirati pod maskom turista, sakriti se u šumama, a zatim odigrati svoju ulogu u općem napadu.
  - Tako će i biti.
  - I vidi, čoveče, ako napad naših zvezdanih brodova ne uspe, biće ti gore. Vaša vlastita kontraobavještajna služba će vas raskomadati, a vaše izvršenje će biti sporo i bolno.
  Iako Maxim nije vidio ko govori, bio je siguran da će SMERSH moći identificirati izdajnika po njegovom glasu.
  - Potrebne su nam informacije o svim najnovijim imenovanjima u neprijateljskom rukovodstvu. Sve što znaš.
  - Prema mojim informacijama, mladi maršal Maksim Trošev je postavljen da komanduje zvezdanom flotom u galaksiji Smur. Nema tačnih podataka o njemu, ali...
  - Sve je jasno, tamo Rusi spremaju veliku ofanzivu. Kao uvjek. Novi komandant je iznenadni napad velikih snaga.
  Maksim je zadrhtao, hteo je da pojuri napred i zadavi štrebera. Operacija je u opasnosti.
  - Mislim da jeste. Što se tiče ostalih termina...
  Izdajnik je nabrajao dugo i zamorno, ali Maksim je već imao plan u glavi. Prvo, morate tiho napustiti ovo mjesto, a drugo, hitno kontaktirajte SMERSH. Tamo će odlučiti hoće li odmah neutralizirati špijunsku mrežu ili će pričekati. Uostalom, identificirani izdajnici nisu opasni i kroz njih mogu procuriti dezinformacije. Glavna stvar nije amaterski nastup. Međutim, dečak, koji je do sada mirno sedeo, se pomerio, pa je bilo primetno da je mladalačka energija bila u punom zamahu.
  - Možda ih možemo pogoditi laserom, gospodine maršale?
  "Ne, ni pod kojim okolnostima", šapnuo je Maksim. - Tome služi inteligencija, prikupljanje informacija i prijavljivanje pravim ljudima. Ako prekršiš naredbu, lično ću te upucati.
  Maršal je prijeteći podigao svoju pušku.
  Yanesh klimnu glavom.
  - O nalozima se ne raspravlja.
  Maksim je požalio što je dječaka poveo sa sobom. Šta ako se čuje njihov šapat... U međuvremenu se začula škripa u detektoru zvuka i vanzemaljac je ponovo progovorio.
  - Recite "Jupiteru" da ako nam ne pomogne, možemo ga odati žrtvovanjem ovog piona. Tada će vaš Svevišnji biti bijesan, a milost nije jedan od njegovih nedostataka.
  "Da", pomisli Maksim, "vođa mora biti čvrst." Nekada je bio jedan od hiljadu odabranih, međutim, imao je priliku da postane vođa samo u slučaju iznenadne smrti vladajućeg diktatora. Hiljadu se bira svake godine, a rotacija vrhovne vlasti se dešava svakih trideset godina. Ali i ova šansa je propuštena. Prvo, Maximov karakter je bio previše mekan, a drugo, njegove paranormalne sposobnosti, tako jake u djetinjstvu, počele su slabiti s godinama. Međutim, postati maršal kad nemaš ni četrdeset... to nešto govori.
  - Ne diraj Jupiter. On je tvoja najbolja nada. Bez toga, šanse za pobjedu u ratu su zanemarljive.
  Inogalakt je nešto nečujno zakikotao kao odgovor. Zatim je artikulirano rekao:
  - "Jupiter" je vrijedan kada je aktivan. Zbog njegovog nečinjenja naše trupe trpe prevelike gubitke. Kako god bilo, vi ćete mu prenijeti naše upute. Za sada možete ići.
  "To je to, možeš otići", uzdahnuo je Maksim s olakšanjem. U tom trenutku, opovrgavajući njegove riječi, dogodila se eksplozija. Uslijedila je pucnjava.
  - Prokletstvo! Ponovo preraditi...
  Šef se sagnuo, a u Janešovim očima bljesnule su samo radosne iskre.
  . POGLAVLJE br. 11
  - Ti govoriš savest! - zarežao je arogantni rob.
  - Tako da sreća pripada svima, a ne nekolicini odabranih. Za ovaj sveti cilj podigao sam svoj mač! - uzviknuo je Witcher.
  Grof je bio skeptičan:
  - Ne! Vjerujem da ste vođeni ozlojeđenošću ili žudnjom za moći! Bilo je ustanaka robova, ali su završili samo masakrima. To su posljedice svake pobune.
  - Ovo neće biti pobuna, već revolucija. Najvažnije će se desiti kasnije, posle pobede! - rekao je ratnik sa velikim entuzijazmom.
  - Revolucija? Čudna reč, da li ste je sami smislili? - iznenadila se Forsa.
  - Ne baš! Ovaj termin mi je dao anđeo u snu. - Witcher uključen s inspiracijom.
  - Anđeo ili jedan od crnih bogova! Proročki snovi su varljivi. - sumnjao je grof.
  - U svakom slučaju, imaćete priliku da promenite živote ljudi na bolje i sami postanete bolji čovek! Sve nevolje dolaze iz sebičnosti, prosperitet je moguć samo zajedničkim naporima. Osoba bez tima je kao ugalj, bez vatre, daje malo svjetla i brzo se gasi! - Izbacila je tok veštičeve elokvencije.
  - Kažete da osoba treba da bude u timu. Ali znate li šta je životinjska priroda? - sarkastično je upitao Forsa.
  - A životinji je bolje u stadu! I općenito, pošto si rob i nisi otkupljen, onda se plemstvo odvratilo od tebe, riječima su tvoji vjerni prijatelji pokazali svoje pravo lice. To znači da je vrijeme da potražimo drugove u drugom okruženju. - predloži Witcher mirnije.
  Grof de Bor je ćutao nekoliko sekundi, a onda je pružio ruku:
  "Iako ne vjerujem u konačni uspjeh, barem će moja oštrica popiti krv."
  - Logika ne treba da služi instinktima - umu požude! - Rekao je Witcher.
  - Pa, dobro, dosta, drži mi predavanje! Biće rata - biće podviga! - Grof je počeo da briše krv sa sebe.
  - Vi ste iskusan i hrabar ratnik, treba da budete izabrani za vođu odreda! - predložio je ratnik.
  - Nije loše, ali ne morate birati svakog vojskovođu. Mora postojati stroži princip jedinstva komandovanja. Vi ste izabrani, pa vi imenujete! -Grof je počeo da oblači svoju verižicu. Nekoliko dječaka mu je priskočilo u pomoć.
  - Šta je sa slobodnom konkurencijom? - Witcher je sumnjao.
  - To je destruktivno za vojsku! - Sila prekinuta. - Ekonomija je rizom od mnogih izdanaka, vojska je jedno deblo!
  Witcher se našalio:
  - Ali češće je hrast, i to ne u smislu snage i stabilnosti, već u nivou kontrole!
  Polugoli dječak pruži grofu mač. Odgovorio je tako što ga je udario po koščatim leđima, koja su više puta pretučena. Dječak je zastenjao i skočio unatrag, trzajući smeđim nogama.
  Veštica je odlučno rekla:
  - Formiram pet legija krnjeg sastava, po dva i po vojnika. Vi ste postavljeni da komandujete trećim! A ostalo neka izaberu robovi!
  Posljednji prijedlog izazvao je kontroverze, skoro prerastajući u tučnjave. Tada je zapravo izbila tuča, nekoliko robova je ranjeno, a Witcher je morao intervenirati. Oborivši najbrže, viknula je:
  - Prestani da koristiš palicu! Pređimo na direktno postavljanje komandanata.
  Robovi se nisu zadovoljili gunđanjem, ali kada je ratnik stavio takav prijedlog na glasanje, jednoglasno su podigli ruke.
  Ovdje je Witcher, koji je predvodio ustanak, morao naporno raditi. Zapravo, teško je na oko prepoznati dostojnog, a on je stalno postavljao pitanja budućim kandidatima. Konačno, izvršena su imenovanja u legije, a privremeni komandanti postavljeni su u manje ogranke.
  - Kada se bitke završe, pogledaćemo koliko su vojnici pokazali hrabrost i domišljatost! - objasnila je devojka.
  Jedna od legija se u potpunosti sastojala od djece i tinejdžera. Witcher je postavio dječaka Bika za zapovjedništvo nad njima. Momci su nezadovoljno povikali:
  - Još je premali! Ne treba nam mali. Stavite najveće i najjače iznad nas.
  - A koga želiš?
  - Nedostaješ mi! On je najvredniji!
  Atletski mladić istupio je još kao dječak, ali već visok kao hrast. Istina, lice mu je djelovalo tupo. Vedmakova, znajući dobro koliko je inteligencija važna za komandanta, upitala je:
  - Koliko je sedam osam?
  Mladić ju je pogledao i promrmljao:
  - Ne znam! Glavna stvar su mišići i snaga.
  Bik je zalajao u zvučnik:
  - Mišići bez mozga su šaka mesa - za kojim tiganj plače!
  - Umukni, budalo! Oduvaću ti vilicu! - urlao je mladi heroj.
  - Ko ne zna da je sedam osam je pedeset šest, teško da će moći da udari šakom dalje od nosa! - Dečak mu je isplazio jezik.
  Mladi nasilnik je zalajao na sav glas:
  - Izazivam te, borićemo se do smrti!
  - Imitiraš me kao pacov-majmun! - primetio je grof de Fors. - Međutim, ovo je jedini pristojan izlaz.
  - Od dvojice duelista, jedan je budala, drugi nitkov! - Primetio sam Veštica. "Iako je dobro da se dečaci zagreju."
  Bik je stajao nasuprot neprijatelju, razlika u visini je bila velika, protivnik mu je bio pet puta teži. Dete je, međutim, s prezirom gledalo u svoje istaknute mišiće, dečak je bio mršav, ali žilav. Njegovo okruglo lice pravilo je grimase, a mač mu se okretao u rukama.
  - Pa kako ćemo se boriti ili miriti! "Podrugljivo", upitao je.
  - Da, volim te! - Sportista je napao dečaka. Udario je bekhendom, mač mu je bio dug i težak, očigledno je bio dvoručni. Bik je izbegao udarac čak ni ne pokušavajući da parira, već je jednostavno skočio iznad putanje i zabio mu mač u mostić nosa. Dečak je udario samo na osnovu proračuna - da ogrebe, ali ne i da ubije.
  Grub se još više razbjesnio i počeo da zamahuje svojim drugim mačem. Ovdje je čak i Buk morao jače da gura dok je bježao. Dječakove gole pete su postale manje, a oštrice su pojurile za njima. Odjednom je Bik stao, u njegovim zubima se pojavila lula. Neprijatelj je jače zamahnuo i pojurio u konjskom galopu, raširivši svoje debele ruke. Iskrivljeno se cereći, dječak je pljunuo, a nešto sitno je udarilo sportistu u lice. Bik je prošao bočno pored oštrica, pa čak i golom petom udario protivnika u prsa.
  Teturajući, moćni momak je divlje vrisnuo, a onda su mu noge oslabile i počele se rušiti.
  Prijateljski uzdah je prošao kroz vojsku; malo ko je očekivao da će mali dečak pobediti diva. Tada su djeca radosno vrisnula, prije svega, naravno, najmanji od robova. Oni koji su manji i slabiji sa zadovoljstvom vide da ni vaš glavni šef nije sjajan. Tako da i dijete može učiniti nešto za ustanak.
  Robovi su dotrčali do poraženog sportiste, uključujući i nekoliko lokalnih doktora. Ljubičasta mrlja širila se preko grubog, retko kosog lica mladog junaka. Doktor je iznenađeno rekao:
  - Bazilika! U njega je ubodna igla s otrovom, paralizirajući mu udove.
  - Privremeno! - Rekao je Bik. - Onda dolazi k sebi. Neće se sjećati ničega, jednostavno neće primijetiti svoju sramotu.
  Vještica priđe dječaku:
  -Gde si naučio da praviš otrove?
  - Nigde! Našao sam ga na jednom od imanja. Bogati takođe nisu zadovoljni svojim položajem u društvu. Tako prave razne vrste otrova. Ako je napitak zapečaćen, nema problema, znam kako da otvorim brave! - Bik je lukavo namignuo Witcheru.
  - Gde? - upitao je ratnik.
  - Jedan lopov me je naučio! Privremeno se pokazao kao rob, ja sam bio u istom paru sa njim, radili smo vredno, sekli šumu. Rekao mi je kako da otvorim brave, čak mi je nešto pokazao. Začudio se mom sjećanju i onda pobjegao. - Dječak je lukavo namignuo.
  - I niste ga pratili? - Witcher je bio iznenađen.
  - Ne! Ionako smo svi bili bičevani zbog ovog bijega, a da sam i ja pobjegao, onda bi svaki peti bio razapet na stubovima. Dvoje ljudi je već zavera. - Objasnio je žilavi dečak.
  - Varvari! Pa, dobro, ako ste tako nezaboravni, možda će vam susret s Khirovom biti koristan. - predloži Witcher.
  - To je moguće! Odavno sam želio postati najjači i najpametniji! - Dečak je pokazao loptu za biceps.
  - Jači i pametniji od mene? - zaigrano je rekao ratnik.
  - Ne! Na kraju krajeva, ti si vođa! Ali desnom rukom, zašto ne! - Bik je ustao na ruke radi veće uvjerljivosti.
  - Što čovek više leti, to je nezadovoljniji svojim položajem! - Primetio sam Veštica.
  - Ljudi ne lete! Krila imaju samo oni čiji um nije naviknut na puzanje! - Dečak je pokazao prerano razumevanje.
  - Biće krila u našoj vojsci! Obećavam da ću smisliti nešto. - obećao je Witcher.
  - I vjerujem ti, starija sestro! Na kraju krajeva, vi nam niste samo vođa, već i sestra ili čak majka. Živećemo kao jedna porodica! - rekao je Bik.
  - Vođa države treba da bude brat ljudima, a ne brate! - Vođa nacije je prije svega sluga naroda. Ipak, ostavimo razmjenu komplimenata, oružje koje ste usvojili trebali bi koristiti drugi. Hajde da napravimo lule! - naredi Witcher.
  - Nisu dovoljno dalekosežni! - primetila je Pasa. - Potrebno poboljšanje.
  - Već razmišljam o tome, uostalom, usne i obrazi omogućavaju udarce na maloj udaljenosti. Ali ako postoji nešto što se samo širi i udara snažno. Malo minerala i biljaka. - Witcher je osjetio jaku mentalnu tenziju.
  Dečak je očigledno čuo njene reči:
  - Uradimo to, odaberite elemente! Još imamo vremena mnogim robovima da im pokažu osnovne tehnike rata.
  "U pravu si, moj mlađi brate, čarobnjak će nam pomoći u nečemu." Međutim, sve dok velike snage ne budu bačene na nas, moramo napasti. Međutim, moramo se pažljivo pripremiti. Lakše je pronaći suhu stijenu u okeanu nego izum koji nije korišten u vojne svrhe! - rezimirala je Vedmakova.
  Uostalom, pobunjenici su dan proveli u vježbama, a istovremeno je Bik poslao izviđanje.
  Vojska je krenula iz grada. Nije veliki, ali dobro naoružan. Dječak izviđač, jašući manjeg žohara rakova, čak je skrenuo pažnju na jedan apsurd:
  - Ratnici imaju pet mačeva, a jedva se kreću!
  - To je dobro! - Rekao je Bik. - Tačnije, čak je divno, pre nego što dođu kod nas, iscrpiće se od viška kilograma.
  Witcher je lukavo primijetio:
  - Iskusni ratnici su rekli, ne uzimajte oružje veće od pet prstiju na desnu ruku. Pa, naravno da nije loše, njihova glupost će im pomoći da brže pobede. U međuvremenu, ostavite robove da spavaju nekoliko sati. Imali su težak dan, a bitka neće biti laka. Koliko tačno vojnika imaju neprijatelji?
  - Pet i po hiljada. - rekao je Bik samouvjereno. - To znači da ako ih sve stisnemo, onda u gradu neće ostati više od pet stotina ljudi.
  - Ovo je sasvim razumno, biće potrebno prići sa svih strana. Noću se neće usuditi da nas napadnu; To znači da će napraviti logor kako bi mogli da hakuju u zoru svom snagom. Možda će čak i podijeliti trupe u svrhu opkoljavanja. - predloži Witcher.
  Grof de Forza se usprotivio:
  - Dobro poznajem navike koje vladaju u Sultaniji, s njima smo se borili više puta. Noću će poslati nekoliko špijuna sa zlatnim vrećama u naš logor. Pokušat će podmititi robove, a zatim ih nabiti na kolac ili, u najboljem slučaju, iščupati im nozdrve.
  - Slanje špijuna je drevna taktika. - primetio sam, protežući veštičeve nožne prste. - Ali nemaju kape nevidljivosti, momci stražari su toliko pažljivi i lukavi da će ih sve uhvatiti. Osim toga, pogodićemo ih malo bliže zori. I robovi će bolje spavati, a neprijatelj će dublje zaspati.
  - Logično! Ja ću prvi napasti! - Rekao je Bik.
  - Bit će potrebno ukloniti štitnike, a to se može učiniti uz pomoć cijevi za gađanje. - Witcher je pokazao uređaj. - Ovdje je pričvršćen nekakav klip, tri vrste bilja i ulje sa karbidom. Samo treba da postupate pažljivo, inače će trzaj izbiti dečacima zube. Povest ćeš najpametnije momke sa sobom.
  - Mnogi imaju iskustva u pljačkanju bašta i krađi. Oni koji su rođeni slobodni, a oni koji nisu, posebno domaći robovi, krali su od svojih vlasnika. - Bik je sve smirivao. - Dakle, prošli smo školu preživljavanja.
  - Tim bolje! Generalno, mislim da neće biti previše čuvara. Uostalom, ko smo mi za njih? Robovi su glupi! Glupost je bliža poniznosti - brzopletost je bliža podlosti.
  Čarobnjak Khirov se uključio u razgovor:
  - Imamo otprilike duplu ili nešto veću nadmoć, ali je neprijatelj bolje obučen i naoružan. A u vojsci Sultanata žene služe samo u ličnoj legiji besmrtnika. Ima ih šest hiljada plaćenika iz različitih zemalja. Imat ćemo mnogo žena u našoj vojsci, a sa rijetkim izuzecima one su slabiji ratnici od muškaraca.
  Dakle, svaka bitka mora biti pažljivo isplanirana. Štaviše, pri prvom porazu robovi će početi bježati od nas.
  - Pobjeda kao žena privlači svojim sjajem, ali odbija svojom cijenom! - Vještičeva duhovitost je ponovo bljesnula.
  - Super! Sada vidim da je plan operacije u potpunosti dogovoren. Ostaje samo da razjasnimo detalje. Tokom bitke će početi panika u redovima neprijatelja, a većina vojnika će potrčati u grad Zhit. - Predložio Khirov
  - To je jasno! Najjači odred robova će udariti s leđa, samo iz pravca grada. Možda ću ga ja voditi. - Predložio grof Forsa.
  - Nije moguće, a ti! - pojasnio je čarobnjak.
  "Osim toga, imamo lonce ulja, a ja sam naredio da se na njih pričvrste fitilji." Bacićemo ih u logor i pojačati paniku. - predloži Witcher.
  - I ovo je takođe razumno. - Čarobnjak se složio. - Samo što još niste dovoljno pripremili ove optužbe.
  - Dobro! Vatra je bog rata i, kao i drugi bogovi, zahtijeva pažnju i žrtvu! Ali nismo imali dovoljno vremena da sve pripremimo. - Vještica se i sama postidila svoje gluposti.
  - Sljedeći put ćeš biti sofisticiraniji. U međuvremenu, nije nam smetalo da spavamo. - Hirov je zijevnuo bez ikakvog pretvaranja.
  Witcher klimnu glavom:
  - Imam zverski običaj da spavam malo i lagano, ali naša braća zaslužuju odmor.
  - San je strateško oružje, njegov nedostatak je uzrok umora, koji je opet klica poraza. - primetila je Pasa.
  Robovi su, nakon vježbanja na svježem zraku, spavali kao mrtvi. Samo su stražari sjedili u zasjedi, spremni da dignu uzbunu. Nikad se ne zna da će neprijateljski komandant odjednom biti dalekovidiji. Međutim, sve je prošlo, očigledno komandant vladine legije Temnik Etirimon nije želeo nepredvidivu noćnu borbu. Osim toga, u mraku je robu lakše sakriti se, a zatim ih uhvatiti. Ili će možda jednostavno odustati, nakon čega će uslijediti mučenja i pogubljenja. Temnik Etirimon je obliznuo usne, posebno je prijatno rugati se mladim ženama, lomiti prste na nogama, zapaliti kosu - veoma primamljivo.
  Na brzinu razapevši šatore, vojnici su zaspali. Nije ostalo više od dvadesetak stražara. Pre spavanja, Etrimon je zajedno sa hiljadama priredio gozbu, pred njima su goli plesači tresli čarima. Bilo je lijepo i zabavno. Milenari su ih bacali kostima i tjerali ih da zauzmu zavodljive poze. Zatim su ih bez ikakvog oklijevanja zauzeli i, zadovoljivši svoju životinjsku požudu, zaspali u pijani san.
  Njihova smrt je prošla neprimećeno. Pobunjenici su prošli kroz šumu, sa jatom dječaka koji je krenuo naprijed. Bik, pritisnut uz drvo, skrivajući se u lišću, ugleda prvog stražara.
  - Evo ga, divno, nedostaje.
  Otrov je malo poboljšan i izazvao je trenutnu paralizu. Udarac u lice nije neophodan, jer ratnici Sultanata po pravilu hodaju lagano i samo su grudi prekrivene oklopom, a straža leži uokolo.
  - Ima jedan!
  Sama Witcher se kreće sa zadnje strane. Ona uklanja štitnik bez ikakve cijevi za pucanje. Samo dolazi s leđa i slomi vrat.
  - Pokret je život! Samo ne pevaj - za mir! I tako tužno - stomak mi je prazan!
  Ratnik se osjećao malo smiješnije. Drveće okolo je visoko i vinova loza je vidljiva. Voljeni i najpametniji momci robovi puze u blizini. Odrasli ratnici su teži i stoga zaostaju. Teža životinja uvijek pravi više buke.
  Witcher je usput ubio još jednog čuvara, koji je upravo sisao kokosovo pivo iz pljoske. Pred njima se otvorio logor.
  To nije bio posebno veliki logor, vojnici su spavali, ponekad u šatorima, ponekad samo na gustoj travi. Noć je topla, malo stražara zijeva, gledaju nepažljivo.
  Ovdje je glavna stvar odmah ih ukloniti kako ne bi imali vremena za uzbunu. Kukavica labud, sa svojim prijatnim glasom, bolje je za to. Ona ne izaziva nikakvu sumnju, naprotiv, njeno gugutanje se može čuti gotovo neprekidno, ali ako promijenite ton, možete uhvatiti informaciju.
  Vedmakova upravo to radi. Oni mu odgovaraju. Stražari ne reaguju, oni su imali "sreću";
  - Jedan mač je kao kap kiše, pasti će i rasuti se, a kada ih bude mnogo rodiće se pobeda!
  Veštic je počeo da seče ljude koji su spavali. S jedne strane, nije bilo viteško, ali s druge strane, pobjeda je vrijedna časti! Čast je relativan koncept i treba ga primijeniti prvenstveno na svoje vojnike!
  Prije svega dokrajčite one koji su bogatije obučeni, komandante. Mačevi su se obično stavljali u posebnu gomilu.
  Međutim, grižnja savjesti nije dugo trajala i robovi su započeli masakr i kao rezultat toga podigla se uzbuna. Kada ste napadnuti noću, panika je neizbježna, posebno ako je oblačno ili oblačno. Robovi su svi polugoli i mogu se lako razlikovati, a ratnici se udaraju u glavu i često se bore jedni s drugima. I neko viče:
  - Spasi se!
  - Straža! Demoni napadaju!
  U vremenima panike uloga komandanta je važnija nego ikad. Witcher to zna i odjurio je do samog glavnog šatora.
  Etirimon, još uvek polupijan, jedva je otvorio oči. Općenito, svako ko popije prije svađe završit će s mamurlukom u paklu.
  - Šta se desilo! Zašto cijevi ćute? - Vikao je.
  - Cijevi ćute jer lopatice pjevaju - čelik je jači od bakra! - vikao je Witcher. Skočila je na Etirimona. Temnik je, naravno, vješto držao oštricu, ali još nije bio potpuno pribran, a Vještičevi mišići su bili savršeno zagrijani. Divlje je zamahnula, a njeno sečivo obojeno kanom jedva se videlo u tami. Nesretnom plemiću je odletela glava.
  Witcherova je udarcem nogom srušila hiljadu ljudi koji su jurili na nju. Drugi komandant je uklonjen pljuvanjem iz cijevi.
  - Pa, gulovi se nisu probudili!
  Opet čist udarac mača, probodeni neprijatelj pada! Dve hiljade policajaca pokušavaju da ga napadnu s leđa, ali nailaze na plesača. Ona cvili i udara. Veštic ne propušta trenutak, jednog poseče, drugog dokrajči. Pa vojska bez komandanta je kao stado ovaca bez pastira, ako ga ne pojede, uplašiće ga!
  Sada su pobunjeni robovi, mnogi naoružani toljagom, ili u najboljem slučaju rogom, dobili inspiraciju. Taktika bacanja pet na jednog bila je vrlo efikasna. Bilo je lakše pasti i gaziti.
  - Ne dozvoli im da pobegnu! Seci noge! - vikala je Vedmakova preko pojačala.
  Solntslava je hakovao zajedno sa svima ostalima. Kako su svirali mišići ove dive. Nije uzalud što mnogi misle da je ljuta žena gora od demona. Tako je jednog od ratnika prepolovila, a njena oštrica je po inerciji prerezala grkljan oficira koji je stajao iza njega. Centurioni su pokušali da uspostave neki privid reda, ali su brzo umrli. Osim toga, Sultanat je učinio sve da vojnik zaboravi šta je inicijativa. Pobunjenici su, zauzvrat, prilično pametno odgurnuli trupe Sultanata od puževa žohara.
  - Ne dozvoli im da sednu na sedlo! - vikala je Solntslava.
  Passa je dodao:
  - Kontrolišite konje.
  To je pomoglo, puževi žohari su upali u redove i izazvali dodatnu paniku. Kao rezultat toga, ne znajući šta da rade, mnogi borci su počeli da beže. Ali to je upravo ono što su Witcher i robovi čekali. Borba je eskalirala u istrebljenje i progon.
  Ratnik je suzio desno oko i bacio tri bodeža:
  - Nećemo im dozvoliti da odu!
  Bježanje je više glupost nego kukavičluk! Uostalom, većina vojnika ne umire u borbi, već tokom potjere!
  Bik je, kao vrlo brz dječak, skočio na vrat jednom od oficira i zajahao ga:
  - Brži bubašvabe!
  Bodež je služio umjesto mamuze, a jadnik ga nije ni pokušao baciti.
  Vještica, primijetivši ovo, poviče:
  - Rat je kao igra domina, samo polomljene domine se više ne mogu skupiti - zemlja drži!
  - Ništa, moje kosti su mlade i jake! - Dječak je skočio i prerezao vrat. Nakon toga je čak i ubrzao.
  Veštic se spotaknuo o leš, unaokolo je ležalo nekoliko tela, ali diva nije pala, već ih je preskočila. Zatim je sekla mačevima. Moral trupa koje su se borile protiv njih je ispario, a sada se ratnik pretvorio u krvnika. Postojala je čak i averzija prema krvi. Witcher je vrisnuo:
  - U ime časti! Ko baci oružje, živjet će! Predajte se, ratnici Sultanata.
  Bilo je onih koji su poslušali naređenje, ali su mnogi nastavili bježati u očaju, a neki su pali na koljena.
  Na primjer, deset moćnih boraca odjednom se predalo Biku. Možda su mislili da je sigurnije povjeriti svoju sudbinu djetetu. Dečak je viknuo:
  - Pad na lice!
  Ratnici su pali. Bik je hodao bos po njihovim leđima, uprkos maloj težini djeteta, vojnici su stenjali od straha. Tada je dječak došao na ideju da li treba da se oslobodi svojih poraženih neprijatelja. Ali onda je odagnao podlo iskušenje, jer robovi žele da grade bolje društvo, a ne da ponavljaju put svojih gospodara.
  - U redu, uživo - dimi nebo!
  Postepeno je bitka nestala! Iako se čini da je masakr dugačak. Vještica je naišao na prilično vještog ratnika. Nakon brutalne razmjene napada, konačno ga je razoružala, a zatim i zapanjila.
  - Ovo nam treba!
  Na neke od njih su bacili mreže, ali neki nisu pružili otpor. Bitka je bila skoro gotova, samo su se bijeg i potjera otegli. Vičerova je lično vodila poteru i ubila mnoge, ali nije mogla da uništi celu vojsku do poslednjeg vojnika.
  Ipak, mladi ratnik, sa nekoliko stotina robova na konjima, odlučio se na odvažnu avanturu, naime, da odmah zauzme grad koji nije bio spreman za odbranu.
  - Ovo će biti snažan potez. Nećemo dozvoliti da nam se oduzme bogatstvo, a što je najvažnije, navalićemo na svoja pleća.
  Nekoliko desetina vojnika poražene vojske ipak je uspjelo da skoči na puževe žohare i odjuri do kapije.
  Nisu se odmah otvorili, došlo je do svađe. Kada su se kapije spustile, Vještica i njeni konjanici su iskočili iza šume. Ona je vrisnula koristeći dječakov uređaj:
  - U ime velikog sultana Erifefa! Moćna pojačanja jure ka vama! Ako želite zaštititi grad, neka ratnici zauzmu svoje mjesto na zidinama.
  Pospani čuvari to nisu odmah shvatili, pogotovo jer je Witcher na sebe bacio bogatu haljinu koju je ukrala sa leševa. Sama kaciga vrijedi, blista kao ledenica na suncu, pa ko može odbiti tako plemenitog komandanta.
  A gospoda, burgomajstor i ostala vlastela, naravno, nisu spavali, "brinuli" su se za svoj narod!
  Na malom brežuljku nalazila se prekrasna palata sa stupovima i kipovima, rađena u mješavini starorimskog i staroistočnog stila. Ispred njega je, kao što je uobičajeno u ovoj zemlji, ogromna statua sultana Erifefa, sa fontanom koja izvire iza njegovih usta. U najvećoj sali bilo je bučno i zabavno, svirala je muzika - gozba je bila planina. Plemeniti plemići sultanata priredili su Sabantuy. Noseći skupe toge izvezene zlatom, ležale su na bujnim jastucima na niskim stolovima stajale su hrpe posuđa, vina i likera. Stotine lampi su blistale po stolovima i zidovima. Širom imanja i u kolonadama bljesnulo je bezbroj robova, robinja, momaka robova i vojnika tjelohranitelja koji su čuvali palaču. Dostojanstvenici su pijuckali zdravice. Glavni plemić, šeik du Pustemorov, ukočio se u naručju dvije gole hetere. Trzao se i stenjao kao opsednut, konačno se oslobodio i vrisnuo.
  -A sada je vrijeme za borbe gladijatora. I tako dosadno, nema krvi, a vino nije za dušu.
  Začula se zvonjava i borci su pozvani u arenu. Prema običaju, najlakši i najmlađi ratnici treba da se bore prvi. Ali šeik je upravo primio gomilu obučenih robova i želio je spojiti dvije vrste zabave: erotsku i krvavu.
  U središtu minijaturnog Koloseuma gorjela je vatra, staklom pojačane baklje davale su prilično jarku svjetlost ljubičaste nijanse, bijeli šljunak je blistao, dajući podijumu vedar izgled. Prva je na binu istrčala mišićava i vitka djevojka sa kožnim kaišem. Kao prvorazredna gimnastičarka, napravila je dva salta i hodala na rukama. Zatim je stala nasuprot princu, ukočila se, ukrstivši mač i bodež u takvom oružju koje su ga zvali mirmillon. Uprkos činjenici da je devojka mogla da se takmiči na takmičenju lepote, koliko su njena koža i plava kosa mekana, baršunasta, već je imala širok ožiljak na licu. Sljedeći skakač je također hodao na rukama. Njegovo oružje bili su trozubac i kratka mreža - penzioner. Nakon istezanja, stao je nasuprot neprijatelju. Bio je to mladić, skoro dečak, još uvek bez brade sa nežnim devojačkim licem, prisustvo mešovitih parova davalo je posebnu erotičnost radnji. Čini se da se partneri poznaju dugo i namignuli su.
  - Kakva Caisca! Nisam mislio da ćemo se ovako sresti! - tužno je rekao dječak.
  "Bio si fin momak, ali sada će tvoja duša biti odvedena u iskonski plamen!" - grubo je odgovorila devojka.
  - Zašto si tako okrutan! Još smo djevice, moramo živjeti! - rekao je mladić sa plahom nadom.
  - Ovo nam neće pomoći! Čak i bogovi preziru robove!
  Trening u školi gladijatora bio je težak, a ožiljci su bili vidljivi na golim sjajnim telima mladih boraca.
  Publika se uznemirila, kladile su se, divlji povici su ohrabrili mlade gladijatore, koji očito nisu hteli da se bore.
  Šeikova žena je izvadila kožnu torbu.
  - Pedeset zlatnih za Kaisku! "Bljesnula je svojim velikim zubima.
  - Počnimo! Šeik je dao znak.
  Tako različiti, a istovremeno imaju mnogo zajedničkog, ratnici su se okupili, njihovi pokreti su bili brzi i haotični. Prvo je ratnik sa trozubom pokušao da baci mrežu, ali je promašio, a njegov protivnik je, divlje skočivši na njega, uspio da ga bodežom zareže u stomak. Mladić je odskočio i udario trozubac u prsa, ali je samo malo ogrebao kožu. Međutim, njegov manevar primorao je neprijatelja da se povuče. Odšetao je i naslonio se na mrežu, ne dozvoljavajući nekada voljenom gladijatoru da priđe.
  - Vi ljudi ste glupi! To znači da su osuđeni na poraz! - rekla je djevojka arogantno.
  - Kako je rođen? - Mladić je izgledao posramljeno.
  Odjednom je retiarius sa trozubom zgrabio šljunak rukom i bacio mu ga u lice. Manevar je uticao, devojka je zatvorila oči, a istog trenutka trozubac joj je probio trbušne mišiće.
  Plačući od bola, mladi gladijator se zgrčio, ali je ipak uspio da zabije oštricu u rame. Retiarius je vrisnuo i izvukao oružje. Mač je bljesnuo kao munja, gotovo mu probio vrat. Gladijator se povukao, prsa su mu bila posečena. Mladić je zastenjao od bola i ispustio trozubac. Tada je protivnik skočio na njega i bacio bodež. Zamah je bio prilično slab, a vrh je probio meso noge. Retiarius je vrisnuo i pao, zatim je podigao bodež i pokušao da ustane, u tom trenutku ga je mač udario u vrat. Već je izgubio svijest, udario je mirmilonsku oštricu u solarni pleksus. Nekada zaljubljeni par (poput Romea i Julije) pao je na šljunak. Pijana publika se smijala i urlala. Tri sumorna roba s niskim čelima i isturenim čeljustima utrčala su u arenu, spalili su vrelim gvožđem tela onih koji su izgubili, ali su dobili duhovnu slobodu. Uvjerivši se da su mrtvi, zakačili su ih rebrima i odvukli sa bine. Mjesto gdje je bila krv prekriveno je ugljem.
  -Otići će da se hrane insektima. - Šeikova žena Demetra je pokazala konjske zube. - Šteta što su kosti premale, životinje će ostati gladne.
  - Neće biti mesa i kuvara. Šteta, zaista, par njih je moglo ispasti dosta perspektivnih sportista! - zarežao je šeik.
  - U tvom krevetu? - sarkastično se raspitivala diva.
  - Zašto ne! Devojka je lepa, a dečko bi mogao biti tvoj. "Šeik je imao prilično progresivne stavove, vjerujući da žena može dobro zabaviti svoje punašno tijelo s mladim robom.
  - Mala i krhka! Zar nemamo još jedan ovakav par? - upitala je Demetra.
  - Nažalost, nema! Pogledajmo mladu smjenu koju su nam poslali iz susjedne škole. - Šeik se nacerio.
  - Možda je bolje pustiti ih da odrastu! Inače ćemo pobiti sve naše zarobljenike. - Neočekivano, žena plemića je pokazala saosećanje.
  - Vijest o pobuni robova je previše radosna i želim je u potpunosti proslaviti. - Plemić je protresao stomak.
  - Osim, naravno, ako te Etymon ne preduhitri! - zadirkivala je debela.
  - Kakva glupost! Tim bolje, hajde da dokrajčimo sada sve gladijatore i uskratimo budalu spektakla. Hajde novajlije! - zarežao je šeik.
  - Ovo nisu baš novajlije. - Demetra je obliznula usne
  Gong se ponovo oglasi i momci ratnici trče u arenu. Izgledaju oko četrnaest do petnaest godina, sa prilično širokim ramenima i grudima. Kao i prethodni borci, radi salto i trči na rukama. Već su istrčali na podijum, obukli su oružje, šlemove, oklop na prsima, štitove i mačeve. Jedna ima ravnu oštricu, dok druga ima zakrivljenu oštricu poput sablje. Isklesani trbušnjaci su otvoreni i na njima su vidljivi ožiljci. Dječak koji stoji na desnoj strani zacijelio je posjekotine na prsima u tri reda.
  Koža je izdašno nauljena i sjajna.
  Menadžer najavljuje.
  -U ringu nastupaju poznati borci Fudoros sa zakrivljenom sabljom i Saflorov sa pravim mačem. Fudoros ima šest borbi, a Saflorov sedam. Svi njihovi suparnici su ili ubijeni na licu mjesta ili po odluci naroda izbodeni na smrt. Menadžer je upro prstom u gomilu. Ponovo su se pojavili oni koji žele da se klade. Šeik je zalajao.
  - Sto zlatnika za Saflorova.
  Opklade su brzo zaključene, plemići su se zakleli. Njih dvoje su se čak i potukli. Jedan je poprskao čašu vina, drugi ga udario debelom nogom u lice. Hetere i stražari su požurili da smire razjarenu javnost. Šeikova žena, vlastoljubiva, drska, debela, lajala je:
  -Naprijed! Ubij!
  Gladijatori su se okupili. Ovoga puta su se odvojili, iskušavajući jedni druge pažljivim udarcima. Sudarivši se, mačevi su lagano zaiskrili, štitovi su zadrhtali. Javnosti se nije baš svidjela ova opreznost, negodovanje je urlalo i kosti su poletjele prema borcima. Šeik je prevrnuo poslužavnik i bio prekriven vinom i džemom. Zatim je pljunuo i ljutito zacvilio.
  -Ako se ne boriš, obesit ću te naglavačke. Nekoliko silnih divljih "janjičara" istrčalo je na podijum, mahali kopljima, demonstrirajući udarce u otvorena leđa. Saflorov je krenuo u ofanzivu, napadajući žestoko, šutnuo je svog kolegu u koleno. Tinejdžer je odstupio, lagano pomjerajući mač u stranu, a njegov protivnik je zasjekao po prsima. Loše zašrafljena ploča pala je na dno. Sljedeći napad ostavio je dubok trag na koži i potekla je gusta krv. Fudoros se povukao, jedan od dlakavih boraca ga je udario u noge. A kada je dječak oklevao, Saflorov je udario šlem s takvom bijesom da je zateturao i srušio se. Od šoka je "kaciga" odletjela, otkrivajući bijelu glavu s natečenom kvržicom na čelu. Saflorov je prislonio oštricu na njegova nervozna grudi. Pogledao je iskosa na "publiku".
  Čekao sam znak. Kada im većina prođe kroz kosu, to znači ubiti, a kada pritisnu dlanove u pramen, znači imati milosti.
  Međutim, milost se nije čitala na žestokim licima. Skoro svi, čak i žene i tinejdžeri, prešli su dlanom preko grla.
  -Smrt! Dokrajči ga!
  Šeikova žena je podrugljivo zalajala.
  - Prošao je previše jeftino. Daj mi to na jednu noć.
  Saflorov je oklevao, lagano pritisnuo gola prsa poraženog tinejdžera i pojavila se kap krvi. Zatim je u očajanju bacio mač:
  -Ne mogu! On je moj prijatelj.
  Buka je iznenada prestala i nastala je smrtna tišina.
  -Šta! - Šeik je pobesneo. -Odbijate da ubijete pobeđene. Obojicu zatvorite u kavez, nakon čega slijedi strašna tortura pred cijelom školom gladijatora.
  Ratnici su dotrčali do Fudorosa, poprskali ga vodom po licu, a zatim su mu, kako bi mu pomogli da brže dođe k sebi, vrelim gvožđem spalili golu petu. Dječak je vrisnuo, skočio i odmah su mu dva lasoa bačena oko vrata. Saflorov se pokušao oduprijeti, borio se sa desetak mačeva odjednom, strah mu je davao snagu. Ali jedan od strijelaca ga je strijelom pogodio u nogu. Otrov je paralizirao mladića, ali ga nije ubio. Nakon što su ih oboje vezali, zatvorili su ih u kavez. Saflorov je bila pogođena vrućim štapom u rebra, koža joj se dimila, a iskusni dječak je hrabro izdržao injekcije. Ali očito je mučenje dvojice neposlušnih dječaka odloženo za desert.
  Šeikova žena je zaiskrila:
  - Oni bi trebali biti moj muć. Znaš da sam inventivan.
  - Znam, ali pogledaj, mogao bih postati ljubomoran. Momci su prelepi i već mogu da se venčaju. - Šeik je pokazao zube.
  - Najverovatnije su čak i venčani! Na kraju krajeva, ovo su najjači i najzdraviji robovi koji bi se trebali razmnožavati! - namignula je debela.
  - Gladijatori su boje ropstva! Volio bih da ih mogu uhvatiti i mučiti njihove žene. - Šeik se nacerio.
  - Uspećemo! Usput, opet cure.
  Sada su se žene morale boriti. U arenu su ušle dvije polugole dive koje su nosile samo natkoljenice. Bili su okovani za vrat i nisu se mogli odvojiti jedno od drugog. Oružje: dva bodeža u svakoj ruci. Jasno je da će borba biti brutalna i ne preduga. Jedna djevojka je bila svijetla, druga crnokosa, obje su bile prilično duge grive.
  -U bitku! - grmio je nasilnik.
  -Neću da se kladim! - lajala je šeikova žena. - Ovo je već postalo loš znak.
  Jadne žene su se okupile. Bilo je zastrašujuće, jednoj od njih je skoro odmah razbijen stomak, druga je ranjena u grudi. Nastavljajući da se seku, devojke su izbacivale nogama, kidajući im meso. Puno je krvi teklo i nisu mogli otići i pobjeći. Konačno, jedna od njih, potpuno isečena, pala je na kolena. Crnokosa se nasmijala, pokušavajući da je dokrajči, ali je onda naletjela na podmukli udarac odozdo u rebro. Stenjajući, i dalje je mogla da udari prestupnika po potiljku. Obje prelijepe, unakažene žene srušile su se na šljunak, nekoliko puta zalepršale i ukočile se. Čupavi "janjičari" su dotrčali do njih i bockali ih vrelim gvožđem. Djevojke ratnice se nisu micale.
  -Opet, više od jedne opklade nije uspelo. Obojica su mrtvi.
  Javnost je bila razočarana, iako je prisustvo ubistvu samo po sebi veoma prijatno. Ali još niko nije pobedio.
  U ovoj situaciji stvar bi mogla spasiti samo nova bitka. Lako zagrijavanje je završeno i vrijeme je za ozbiljan posao.
  Petnaest gladijatora u perforiranim narandžastim tunikama, sa tri crna pera na sluzi, utrčalo je u arenu. Bili su naoružani kratkim, zakrivljenim mačevima; u rukama su držali male četvrtaste štitove konveksne površine, a glave su im bile zaštićene kacigama bez vizira. Iza ove grupe istrčali su borci u jarko crvenim tunikama, takođe sa kratkim, ali pravim mačevima, sa malim okruglim štitom i gvozdenom lisicom koja je prekrivala desnu ruku, koja nije bila zaštićena štitom, i štitnikom za kolena koji je štitio lijevu nogu. Zeleno perje na klizavim šlemovima upotpunilo je sliku.
  Stojeći jedan naspram drugog, poklonili su se. Ovoga puta opklade su bile na mnogo veće sume, a zlato je teklo iz ruke u ruku.
  -Ne može biti da su svi pobijeni! - rekla je šeikova žena. Neko će sigurno pobediti!
  - Onda se kladite, ovo je poslednja bitka. Vidite, već je svanulo! - reče umorni šeik razdraženo.
  - Onda će biti ozbiljno! Hiljadu zlatnih drahmi na crvenim. - zapištala je debela žena.
  - Zašto na njima? - Zašto oni? - ponovio je plemić dva puta iznenađen.
  - Zato što su oči zlobnije!
  Menadžer je nešto viknuo. Začuo se histeričan zvuk trube. Čak su i baklje treptale, kao da je čudovištima nešto ušlo u oči.
  Prestali su razgovori, galama, smeh i žvakanje: sve su oči bile uprte u borce. Prvi sukob je bio užasan: usred zaglušujuće tišine koja je vladala, oštro su se čuli udarci mačeva o štitove. Perje, komadići šlemova, komadići slomljenih štitova leteli su po areni, a uzbuđeni, zadihani gladijatori su se međusobno zadavali udarac za udarcem. Nije prošlo ni tri minuta od početka bitke, a krv je već bila prolivena: četiri gladijatora su se grčila u agoniji, a borci su ih gazili nogama. Jedan od onih koji su ležali uhvatio je partnera za nogu i okrenuo mu stopalo. Odleteo je dole i posekao ruku.
  Prinčeva nezasita žena, Demetra, bacila je oglodanu kost u ring.
  - Crveni, ako pobedite, daću vam čašu vina!
  Kao što se često dešava, dogodilo se suprotno: najveći borac iz tima za koji je navijala Demeter je poražen. Tri mača su odjednom probila široka prsa, a nesretna kost ostala je u ruci nesretnog vođe.
  Gledaoci su s oduševljenjem i napetošću pratili krvave peripetije bitke. Vrištali su kao krdo ranjenih bikova. Lokalna elita je mahnito, bijesna, bodrila borce. Redovi gladijatora su se stanjili, bitka se razbila u odvojene okršaje.
  U ovom trenutku, kada je dostojanstvena javnost uživala i otvoreno se "zezala" zalivajući krv, hrabri pobunjenici su ubili pospane čuvare. Pobedonoscev je, zajedno sa nekolicinom hrabrih ljudi, zdrobio telohranitelje i prvi je provalio u palatu.
  Buka od približavanja pobunjenika natjerala je borbu da se prekine. Plemići su, teturajući, pokušali da podignu svoje mačeve. Mladi vođa pobunjenika je glasno viknuo:
  - Šta vidim! Ubijate jedni druge zbog zabave nitkova! Oživljeni gmizavci ne umeju ni mač da podignu, stomak im je prevelika prepreka. Ako je u vama ostalo makar i djelić ponosa, odrežite ovu grozotu.
  Gladijatori kao da su čekali upravo ovo: pojurili su prema gojaznom krdu.
  Sluge su skočile u stranu, ne želeći umrijeti za svoje omražene gospodare, a dječaci su čak počeli bacati poslužavnike i hranu na dostojanstvenike.
  Demetra je vrisnula:
  - Ubiti ih sve!
  Tada joj je kristalna čaša za vino pala na glavu i nokautirala kučku.
  Witcher je bio ljut. Isjekao je bogate građane grada, seckajući im meso.
  Nije bilo teško, ali je bilo odvratno. Pasov stalni pratilac borio se pored njega. Bik nije zaostajao, a gladijatori su se osvetili svojim tamničarima.
  Sumorni robovi su digli upravnika na udicu, vikali su:
  - Mi smo svoji! Oni su robovi kao i vi!
  - Pa dokaži to mačem! - vrisnula je, a svijeće na vještičevim lusterima počele su da se tresu.
  Šeik je pokušao da pobegne, ali ga je Bik sapleo i polio mu med niz kragnu:
  - Pa, gde si potreban? Bez začina.
  Solntslava je dvojici plemića odjednom odsjekla glave u jednom naletu, a trećem je kolenom zdrobila vilicu. Međutim, više nije bilo ni privida borbe, robovi su se jednostavno osvećivali. Ostaci garde su pobjegli, a gozbenici, ni u najboljem stanju, nisu predstavljali ozbiljnu vojnu silu. Svi su ubijeni prije nego što se Witcher ohladio. Samo je glavni šeik bio živ, Bik ga je čupao za kosu. Vedmakov je otjerao drskog dječaka:
  - Ovo je plemenita osoba. Možda nam dobro dođe!
  . POGLAVLJE br. 12.
  Nemci su nastavili sa napadom na Staljingrad. Činilo se da je ostalo jako malo, ali bilo je nevjerovatno teško proći kroz zadnji. Čak ni masovna upotreba Sturmtigrova nije pomogla. Iako su razaranja koja su izazvale mlazne bombe bila ogromna. Drugo sredstvo bile su napalm bombe.
  Bataljon djevojaka se prorijedio, ali ljepotice su se i dalje borile. 20. oktobra počeo je da pada sneg, a lepotice su bile sve bose. Ostavljaju graciozne tragove na bijelom prekrivaču.
  Lijepe djevojke su se malo valjale po snijegu i postale čistije. Matryona, nakon što je Seryozhka zarobljen, nije mogla pronaći mjesto za sebe. Bilo bi lijepo izgubiti tako pametnog i zgodnog dječaka. A šta ga je čekalo u fašističkom zarobljeništvu? Prvo mučenje, pa smrtna kazna!
  Dječak je zaista bio blizu pucanja, ali je završio u rudnicima. Radeći šesnaest sati dnevno, uz oskudne obroke, nadglednikov bič je čekao Serjožku.
  Tačnije, dječak je već u kamenolomu, i tamo radi kao magarac. Ali pod zemljom je mnogo toplije nego na površini. A ratnici su, da se ne bi smrzli, prisiljeni skočiti i trčati. I devojke se svađaju. Evo moćnog lava tenka. Njegov top je 150 mm, efikasniji i praktičniji za bitke u gradu. Fritzovi vole ovaj tenk, tako je dobro zaštićen sa različitih strana.
  "Miš" puzi malo iza. Njemačko vozilo teško dvije stotine tona također je bilo naoružano topom od 150 mm i sedamdeset pet. Tako mnogo praktičnije. Broj mitraljeza se povećao na četiri, a tenk se nije lako približiti.
  Anyuta, Maria i Alla pokušavaju zajedno iskopati mastodonta. Pažljivo mu prilaze.
  Anyuta je pevala sa oduševljenjem:
  - Kako smo živeli, borili se, a ne bojeći se smrti... Tako ćemo od sada živeti ti i ja! I u zvjezdanim visinama, i planinskoj tišini, u morskom ratu i žestokoj vatri! I u bijesnoj i bijesnoj vatri!
  "Miš" je bila najnovija modifikacija, sa šest mitraljeza, dva koaksijalna sa cijevima i četiri rotirajuća na šarkama.
  Marija je, puzeći po snegu, siktala:
  - Nikada nećemo odustati! Na kraju krajeva, Isus Svevišnji Bog je s nama!
  Djevojka je, približavajući se, bacila paket eksploziva na Mišovu gusjenicu. Začula se jaka buka ispod štita i valjak je puknuo.
  Djevojke su radosno viknule:
  - Uhvatite fašistu!
  Alla je zamahnula rukom i bacila fragmentarnu granatu na Fritza. Fašistu je udarni val izbacio, a zajedno s njim otkinute su glave dvojici crnih vojnika iz kolonijalnih trupa.
  Crvenokosa lepotica zazviždi:
  - Za otadžbinu i Staljina!
  Anyuta je ponovo bacila paket eksploziva... Ovaj put nije bilo tako uspješno, pogodio je oklop i eksplodirao na površini čelične čaure.
  Djevojka je iznervirano rekla:
  - Eh, zabrljao sam!
  I puzala je za novom porcijom domaćeg eksploziva. Njene okrugle štikle, crvene od hladnoće, bljesnule su. Gotovo gola djevojka puzala je po snijegu, pomalo neprijatno. Ali možemo to podnijeti. Štaviše, kada dođe do granatiranja, snijeg se topi.
  Anyuta je čak pjevala:
  - Znam da će hladnoća uskoro nestati,
  Potok će juriti glasno...
  I već trče kroz lokve -
  Bosonoge devojke!
  Djevojka puca, a Arap iz kolonijalnih trupa pada. Pokušaji neprijatelja da djeluju u malim grupama dovode do ozbiljnih gubitaka.
  Mišov kratki top ponovo ispaljuje fragmente. Granate eksplodiraju negdje u dimu. I puno pauza...
  Nemci su skoro zauzeli Staljingrad... Ostalo je vrlo malo. Ali upravo to sprečava Wehrmacht da koristi velike bombe i tešku artiljeriju. Fricovi su pustili strance, koje im nije bilo žao.
  Marija je opalila iz puške. Fašistički plaćenik je pao i otkotrljao se po kamenju ruševina.
  Djevojka je trljala svoje gole grudi sa grimiznim bradavicama. Svi su oni ratnici - skaču okolo u gaćama. Ali na njima skoro da i nema pogodaka. Očigledno golotinja nekako posebno štiti ljepotice. Pošto su u stanju da prežive u takvom paklu!
  Alla otrese mješavinu snijega i prljavštine i ponovo puca. Pogodio je crnog borca pravo u oko. Pametna kučka, ne možeš ništa reći.
  Tri djevojke ponovo prilaze Mouseu. Teško je probiti vozilo koje ima tako debeo oklop sa svih strana. Ali ratnici su puni optimizma. Ako ne možete probiti samu školjku, zašto onda ne otkinuti cijev.
  Alla je bosim nogama odbacivala prljave grudve, pevala:
  - Naša istina, naša istina... Kao zraci sunca! Naše sutra će biti vedro, potoci će teći sa planina!
  Ratnice su dugo bile naoružane zarobljenim MP-44. Ovi mitraljezi imaju veliki borbeni domet. Ljepotice samouvjereno pucaju. Crnci ponovo padaju. Pustili su izvore grimizne krvi.
  Marija je, pucajući, s puškom i zarobljenim mitraljezom na ramenima, pjevala:
  - Podmukli pauk je naoštrio žalac,
  I pije svetu, rusku krv iz Rusije!
  Njegovom protivniku sve nije dovoljno i on će ubiti,
  Ko ima ljubavi prema Rusiji!
  Ljubav prema Rusiji!
  Devojka je poslala metak na različitog "stražara" koji je puzao iz pukotina. Ljepota se nasmiješila, njeno lice, iako mršavo, zadržalo je svoju ljepotu i šarm.
  Generalno, sve devojke u njihovom bataljonu su prelepe. Evo, na primjer, tatarskog Serafima. Njen otac je Tatar, ali majka je iz Bjelorusije, a od nje je Serafima naslijedila kosu boje zrele pšenice. Takođe prelepa devojka, bosa i skoro gola. I puca iz zarobljenog mitraljeza u kratkim rafalima. A fašisti iz drugih trupa šuljaju se prema njoj.
  Serafima šutira prilično precizno. Zlatokosa Marija legla je pored nje. Obe devojke pucaju i pevaju.
  - Domovina! - Marija je počela...
  - I vojska! - Nastavila je, pucajući u Serafima.
  Marija je tvitovala:
  - Ovo...
  Pucajući i udarajući obojene ljude, Serafima je izvijestila:
  - Dva stuba!
  Marija je, cereći se, tvitala:
  - Na...
  Serafima je ispalila i dodala:
  - Koji...
  Marija je, srezavši pet, nastavila:
  - Drži se!
  Serafima, puca, salutira:
  - Planeta!
  Marija, puca, tvitovala:
  - Prsa...
  Serafima, puca, prede:
  - Zaštitićemo...
  Marija je fašisti razbila glavu i rekla:
  - Mi ti....
  Serafim je mecima sjekao naciste i siktao:
  - Zemlja!
  Marija je, šaljući dobro naciljane metke, tvitovala:
  - Svi....
  Serafima je, pucajući sve preciznije i preciznije, dodala:
  - Ljudi!
  Marija je, bacivši svoju prljavu zlatnu kosu sa čela, pevala:
  - Rath...
  Serafim metak, i slanje hitaca, izdao:
  - Tvoje...
  Marija, udarivši fašistu u grlo, nastavi:
  - Toplo!
  Plavokosa Tatarka je, upućujući pucnjeve, nastavila:
  - Oblaci...
  Marija je, precizno šutirajući, dodala:
  - Kul!
  Serafima se nacerila i cvrkutala:
  - Pa i...
  Marija je precizno šutirala i zaurlala:
  - Sunce!
  Serafima je, pucajući rafalima, siktala:
  - Vruće je!
  Marija je nastavila smijući se:
  - Automatski...
  Serafima je, kao da usmjerava vatru, zalajala:
  - Nater...
  Marija je dodala dobro ciljane udarce:
  - Rame...
  Serafima je uz cerekanje dodala:
  - Za vojnika!
  Marija je oduševljeno pjevala, pucajući:
  - Kopaću...
  Serafima, vodeći lovačku vatru, dodala je:
  - Grob....
  Marija je, srušivši Afrikanca, nastavila:
  - Za protivnika!
  Djevojčicama je ponestalo municije. I bila je prisiljena da brzo pobjegne u zaklon. Snabdijevanje preko Volge je veoma teško. Konstantno bombardovanje i granatiranje. Evo čete pojačanja koja plovi s druge strane.
  Fontane spreja i krhotina izbijaju oko čamaca. Olujni vojnici urlaju na nebu. Dolaze Focke-Wulfovi. I na njih se bacaju bombe.
  Nekoliko čamaca se razbilo. Sovjetski vojnici se dave i umiru.
  Neprijateljska artiljerijska vatra je već previše gusta.
  Čak i noću Fritzovi drže sve pod paljbom. A njihovi ronilački bombarderi jure okolo. Uključujući i dedu Yu-87. Iako su mlazni avioni već ušli u proizvodnju.
  Ovdje je legendarni sovjetski Yak-9. Bori se sa njemačkim ME-309. Agilnost, brzina i oružje spojili su se. Nijemac pokušava savladati sovjetsku mašinu u prvom prolazu. Ali on ne uspijeva. Jak, zauzvrat, nastoji da zamakne, ali nacista pobjegne zbog velike brzine.
  Brži Nijemac, sa jačim oružjem, protiv manevarskog Rusa. Ali brzi let se nastavlja. Fašista koristi sedam vatrenih tačaka protiv sedam i pogađa sovjetsko vozilo. Ona gubi brzinu i počinje da pada.
  Iz njega izlaze mlazovi dima. I motor gori...
  Šta je ovo rat! Teško je suprotstaviti se vozilu tako moćnog naoružanja kao što je ME-309, u kojem sedam vatrenih točaka kompenzira višak težine i lošiju upravljivost.
  Velika brzina omogućava fašistu da pobjegne u zaronu, a prednji dio njemačkog lovca je dobro oklopljen.
  Anyuta ponovo pokušava potkopati Miša. Djevojka rizikuje svoj život. Ona je već sva izgrebana, gola puzi po utvrđenjima. Sva ljepota je prekrivena ogrebotinama i ogrebotinama. Ali onda baci granatu sa priloženim paketom eksploziva. Čak je pogođena i rafalom iz mitraljeza. Grebanje lepotice po ramenu.
  Ali paket eksploziva pogodio je cijev topa od 150 mm. A Nijemac je već dobio značajnu štetu. Uz velike poteškoće, vozilo se pomiče sa svog mjesta i puzi nazad na lokaciju svojih trupa da poliže svoje rane.
  Focke-Wulfs i nekoliko TA-152 pojavljuju se na nebu. Počinju granatirati sovjetske položaje. Pojavio se i par najnovijih HE-183, jurišnih mlaznih vozila. Ovi su lešinari dostizali brzinu i do osam stotina kilometara na sat i bilo ih je gotovo nemoguće pogoditi.
  Devojke uzvrate pucanjem na Nemce. Uvijek postoji šansa da se uhvati neprijatelj, uprkos snažnoj zaštiti jurišnih aviona od zemaljske vatre.
  Anyuta i Alla su vratile zarobljeni Luftfaust. Riječ je o oružju koje se sastoji od devet međusobno povezanih dvadesetmilimetarskih beztrzajnih pušaka.
  Možete pucati kao iz male protivavionske puške.
  I ratnici pokazuju na neprijatelja. Lagano pritiskaju start... Obe lepotice su se bosim nogama oslonile na krš, osećajući lagani trzaj.
  Focke-Wulf sa šest vazdušnih topova počinje da se dimi - stomak mu je razderan.
  Devojke oduševljeno urlaju:
  - Pak! Pak! Gol!
  Ostali njemački avioni počinju da kruže iznad glava djevojaka. Ljepotice jure u podzemne prolaze, izbjegavajući Focke-Wulf rakete.
  Anyuta je osjetila svjetlucanje u svojoj gruboj peti. Djevojka je predula:
  - O paklena vatra!
  Devojčici su tabani bili prekriveni plikovima i bolno su boljeli. Hteo sam da probam nešto hladno.
  A na površini se rupture nastavljaju. Snijeg šišti od plamena, ruševine se rasturaju. Nemci zapljuskuju položaje vatrom, ali od toga nema mnogo koristi. Ratnici su se sakrili kao miševi u rupama. Neka sami peglaju.
  Alla je prošaptala Anjuti na uho:
  - Mislim da će uskoro nacisti konačno ostati bez para. Imaju puno snage, ali u Staljingradu nemaju priliku da se okrenu!
  Plavokosa je ponosno odgovorila:
  - Ovde smo kao tri stotine Spartanaca! Odbijamo nadmoćne neprijateljske snage!
  Crvenokosa Alla se zahihotala i namignula svojoj partnerki:
  - I ne možete nas zaobići!
  Kada su djevojke izašle na površinu, racija je završena. Pojavili su se novi crni pješaci. Popeli su se naprijed, a djevojke su morale otvoriti vatru, prisiljavajući neprijatelja da zabije nos u zemlju.
  Lavovi i Tigrovi su ponovo krenuli u bitku. Nemci su pokušali da pritisnu sovjetsku vojsku teškim tenkovima. S vremena na vrijeme padale su granate. Ranjiviji "Tigar" se trudio da se ne odvoji od svojih formacija. Minobacači su takođe grmeli.
  Devojke su pucale na Nemce i njihove plaćenike. Nokautirani protivnici. Alla i Anyuta su pucali u parovima. Neprijateljska lica su se pojavila i smirila. Zatim novi sloj neprijatelja koji napreduju.
  Devojke su pevale tokom bitke.
  Alla je počela, pucajući:
  - Prije...
  Anyuta je, pucajući, nastavila:
  - Od tebe...
  Alla je udarila i dodala:
  - Legija...
  Anyuta je, odsjekla ih tri, prosiktala:
  - Neprijatelji...
  Alah je prikovao protivnike, ispalio:
  - Oni....
  Anyuta, otpuhavši pola lobanje Arapu, nastavi:
  - Oni žele...
  Alla je, razbijajući neprijatelja, nastavila:
  - Ti...
  Anyuta, pucajući, siktala je od bijesa:
  - Skromno...
  Alla je, probušivši Arapovu lobanju, zarežala:
  - Uništiti...
  Anyuta je, nastavljajući da zakucava, prosiktala:
  - Bilješke...
  Alla, kao da puca, zazviždi:
  - Ne boj se...
  Anyuta je, ispalivši precizan hitac, zarežala:
  - Neprijatelj...
  Alla je, pucajući kao snajperista, nastavila:
  - Bajonet...
  Anyuta je, pucajući dalje, zalajala:
  - Sposoban...
  Alla je, ne prestajući da puca, prosiktala:
  - Sila...
  Anyuta je, pucajući u bijesu, zarežala, ispravljajući prijateljicu:
  - Hrabrost...
  Alla je, u velikom zanosu, pucajući u glave Afrikanaca, zalajala:
  - Snaga...
  Anyuta, skačući uz pucnjavu, siktala je:
  - Povećati...
  Alla je, tresući svojim crvenim uvojcima, nastavila:
  - I protivnici...
  Anyuta je, udarivši Arapina u stomak, rekla:
  - Odmah...
  Alla je, pucajući iz svih kalibara, zalajala:
  - Uništiti...
  Djevojke su udahnule. I nakon još malo pucnjave, viknu:
  - Mi smo vitezovi snajperske puške, glas ubistva je jasan!
  Talas kolonijalnih trupa koji su napredovali donekle je splasnuo. Nacisti su ponovo pomerili svoje tenkove napred. "Tigrovi"-2 su se pojavili sa svojim dugim njuškama i ispalili granate na sve što su uspeli da primete.
  "Tigar"-2 je imao originalan oblik kupole i nagnute oklopne ploče sa strane. To ga je učinilo nešto upornijim. Ratnici su ponovo izabrali gusjenice tenkova kao svoju metu. Fašista je morao da živi kao riba u tiganju.
  Anyuta je bacila eksplozivni paket, smrskavši prednji valjak Tiger-2 i zapjevala:
  - Sreo sam te sa poklonom... Naravno da sam odredio mesto u kovčegu!
  Alla je prosiktala, veselo bacajući veliki, eksplozivni paket na fašistu:
  - Ali Pasaran!
  A od eksplozije se dugačka njuška njemačkog tenka iskrivila. I kraljevski tigar je počeo da se vraća. Ponovo je fašista teško ranjen. Alla ga je uzela i zalajala, bacivši komad stakla golim prstima:
  - Bićeš u hrastovom kovčegu!
  Staklo je poletjelo pravo u grlo Indijanca, jedne od kolonijalnih njemačkih trupa.
  Anyuta je namignula svom partneru i zapjevala:
  - Zaroniću glavu u ovo bure! Sve ću umočiti!
  Alla je ispalila rafal iz mitraljeza. Nemci su ponovo bili napadnuti. Djevojka je prosiktala:
  - Možemo sve! I mi ćemo pobediti!
  Anyuta je opalila iz puške i rekla:
  - Čeka se velika pobeda! Neka su nam djedovi u slavi!
  Alla je napravila salto i otkotrljala se, vrteći se kao božićno drvce. Devojka je pevala uz namigivanje:
  - Gospodine uspjehe, kud ćeš... Gospodine uspjehu - smiju se fašisti...
  Njemački tenkovi su, bez spašavanja granata, pojačali vatru. Izlili su svoje eksplozivne darove. I približili su se sovjetskim položajima, pokušavajući izbjeći praznine.
  Anyuta je, koristeći žicu, kako ih je naučila zarobljenica Serjožka, podigla tešku minu. "Lav" je polako puzao prema sovjetskim pozicijama. Njegov top kalibra 150 mm je s vremena na vrijeme izbacivao granate. Djevojke su siktale i namigivale.
  Anyuta je pjevala:
  - Nemci-paprike, fašisti-nacisti... Čeka vas kraj pacifisti!
  Alla je sa smiješkom primijetila:
  - Pacifizam... Čak je i glupo govoriti o pacifizmu kada govorimo o nacistima!
  Anyuta je dobro nišanim udarcem pogodila Arapina iz kolonijalne garde u most i zacvrknula:
  - I oni su bogalji u razmišljanju... A u vojnim poslovima nisu tako jaki! Uskoro ćemo ih potpuno izbrisati sa lica planete Zemlje!
  Alla je još jednom prasnula, protrljala svoja gola prsa o šljunak i zapjevala:
  - Ja sam ruski vitez na kolenima divljaka... Pometu neprijatelje otadžbine sa lica zemlje!
  Crvenokosa lepotica je namignula, pogledavši u nebo. Tamo su se vrteli "okviri", nemački topovski avioni.
  Njemački "lav" je s vremena na vrijeme puzao, zaglavio se u vjetru. I njegov pištolj je stalno pljuvao.
  Anyuta, pomerajući minu ispod gusenice nemačkog tenka, siktala je:
  - Za Serjožku...
  Nijemac je stao i ponovo pucao. Granata je eksplodirala iza djevojaka.
  Anyuta je provjerila:
  - Mlečne školjke, ko ima mozak bebe!
  "Lav" je stajao neko vrijeme. Možda je nemačka iskusna posada osetila opasnost ispred sebe, ili je možda želela da iskoristi svoj borbeni pribor. Ali "Lav" je stajao neko vrijeme i pljuvao smrtonosne granate.
  Anyuta je napomenula da njemački tenk ima napredniji top i puca češće od KV-2. I to, naravno, čini ovaj automobil mnogo opasnijim. Anjuta se prekrstila i prosiktala:
  - Neka zli idu u pakao!
  Alla je upucala fašistu u solarni pleksus i zalajala:
  - Naša pobeda je neizbežna! I sve će se dobro završiti!
  Anyuta je također odsjekla Turčina i zapjevala:
  - Mada, izgleda da će se život uskoro prekinuti kada mu nevolja zakuca u crni rog... Konji njiju i krv teče kao reka, a opet zemlja nestaje ispod tvojih nogu!
  Alla je, nakon što je ubila Iranca, dodala:
  - Ali i zemlja ima svog čuvara... I između zvijezda se protežu do njega... Nevidljive spasonosne niti za progon Hitlera na Kolimu!
  Devojke su, pucajući, uglas pevale:
  - Slomimo Adolfa, boliće ga! Vjerujem da ćemo pobijediti fašizam! I u našoj Rusiji pojaviće se Mesija, Gospodar naroda svih zemalja!
  A ratnici su nastavili da pucaju. Ali neprijateljska pešadija je legla i počela da puca i baca granate. Fašističke horde pokušale su da popuše djevojke minobacačkom vatrom. I bacanje mnogo granata.
  Alla je filozofski primijetila:
  - Sa brojevima možete dobiti izbore, sa vještinom možete dobiti izbore bez rata!
  Anyuta se zakikota i primijeti:
  - Rat je oblast u kojoj kvalitet pobeđuje kvantitet, izbori su po pravilu suprotno i ovo je anegdota!
  Ratnici su se lagano povukli, a njihovi dijelovi su padali pregusto. Alla je čak nogom zgrabila bačeni poklon i bacila ga nazad. Granata je poletjela i pogodila naciste u njihove šlemove. I kako eksplodira...
  Kao da je negdje detonirao još jedan snop.
  Alla je filozofski primijetila:
  - Sreća je druga sreća, uspeh je treća, ali prva veština!
  Anyuta se zakikota i ubaci:
  - Sreća je nagrada za hrabrost, ali ne i za nepromišljenost!
  Alla je izbila oko hindu iz kolonijalne vojske i siktala:
  - Ko ima sreće, duša mu peva!
  Anyuta se nasmiješila i rekla:
  - Dobro je kad imaš sreće, znači da će te Bog sačuvati!
  Devojke su postale malo duhovitije. Tada je njemački "Lav" ipak krenuo naprijed i raznio ga je mina. Gusjenica je pregazila eksplozivnu napravu i pocijepala se.
  Ranjeni "Lav" se okrenuo i ustao... Ratnici su se oduševili i iz sveg glasa zapevali:
  - Lav je bogalj u razmišljanju, tigar je izvor svih vrsta nevolja... Ne postoji ništa zanimljivije na svetu od čoveka!
  Anyuta je ispalila dugačku liniju, baš kad se strana vojska digla na juriš i pjevala:
  Imamo rakete i avione,
  Najjači ruski duh na svetu...
  Najbolji piloti su za kormilom -
  Neprijatelj će biti smrvljen u prah i komadiće!
  Čini se da je "Lav" jako oštećen. Ukočila se, ispljunuvši još nekoliko školjki.
  Pojavio se okretan "panter". Međutim, bojala se zaći dublje u položaje sovjetskih trupa i počela je pucati. Granate su zviždale iznad glava djevojaka. I razbili su ruševine i požare.
  Anyuta je pripremila granatu za bacanje, spremna da uhvati trenutak kada se fašistički tenk približi na pristupačnu udaljenost. Ali ni "Panter" nije glup. Nemci su pucali, postavljajući granate u šahovnici, pokušavajući da ne promaše ni jedan komad zemlje. I bukvalno su izgrabili svaki kamenčić.
  Alla je, tapšajući se po golim grudima, primijetila:
  - Taktika Švaba je pogrešna... Hoće li na ovaj način postići mnogo?
  Anyuta je duhovito primijetila:
  - Pile kljuca zrno po zrno, ali dobija na težini mnogo brže od svinje koja guta velike komade!
  Panter je ispalio više od osamdeset metaka i, potrošivši municiju, okrenuo se i krenuo nazad u svoju jazbinu. Na njegovom mjestu pojavio se novi mastodont, Sturmtiger. Mašina je pokrivala svoju široku cijev kapom. Očigledno, na ovaj način računaju da će se spasiti.
  "Sturmtiger" je pucao na položaje sovjetskih trupa iz daljine. Zagrmila je raketa. Zemlja se podigla, a vatrena fontana je izlila mlazeve plamena.
  Djevojke su jedva preživjele; bile su prilično prekrivene prašinom. Anyuta je čak bila malo zaprepaštena. Djevojčica je odjednom vidjela sebe kako jaše konja. I da ona komanduje odredom koji je napao tatarsku vojsku. I sa njom ratnici jašu na konjima. Mongol-Tatari, nesposobni da izdrže udarac, povlače se i umiru hiljadama pod kopitima.
  Anyuta maše sa dva mača i saseca svoje neprijatelje. Ali vizija je iznenada prekinuta.
  Alla je pljesnula partnera po obrazima, protresla je govoreći:
  - Pa, to je to! Sada prestani da se izlažeš!
  Anuta je ljutito odgovorila:
  - Nisam mirovao, nego se borio!
  Djevojka je skočila od bijesa i bacila granatu. Dar je preletio i udario u cijev Lev tenka. Nakon oštećenja, automobil je naborao svoj težak prtljažnik.
  Anyuta je iz sveg glasa uzviknula:
  - Ja sam vitez Rusije!
  Alla je ispalila rafal iz svog mitraljeza i zarežala:
  - odgovori dečak mršteći se,
  Želim da služim Svetoj Rusiji...
  Neka se more krvi prolije,
  Ali Bog će nas moći spasiti!
  Anyuta je pala na ruševine golog stomaka i grudi. Taman na vrijeme, dok su stotine mitraljeskih rafala bljesnule iznad njene glave. Djevojka je isplazila jezik i rekla:
  - Ludilo hrabrih vojnika je spas za zamućene generale!
  Alla se složila:
  - Vojnik je hrabar, general proračunat, neprijatelj je lukav, uspeh dolazi samo sa mudrom hrabrošću!
  Devojke su ponovo otvorile vatru i solidarno cvrkutale:
  Eskadrile iznad njega
  Zaurlati unisono
  Adolf je jaka budala -
  Plants Sodom!
  Pojavio se još jedan oklopni "lav". Dva vojnika su pobjegla od njega, sudeći po njihovim tamnim licima, bili su Arapi. Pokušali su da stave lanac na udicu da izvuku napredni tenk sa bojnog polja.
  Alla i Anyuta su pucali, istovremeno ubijajući tehničare. Ratnici su pevali:
  - Ne uništavajte sebe i pomozite svom saborcu, pomozite drugima da se izvuku iz vatre!
  Pojavila su se tri crnca. Pojurili su sa lancem što su brže mogli, ali su ih i djevojke upucale. Štaviše, Anyuta je pucala iz pištolja, pritiskajući psa golim prstima.
  I uspjela je da pogodi svoje protivnike sa izuzetnom preciznošću, poput preciznosti Robina Hooda.
  Alla je napomenula:
  - Marka nije onaj koji uspešno pogađa, već onaj koji promašuje uz neuspeh!
  Anyuta je bosom nogom bacila granatu i siktala:
  - Najtačnija osoba sa vizijom bodeža može promašiti, ali oštrom umu je neoprostivo da promaši cilj!
  Granata je pogodila minobacač i počela da eksplodira, detonirajući mine.
  Da, Staljingrad nije bio lak za Nemce. Imaju užasnu citadelu smrti u njoj!
  . POGLAVLJE br. 13.
  Nemci su 3. novembra opkolili Tihvin, a borbe su izbile u samom gradu. Crvena armija se polako povlačila. Veći dio grada Bakua je već zauzet, sovjetske trupe se povlače na poluostrvo. Jerevan se još jedva drži. Staljingrad je na ivici uništenja.
  Ali ipak, Staljin je naredio da se ovaj grad ne preda. Borbe su izbile i za Astrahan. Švabe također pokušavaju napredovati u ovom gradu. Svi prilazi su žestoko bombardovani, a infrastruktura se uništava.
  Bliži se zima... A tok rata je sve manje predvidljiv. Ali izgleda da se Staljingrad ne može održati. Snabdijevanje preko Volge otežava stvaranje leda i masovno bombardovanje.
  Dana 4. novembra, devedeset posto Tihvina je već zauzeto. I Nemci su se približili finskoj teritoriji. Sovjetske trupe, pošto su pretrpjele značajnu štetu, nisu mogle prikupiti dovoljno snaga da zaustave neprijatelja.
  Finci i marionetske švedske trupe su takođe napale skup. Koristili su značajne snage.
  5. novembra ujedinile su se njemačka koalicija i finsko-skandinavske trupe. Tako je zatvoren dvostruki prsten oko Lenjingrada. Nova, velika pobjeda za Treći Rajh.
  Dana 6. novembra, borbe su još trajale u sjevernom sektoru. Nacisti su proširili koridor. Situacija je postala izuzetno teška. U Tikhvinu su izgarali posljednji ostaci otpora. Nemci su ispalili balističke rakete na Jerevan. Objavljene su tri prezentacije. Prouzročio značajna razaranja i žrtve. Ali na kraju ništa nije pokvareno.
  Grad Astrahan je kopnom odsječen od ostatka sovjetske teritorije. Situacija je eskalirala. Novi njemački i engleski bojni brodovi pucali na Murmansk. Tokom granatiranja poginuli su komandant garnizona i mnogi oficiri.
  Postalo je još gore.
  A 7. novembra, nacisti su provalili u Volhov i konačno potisnuli otpor sovjetskih trupa u Tikhvinu. Tako je jaz sa Lenjingradom naglo porastao. Postalo je jasno da će grad teško preživjeti pod opsadom.
  8. novembra konačno su održana dugo očekivana testiranja tenka Lev-2. Vozilo je imalo izmijenjeni izgled. Motor, mjenjač i mjenjač nalazili su se na jednom mjestu sprijeda, a borbeni prostor pozadi.
  Energičnim naporima, Nemci su pod vođstvom Porschea napravili automobil za godišnjicu puča.
  Doista, zahvaljujući nižoj silueti, uz zadržavanje lavljeg naoružanja i oklopa, težina vozila smanjena je na šezdeset tona, s motorom od 1200 konjskih snaga. Borbena ispitivanja su pokazala da je rezultat bio potpuno prihvatljiv tenk. Upravo ono što vam treba!
  Kombinacija dobrih voznih i oklopnih kvaliteta.
  Firer, međutim, nije bio zadovoljan ovim. Zahtijevao je jačanje oklopa bokova i krme, kao i ugradnju topa 88 mm sa cijevi dužine 100 EL.
  Još jedno testirano vozilo je E-100. Ovaj tenk se, međutim, pokazao pretežak: 140 tona, ali je imao odličnu zaštitu iz svih uglova i miša oružja. Generalno, serija "E" obećala je da će postati izuzetno obećavajuća. Nijemci očigledno nisu gubili vrijeme.
  Demonstriran je i tenk Bars sa motorom od 1000 konjskih snaga, međutim, Hitleru se vozilo nije činilo dovoljno zaštićenim.
  Na godišnjici su prikazani i različiti tipovi aviona. Konkretno, jurišni avioni i modifikacije ME-262. I takođe TA-183. Čitava parada tehnologije.
  Uključujući snažne gasne lansere, sposobni su da ruše čitave gradove i sela.
  Ovdje su, zapravo, demonstrirani vrlo jaki sistemi uništavanja.
  "Panther"-2 je također prošao testove, težak je pedeset tona imao je prednji oklop od 150 milimetara pod uglom, i top "Royal Tiger". Bočni oklop je bio 82 milimetra, nagnut. Takav tenk je manje-više odgovarao Hitleru, jer je mogao izdržati trideset i četiri u bliskoj borbi.
  Generalno, nacisti su očistili menažeriju.
  Izvršena su i ispitivanja lovaca Gotha sposobnih da dostignu brzinu od hiljadu sto kilometara na sat.
  Ukratko, pustili su svoje pojaseve.
  9. novembra Volhov je pao. Situacija je dostigla svoj vrhunac. I opet su sovjetski tenkovi pokušali u kontranapad.
  Gringeta se ukočila kraj pištolja. Čerčil 2 je stajao nasuprot sovjetskim vozilima i pljuvao municiju.
  Kći Lorda Janea je brojala pogotke. Sovjetski tenkovi su usporili kada su ušli u jarak. I njemačka menažerija je to iskoristila.
  Nicoletta ga je uzela i otpjevala:
  - Engleski ratnik se ne boji smrti,
  Pod zvezdano nebo, smrt nas neće odvesti!
  Boriće se hrabro za lava sa krunom,
  Napuniću moćni mitraljez!
  Malanya je klimnula glavom:
  - Ovo je predivno! I mi ćemo također naplatiti!
  Pištolj je radio vrlo aktivno. Granate su bljeskale poput šibica ostavljajući obrise kroz zrak. Da, bilo je nekih energičnih djevojaka. I što je najvažnije tačno.
  Gringeta je klimnula glavom i poslala granatu u podnožje kupole od trideset četiri. promrmljala je:
  - Ovo je smrt! Ona će doći mojim neprijateljima! I znam od sada, ona čeka brkate neprijatelje!
  Nicoletta je sa osmehom rekla:
  - Sve životinje su se klanjale brkatom... Da prokleta propadne!
  Gringeta se ponovo nasmijala i opalila, sikćući:
  - Moj projektil je najprecizniji. Sigurno ćemo stići tamo!
  Nicoletta je podigla kažiprst i rekla:
  - Bang, ban - nije pogodio! Sivi zeko je odgalopirao!
  Gringeta, pucajući, pjevala:
  Svako bira za sebe
  Žena, religija, put...
  Služiti đavolu ili proroku,
  Svako bira za sebe!
  Džejn je odmahnula glavom i prigovorila:
  - Ne na taj način! Devedeset devet posto čovjekove vjere je određeno rođenjem, a ne znanjem. Ovdje pripadamo Anglikanskoj crkvi... Ali ako pogledate, na osnovu čega? Je li ovo naš izbor?
  Gringeta se zakikota i primijeti:
  - Ja sam lično bio u verujućoj porodici, ali sada sam sve skloniji ateizmu!
  Nicoletta se zahihotala i isplazila jezik.
  - Ateizam... Ovo je zanimljivo!
  Malanya je filozofski primetio:
  - I podjednako udaljen od svega! Kada nema Boga i natprirodnih moći, onda je svaka religija lažna!
  Gringeta je klimnula glavom, voljno potvrdivši:
  - To je kao komunisti! Oni su došli na ideju da su sve religije samo ljudske fantazije. I na tome su izgradili doktrinu!
  Malanya je skeptično izvila usne:
  - A šta ih čeka nakon smrti?
  Gringeta se mesožderski naceri. Ispalila je granatu, otvorivši trup drugog sovjetskog tenka i odgovorila:
  - Ovdje možete smisliti mnogo toga... Čak i vaskrsenje mrtvih pomoću moći nauke!
  Malanya je podsjetila, smijući se:
  - Pročitao sam knjigu o svetu budućnosti. Tamo već postoji svemirsko carstvo. Nema smrti, starosti, bolesti. I naravno glad... Istina, većina stanovništva nema posla, ali ima ga za sve.
  Na primjer, automobili se poklanjaju besplatno. A tu su i elektronske mašine uz pomoć kojih oni komuniciraju sa celim svetom.
  Nicoletta je sasvim ozbiljno primijetila:
  - Napredak se brzo razvija. Pogledajte ove tenkove... Kako su napredovali i postajali sve napredniji. Ipak, Churchill-2 se ne može porediti sa Matildom.
  Malanya se složila:
  - Da, tenkovi su napredovali... Ovo je šik!
  Još jedan napad sovjetskih tenkova je propao i došlo je do prekida.
  Nemci su 10. i 11. novembra izveli male ofanzivne operacije, presecajući uglove na severu.
  Sovjetske trupe su pokušale kontranapad sjeverno od Staljingrada, ali su imale malo uspjeha. Posljednje kuće u gradu su već izdržale. Uništen u isto vrijeme, do temelja. Ali za sada je Staljin naredio da se izdrži do kraja.
  Grad Baku je skoro zauzet. Ali naftne bušotine gore i među njima su izbile borbe. Nemci neprekidno bombarduju.
  Bitke u Astrahanu su na vrhuncu...
  12. novembra Turci su krenuli u napad na Jerevan. Napad je odbijen. Osmanlije su pretrpjele gubitke. Ali opet su pucali. Nemci su 13. novembra zauzeli poslednje četvrti Bakua - najavljujući zauzimanje grada. Samo na poluostrvu borbe su još trajale, a nebo je bilo crno od plamenih bunara.
  14. novembra nacisti su započeli napad na Murmansk. Koristili su artiljeriju i avijaciju...
  Staljingrad je bio u plamenu, ali prebačena sovjetska pojačanja omogućila su da se i dalje izdrži. Iako samo do ruba grada, i to po cijenu kolosalnih gubitaka.
  Tokom napada na Murmansk okupila se velika armada bojnih brodova, a stigli su i nosači aviona. Grad je bio pritisnut kao plazma valjak. I bombardovali su i granatirali.
  Dana 15. novembra, fašističke trupe su počele da se kreću, napadajući grad, jedinu luku bez leda na Arktičkom okeanu. U borbama su učestvovali "miševi", pa čak i tenk "Rat", koji su nacisti htjeli isprobati u praksi.
  Međutim, "Rat" je donekle razočarao. Prvo je krenula naprijed, a onda se zaglavila u snježnim nanosima. I stala je na periferiji grada. Nijemci nisu bili sasvim spremni za ofanzivu. Ali granatiranje nije prestalo. Dana 16. novembra nacisti su praktično završili čišćenje zapaljenih naftnih bušotina. Ali dio poluostrva bio im je nedostupan, zbog požara koji su narasli do sedmog neba.
  Dana 17. novembra, nacisti su zauzeli posljednji krak delte Volge i time temeljitije blokirali Astrakhan. Baku je odavno odsečen.
  Jerevan je takođe bio na juriš. Grad je na brdu, veoma pogodan za odbranu, ali ga je teško jurišati, posebno tenkovima.
  Sovjetske trupe su 18. novembra ponovo testirale snagu nacističke odbrane severno od Staljingrada. To je oslabilo pritisak na ono što je ostalo od godine na Volgi, ali je koštalo značajne gubitke.
  Nemci su 19. novembra zaustavili napad na Murmansk zbog velikih gubitaka.
  Tako opsjednuti Firer nije mogao da otkine brojne krhotine sa svog položaja. Planovi nacista da okončaju SSSR prije zime su propali.
  Što je najgore, Japan je prekinuo ofanzivu zbog hladnog vremena i ogromnih gubitaka u ljudstvu. Jedina stvar je da su samuraji povećali proizvodnju svojih trideset četvorki i licenciranih Pantera. I mogli bi izazvati probleme sljedećeg ljeta.
  Nemci su 20. novembra delimično ugasili požare i očistili veći deo poluostrva.
  Sovjetske trupe su 21. novembra ponovo napale Nemce i čak prodrle nekoliko kilometara severno od Staljingrada. Nacisti su morali da oslabe navalu i pokušaju da povrate pozicije.
  Borbe su, kako kažu u ovakvim slučajevima, jednostavno na nivou fraka!
  Dana 22. novembra, nacisti su pokušali da napreduju u regionu Turkmenistana. I nakon deset kilometara hoda zaustavljeni su. Ali 23. novembra, dovodeći šahove brigade u bitku, ponovo su napredovali. Situacija se izuzetno pogoršala u regionu Centralne Azije.
  24. novembra nije bilo značajnijih promena na frontovima...
  25. novembra nacisti su nastavili napad na Murmansk. Nove jedinice su bačene u borbu. Ali još je malo smisla.
  Stigao je 26. novembar - jedanaest godina od izbora za Rajhstag, nakon kojih je Hitler imenovan za kancelara Rajha.
  Po prvi put je najnoviji tenk E-100 raspoređen na frontu.
  Ovo je bila borbena praksa za takvu mašinu.
  Spremnik je izgledao prilično dug, gotovo spljošten. Iz njega je virila duga cev topa kalibra 128 mm. A prednji oklop je pod uglom od četrdeset pet stepeni. I sam je nagnut sa strane.
  Tenk E-100 se kretao zahvaljujući najnovijem motoru od 1.500 konjskih snaga, brže od miša. I granate su se odbijale od njega.
  A u autu se pojavila vesela četvorka Magda, Christina, Gerda i Charlotte.
  Djevojčice su rađale djecu Fireru i ostavljale ih pod nadzorom specijalnih dadilja iz SS-a.
  A tek su stigli na front. Devojke su veoma smesne. Propustili su bitke. A evo prilike da se dokažete. Uzmimo, konačno, ovaj sjeverni Sevastopolj.
  I uspostaviti dominaciju Trećeg Rajha u Arktičkom okeanu. Koliko se još može odugovlačiti rat? A četvorica misle: možda se zajedno s njima barem nešto može promijeniti?
  U blizini Murmanska nije previše mraz - Golfska struja pruža izolaciju. Devojke su borbeno raspoložene. Svaka je rodila po par - dječaka i djevojčicu! Tako da se možete radovati.
  Magda i Christina su se motale oko oružja. Spremnik je nov i jednostavno se kontroliše. Sa strane je zaštićen sa 120 mm kosog oklopa, plus još 50 mm štita. Dakle, ne možete udariti auto iz svih uglova.
  Devojke su zviždale pesmu. Osjećaju se odlično u duši.
  Gerda je sa osmehom na ćilibarskim usnama primetila:
  - Sada Hitler i ja imamo zajedničko potomstvo. Članovi smo kraljevske porodice!
  Charlotte se zahihotala dok je primijetila:
  - A napred su samo nule!
  Tenk "E"-100 približio se sovjetskim položajima. Sve okolo je toliko uništeno da su pucnji iz Sovjeta retki, i to obično iz lakih topova.
  Magda je uperila top od 128 mm i opalila na sovjetsku svraku. Medena plavuša pevala je:
  - Ja sam tigrica, i imam cerek... A zli tigar je sve rastrgao!
  Sovjetska četrdesetpetorica se povukla, nekoliko ruskih vojnika je poginulo.
  Magda je predela kao mačka:
  - Ja sam supermen, moj metod je jednostavan... Odgrizaću rep onima koji su od vune! A onda je devojka počela da se smeje. Pa, baš kao luda boginja.
  Hitlerove devojke prostitutke su potresle tenk. I sami su skočili u auto sa nagnutim oklopom.
  Ali onda su ratnici okrenuli svoja kola. Šarlot, ova lepotica sa bakrenom kosom, pevaće:
  - Klek, klik, klik... Potok se kotrlja! Nacistička konjica je pojela sav pijesak!
  I nakon toga, Charlotte bi se tako jako smijala... Čak je počela cvokotati zubima. I opet se tenk okrenuo. Nemci su srušili ogradu od bodljikave žice. Mašina, veličine tiranosaurusa reksa, podlo je zarežala. A ratnici su se nacerili njihovim slatkim i mesožderskim licima.
  Djevojčice su nosile i rađale djecu od Adolfa Hitlera. I ovo već nešto govori. Predivne lisice, ali u isto vrijeme moralna čudovišta. Ovdje su smrskali sovjetskog vojnika koji je pao pod točkove. I u zemlju su utisnuli top od 76 mm. Vozili smo se uz njega. Čelik je bio spljošten. Ratnici su pokazali figuralni akrobatiku. Školjke su izgledale bezopasnije od graška koje je dijete treselo zvečkom. Sljedeći top koji je E-100 spljoštio bio je 85 mm.
  Magda se zakikota:
  - A mi zgnječimo Ruse kao stenice!
  Christina je ispravila drugaricu:
  - Više kao medvedi! A medvjed je velika životinja!
  Crvena Šarlot je dodala, ogolivši očnjake:
  - I zubat!
  Njemački tenkovi probijali su se kroz odbrambene linije grada. Sovjetske trupe su se borile veoma tvrdoglavo. Svi su uzeli oružje. Čak su se i desetogodišnji dječaci borili u miliciji. Bilo je i dosta djevojaka. Okupili su se svi stanovnici, ali nije bilo dovoljno oružja. U svemu je bilo vidljivo masovno herojstvo. Pioniri su, koristeći domaće eksplozive ili snopove granata, prišli nacističkim tenkovima i bacili se pod gusenice - ginuli za svoju domovinu.
  Tenk E-100 je nekoliko puta oštećen. Jedan od dječaka uspio je probiti tešku minu. I sam je poginuo, ali je oštetio njemački automobil. Valjak je pukao i dio gusjenice je odletio. Veliko vozilo je usporilo. Tada je nekoliko ratnika bacilo hrpe granata, razbijajući debele tragove.
  E-100 je, nakon što je prošao liniju fronta, izgubio svoju mobilnost.
  Gerda je uperila šest mitraljeza i uključila ih kada su sovjetski vojnici pokušali da izvrše kontranapad. Desetine Rusa i predstavnika drugih naroda Rusije palo je, probodeno mitraljeskim mecima. Sovjetski vojnici su, međutim, potrčali naprijed. Bacali su granate i poginuli. Neki od fragmenata su stigli do E-100, ali su mitraljezi radili kako treba. A prokleta Gerda je tako precizna. I njeni meci skoro nikad ne idu uzaludno.
  A ruski vojnici ginu...
  Christina je pucala iz brzometnog topa kalibra 75 mm, fragmentacijskih granata i pucala iz koaksijalnog mitraljeza. Crvenokosa zver, koja je mecima kidala sovjetske vojnike, siktala je:
  - Ja sam nosilac smrti... Sam sotona je moj crvenokosi rođak!
  Magda je stidljivo primijetila:
  - Pa, ne radi to. Sotona je Božji neprijatelj i osuđen je na ognjeno jezero!
  Christina udari bosom nogom o metal i zaurla:
  - Šta je sa vatrenim jezerom? Moja kosa je kao vatra!
  Gerda je primijetila sa smiješkom:
  - Sam Firer će nam oprostiti sve grijehe... Tačnije, sam pojam grijeha je suštinski zastario?
  Magda slegne ramenima:
  - Hoćeš da kažeš da je koncept greha zastareo...
  Gerda je ponovo uključila mitraljeze, potiskujući očajnički kontranapad ruskih vojnika. Meci su ih ubili kao darove iz pakla. E-100 u ovoj modifikaciji je vrlo jako zaštićen. Čak osam mitraljeza, dva koaksijalna sa topovima, a ostali su upravljani na šarkama. I udarili su prilično jako.
  Gerda je urlala sa smiješkom:
  - Greh, ovo je osnova postojanja Trećeg Rajha! Naša religija je zaista vjera životinja!
  Crvenokosa Christina, pucajući iz topa i ubijajući ruske vojnike, pjevala je:
  - Moja ljubazna i nežna životinjo... Volim tvoje očnjake, veruj mi! Moja paklena i očnjaka!
  Jedan od sovjetskih protuavionskih topova ponovo je uspio pogoditi valjke i slomiti ih. E-100 je konačno stao. Magda je, međutim, kaznila dosadni protivavionski top prekrivši ga teškim nabojem. Pa, tragovi su bili polomljeni.
  Gerda se trgnula, pozvala tegljača i upitala:
  - Izvucite nas, molim vas! Umiremo! Tragovi su polomljeni!
  Odgovor je stigao odmah:
  - Biće tegljača!
  Christina je sa osmehom pevala:
  - Ovo je potez! Neprijatelji napolje!
  Magda je pucala na pištolj koji su ruski vojnici pokušavali da izvuku za direktnu vatru. Razbila je cijev i raspršila sovjetske vojnike u različitim smjerovima. Jedan od vojnika je bio potrgan na pola i borio se u agoniji.
  Plavokosa hrišćanka se prekrstila, podigla oči prema nebu i pomolila se:
  - Oprosti mi, Gospode! Za nehotični grijeh i ubistvo!
  Christina se zakikota i primijeti:
  - Ne, ne možete to da uradite! Moraš biti čvrst kao kamen! Budite kamen za nas!
  Magda je samouvjereno odgovorila:
  - Postoji samo jedna stena - Isus Hrist!
  Crvenokosi đavo je zalajao:
  - Isus je bio pacifista! A naša vjera i profesija je rat!
  Tenk E-100 je pokupljen i odvučen prema njemačkim položajima. Gerda je uz osmijeh snježne kraljice primijetila:
  - Valjci su najranjiviji dio rezervoara. I moramo se boriti protiv ovoga!
  Charlotte je odmahnula glavom.
  - Ne možete pokriti cijele valjke štitovima. Ovo nije moguće, jer će neke od staza i dalje biti otvorene!
  Magda je predložila:
  - Šta ako napravimo valjke male i bez palete?
  Crvenokosi đavo se zakikotao i pokazao biserne zube:
  - Kako im dati veću brzinu?
  Magda je protrljala goli potplat o metal i predložila:
  - Šta ako koristimo električne motore?
  Charlotte je povukla stomak i zavrnula vrat:
  - Moguća opcija... I tenkovi će manje goreti!
  Magda je u suzama rekla:
  - Kad stignemo u pakao, goreće i plamteti kao baklje!
  Crvenokosi đavo je zarežao:
  - Pa, dakle... A anđeli se stvaraju od sjajnog plamena! Budimo anđeli!
  Christina ga je uzela i zaglušno zapjevala:
  - Nisam anđeo, nego samo đavo, ali za ljude sam postao svetac.... Neprijatelji će dobiti svoj račun, pod mučenjem takvog nezemaljskog bola!
  Devojke su utihnule... Olujnici su se vrteli na nebu, a kanonada je zaurlala. A bombe su padale i padale... Kao prava tuča razaranja i razaranja.
  Murmansk je gorio i ljudi su umirali. Nemci su čak lansirali balističku raketu. Nije baš efikasno oružje. Sa Yu-488 bi bilo lakše baciti bombu od pet tona, bila bi i preciznija i jeftinija.
  Christina je prva iskočila bosa u snijeg kada je tenk odveden na alternativni parking. Tamo su stručnjaci počeli da vrše popravke. Devojke su se preselile u toplu kuću. Legli smo na madrace. Gerda i Charlotte su počele da igraju džepni šah.
  Magda i Christina su počele da rade trbušnjake kako bi im trbušnjaci bili istaknuti i ne bi visili tokom trudnoće. Predivni ratnici koji drhte u nedrima. Još svježe, ali to su žene koje su rodile djecu. A umiranje sada nije tako strašno - ima ko da nastavi porodičnu lozu! Čak i sa semenom takvog ološa kao što je Hitler.
  Ali devojke iz SS bataljona Tigrica, Firer je zaista nešto kao Bog. I ne više paganski bog, već nešto Svemoćno i neshvatljivo u svojoj genijalnosti.
  Gerda je odigrala Kraljev gambit i razvila snažan napad. Charlotte se tvrdoglavo branila. Došlo je do razmjene udaraca. Ali sve se završilo međusobnim uništenjem i remijem. Tada su Magda i Christina počele igrati šah. I Charlotte i Gerda počele su raditi trbušnjake i sklekove. Djevojka je aktivno održavala formu.
  Magda je, igrajući i gurajući protivnicu, filozofski primijetila:
  - Ali ipak je čudno...
  Christina je pitala sa nevinim osmijehom na usnama:
  - Šta je čudno?
  Plavokosi supermen je odgovorio:
  - Činjenica da su belci boje dobrote, ali oni su ti koji prvi počinju rat!
  Crvenokosi đavo je racionalno primijetio:
  - Ali i mi donosimo dobro... Ali boljševici su prvi napali Rusiju!
  Magda je otpjevala tužnim tonom:
  - Ali sve cveta pred nama, sve gori iza nas...
  Christina je zvonkim glasom dodala:
  - Nema potrebe da cvilite! Sa nama je onaj ko će sve odlučiti umesto nas!
  Gerda je nastavila da peva:
  - Veseli, ne tmurni, vratimo se kući - plavokosi sportisti će nam biti nagrada!
  Nakon čega su cijela četvorica prasnula u smijeh... Pojavio se sluga tinejdžer koji je djevojkama podijelio sendviče sa puterom, sirom, kobasicom i suvim voćem. Djevojke su jele i bile su iscrpljene na toplini. Ljepotice su zadremale. Dobro je kad si mlad i zdrav - lako možeš zaspati.
  Sljedećeg dana, 27. novembra, E-100 je samo djelimično restauriran. Djevojke nisu učestvovale u ofanzivi. Ali samo u bikiniju, trčali smo bosi kroz snježne nanose. Gledali su ih kao da su ludi, trčali po hladnoći gotovo goli. Ali devojke su generalno akrobatičarke. Oni su posebni ljudi budućnosti!
  Gerda je povela. A ne bosonoga Gerda koja je bila u Andersenovoj bajci. Ali i hrabri i iskusni. I istovremeno je postala rođeni ubica. Brza devojka sa jakim mišićima.
  Međutim, sve četiri djevojke su dobre. Trčali su brzim tempom pedeset kilometara i vraćali se nazad. Zatim smo radili niz vježbi, pjevali i ljuljali se. Malo smo vježbali gađanje.
  Tek narednog dana tenk E-100 je popravljen. Pa, to i nije tako loše. Štaviše, ovaj superteški automobil imao je originalan raspored valjaka, drugačiji od rasporeda šahovnice, što je povećavalo performanse vožnje na snegu, ali je iz navike stvaralo određene probleme serviserima. Iako je jednostavno lakše montirati E-100 nego Tiger ili Panther.
  28. novembra, nacisti su uspjeli da se probiju malo dublje u Murmansk. Ali otpor sovjetskih trupa je jednostavno neshvatljiv. Čak ni granate od 16 inča s bojnih brodova Britanije i Njemačke nisu mogle slomiti volju odbrane.
  Ali nacisti su i dalje napredovali. Tenk E-100 je tokom dana prekrio nekoliko blokova, ali je opet oštetio gusjenice. Ali ovoga puta popravka je trajala samo nekoliko sati. 29. novembra, devojke iz Terminatora sudarile su se sa tenom KV-3. Sovjetsko vozilo je nekoliko puta udarilo u prednji oklop, ali su se granate odbijale od padine. Magda je uzvratila na ruski tenk, uzrokujući da je izgorio poput gomile naslaganih baklji.
  Christina je upitala svog partnera sa podrugljivim smiješkom:
  - Zar vam uopšte nije žao tih Rusa?
  Magda je iskreno odgovorila:
  - Žao mi je svih, čak i onih koji nisu dostojni sažaljenja!
  I djevojka je teško uzdahnula, okrenuvši oči prema nebu. Ratnici su pokušavali da postupaju sve opreznije. Kako vas ne bi ometali popravci. Topovi 128 mm i 75 mm radili su kao magarci. Ali tenk je i dalje oštećen.
  Jedan od zidova je eksplodirao i pao na automobil. Oklop je bio izgreban i blago udubljen.
  30. novembra nacisti su napredovali još dalje. Na nekim mjestima su stigli i do centra grada. Ali istog dana, dobro naciljani hitac iz četrdeset petice oštetio je cev topa kalibra 128 mm, a djevojke su bile prisiljene ponovo krenuti s popravkom. I, očigledno, duže.
  Tada su četvorica odlučila da se bore kao obična pješadija umjesto tenka. Ljepotice su pokušale da se potuku, boreći se samo u bikiniju. Ali na hladnoći, devojke su mogle da stoje samo nekoliko sati u ovom polugolom stanju, a onda su trčale da se zagreju.
  Gerda se zakopala u snijeg, pucala iz najnovije jurišne puške MP-44 i prilično aktivno ubijala ruske vojnike. Evo je, bosonoge sede kose, koja je u glavu udarila pukovnika Crvene armije. a ona je rekla:
  - Ne, ja sam i dalje Arijevac!
  Charlotte, koja je napredovala s druge strane, zahihotala se:
  - Ti si ratnik koji donosi smrt svojim neprijateljima. - Tada je crvenokosa golonoga djevojka pucala na majora i pogodila ga pravo ispod oka. Poprilično je pokazivala zube. - Vidiš, ja pucam ništa gore!
  Gerda je rafala, dokrajčivši komsomolca i kapetana ruskih trupa, kučka je pokazala zube:
  - Da, pucaš, ali video sam! Kao motorna testera!
  Charlotte je golim prstima bacila komad stakla. Udario je poručnika ruske vojske u vrat i zacvrkutao:
  - I evo me, igram se staklom!
  Gerda je trčala kroz snijeg ostavljajući bosonoge, graciozne otiske stopala. Pojurila je savijajući se. Tada se djevojka tigrica okrenula i napravila salto. Okrenula se i pomerila glavu prema bradi sovjetskog vojnika. Pljunuo je krv. Gerda je bosim nogama stisnula grkljan i zadavila Rusa.
  Crvenokosi đavo Šarlot zadavila je pionira. Eto kako su devojke bile gadne i zle.
  Magda je ubijala i ruske vojnike, ali nije naudila djeci. Ne, ona nikada neće dići ruku na dijete. I općenito, prolivanje krvi joj nije pričinilo zadovoljstvo. Ali ipak, ona je tigrica iz SS bataljona i mora slijediti naređenja.
  Stoga je Christina bacila bodež na dječaka koji je izgledao star oko dvanaest godina. Zaista okrutno. Ne, odrasli ne bi trebali ubijati djecu!
  Magda se prekrstila i šapnula:
  - Bože oprosti mi! Gadiš mi se, ali rat je rat!
  A plavuša je pucala na ruskog snajperistu, koji je pao, pogodio ga preciznim pogotkom u mostić nosa. Avaj, pojavila se poznata četvorka. Djevojke su prvo ubile Britance i djelimično Amerikance, ali sada su to preuzele
  Rusi. Takvi su zveckavi osmehi Drugog svetskog rata. Osmijesi koji pokazuju najstvarnije i oštre očnjake!
  Christina je bosom nogom protrljala drvo, još uvijek joj je hladno, i primijetila:
  - Je li odvratno? Šta hoćeš od crvenokosih veštica!
  . POGLAVLJE br. 14.
  Nemci su postepeno zamrzavali aktivnosti. Uključujući i avijaciju - i to prisilno zbog pogoršanja vremenskih uslova. Nije bilo moguće u potpunosti izvršiti zadatke postavljene dan prije ofanzive. Istina, Kavkaz je praktično zarobljen. Naftno polje u Bakuu je pod kontrolom. SSSR je izgubio najveći izvor nafte. Istina, sami Nijemci i dalje moraju provoditi vrijeme obnavljajući bunare. Zarobljeni su i Karelija, Arhangelsk i dio sjeverne obale. Lenjingrad je potpuno odsječen od komunikacije sa ostatkom Rusije. Neke druge teritorije su zauzete u centru. Pola Turkmenistana je takođe okupirano. Japan je zauzeo cijelu Mongoliju, a također se uglavio u centralnu Aziju i djelimično stvorio mostobrane iza Amura, u regiji Usuri. Istina, samuraji su uspjeli nešto manje. Vladivostok je potpuno blokiran i pod vatrom.
  Do Moskve je ostalo još dve stotine kilometara. A Nemci sada mogu da pucaju na prestonicu balističkim projektilima i bombardovanjem mlaznim avionima. Ali zimi i hladno, Wehrmacht je izgubio sposobnost da izvede dalju ofanzivu. Štaviše, kolonijalne trupe: Indijci, Afrikanci, Arapi su veoma hladni. I izgubili su većinu svoje borbene efikasnosti. Bio bi grijeh ne iskoristiti takvu situaciju. Iako je Crvena armija pretrpela ogromne gubitke i takođe je bila veoma iscrpljena.
  Zaista, Glavni štab je odlučio, uprkos svim poteškoćama sa snabdevanjem i gubitkom Kavkaza, da izvede nekoliko velikih ofanzivnih operacija tokom zime. Čak i ako se fašisti ne usude gurnuti nos zimi, mi ćemo ih prikovati i zgnječiti.
  Ili ćemo vas, u svakom slučaju, natjerati da se borite u najgorim vremenskim uslovima.
  Vasilevsky, načelnik Generalštaba i zamjenik ministra odbrane, sasvim logično je pretpostavio da SSSR neće moći pobijediti u tehnološkoj trci protiv cijele Evrope i Afrike uz Aziju.
  U tom smislu, prednost neprijatelja, posebno u avijaciji, samo će rasti tokom zime. Da, naravno, sovjetski dizajneri su već razvili i nastavljaju razvijati nove, naprednije tenkove. Konkretno, T-34-85 sa većom kupolom i snažnim topom. Pa, IS-2 sa topom od 122 milimetra je na putu. Ali Nemci neće mirovati. Osim toga, čak ni novi automobili nisu dovoljno dobri da bi pobijedili Lava ili bilo koji teški automobil.
  I malo je vjerovatno da će sada biti moguće postići brojčanu nadmoć.
  Govorio je i Voznesenski. Takođe se oglasio za brzu ofanzivu:
  - Nakon gubitka Kavkaza, naša vojska će doživeti veliku nestašicu goriva. Tačnije, već ga doživljavamo punim plućima. Međutim, zimi je dnevni period znatno kraći, vrijeme je često loše, a i potrošnja goriva će biti smanjena.
  Narodni komesar Ždanov je takođe požurio da doda:
  - Osim toga, naši vojnici i saperi digli su u vazduh sve naftne bušotine na Kavkazu. To znači da Švabe još ne mogu koristiti naše ulje. Ali s obzirom na to koliko brzo okrutni fašisti znaju kako sve izgraditi i obnoviti, tada će na proljeće Baku nafta poteći u arterije ekonomije Trećeg Rajha.
  Staljin je rezimirao diskusiju:
  - Krajem decembra zadaćemo prvi zimski udar. Pitanje je samo gde?
  Ovdje vojska više nije imala jedinstvo. Žukov je predložio udar u centar i odbacivanje neprijatelja od Moskve. Vasilevsky je pretpostavio da je bolje pronaći slabu tačku u Tihvinu. Istovremeno, pomozite Lenjingradu, koji možda neće preživjeti dvostruku blokadu.
  Rokossovski se zalagao za ofanzivu u pravcu Voronježa. Bilo je ideja za napad na naciste u Astrahanu, ili čak u blizini Arhangelska. Staljin je slušao sve komentare, nešto škrabao i razmišljao.
  Ideja o potiskivanju neprijatelja od Moskve izgledala je primamljivo i primamljivo. Međutim, upravo u centru su fašisti sada najjači i dobro ukorijenjeni.
  Činilo se nelogičnim napadati prelaskom Volge, a reka je bila velika i duboka, a prva faza operacije bi se odugovlačila.
  Moguć je napad između Dona i Volge, ali naši su tu već tukli, a i Nijemci su dobro utvrđeni.
  Ideja Vasilevskog čini se najlogičnijom. Na sjeveru su Nijemci slabiji, a njihove trupe nekako imaju manje borbenog iskustva. Štaviše, Tihvin je nedavno bio okupiran na ivici; Ali sasvim je moguće da i Švabe razmišljaju na ovaj način.
  Dajte svu svoju snagu u pravcu Voronježa? U konfiguraciji pročelja formiran je balkon koji bi bilo vrlo racionalno pokušati posjeći, poput kosog čička.
  Još neke interesantne misli su zajebavati se po Arhangelsku. S obzirom da će Švabe morati da prevoze pojačanje preko mora, racionalno je da žita ima u ovom pravcu.
  Iako je teško snabdjeti vlastite trupe, pogotovo jer nacistička podmornička flota potpuno dominira morem. I nove nacističke krstarice ulaze u službu. Čini se da su čak skoro izgradili i prethodno potopljeni bojni brod Bismarck. Štaviše, novi brod bi trebao oboriti rekord po veličini i naoružanju Yamato-a.
  Iako s druge strane, zašto su Švabama potrebni bojni brodovi? Bacati prašinu u oči cijelom svijetu? Više zabrinjavaju podaci o novim vrstama oružja koje se razvijaju u Trećem Rajhu. Posebno o projektilima i mlaznim avionima, a ovo je ozbiljno.
  Nakon malo oklevanja, Staljin je odobrio plan: da se krajem decembra izvrši napad na oblast Tihvin, a početkom januara da se oseti neprijatelj kod Voronježa.
  Općenito, ovo je izgledalo logično... U međuvremenu, već napola zaboravljene četiri djevojke nastavile su herojstvo na Istočnom frontu. Gerda i Charlotte i Christina i Magda von Singer - nakon pauze uzrokovane činjenicom da su sve ostale trudne gotovo istovremeno; potom su rodili zdravu djecu i vratili se na front.
  Vrijeme je bilo hladno i ljepotice su stigle 25. decembra. Pada snijeg i vjetar vam raznosi kovrče. I nisu izabrali najtoplije mjesto za sebe - u blizini Lenjingrada.
  Po dolasku, devojke u bikiniju krenule su da trče kroz snežne nanose. Zapravo, pravi Arijevci moraju pokazati da se ne plaše nijedne, čak ni najjače hladnoće. S njima je trčao i dječak nindža koji je stigao iz Japana, kojeg su svi zvali Karas.
  Ovaj klinac je postao poznat po učešću u specijalnim operacijama. Prijatne orijentalne crte lica, zajedno sa plavom kosom nasleđenom od nepoznatog oca, učinili su dečaka veoma zgodnim.
  Djevojke su mu čak izmamile poglede kao odgovor, iako im Karas vjerovatno još nije par. Ali reljef mišića teče kao žica, tako da ni ove prekaljene tigrice, koje su sve iskusile, ne mogu da ga prate.
  Djevojčice su nakon porođaja u bazi za trening potpuno povratile formu, ali ne može svaki supermen izdržati takav ledeni tempo.
  Christina, koja je, kao i Magda, von Singer, uspjela da se bori sa Rusima, primijetila je:
  - Mraz i snijeg su im glavni saveznici. I nije ništa kul od Britanaca!
  Magda je ispravno primetila:
  - Ne bih to rekao. Rusi su mnogo jači i jedinice se gotovo nikad ne povlače!
  Šarlot se, praveći salto dok je džogirala, zakikotala i primetila:
  - Ali ovo je više slabost nego plus.... Generalno ne razumijem takve metode komandovanja i upravljanja kao što su stvaranje baražnih odreda i pogubljenja komandanata jedinica u povlačenju.
  Sama bosonoga Gerda, prevrćući se dok trči i istegne se, složila se:
  - Naravno - ispod štapa nećete dobiti dobre ratnike. - Ovde je plavokosa devojka, međutim, bila prinuđena da prizna, škripa u srcu. - Ali Rusi se dobro bore ako su već izdržali dvije i po godine. Željeli bismo njihovu preživljavanje!
  Christina je prezrivo frknula:
  - Govoriš li nam?
  Gerda se zahihotala dok je primetila:
  - Mi smo elita! Posebno Marcel!
  Najbolji as svih vremena i naroda, uprkos kategoričnoj zabrani Hitlera, koji je želio da se ovaj simbol nepobjedivosti fokusira isključivo na podučavanje - uostalom, on je bio general-pukovnik, ipak je pojurio na front.
  Ili bolje rečeno, Firer mu je ljubazno dozvolio da se vrati ako se Nemcima negde bude loše.
  Nacisti su, naravno, za svaki slučaj pojačali odbranu i pripremili se za zimu, ali su snažno sumnjali da će Rusi imati resurse za velike ofanzivne akcije.
  Međutim, obavještajni podaci su uspjeli. Odnosno, informacije o predstojećoj ofanzivi za oslobađanje Tikhvina jesu procurile. Štaviše, sovjetske trupe su započele snažnu artiljerijsku baraž, baš na vrijeme za Božić.
  Pogodili su "Katyushas", pa čak i nekoliko prvih raketnih bacača velike snage "Andryusha". A urlik od eksplozija je bio takav da su je uhvatile bosonoge polusmrzle djevojke.
  Srećom, sluh im je odličan, a oči blistaju.
  Djevojke su se pogledale i došle do zaključka:
  - Ajde da se borimo kako treba!
  A nindža dječak Karas je rekao:
  - Moj zadatak će biti da uđem u Lenjingrad i tamo izvidim. Prelijepa si da bi bila izviđač!
  Magda je mrzovoljno nakrivila trepavice dok je odgovarala:
  - I ti isto... A ako Rusima tvoj naglasak bude čudan?
  Karas je logično primetio:
  - Kada isuviše korektno govorite ruski, to vas mnogo jače otkriva kao stranca. U svakom slučaju, potrčao sam, i dobro stisnuo protivnika po boku...
  Djevojke su pojurile do svog rezervoara. Oni su ipak test tankeri. I mi smo izabrali nešto novo za sebe. Tačnije, čak dva nova tenka odjednom, koji se moraju testirati na frontu.
  Naime "Laski", automobili sa dva člana posade vrlo niske siluete. Prvi modeli nove generacije tenkova, gdje su se Nijemci zaista ozbiljno upustili u zbijanje rasporeda. I zanimljivo znanje menadžmenta. Konkretno, električni prijenos i mjesto mjenjača ugrađenog u motor. I nekoliko samih tankera je zapravo ležalo. U ovom slučaju, mjenjač i motor su smješteni pozadi, a djevojčice su udobno sjedile potrbuške. I noge su im pritiskale zupčanike i dugmad odostraga, a ruke su im se, naprotiv, udobno kretale prilikom prebacivanja. Sjedalo koje se najviše sjeda izrađuje se po narudžbi i kopira oblik njihovog tijela. Zaista nema tornja - ispostavilo se da je to samohodna puška, i tako niska da su valjci smješteni prema van.
  Naravno, pištolj se ne može okretati, ali se može malo rotirati. Pa, sam lovac se brzo okreće oko svoje ose, čime se nadoknađuje nedostatak kupole.
  Magda je svojim partnerkama objasnila:
  - Tamo su tenkovi bez kupole jeftiniji i niži. Ovdje možemo podesiti visinu, spustiti je na 1,2 metra i podići na 1,5... Skoro kao partizani, puzimo potrbuške.
  Teško 12 tona, vozilo je imalo odličan prednji oklop od 82 milimetra pod uglom nagiba od 40 stepeni u odnosu na horizontalu na vrhu. A donja je vrlo mala. Stranice su manje zaštićene na 60 milimetara, ali i dalje pokrivaju same valjke. Motor od 400 konjskih snaga pruža odlične vozne performanse. Osim toga, položaj valjaka i ovjesa omogućavaju ne samo smanjenje siluete, već i izvrsnu upravljivost kroz snježne nanose.
  Šta god da se kaže, teža menažerija, počevši od Pantera, mnogo je glomaznija i nespretnija. A na snježnim nanosima potpuno je smrtno.
  Gerda, koja se skrasila sa svojom dugogodišnjom partnericom Charlotte, i nehotice je osjetila nelagodu u skučenoj, kompaktnoj i duguljastoj kutiji tenka. Mada, naravno, moramo odati priznanje da je vozilo sa naoružanjem T-4 i najboljim oklopom zadržalo težinu od 12 tona. Plavokosi terminator je primetio:
  - Najudobniji tenkovi su bili Tigar i Lav. U ovom autu, čak i nama devojkama je teško da se okrenemo.
  Charlotte je odgovorila:
  - Ali zaštita... Kao i najnoviji "panter" koji je tek u novembru počeo da ulazi u vojsku sa trupom od 60 milimetara.... Istina, čelo je bolje zatvoreno od našeg sa 120 milimetara, ali ti ipak morati pogoditi. Pod uglom kao što je naš, top od 85 mm će rikošetirati čak i kada se ispaljuje iz neposredne blizine.
  Gerda je počešala stopalo iza uha, ali je ovaj pokret ipak natjerao njen prst na kosi krov i primijetila:
  - Rusi su nas upozorili da se mogu pojaviti tenkovi kalibra 122 milimetra. Inteligencija ne spava!
  Charlotte je samouvjereno rekla, nadimajući obraze i izvijajući usta od bijesa:
  - Naša inteligencija je na vrhuncu kao i uvek. Samo smo bili zaključani u skučenoj kutiji.
  Novi motor od 400 konjskih snaga, kako je navedeno u uputstvu, mogao bi se nakratko pojačati mješavinom vode i metalona ili dušika. U tom slučaju tenk bi mogao juriti nekoliko minuta brzinom od preko 100 kilometara.
  Sovjetske trupe su napravile proboj, prethodno izrešetavši sve rovove i bunkere fašista. Ali nacisti su povukli većinu trupa u drugu i treću liniju. Nakon čega su artiljerijskom vatrom i mitraljeskim redovima pokušali dočekati pješadiju.
  Ispred su se, naravno, kretali tenkovi. Kako snažniji T-34-85 još nije ušao u masovnu proizvodnju, napadnuti su manji i pokretljiviji T-34-76. Oni su se, bez obzira na gubitke, popeli na liniju rova i iskoristili svoje odlične vozne performanse po snijegu.
  A evo i njemačkih automobila koji pokušavaju odgovoriti. T-4 je već ukinut, ali nekoliko njih je još uvijek u upotrebi. Čudno je da se bolje kreću kroz snježne nanose od novijih čudovišta. Štaviše, još uvijek ga morate pokrenuti da očistite snijeg koji se nakupio između valjaka. Smiješno je čak i kako Švabe prokuvaju vodu u kazanima pa je sipaju po gusjenicama da se skine ova podla korica.
  Čak i najbolji njemački tenk "Lav" pati od takvih valjaka. Istina, u samim modifikacijama Francuzi su to već uzeli u obzir, a njihov automobil je i sam sposoban da nadmaši tridesetčetvorku... Ali to je samo uslovno rečeno tako jednostavno.
  Ali par njemačkih tenkova jeste krenulo... Ali ostali, kako da kažem... Na vrhu! Istina, iz "Lava" teški tankeri pokušavaju pogoditi T-34-76 sa velike udaljenosti. Treba napomenuti da, s obzirom na krhkost oklopa livene kupole sovjetskog dizajna, nažalost, postoji šansa za pogodak.
  Nedostatak legirajućih elemenata je toliko akutan da su čak i topovi Kraut kalibra 50 mm opasni. Međutim, pogoci iz malog topa kalibra 37 mm također uzrokuju urušavanje i raspadanje oklopa, odnosno pukotine na trupu i kupoli.
  Relativna ranjivost "tridesetčetvorke" dovela je do toga da je ideja o ponovnom opremanju "Pantera" snažnijim pištoljem odložena za bolja vremena. Ili, tačnije, najgore - ako IP-ovi idu u seriju. Ali do sada IS-1 nije postao masovna serija. Ali informacije o IS-2 su već procurile. Budući da su mnogi generali već shvatili da je SSSR gotovo osuđen na propast, i nisu smatrali sramotnim izdati domovinu za novac. Dakle, broj špijuna, uključujući i one u Glavnom štabu, značajno se povećao.
  Evo teške modifikacije "Lava" sa topom od 128 mm. Pokušava svojom dugom šapom dohvatiti trideset i četiri... Ali pokušajte je pogoditi.
  Međutim, sovjetski tankeri odlučuju sami napasti Fritz. Čak i ako se uzme u obzir brzina vatre Wehrmachtovih topova, ovo je samoubilačko.
  Tako je "Lav" uspeo da otkine kupolu i četiri druga su odletela kao golubovi na onaj svet... Ali drugi tenkovi guraju još jače... Sada su majstori postali oprezni da nekako pojačaju dizel motore, tako da oni može ubrzati rezervoar čak i na kratko, ali bez ikakvih mešavina do 70 kilometara. Pustite da se motor pokvari nakon toga. Ali onda u napad dolaze očajni momci, za koje povratak nije predviđen. Pa, šta onda? Ako ne možete živjeti drugačije, zaboravite na preživljavanje.
  I sada, poput demona iz snježnog svijeta, sovjetski tenk, izabravši za sebe najskuplju žrtvu, nabija teškog i smrtonosnog "lava". Nemački auto je upravo krenuo da napušta hangar.
  Udarac je jak, cev sovjetskog automobila se savija. Lav je prilično nizak, a tijela oba automobila su spljoštena. A onda njemački motor koji se nalazi ispred eksplodira. I vatra počinje, a nacisti bježe kroz donji otvor.
  Naravno, nisu svi sovjetski tenkovi uspjeli probiti domet nabijanja. Fritzovi pištolji rade i melju. Ali ko uspije, teško će ga pogoditi!
  Gerda i Charlotte bile su malo ispred svojih prijatelja i našle su se u dometu kada su se već vidjeli sovjetski automobili. Pa, možete pucati, ali bolje je da se približite. Sa udaljenosti od pet kilometara, čak je i krhki oklop tridesetčetvorke teško preuzeti.
  Vatrena Šarlot je filozofski primetila:
  - Uvek je ovako. Ne možete udarati iz daljine!
  Gerda je prigovorila:
  - Možeš ako budeš dovoljno pažljiv!
  Ali do sada nas situacija nije natjerala da otvaramo vatru sa velikih udaljenosti. I jedva da će neko primijetiti njihov bijelo ofarbani tenk. I auto radi tako dobro. Niko ne može zamjeriti šasiju.
  I vožnja je glatka. Sovjetska vozila su također dosta dobra i već su probila prvu liniju njemačke odbrane i probijaju drugu. I vrijeme je bilo loše, nastala je snježna oluja, a brojni avioni Wehrmachta su srušeni.
  S obzirom na brojčanu slabost crvene avijacije i akutnu nestašicu goriva, vrijeme ne može biti bolje.
  Neka se Švabe sakriju. Neki od njih su čak počeli da mašu bijelim krpama. Hitler ce biti kaput...
  Gerda je pucala sa dva kilometra. U principu, ovaj poraz još uvijek nije siguran, ali kad se vidi koliko su Nijemaca Rusi uspjeli osakatiti, šta onda očekivati. Štaviše, tridesetčetvorka je još manje žilava nego na početku rata, a još nisu imala vremena za razvoj novih nalazišta. pa...
  Plavokosa terminatorka je bila veoma zabrinuta kada je povukla obarač pištolja. Već je izgubila naviku borbenog gađanja - osim napada na Murmansk, iako je nastavila da vežba na strelištima i poligonima tokom trudnoće, kao i prvih meseci svoje vladavine. Ali očigledno je lakše boriti se u bikiniju i bos, postaješ jedno sa mašinom... Granata je pogodila i iskrivila kupolu... Ne, nije se zapalila, ali moj prijatelj je ipak bio primoran da stane. A sada još jedna žrtva...
  Charlotte šapuće:
  - Ko je navikao da se bori za pobedu. Ići će sa nama u grob... - ispalila je Gerda, a crvenokosi ratnik ju je ispravio. - Tačnije, svi ćemo zajedno odvesti naše neprijatelje u grob.
  Snjeguljica Terminator ljutito je prekinula:
  - Da, nema inspiracije, nemoj da te ometa pesma!
  Charlotte se izjasnila:
  - Pevajte sami! Tako si sposoban!
  I Gerda, vodeći vatru, poče pjevati;
  Otadžbina i vojska su dva stuba,
  Na kome počiva planeta!
  Naša zemlja će te štititi našim grudima,
  Tvoju vojsku grije sav narod!
    
  Oblaci su hladni, a svetlost vrela,
  Mitraljez je protrljao rame vojnika!
  Zauvek smo sa tobom domovino naša,
  Iskopajmo grob protivniku!
    
  Da, ponekad je lice sreće okrutno,
  Metak pokušava da nam probije srce!
  Malo se povukao i borac je umro,
  Gospode otvori vrata heroju!
    
  Na nebu bez dna imamo mir,
  Raj, blagosloveni ratnik ne blista!
  nosim mir sa sobom u svojoj otadžbini,
  Naša djeca će okusiti plod pobjede!
  Dok je Gerda pjevala, pobijedila je još devet tenkova, značajno poboljšavši svoj rezultat.
  Tada je Charlotte počela pjevati:
  Zamamne zvjezdane visine,
  Vode vas u beskrajne daljine!
  I naši ljudi iz sveta misli,
  Sanjaj o letenju Ikara!
    
  Pogled mi je uperen u nebo,
  Sferu je teško dodirnuti..
  Od prvih Arhimedovih vijaka -
  Planiranje ih je bilo dugo i zamorno!
  Ovdje djevojka nije mogla odoljeti i počela je sama nišaniti i pucati... Sovjetske tenkovske posade nisu obraćale pažnju na pucnje, iako se uključio i Magdin samohod. Ipak, u snježnoj mećavi ne možete baš vidjeti gdje, šta i kako udara. Osim toga, oba tenka su potonula i postali gotovo nerazlučivi od snježnog nanosa. I novi pištolj je bio nevidljiviji, a na kraju je bio prigušivač sa utičnicom za svjetlo. Ovo je najpodmuklija mašina koju Fritz ima.
  Šaran, koji je u tom trenutku visio sa strane, zapevao je od uzbuđenja:
  - Ako se žene svađaju, bolje da se ne svađaju!
  Činilo se koliko štete mogu izazvati dva automobila od samo dvanaest tona? Međutim, u ovom slučaju osoblje odlučuje o svemu. Djevojke praktično nikada nisu promašile, iako nisu svi pogoci bili fatalni. Tri ili četiri nagnuta oklopa od trideset i četiri su dala rikošet, desetak udaraca dovelo je do različitog stepena oštećenja vozila, ali onakva kakva se lako mogu popraviti na terenu. Ali pedesetak sovjetskih vozila lošeg kvaliteta oklopa je ozbiljno oštećeno.
  Na primjer, tridesetčetvorka komandanta počela je da povraća kada je municija detonirala. Kupola je bila odbačena daleko, a cijev se okrenula kao volan. I ljudi su umrli.
  Sovjetske tenkovske posade su sa zakašnjenjem shvatile da su ubodene i pokušale su da izvrše kontranapad.
  Tigrice su vrlo skučene, ali opterećenje municije od 82 metka sasvim je uporedivo s Panterom. Mada municija leži na nosu i devojke stružu laktove po njima. Ali za sada ima još nešto za pucanje, a pri približavanju lakše je pogoditi Ruse.
  Gerda se vrlo brzo prekrsti i, šaljući još jedan rezervoar u otpad, šapće:
  - Bože oprosti! Ovo su hrabri momci, ali jedan od njihovih komandanata je potpuno lud!
  Charlotte je primijetila, histerično šapćući:
  - Ako se ukrcaju na nas, onda je kraj!
  Zaista, tridesetčetvorka je pucala u pokretu, bila je obavijena dimom, drhteći od šoka. Naravno, njihovi pogoci su rijetki, hici neprecizni, ali tenk bruji.
  Čelo je i dalje savršeno zaštićeno, a oklop, kako god da se kaže, kvalitetan, zacementiran. To znači da površina povećane tvrdoće daje odličan rikošet, baš kao što skače zec.
  Ali unutra je i dalje strašno, kao da se popnete u bubanj i da vas udaraju teškim pendrecima.
  Istina, kabina se jako zagrejala od hitova, ali kada ste u bikiniju, lepo je čak i nakon ronjenja u snežne nanose. Ali ono što je mnogo neugodnije je da je sovjetska granata pogodila desnu pregaču valjka. Ovo je za vozne performanse automobila, poput poluge ispod oka. Iako, ako uzmete u obzir da valjci nisu raspoređeni, već zasebna kolica, onda se rezervoar i dalje može kretati. Okreni se i ostavi sebe. Ovo je trebalo uraditi ranije. I tako je krmena zaštita slabija. I ugao nagiba je manji. Ako udari, može se probiti. Rusko oružje nije tako slabo.
  Gerda je šapnula, ponovo oslobađajući dar podzemlja iz njihovog poluautomatskog pištolja:
  - Ali Pasaran!
  Iako ova riječ, odnosno moto španjolskih komunista, izgleda potpuno neprikladno za njemačke tigrove ratnike. Uostalom, nacisti su se borili na Frankovoj strani. Iako ponekad vojnici voljno usvajaju tuđe tehnike.
  Prilikom pucanja, Charlotte je lagano okrenula samohodni top Laska, a problem u tom pogledu im je stvaralo uništenje desnog valjka granatom.
  Sovjetski tenkovi nisu jurili kroz snježne nanose tako brzo kao duž autoputa, ali su im brzi skokovi ipak ometali cilj i bili su brzi.
  Ovdje se granate ispaljuju iz neposredne blizine.
  A Gerda puca najvećom brzinom, obilno se znojeći. Kosi oklop
  daje rikošet u čelo, ali ako ih pogode iz blizine sa strane...
  Charlotte je viknula:
  - A čak i da završim u dubinama pakla, neću se vratiti u kolevku!
  Djevojke, pucam do kraja, ali granate jure sa strane i probijaju se, lomeći valjke. Oklop puca i auto se zapali.
  Gerda donosi odluku:
  - Dižemo kola u vazduh i odlazimo!
  Charlotte uzvikne s mukom:
  - Hoćeš da baciš gvožđe?
  Gerda odlučno kaže:
  - Postoje stvari važnije od metala, na primjer okviri!
  Charlotte skida malu filmsku kameru i viče:
  - Ali naši podvizi će biti zabeleženi zauvek!
  Gerda je golim prstima okrenula polugu koja je aktivirala eksploziv koji je mogao raznijeti eksperimentalni tenk. Djevojci tigra je bilo jako žao što je uništila takvo umjetničko djelo, ali gdje bi mogla otići ako bi inače sovjetski vojnici, kojima ne treba uskratiti hrabrost, uhvatili jedinstvene tehnologije.
  Tako su raznijeli Lasku i zaronili u snježni nanos kako bi spasili svoje jedinstvene živote.
  Magda fon Singer i Kristina takođe nisu htele da se povuku i njihov automobil je rastrgan preciznim pogocima granata. Ovo je sudbina - nemilosrdna Palasa svakog rata. Kada moraš da se povučeš, ostaviš svoje srce. Ali djevojke su se vješto borile i uspjele su potrošiti skoro svu municiju. Ali sada su se morali zakopati, kao zmije u snježni nanos, i tamo pokušati da se odvoje od neumoljivih sovjetskih pušaka.
  Kada ste znojni i u bikiniju, penjanje u dubine snijega nije najprijatnija ideja. Ali koliko često u našem svijetu radite ono što vam je drago? U svakom slučaju, na primjer, svjetlo je ozbiljno uspjelo da opeče tabane Kristininih božanskih stopala, koja je pucala do kraja. Ali to je djevojku još više naljutilo i povikala:
  - Čast i hrabrost se ne prodaju na težinu!
  Magda, koja je takođe bila opečena, a čak i njena preplanula koža bila je prekrivena plikovima, uzviknula je:
  - Vatra je toplota, a ne vatra!
  Sovjetski tenkovi su, međutim, olakšali zadatak. U bijesu su bez imalo sažaljenja pucali na napuštene "lasice", zabijajući desetine granata u razbijeni metal. U isto vrijeme, neki od cisterni su se nagnuli iz otvora i, poput slapa vodopada, prekrili sama njemačka vozila i one koji su vozili bezobrazluke.
  Magda se lecnula kada je primetila:
  - Oni, boljševici, su, naravno, hrabri, ali krajnje nekulturni!
  Christina je, ispljuvajući snijeg koji joj je padao u usta, neočekivano pokazala strogu pravdu:
  - Mislite li da su naši ratnici bolji?
  Magda je u šali primijetila:
  - Naravno, bolje je pošto smo pobedili. Kavkaz je već naš, onda je Moskva udaljena samo par stotina kilometara... - A medena plavuša je strogo ogolila svoje dugačke očnjake. - Ili želite da nosite govore o izdaji?
  Christina, koja je već dosta svega vidjela, samo je nogom podigla fontanu snježne prašine i zakikotala, napomenuvši:
  - Nekada je ćutanje najstrašnija vrsta izdaje.
  Noć, mećava i snježni nanosi pružili su četirima djevojčicama dobre šanse za preživljavanje.
  . POGLAVLJE br. 15.
  Štaviše, protivnicima nije padalo na pamet da češljaju snijeg i traže golonoge đavole po snježnim nanosima. Tako su ratnici, zakopani u snijeg, zavalili, a sovjetski tenkovi su krenuli dalje, razvijajući prodor. Iako je više od stotinu automobila ostalo ležati polomljeno, iskrivljeno,
  što je rezultiralo akcijom tigrica.
  Općenito, sovjetske trupe su postigle određene uspjehe u prvih nekoliko dana i uspjele su značajno probiti neprijateljske formacije.
  Frici su se povukli u sam Tihvin i pokušali da se učvrste u gradu. Naravno, kuće i stambeni prostori su sami po sebi prilično ozbiljna zaštita od napredujućih sovjetskih trupa.
  Četiri hrabre tigrice uspele su da se povuku u Tihvin. Ali morali su uzeti automatske puške da brane grad. Ali za tankere ovo nije najprijatnija zabava.
  Šarlot je, uzvraćajući pucanjem iz pešadije koja je napredovala, šaljući još jednog crvenog vojnika na sledeći svet, izrazila:
  - Pa zar mi nismo čudovišta... A mi takođe želimo da dobijemo blago!
  Tihvin je pretrpeo ozbiljnu štetu čak i kada su grad zauzeli Nemci.
  Sada su se Švabe podigle na barikade i nadale se da će izgraditi neosvojivu liniju odbrane.
  Gerda je otvorila vatru pojedinačnim mecima - trebala je da se pobrine za svoje patrone. Sovjetske trupe su izgubile previše tenkova i tako je pešadija krenula u napad.
  Naravno, nije bilo dovoljno oklopnih transportera sovjetskih modela. Zato su vojnici poslani na klanje. I dočekali su ih mitraljezi i mitraljezi. Četvorica su dobro pucali i vješto se sakrili u barikadama.
  Gerda je, položivši još jednog sovjetskog vojnika, zapjevala:
  - Moramo da ostvarimo ratni podvig - inače nećemo imati smisla da živimo!
  Bitka je bjesnila po cijelom gradu. A bombe su već padale odozgo, pogotovo jer se vrijeme osjetno popravilo, a Švabe su dobile prednost.
  Gerda je u bijesu bacila bodež svojim gracioznim golim prstima i povikala:
  - Naša bitka će biti pobjednička, inače ne može biti!
  Charlotte, uzvrativši isto tako dobro, dodala je:
  - Postoji samo jedna pobeda, ali velika!
  Gerda je kratkim rafalom odsjekla nekoliko boraca, dodala:
  - Ali poraz nikad nije mali!
  Sovjetski samohodni topovi pucali su na Tikhvin, poljska i opsadna artiljerija stigla je nešto kasnije. Fricovi su ojačali svoju odbranu i vazdušni pritisak. Sovjetske trupe sastavile su nove avione.
  Pojava legendarnog Marseillea dramatično je promijenila odnos snaga.
  Veliki as je upravljao ME-309, veoma moćnim oružjem. I bukvalno je zbrisao sve na svom putu. Čak je i sovjetska vojska posebno upozorila da se takvo čudovište pojavilo u zraku.
  Sam Marcel sebe ni na koji način nije smatrao zlom, a još manje okrutnom osobom. Smatrao je da borbom protiv Crvene armije samo ispunjava svoju svetu dužnost prema domovini. Štaviše, mnoge činjenice o zločinima nacista nisu mu bile poznate. I previše se pripisivalo ratu.
  Ali evo prve super-guza borbe nakon njegovog povratka. Lete sovjetski bombarderi, jurišni avioni i lovci. Oni očigledno žele da zadaju žestoku borbu kopnenim jedinicama Wehrmachta. Ali Marcel sve to vidi i sa udaljenosti od pet-šest kilometara otvara vatru, pa čak i zviždanjem kroz nos.
  Sovjetske mašine i hrabri asovi još nisu zaista videli neprijatelja kada su njihovi avioni počeli da eksplodiraju i njihova krila su počela da se lome. Marcel je šutirao bez cilja, ali intuitivno. Kao da je unaprijed znao kuda će svaki pilot letjeti i usmjeravati svoje krilato čudovište. Tako se ispostavilo da je mladić sa bebinim licem metnuo krilate armade.
  Nova godina, iako mraz, ispala je vruća. Sovjetske trupe su očajnički i uporno napadale pokušale da zauzmu Tihvin. Fricovi su se tvrdoglavo branili, pokušavajući da ostanu u gradu, gde je ležala arterija koja je hranila neprobojni Lenjingrad. Osim toga, govorili smo o prestižu njemačkih trupa, kojima je bilo teško i sramotno odustati od velikih gradova.
  Srećom, vrijeme se popravilo i brojni neprijateljski bombarderi, posebno masivni Yu-288, uboli su položaje sovjetskih trupa i bombardirali komunikacije.
  Sovjetski avioni Yak-9 i Lagg-5 bili su znatno inferiorniji od neprijatelja u naoružanju i brzini. Konkretno, ME-309 je, poput zmaja, nokautirao slabija sovjetska vozila. Osim toga, Nijemci su razvili taktiku dvostrukog roba, koja je omogućila efektivno korištenje njihove brojčane prednosti i smanjila neke od problema upravljivosti žilavih, teško naoružanih, ali teških njemačkih vozila najnovijih Fockea i ME. Osim toga, na frontovima su se počeli pojavljivati mlaznici ME-262, iako ova mašina još nije potpuno tehnički pouzdana, kao i lakša, manevarskija i jeftinija modifikacija HE-162. Ova druga mašina bila je lakša za proizvodnju i tehnički pouzdanija od mlaznih Messerschmitta. Ali da bi njime upravljali, bili su potrebni prilično visoko kvalifikovani piloti. Što je donekle devalviralo takve pozitivne kvalitete ovog razvoja kao što je mala težina aviona - samo 1,6 tona u praznom stanju, niska cijena i proizvodnost proizvodnje, te najbolja manevarska sposobnost na svijetu.
  Ali oni nemački asovi koji su savladali ovu mašinu, pohvalili su je. Posebno uspješan bio je Huffman, pilot broj dva nakon Marseillea, koji je ostao nedostižan. Nadmašivši rezultat od 300 oborenih automobila, Huffman je dobio visoku nagradu Viteški križ Gvozdenog križa, s hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima. Njegova taktika da se približi što je moguće bliže, a zatim udari i odleti nazad najpogodnija je na HE-162. Tako se Huffman pokazao kao izvanredan majstor bliske borbe. Iako je rezultat Marseillea od 3117 oborenih aviona još uvijek nedostižan.
  Štaviše, 2. januara 1944. ovaj legendarni pilot se pojavio na nebu i ipak uvjerio Hitlera, podsjetivši ga da su njemačke trupe u lošem stanju, a snažnija njemačka oprema očito popušta u snijegu. Dakle, potrebno je obezbijediti dovod zraka u opkoljeni Tikhvin, gdje su se smjestile njemačke trupe, i bombardirati sve prilaze gradu.
  Tigrice su pucale po zemlji, a super as je zabijao u nebo.
  Prvog dana, Marseille je napravio šest naleta i oborio više od stotinu sovjetskih aviona. Istina, 4. januara vrijeme se naglo pogoršalo... Pojavila se snježna oluja, a sovjetske trupe su upali u grad.
  Četiri veličanstvene Terminatorke radije su se borile zajedno - rame uz rame. Tako jedinstveno lepa i smrtonosna. Zbog hladnoće su bili primorani da se maskiraju i bore se u bijelom.
  U pomoć je stigao i dječak nindža Karas. Neustrašivi dete terminator, nije se plašio hladnoće i borio se samo u šorcovima. Njegovo jedino sredstvo za grijanje bila je kamuflažna krema, koja je njegovu čokoladnu kožu pobijelila pod snijegom koji je nastavio da pada, prekrivajući sve ulice. Štaviše, u borbi je koristio bacanje vrlo tankih metalnih diskova i mač katana. Ali, naravno, pucao je odlično, i to iz zarobljenog oružja. Međutim, ni djevojke nisu propustile korištenje automatskih pušaka.
  Takvo oružje je snažnije od automata i što je najvažnije pouzdanije. Međutim, jurišne puške MH-44 po pravilu nisu iznevjerile Nijemce. Do treće zime, dobro podmazana nemačka ratna mašina bila je spremna. Konkretno, čak i u snježnoj oluji, Focke-Wulf i ME su, koristeći grijanje, uspjeli nanijeti bolne, iako ograničene, injekcije sovjetskim trupama.
  Gerda je pucala iz ruke, pokušavajući ne gledati u pravcu gdje su sovjetski vojnici padali. Mnogi od boraca bili su vrlo mladi, sedamnaest ili šesnaest godina. Pešadija je regrutovana u klizištima, skupljajući sve resurse. Zaista, mnogo je izgubljeno.
  Ali među Švabama ima dosta stranaca. Konkretno, Švedska, u kojoj su nacisti pobijedili na nedavnim izborima, a ova marionetska teritorija je pod kontrolom Trećeg Rajha. Pa, dvije divizije i četiri brigade iz Švedske su već stigle kao dobrovoljci. U samoj zemlji održavaju se skupovi i masovni marševi koji zahtijevaju rat. I nose portrete Hitlera i Karla XII.
  Dakle, ulazak Švedske u direktan rat je pitanje vremena. Španija i Portugal su već u ratu, ali šalju trupe mnogo južnije. A sada zimi uglavnom pokušavaju da se popnu negdje iza kavkaskog grebena. Brazilski korpus je očigledno spreman da napravi skok u centralnu Aziju, gde basmači pokret bukti novom snagom.
  Ali to su sve pojedinosti i vlasovske divizije se bore u Tihvinu. Ovi momci se ljuto tuku, shvaćajući da ih u zarobljeništvu čeka strašna tortura i neizbježna omča. Šta je sa Nemcima? Međutim, ne šećer! I njima će biti teško, mnogi će umrijeti u Sibiru, ali ih ipak neće objesiti bez razlike.
  Gerda je, promenivši klip i pokosivši vojnike obučene u sive mantile - Rusi nemaju dovoljno maskirnih haljina za sve njih, zamislila šta bi ih čekalo ako budu zarobljene... I nasmešila se mogućem seksi, cool avantura. Istina, kasnije će biti gore u Sibiru. Kako ovaj mraz dođe do vas - toplina bacača plamena je još bolja. U pustinji su se brzo navikli na vreli pijesak i trčali bosi, ali ovdje nije išlo tako. Nakon par sati u bikiniju na hladnoći, počelo je da se trese i morala sam se zagrijati u kupatilu. Tamo su njihovi mladići iz elitnog SS bataljona zagrijali svoja tijela udarcima smrekove metle. Pa, i ne samo sa metlom, naravno - tu su odabrani, zgodni arijevci, to je ono što vam treba!
  Oni su već potpuno izgubili nekadašnju stidljivost, ili su možda, naprotiv, stekli opuštenost ženskog mačo. Ali sada se moraju malo povući - sovjetski pješaci, ispunjavajući prilaze leševima, prišli su preopasno i počeli bacati granate.
  Bilo je potrebno prekinuti udaljenost kako ne bi pali pod tuču krhotina.
  Magda je zadobila malu posjekotinu od gelera i kao odgovor ispalila osam metaka u tri sekunde. Sovjetski vojnici su trčali gotovo bez sloma, samo su se lagano sagnuli i klip je pronašao žrtve. Christina je također izbacila osam rundi. Agresivni crveni đavo se izrazio:
  - Za ludilo hrabrih, pevamo pesmu!
  Ali sovjetski vojnici su očigledno odlučili da dokažu da je to mudrost života. Njemački jurišni mitraljez pogađa svom snagom, a njegovi hici kao da se ignorišu. Iako vojnici padaju, oni koji su preživjeli nastavljaju trčati, pa čak i bacati granate gotovo u otvor, iako se to može učiniti i ranije.
  Šaran vrlo spretno baca diskove, odsijecajući dva ili tri vojnika jednim. Zatim napada mačem, koji seče mitraljeze i puške - lako kao šibice!
  Ninja dječak je još jako mali, izgleda kao da ima jedanaest ili dvanaest godina, ali je tako brz... Nemaju vremena da ga udare ili da se brane. Dijete je odgajano i trenirano od rođenja, bacajući mačeve na bebu, tjerajući ga da raspetljava i reže vrpce, uranjajući ga u ledenu rupu, postavljajući posebno dresirane mačke. Pa, i mnogo više, pretvaranje genetski nadarenog dječaka u pravu mašinu smrti. Njegova majka je nindža dvadeset i peta generacija, njegov otac je moćni sibirski čarobnjak i ideološki neprijatelj sovjetske, "sovjetske" vlasti. Odlična genetika i obuka sa magijom učinili su dječaka najboljim među nindžama. I naravno, car Hirohito, da bi pokazao Nemcima da nisu najkul supermeni, već da u Japanu ima kul momaka, poslao je dečaka na nemačko-sovjetski front.
  A karas (kara simbolizira ponos i vitalnost samuraja!) pokazao se dostojnim ratnikom.
  Na primjer, bosim nogama, blago pocrvenjelim od mnogih sati na velikoj hladnoći, baca čelični disk tanji od dlake. A u njegovim rukama su dva mača odjednom, kako bi lakše sasjekli guste redove neprijatelja. Kako je strašno ovo dijete terminator, da su po prvi put sovjetski vojnici, koji su bili bespomoćni pod udarima mačeva i lansiranja diskova, ustuknuli iskusivši pravi strah.
  Djevojke su, promijenivši klipove, počele pucati još brže, tačnije, još brže.
  Leševi pješaka bili su nagomilani u humke. Gotovo odmah su se smrzli na hladnoći, a na njih su se popeli novi vojnici. Ovako su se penjali i računali sa gubicima. Ali nindža je ušao u bitku i ponovo, kao da su se pojavili talasi straha.
  Očajnički napad bjesnio je skoro cijeli dan. Po cijenu velikih gubitaka, sovjetske trupe zauzele su nekoliko blokova, potiskujući Nijemce na niz linija. Ali slaba artiljerijska podrška - njemačka avijacija je prethodnih dana bombardovala željezničke pruge, lišavajući ih zaliha i mnogo žrtava među jedinicama koje su napredovale, prisilila je pješadijski pokret da se privremeno zaustavi.
  Uprkos riziku takve taktike, tenkovi su bačeni u bitku. Bilo je potrebno razbiti neprijatelja kod Tihvina dok Fricovi, koristeći svoju prednost u tehnologiji, nisu oslobodili grad.
  I u ovom napadu donesena je prilično rizična odluka - korištenje tenka IS-2. Vozilo posebno dizajnirano kao probojni tenk. Budući da je moćno oružje, zbog niske stope paljbe i relativno slabe preciznosti gađanja, slabo pogodno za borbu protiv tuđih tenkova, ali može uspješno uništiti neoklopne ciljeve.
  Dakle, iako su tenkovi u urbanim uslovima bombaši samoubice, ipak treba probijati položaje, makar i čelom.
  Tridesetčetvorka će prvi krenuti. Uskom stazom jurili su relativno lagani i neveliki automobili... Sa krovova su na njih padale granate i molotovljevi kokteli. Tada su eksplodirali kamuflirani rezervoari s benzinom i napalmom. Ali teški gubici nisu zaustavili posade tenkova SSSR-a. Oni su, izgubivši stotine automobila, provalili u centar grada i tu ušli u tvrdoglavu razmjenu udaraca. Čak ni efikasni Faust patroni, koji su uništili slabi bočni oklop tridesetčetvorke, nisu uplašili sovjetskog vojnika.
  Tri tenkovske armije su bačene u bitku odjednom. Staljin je čak odlučio da odustane od drugog udara u pravcu Voronježa, radi odlučujuće pobede nad Tihvinom i spasavanja "kolevke revolucije". Čak i ako se gorivo izdaje prema strogom limitu, za nekoliko sati vožnje dnevno, kavkaska nafta se gubi, a razvoj novih polja zahtijeva vrijeme i novac, čiji ljudski resursi u sovjetskom carstvu jako nedostaju vezani ratom na dva fronta.
  Ali Tihvin je arterija Lenjingrada i put života, i što je najvažnije, simbol je činjenice da sovjetske trupe mogu i u stanju su poraziti brojne i dobro naoružane fašiste. Dakle, nećemo stajati na cijeni...
  Tenk IS-2 izgleda impresivno - takođe je sličan 34-ci, samo što je kupola još više pomaknuta naprijed. Naravno, sama cijev je debela i duga, ne može se porediti sa T-34-76, koji i dalje dominira bojnim poljem. Tokom čitavog januara neće biti proizvedeno više od stotinu T-34-85 titanskim naporima.
  Istina je da je ranjivost čela kupole upadljiva - ravna je i nije previše debelo oklopljena.
  Šaran, koji je bacao male, ali vrlo snažne eksplozivne granate na tenkove, pritrčao je djevojkama i predložio:
  - Hajde da zgrabimo IS-2 i da se vozimo?
  Magda je podržala ideju:
  - Naravno, idemo da se provozamo! Promašili smo blok za sečenje.
  Gerda je upozorila dječaka:
  - Ovaj tenk ima četiri mitraljeza!
  Karas je namignuo devojkama, primetivši:
  - To je dobro. Uskoro će pješadija ponovo napasti, a vi ćete ih pokositi!
  Magda je gurnula nindža dječaka:
  - Požuri, terminatore!
  Ružičaste štikle su bljesnule kao krila komarca, klinac karatista je trčao brže od olimpijskog šampiona u sprintu. Za početak, bacio je malu grudvicu sa dimnim paketom na strašnu IS. Reakcija je planula i izišao je gust dim. U isto vrijeme, crni mlaznjaci su se razišli u različitim smjerovima, zaslijepivši mitraljezce.
  Pokosivši nekoliko pešaka, Karas je poleteo kao kaldrma ispaljena iz baliste i popeo se na toranj. Koristio sam posebnu kuku da otvorim otvor i povučem teški poklopac. Tada je sve jednostavno - par zamaha dva mača i pet članova posade teškog tenka razdvojili su glave. Za njim su uskočile i devojke koje su skinule krznenu kamuflažu i ponovo se našle u bikiniju. Zašto je toplo u rezervoaru tokom vožnje? Dizel motor od 520 konjskih snaga prilično dobro zagrijava metal. Da, bose noge djevojčice mnogo bolje osjećaju sam automobil nego kroz posebne zimske čizme sa rebrastim đonom od sintetičke gume. Njemačka intendantska služba uzela je u obzir iskustvo oštrih zima i kreirala novu opremu u kojoj se noge ne smrzavaju toliko na hladnoći. Zaista je šteta što su Švabe od lokalnog stanovništva uzele čizme od filca i navukle ih na sebe. Ili su se umotali u krznene marame.
  Karas je poljubio Magdu u usne za rastanak i rekao:
  - Pa, ovo je tenk za tebe! Boriću se tamo gde znam da ubijam mnogo bolje.
  Gerda je, zadivljena, poljubila dječakovu klizavu, elastičnu potpeticu i rekla:
  - Ti si čudo!
  Christina je dodala:
  - Standard Arijevaca!
  - Znam! - reče dečak i jednim skokom iz poluotvorenog otvora iskoči na hladnoću... Onda je poklopac pao uz urlik... I devojke su dobile priliku da se bore neprijateljskim oružjem. A pištolj je zaista moćan. Jači je samo noviji Lev-3, ili kako su ga još zvali "Kraljevski lav" sa topom kalibra 128 mm. Ali ovaj tenk je još uvijek na prednjoj strani u pojedinačnim primjercima. Prikazana je tokom proslave 8. novembra opsjednutom Fireru. Naravno, još nije u seriji. Inače, IS-2 prolazi kroz prvo uhodavanje.
  Do sada čak ni sovjetske tenkovske posade nisu ispalile nijedan metak, očigledno sigurno birajući metu.
  Christina je sarkastično primijetila, okrećući mehanizam:
  - Eh, stare stvari... Ovdje nema automatizacije i sve se mora raditi ručno...
  Gerda, koja je pojela psa dok je pokazivala, primijetila je:
  - I prizor je sranje i vidljivost je nevažna. Nisu baš dobri u gađanju mete.
  Magda, dodirujući mjenjač bosom nogom i okrećući kutiju, primijeti:
  - Pa ipak, u poređenju sa trideset četiri, ima pomaka. Konkretno, lakše je mijenjanje brzina. Kabina je malo skučena, ali možete se kretati manje-više. Municija zaista nije dovoljna. Dvadeset osam granata...
  Gerda je logično primijetila:
  - Za gađanje ograničenog broja bunkera to je možda dovoljno, ali za punu tenkovsku bitku očigledno nije dovoljno.
  Charlotte je također pronašla neke dobre stvari u rezervoaru:
  - Ali mitraljesko naoružanje je vrhunsko! Četiri mitraljeza mogu pružiti dobru zaštitu. I onda sam pogledao ovog "Miša" - ima samo dva "pljuvača" za takav auto...
  Christina je, ubrzavajući motor, potvrdila:
  - To je to! Da li je ovo oružje za tako težak tenk od sto osamdeset tona?
  Magda je, kao panter koji je ubio bivola, zarežala:
  - Kokoške se smeju!
  Dizel motor teško ubrzava rezervoar. Vidi se da IS-2 i dalje vozi autoputem, ali kada je van puta njegovo težište pomereno napred će imati efekta. Ali ništa, sve dok se možete opustiti i izabrati dostojan gol...
  Magda je otvorila kupolu tenka da bolje vidi oko sebe.
  Ali evo još jednog IS-2, dobra je ideja masovnije koristiti takve tenkove. Iza njega su još tri IS-a, ali jedan sa lakšim topom od 85 mm. Inače, što je najopasnije, on je u stanju da krene direktno na auto, i brže pogađa...
  Magda je odlučila da puca sa udaljenosti od dva kilometra. Naredila je u molskom tonu:
  - Pucajte direktno u čelo kule... I... Razumete!
  Auto je stao, nije bilo glatkog hoda, a Gerda je, žaleći se na loš kvalitet optike, koju su vjerovatno uglačali neobučeni tinejdžeri, uperila cijev. Djevojke su pomogle u punjenju projektila teškog pola kilograma. Plavokosa ratnica stavila je obraz na zatvarač i pokušala da opipa vanzemaljski auto. Uostalom, nikada ranije nije pucala iz ovog pištolja, model 1931. Snažan, ali zastario, sa šiljastim projektilom koji je osjetljiv na rikošet. Općenito, pištolj, naravno, nije planiran za tenkove. Ali očito se protutenkovska modifikacija topa od 107 mm, razvijena 1940. godine, pokazala previše nepouzdanom i bila je prisiljena biti napuštena. I ovdje morate pogoditi metu u uslovima loše vidljivosti sa udaljenosti od 2000 metara. Da, i neprijatelju će biti teško da odgovori i pogodi, ali...
  Gerda je poljubila zatvarač pištolja, brzo pogledala kroz otvor, pokupila jezikom šaku snijega, progutala ga, naslonila bose pete na poluge i... opalila!
  Toliko je ispuštao da mi je prožimao zglobove i listove i mirisao na dim.
  Sadašnjost je letela u dugom luku i... IS-2 ispred je stao, počeo da se dimi, a onda je municija počela da eksplodira...
  Magda je radosno odgovorila:
  - Pa smo im ga dali! - I logično, odnosno nelogično, brkanje pojmova, dodala je. - Ne slika oružje, već ljudsko oružje!
  Gerda je zarežala:
  - Ponovo učitaj!
  I cure su se napele... Naravno, ovo im nije "Tigar", moraju se oznojiti, ali ovako je zabavnije, pogotovo što se akvarijum koji stoji brzo hladi. Gvožđe je dobar provodnik.
  Drugi put je Gerda šutirala brže i sigurnije. IS-ovi su nastavili da se kreću, a očigledno još nisu shvatili odakle pucaju topovi. A zaustavljanje nije ruski običaj. Jednom naredba... I druga granata već samouvjereno pogađa metu...
  Gerda oblizuje usne i komanduje:
  - I treći ovde...
  Mnogo prekasno, četvrti IS-1 je otvorio vatru u pokretu... I, začudo, pogodio je, iako je sa takve udaljenosti od vozila u pokretu to gotovo nemoguće, ali osoblje odlučuje o svemu! Međutim, udaljenost za top od 85 mm je predugačka, iznad granice prodora. Ali došlo je do velike grmljavine u kupoli i prednji oklop se savio. Gerda je kao odgovor poslala četvrti "paket s pismom" težak jednu i po funtu... Čelo tenka IS-1 se raskolilo i narandžasti jezici su se vinuli visoko u nebo.
  Devojke se lepo bore... Taj dan im je bio srećan. Ali sposobnosti sovjetske vojske nisu uporedive.
  Uprkos svim naporima Frica, 13. januara, po cenu velikih napora i kolosalnih gubitaka, Tihvin je zauzet... Pojedinačne nemačke jedinice pokušale su da se probiju iz okruženja - prema njima je probijeno šest nemačkih divizija; jednom sa odabranim tenkovima Lev, pokušavajući spasiti herojsku odbranu.
  Nindža dječak i četiri djevojčice probili su se u odvojenom odredu u stilu tri musketara. Naime, tamo gdje se nije moglo tiho zaobići bojom i preko leševa. Naravno, IS-2 je morao biti napušten, ali usput smo, sasvim neočekivano, naišli i na rijedak tenk T-34-85, vozilo koje je trebalo zamijeniti zastarjeli i nedovoljno moćni top T-34-76 .
  Vozilo je imalo sličan trup i šasiju, ali veću kupolu sa dugim i debelim topom. Pištolj je bio nešto inferiorniji u prodornoj moći od Panthera, kako zbog manje početne brzine projektila, tako i zbog kvalitete municije. Ali ipak razlika nije izgledala ogromno kao 76 milimetarski papir.
  Za običnog "Tigra" to je već opasno, za "lava" još nije - pa je 100 milimetara nagnuto. Iako se iz određenog ugla ukazala šansa. Ili u donjem dijelu tijela, ali i štitnici staze.
  Tenk je ukrcan i očišćen od posade. Naravno da je unutra bila prskana krv. Samo vozilo je potpuno novo, ali je opterećenje municije skromno - samo 35 metaka. Kabina nije baš prostrana, ali je bolja od stare tridesetčetvorke.
  Gerda je primetila:
  - A tu je i komandantska kula. To znači da imamo jakog konkurenta. Sada Rusi neće biti tako slepi.
  Magda se zlobno naceri i primijeti:
  - A Rusi su već dobro šutirali, ali sa lošijom vidljivošću. Osim toga, toranj je postao veći i lakši za ulazak!
  Gerda se glasno nasmijala na ovo:
  - Pa da! To je najveći problem naših tankera i, vjerovatno, krunska prednost ovog tenka! Probajte, nabavite!
  Charlotte je pjevala:
  - Jedan, dva, pet! "Tigar" je izašao da puca!
  Christina je podigla:
  - U susret T-4, noge više, ruke šire!
  I tako su odjurili na tenk koji se kretao lakše od IS... Gerda se prisjetila kako su pogodili sovjetsku pješadiju sa četiri mitraljeza. Pokosili su pristojno, ali Rusi nisu ni slutili gde ih je tolika nesreća zadesila. Ali, krenuvši, krenuli su u napad, bacajući granate... Nekoliko njih je, uprkos pristojnoj udaljenosti, poletelo i eksplodiralo na tornju. Naravno, za oklop od 100 i 90 milimetara IS je kao metak za slona, ali neprijatno zuji. Da, i gusjenice se mogu rezati.
  Tako da sam morao da upalim motor i da se povučem. A onda su patrone nestale. Pokosili su više od stotinu crvenih vojnika.
  Gerda je bila zapanjena prezirom prema smrti među sovjetskim ljudima. Arapi, sa svojim obećanjima o haremima i bisernim palačama, nisu imali ni blizu takve posvećenosti. Ali to su ateisti - ljudi koji ne vjeruju u zagrobni život i bajke o Rajskim vrtovima. A šta ih motivira da se tako tvrdoglavo bore kada je ishod rata već unaprijed određen i to nije ništa drugo do bijes osuđenih?
  Ovo je neverovatno teško razumeti i razumeti.
  Iako, naravno, među ruskim izdajnicima ima mnogo. Za šest meseci postojanja Vlasovljeva "Oslobodilačka armija" formirala je šest divizija i devet zasebnih brigada. Iako je, naravno, jasno da je lakše biti vojnik Wehrmachta nego raditi petnaest do šesnaest sati za mašinom za mnogo lošije obroke, ali ipak... Iz nekog razloga, njemačke divizije sastavljene od bivših ratnih zarobljenika nisu vidljivo na prednjim stranama...
  Mada je, međutim, malo Nemaca u zarobljeništvu, a Sovjeta... Čini se da ih je već više od šest i po miliona. Vlasovaca možda i nema toliko, iako su mnogi zarobljenici raspršeni u nacionalne divizije i legije pod kontrolom SS-a. Osim toga, neki Rusi su poslani u formacije plemića i monarhista.
  Ali u svakom slučaju, uspjeli su zauzeti Tikhvin, uprkos poboljšanju vremena i masovnom bombardovanju. Iako su platili nevjerovatnu cijenu.
  Gerda je primila naređenje i pucala na trideset i četiri iz lakše kategorije. Brzina paljbe pištolja je veća, tako da se možete osjećati sigurnije. Jednom, pa drugi i na kraju treći rezervoar na deponiju...
  Zato morate biti oprezniji. U suprotnom, ovdje će se zalupiti na automobil, samo je prednji oklop kupole postao jači i deblji, a format je gotovo isti. Trup je posebno ranjiv. I među ruskim tankerima ima zanatlija. Međutim, slabić neće biti u zatvoru za tako rijedak tenk kao što je IS-2 ili IS-1. A trideset i četiri uobičajenog formata mogu biti sa običnim borcima. Kroz prorez u komandantovoj kuli izgledaju kao njuške konja, sa antenama na njušci. Čak je nekako nezgodno ispaliti ciljani hitac u takve ljepotice.
  Ovaj put je karas u kuli sa djevojkama, on je izabrao da im služi kao vodič i ne može ostaviti djevojčice u kotliću. Istina, Magda je logično primijetila:
  - Možemo otići bez pucanja i provociranja...
  Šaran, iskrivivši lice kao dijete, rekao je u suzama:
  - Ne - bez pucanja, neće biti zanimljivo!
  Magda je ipak upozorila djevojke:
  - Otvarajte vatru samo kada nema više od tri ili četiri vozila. Definitivno moramo donijeti ovaj novi tenk netaknut u naše jedinice.
  Gerda se složila:
  - Ova nova stvar za sada nije među trofejima, što znači da će nam i dalje koristiti.
  Tigrice su nastavile lov s umjerenim entuzijazmom. Nisu bili baš uspješni, ali su svojoj imovini dodali još sedam tenkova i pet kamiona. Jednom smo se morali boriti ispred auta da uzmemo gorivo za dopunu.
  Ukratko, četiri nestašna šaljivdžija izašla su iz kotla i zamalo umrla od vatre svoje artiljerije. U pomoć je pritekla samo blagovremeno podignuta zastava sa kukastim paukom.
  Sada prelaze rov, a tu je i par buketa sa papirnatim cvijećem koje se poklanja junakinjama ratnicama.
  Oleg Rybačenko, koji je bio umoran od gledanja ovog podrugljivog filma, viknuo je:
  - Zašto mi pokazuješ sve proklete kučke! Koliko puta možete gledati ubistvo Rusa!
  . POGLAVLJE br. 16.
  Rat je ono što je Džejn i njenom timu dalo šansu da pronađu sebe u životu. Stoga su djevojke voljno učestvovale u pohodu na istok. Zašto ne? Ovo je i novac i slava.
  Sovjetski tenkovski arsenal nije se mnogo promijenio. Glavni tenk je još uvijek T-34-85. Šasija i oklop trupa ostali su iz četrdesetih. Isti dizel motor od pet stotina konjskih snaga, istih 45 milimetara prednjeg oklopa pod uglom. Slabija zaštita bokova trupa, osjetljiva na njemačke Faust patrone.
  Ugrađena je samo veća kupola, sa prednjim oklopom od 90 mm i topom od 85 mm. Tenk je, naravno, zastario i nije nimalo opasan za Nijemce!
  Djevojke voze automobil Goering-5, kasniju modifikaciju. Bočni oklop je povećan na 178 milimetara, a prednji oklop na 250 pod uglom. Sam tenk je opremljen gasnoturbinskim motorom i ubrzava Britance do 60 kilometara na sat.
  Jane je pitala topnika Gringetu:
  -Vidiš li dobro?
  Seljak ratnik samouvereno odgovori:
  - Vidljivost je odlična! Vidim sve!
  Malanja se zahihotala i zalajala:
  - Slomićemo Ruse!
  Matilda je samouvjereno potvrdila:
  - Da hocemo!
  Goering-5 se okreće, pištolj ispljune granatu. Toranj je otkinut od sovjetske tridesetčetvorke. Djevojke vrište od oduševljenja. Oni zaista misle da je ovo sve super. Čak je ohrabrujuće da sovjetske tenkovske posade umiru.
  Jane je zacvrkutala nježnim glasom:
  - Sve ćemo izbrisati u pepeo... I Moskva će biti pod nama!
  Međutim, nakon što je naišao na minska polja, njemački tenk mora stati. Rusi su se vrlo čvrsto utvrdili. I puno protivtenkovskih ježeva. Artiljerija aktivno granatira.
  Gringeta frustrirano kaže:
  - Ovako ispada... Naišli smo na tvrd blok!
  Jane odgovara sa prividnim samopouzdanjem:
  - Ne, to se ne dešava do jutra... Hajde da se probijemo kroz operu!
  Nemačko borbeno vozilo je malo zastalo. Na nebu su se pojavili mlazni jurišni avioni, a korišćeni su i teletenkovi. Očigledno su pokušavali da unište minska polja.
  Preko radija su kontrolisali automobile sa eksplozivom. Korišteni su i mobilni gasni bacači. Doslovno su vatrom i plamenom bombardovali položaje Crvene armije.
  Gringeta je s nezadovoljstvom primijetila:
  - U ratu je sve više prljavštine, a sve manje hrabrosti!
  Jane se morala složiti sa ovim:
  - Seljavi! Avaj, nekako gubimo!
  Gringeta je ispravila komandanta:
  - Tačnije, ne mi, nego naši protivnici! Sada ćemo izaći iz ćorsokaka i biće borbe...
  Njemački tenk je pucao, iako se zapravo ništa nije vidjelo. Džejn je trljala bose noge i pevala:
  - Ne treba da mislimo loše - sigurno ćemo nestati! Postoji izlaz iz lavirinta, iz bilo koje slijepe ulice!
  Gringeta je cvrkutala sa osmehom:
  - Ko je veseo se smeje...
  Ko zeli to ce i ostvariti...
  Ko traži uvek će naći!
  Malanja je, pevajući i svetlucajući zubima, dodala:
  - Neka sa nama pevaju oni koji su navikli da se bore za pobedu!
  Kananada je trajala nekoliko sati, a onda su njemački tenkovi konačno krenuli dalje. U susret ih je dočekala sovjetska artiljerija i protutenkovski topovi različitih kalibara. Međutim, osjetilo se da snaga prodora očito nije dovoljna. Nemci su napredovali... Tek kada su topovi 203 mm počeli da pucaju, pojavila su se prva oštećena nacistička vozila.
  Jane je nesigurno šapnula:
  - Gospode... Neka me ova čaša mimoiđe!
  Gringueta je samouvjereno rekla:
  - Ne možete imati dvije smrti, ne možete izbjeći jednu! Dakle, ako ništa drugo, mi ćemo živeti na sledećem svetu!
  Malanya upita šapatom:
  - Kakav je taj svet?
  Gringeta reče ne previše samouvjereno:
  - Mislim da je bolje od našeg!
  Malanya je šapnula u odgovor:
  - Neka Bog da slepima da otvore oči i isprave leđa grbavcima!
  Zaista, Džejn je počela da se pita kakav bi mogao da izgleda taj svet. Možda je ovaj svijet još iracionalniji i manje siguran. Jane je zavrtjela struk i pomicala bokove i cvrkutala:
  - Ovo je veoma interesantna opcija - umreti i otići na sledeći svet! Pa šta nas tamo čeka? Hoćemo li tamo sresti one koji su nam bili dragi na Zemlji ili ćemo morati steći nove prijatelje?
  Gringeta pomakne psa bosom nogom i zasikta:
  - Biće novi vekovi, doći će do smene generacija... Ali niko nikada neće zaboraviti ime Lenjin!
  I prasnula je u smeh, njen pomalo ludi smeh. Bila je ratnica-seljakinja koja je aktivno micala golim, gracioznim nogama, a prsti su joj se igrali.
  Uhvatio sam IS-3 na vidiku... To je daleko od istine. Neće svi pogoditi, a ako i pogode, školjka, udarivši u njušku štuke, može odskočiti. Ali djevojka je znala šta radi. Ispalila je i prednjala:
  - Obala magle, hajde da uništimo mamcem!
  Matilda je dodatno pjevala:
  - A ovaj "Agdam", da popijemo za dame! Super madam!
  Udarac Gringuete bio je precizan. Granata je pogodila donji dio prednjeg oklopa kupole, pravo u procjep. I proizveo je destruktivni udar bez rikošeta. Ovo je situacija koja je nastala. Tačnije, pet posada sovjetskih tenkova poginulo je skoro odmah. A Engleskinje su dodale zločine na svoju listu.
  Malanya je urlala, aktivirajući svoje mitraljeze. Nekoliko dječaka vojnika htjelo je dopuzati do Hitlerovog tenka.
  - Ali pasaran, ne prilazi, momče! - viknula je lepa devojka i zasula mitraljesku vatru na hrabre pionire.
  Jane je cvrkutala, lupkajući golom petom po oklopu:
  - Oh, momci, momci, momci... Odjednom ste postali nepoželjni! Očigledno si za ovu prokletu zemlju previše plemenit!
  A djevojci, gospodskoj kćeri, bilo je žao ovih bosonogih, izgrebanih, prljavih dječaka koji su bili probijeni nemilosrdnim mecima. Kako je sve to tužno i teško.
  Gringeta je ponovo opalila, probila samohodni top SU-100 i cvrkutala:
  - A skakavac će potrčati da preda flaše!
  Malanya je svojim grimiznim jezikom oblizala usne i pijuckala Coca-Colu iz plastične flaše, govoreći:
  - Naravno da ne! Daj mi malo vina i kutiju cigareta!
  Matilda je, pažljivo napredujući tenk, prosiktala:
  - Cigarete su otrov...
  Jane je podigla ritam i nastavila:
  - Tako je, kažu ljudi!
  Gringeta odgovara pucanjem i šištanjem:
  - Ne postoji ništa gore od nikotina!
  Malanya se zahihotala i zarežala:
  - Stavi kutiju cigareta u ložište!
  Matilda je u odgovoru dodala, češajući grimiznu bradavicu na grudima:
  - Tako je, kažu ljudi...
  Džejn je završila sa cerekom, isplazivši jezik.
  - Ali ja pušim...
  Malanya je završila sa aplombom:
  - I veoma mi je drago!
  Devojke su se smejale, pokazujući svoje duge jezike boje trešanja. Džejn je sa osmehom primetila:
  - Cigareta je najefikasniji ubica, posebno protiv mušterije!
  Malanya je dodala:
  - Cigareta je kao nečujna puška, ali je smrtonosna i u rukama amatera!
  Gringeta je opalila iz pištolja i sa osmehom primetila:
  - Cigareta je najpouzdaniji snajperista, uvek ubija!
  Matilda je malo usporila tenk na brdu i siktala:
  - Cigareta je gorkog ukusa, ali privlači više od slatkiša!
  Jane je teško uzdahnula i promrmljala:
  - Cigareta je kao loša devojka, ali rastanak s njom je mnogo bolniji!
  Gringeta se zahihotala, ispalila i zaurlala:
  - Cigareta, za razliku od granate, kada je bačena, produžava život!
  Djevojke su ućutale. Njihov tenk je ponovo proklizao i završio u jarku. Morao sam izaći. Ratnici su bili malo nervozni. Sovjetska odbrana je veoma jaka.
  Jane je primijetila filozofirajući:
  - U ratu je najkraći put do cilja zaobilazni manevar, a čista istina je podla obmana!
  Gringeta je, razbila sovjetski top dobro naciljanim hicem, primijetila:
  - Zaobilaznim manevrom najverovatnije ćete skratiti put do cilja!
  Malanja je opalila iz mitraljeza i cvrkutala:
  - Život je crven, ali odlazi sa grimiznom krvlju!
  Matilda je rezimirala:
  - U ratu život gubi vrednost, ali dobija smisao!
  Djevojke su nastavile rat. Snimali su, a u isto vrijeme sastavljali aforizme dok su išli.
  Jane je šutnula bosom nogom i rekla:
  - Rat je kao mladoženja, podložan izdaji, ali mu ne dozvoljava da miruje!
  Gringeta je ispalila i duhovito rekla:
  - Rat je pohotna žena u proždiranju muških tela!
  Malanya je prosiktala u odgovoru:
  - Svi uzrasti su podložni ratu, kao i ljubavi, ali to nije prijatna zabava!
  Matilda je smatrala potrebnim dodati:
  - Rat je, kao kurtizana, skup i promenljiv, ali uvek ostavlja herojsku uspomenu!
  Jane je okrenula psa svojim gracioznim, golim prstima i zagugutala:
  - U ratu nije kao u snu, ne može se bez jakih emocija!
  Gringeta je ispalila sa smiješkom i odgovorila:
  - Svijet je dosadan i opuštajući, rat je zanimljiv i uzbudljiv!
  Matilda je, veselo pijuckajući Colu, nastavila:
  - Rat je krv i znoj, on gnoji sadnice koje rađaju hrabrost!
  Malanya se zakikota i primijeti:
  - Koliko god da je ratni proces zanimljiv, svi žele kraj!
  Džejn je ponovo golim prstima prešla preko zatvarača pištolja i zapevala:
  - Rat nije knjiga, ne možeš je zalupiti, ne možeš je sakriti ispod jastuka, možeš je i zaprljati!
  Gringueta je cvrkutala sa aplombom:
  - Rat je religija: on zahteva fanatizam, disciplinu, bespogovornu potčinjavanje, ali njegovi bogovi su uvek smrtni!
  Malanya se tiho zakikota i primijeti:
  - U ratu, kao u kasinu, rizik je veliki, ali dobici su kratkog veka!
  Matilda je pokazala zube i zalajala:
  - Vojnik je smrtan, slava je zaboravljena, trofeji se troše, a samo su razlozi da se započne novi masakr neotklonjivi!
  Jane je suptilno provjerila:
  "Preziremo ubicu osim ako nije vojnik na frontu, a još više preziremo lopova ako je pljačkaš na bojnom polju!"
  Gringeta se ponovo zakikota i prosikta:
  - Vojnik je vitez čiji su oklop hrabrost i čast! Generale Barone, čija je kruna razboritost i inteligencija!
  Malanya je sa osmehom rekla:
  - Vojnik zvuči ponosno, privatnik zvuči pogrdno!
  Matilda je duhovito odgovorila:
  - Prvi koji napadne može poginuti, ali posljednji se neće pamtiti!
  Džejn je dahnuto gugutala:
  - Bolje je biti prvi u podeli plena nego u napadu!
  Gringueta je sa osmehom dodala:
  - Rat je kao žena, ona samo muškarce polaže bez loma!
  Malanya je dostojanstveno odgovorila:
  - Žena, za razliku od rata, ne žuri da ubije muškarca!
  Matilda je rekla uz cerekanje:
  - Rat, za razliku od žena, nikada nije zadovoljan brojem dodeljenih muškaraca!
  Jane je ponovo okrenula polugu golim prstima i rekla:
  -Rat je najnezasitnija žena, muškaraca joj nikad dosta, a ženu neće odbiti!
  Kao odgovor na to, Gringetta je smatrala potrebnim reproducirati duhoviti aforizam:
  "Žene ne vole da se tuku, ali želja da se ubije muškarac nije mnogo gora od metka!"
  Malanya je prosiktala kao kobra, izbacujući svoj ružičasti jezik:
  - Mali metak može da ubije čoveka, usreći ga, ženu velikog srca!
  Matilda je dodala sa sarkastičnim smiješkom:
  - Veliko srce često vodi u male interese!
  Djevojke su završile razmjenu duhovitih opaski i počele pozorno da gledaju u bojno polje. Nebom su letjeli jurišni avioni TA-311, pucajući na položaje sovjetskih trupa. Iako sporo, koalicija Trećeg Rajha je napredovala. I uspjela se malo osvježiti gutanjem leševa.
  Djevojke su, dosadno, ponovo počele da se šale aforizmima:
  Jane je gugutala:
  "Rat nema žensko lice, ali krvari muškarce bolje od žene!"
  Gringeta je ispalila i graktala:
  - Rat ne donosi radost, ali zadovoljava agresivne instinkte!
  Malanya je zviždala u odgovoru:
  - Radost u ratu, leševi neprijatelja su samo u ceni!
  Matilda je, listajući kroz gusjenice, dodala:
  - Rat je oranje njive: oplođena je leševima, navodnjavana krvlju, ali ona izlazi u pobedu!
  Jane je ispalila i prednjala kao odgovor:
  - Pobjeda raste na leševima i krvi, ali donosi plod od slabih!
  Gringeta je opalila, razbivši trideset i četiri kao čašu, i siktala:
  - Rat je kao cvet ljudožder, svetao, mesožder i lošeg mirisa!
  Malanja je bosom nogom protrljala pedalu i rekla:
  - Rat je majka napretka i maćeha lenjosti!
  Matilda će ga uzeti i zaurlati:
  - A u ratu život vojnika nije vrijedan, ali su generali čak gubitak!
  Jane je prešla rubom ruke preko svojih grudi i cvrkutala:
  - Ako hoćeš mir, ulij strah ako hoćeš rat, izazivaj smeh!
  Gringeta ga je uzela i opalila, uperivši oružje bosom nogom, pjevajući:
  - Smijeh nije grijeh ako nisi podsmijeh u vojnim poslovima!
  Malanya se zahihotala i zarežala od uspjeha:
  - Rat je kao cirkus, samo se pobednik poslednji smeje!
  Matilda je vozila tenk, zgnječivši nekoliko pionira, i grcala:
  - U ratu je kao u cirkusu, samo podmukli, ozbiljni ubica!
  Djevojke su ponovo ućutale. Umorni su od zbijanja šala. Generalno, rat nije baš lijep.
  Džejn je uznemireno pomislila: Britanija je izgubila od Nemaca. Iako su koliko zemalja Britanci osvojili. A koliko te Njemačke! Britanija je postala kolosalno carstvo. Ali nije mogla da probavi svoje kolonije. Treći Rajh je nadmašio Engleze po moći, a čak su se i komandanti pokazali mnogo jačim i sposobnijim.
  A kada su nacisti došli u London, istorija se završila za Englesku. Nastalo je novo carstvo, sa neviđenom moći. Mnogi narodi i zemlje služe u njenim trupama. I šta da kažemo: Treći Rajh je, raširivši krila, zaglušio Britaniju.
  Ali 1940. godine, nakon što je osvojio Francusku, Hitler je velikodušno ponudio mir Čerčilu. I bilo je neophodno to prihvatiti: zdrav razum je nalagao da Britanija od rata ne može ništa dobiti, čak ni teoretski, ali može izgubiti. Hitler je vodio vazdušnu bitku sa Engleskom u pola snage. Sa velikim zakašnjenjem prebacio je trupe u Afriku. Otišao je u Sovjetski Savez. Ali sve je to samo odgodilo katastrofu.
  Nemci su, koristeći okupirane teritorije, našli snage da se bore na dva fronta, Japan je samouvereno pobedio Amerikance. A onda ga je Staljin izdao sklapanjem primirja. Britanija je pala na koljena i postala dio Trećeg Rajha.
  Mnoge pobjede donijele su Wehrmachtu slavu nepobjedivosti. Džejn i njeni prijatelji su se voljno pridružili Hitlerovoj vojsci da traže sreću i čin. I tu su djelimično uspjeli.
  Pa šta? Sada imaju dvije domovine: Veliku Njemačku i Malu Britaniju.
  Jane je otpila gutljaj Coca-Cole i cvrkutala:
  - Ljubav i smrt, dobro i zlo... Šta je sveto, šta je grešno, ubice ne mare!
  Gringeta je zapjevala kao odgovor, šaljući još jedan projektil:
  - Voli i drzi se, neka vlada zlo, ali nam je dat samo jedan na izbor!
  Djevojke su se malo razveselile. Pa, u stvari, onoliko koliko se možete podesiti u molu. Oni su mladi, veseli, energični i prilično sretni. Toliko se bore i ni jedne ogrebotine. Osim ako ne uzmete u obzir da će se izgrebati na rezervoaru.
  Malanya je oštro primijetila:
  - Eh, Čerčil je trebao prihvatiti Hesovu ponudu i ući u rat sa SSSR-om. Tada bismo zavladali cijelom planetom, a na kraju bismo i srušili Njemačku!
  Matilda je s oduševljenjem pjevala:
  - Nemačka je dobra u borbi, britanski lav je najbolji!
  Malanya je potvrdila:
  - Da, naš lav iz Britanije je najbolji!
  Džejn je sa osmehom rekla:
  - Još imamo šanse! Hitler će umrijeti i njemačko carstvo će se raspasti!
  Gringeta je ispalila projektil i djelimično se složila:
  - Da, raspašće se! Oni su grabežljivci mesožderi, ali hoće li nas to učiniti boljim?
  Malanya je filozofski primijetio:
  - Bolje je jedinstvo pod tvrdim režimom nego haos i aljkavost pod mekim!
  Matilda je svojim golim tabanima pritisnula pedale i zalajala:
  - I mi ćemo biti na Marsu! I izvan Sunčevog sistema!
  Džejn je odgovorila sa Đokondinim osmehom:
  - Prvo treba da uspostavimo jedinstven režim na planeti Zemlji!
  Gringet, uze ga i zapeva vatreno:
  - I nećemo dozvoliti da se ovaj režim promeni!
  Malanya je duhovito primijetila:
  - Ali da bih te ostavio s nosom, moram promijeniti nos!
  Devojke su srećne kao i uvek. Sada njihov tenk stiže do prve linije rovova. I razdire zemlju svojim gusjenicama. Ratnici se smiju.
  - Sve ćemo ih zdrobiti!
  Jedan od topova se zaglavio između valjaka i tenk je stao. Djevojke su izašle iz auta, u rezervoaru je još bilo previše skučeno i prevruće. Ali napolju je rizično, možete se opeći.
  Ratnici su jurili, bljeskajući golim petama, i skandirajući:
  - Mi smo zaigrane devojke, dobre drugarice, pa neka nam šibaju bose noge, razigrane pume!
  Džejn, trčeći, primeti:
  - Evo nas, svemirski marinci!
  Malanya je potvrdila sa smiješkom:
  - I u svemir i u sletanje!
  A Gringeta ga je uzela i hodala u naručju, urlajući:
  - Ja sam super ratnik! Pobiću sve!
  Matilda je to uzela kao odgovor i prosiktala:
  - Otrov kap po kap u Firera!
  Jane se zakikotala i zapjevala:
  - Udarac je jak, a Firer je svemoćan!
  Ratnici su trčali, koračajući bosi, preko ruševina, smrvljenog, jako zagrijanog gvožđa, raznih vrsta greda i slomljenih lobanja.
  Jane je pjevala:
  -Razumećeš me... Razumećeš me... Razumećeš me, a bolju zemlju nećeš naći!
  Djevojci je ugodno trčati, sa svojim ne previše grubim nogama, bodljikavom stazom i krhotinama. Zaista je super zabavno.
  Gringeta je pjevala:
  - Leto, sunce visoko sija...
  Malanya je podržala pjesmu:
  - Visoko... Visoko!
  Matilda je dodala:
  - Ljeto, daleko smo od smrti! Daleko!
  Ratnici su se primjetno razveselili. Zaista, kakvo je zadovoljstvo kretati se i skakati tako energično.
  Jane se nasmijala i primijetila:
  - Smrt je konvencija, sramota je apsolutna!
  Gringeta je trljala jednu bosu nogu o drugu i siktala:
  - I mi ćemo imati odmor! A sa njom i pobeda!
  Malanya je skeptično rekla:
  - Naši ili Nemci?
  Matilda se nacerila i zapjevala:
  - Čeka nas smrtonosni požar...
  Jane je odgovorila:
  - Ali on je nemoćan...
  Gringeta je urlala kao panter:
  - Svako ima poseban kovčeg...
  Malanya ga je uzela i, pucajući, prosiktala:
  - Boche bataljon je otišao u grob!
  Matilda je uzvratila:
  - Cela legija je otišla u grob!
  A cure su uzele i mjaukale... One su kao vitki konji. I tako slatke, gole i preplanule noge.
  Jane ga je uzela i zasiktala od zadovoljstva:
  - A ja sam kobra! A ja sam kobra! Uopšte nije medvjed!
  Gringeta je vrisnula kao odgovor:
  - Lepo je kobri da doleti do oblaka!
  A djevojke će se samo udarati po glavi. Iskre lete iz očiju kao da dolazi čas!
  Malanya ga je uzela i prosiktala:
  - Hitler je kaput!
  Matilda ju je podržala:
  - A Staljin je kaput!
  Jane je zatresla bokovima i cvrkutala:
  - Ja sam ratnik svetlosti, na kolenima divljaci... Pometu sa lica Zemlje svakoga ko kleveta!
  Malanja ga uzme i zaurla:
  - A Hitler je budala, puši duvan! Krade šibice i ne provodi noć kod kuće!
  Matilda se sarkastično nacerila i upitala:
  - Šta mislite, ima li ga Firer?
  Gringeta je bosom nogom šutnula pepeo i zarežala:
  - Naravno da ne! Nas četvorica ćemo mu popušiti!
  Malanja je zakolutala očima i šapnula:
  - O, jako je lijepo držati pulsirajući štapić od žada u ustima i opipati ga jezikom!
  Matilda je šapnula uz dah:
  - Kako je sjajno! I sve će biti jednostavno odlično!
  Djevojčice su skakale sve više i više. Ali njihov tenk je popravljen i morali su se vratiti. Ratnici su se popeli nazad i siktali:
  - Ovo je naš tenk! On će biti jednostavno odličan!
  Jane se iznenada sjetila bajke o Robinu Hoodu. Tu je mali Joe, dječaka je zarobio šerif. Dječaka su mučili: povukli su ga na stalak i spržili mu pete.
  Kada je plamen polizao gole, hrapave tabane dečaka... Džejn je ovde osetila uzbuđenje i zaista je želela seks. Ovdje su ušli. Naročito japanski ninja karasi. Ovaj plavokosi dečko je tako zgodan, i ima veoma veliko muško savršenstvo. I tako je lijepo dotaknuti tako čistu i glatku kožu svojim grudima.
  Džejn je htela da stavi prst između nogu, ali joj je bilo neprijatno i predomislila se. Iako je, zaista, takva akcija izuzetno ugodna!
  Gospodnja ćerka je rekla:
  - U morskom talasu i bijesnoj vatri! I žestoka, i bijesna vatra!
  Djevojke su ponovo pomjerile svoj Gering-5 prema položajima sovjetskih trupa. Sam Staljin se vjerovatno prilično prepao kada je saznao za napredovanje nacista. Zaista, kako se ovdje ne unervoziti? Ogromna mašina juri na vas, ali nema šta da odgovori. Trideset četiri, ne možete se boriti protiv E serije. A još više od piramidalnih AG.
  I Staljin je očigledno u šoku. Barem pozovite žohara da vam bude savjetnik. Bez zvuka, bez značenja, bez prskanja vode! Izgleda da ćeš se sjebati!
  Džejn je sa osmehom primetila:
  - A Staljin je, za razliku od Čerčila, uvek rado prihvatao Hitlerove poklone i išao za mir!
  Gringeta je pevala sa oduševljenjem:
  - Reci mi šta je svet! Odgovoriće vam - sunce i vetar!
  Malanya je s entuzijazmom primijetila:
  - I imaćemo jaku, zdravu decu!
  Matilda se zakikota i prošaputa:
  - Svet nije šahovnica, a Hitler nije kralj!
  Džejn je ispravila drugaricu:
  - On je viši od kralja! I zbrisat ćemo ga s lica planete!
  Gringeta ga uzme i zaurla:
  - Veličina Britanaca, priznata od strane planete! Fašizam je slomljen udarcem mača!
  Malanya je oduševljeno dodala:
  - Vole nas i cijene svi narodi svijeta!
  Matilda je sa entuzijazmom djevojke koja je pronašla svoju prvu ljubav dodala:
  - Verujem, da gradimo sveti komunizam!
  Jane se nasmijala i primijetila:
  - A pod vodstvom Nijemaca, komunizam se zaista može izgraditi!
  Gringeta je udarila čelom o zatvarač pištolja i zapjevala:
  - Šalimo se, sad ćemo graditi komunizam! A Staljin će biti naš super i heroj!
  Malanya je dodala, pojašnjavajući:
  - U kovčegu, naravno!
  Gringueta je spremno potvrdila:
  - Naravno, u kovčegu!
  Jane je filozofski rekla:
  - Ma koliko kralj bio veliki, on će otići u grob, kao i lovac!
  Gringeta je dodala sa zlobnim smiješkom:
  - Političar uvek laže, samo on stvarno umire!
  Malanya je kliknula golim nožnim prstima i rekla:
  - Besmrtnost je stvarna, ali smrt je iluzorna!
  Matilda je dala i aforizam:
  - Kraljevi mogu sve, ali ni jedan, ni jedan kralj ne može pobjeći iz groba u zemlju!
  Jane je cvrkutala:
  - Život će uskoro završiti...
  Gringetta podržana sa aplombom:
  - Tačka će uskoro udariti!
  Malanya puca iz mitraljeza na sovjetsku pješadiju i sikće:
  - O, mama, mama, smiluj se na svog sina!
  Matilda je, teško suzdržavajući smeh, dodala:
  - Uostalom, nema mu ni dana života!
  Džejn je filozofski razmišljala:
  - Svi žele da žive lepo, ali samo retki umiru dostojanstveno!
  Gringueta je sa osmehom odgovorila:
  - Smrt obećava nevolje, osim ako ne iskri zracima postignuća!
  Malanya je prosiktala bijesno iskakavši zube:
  - Dobra smrt je bolja od usranog života!
  Matilda je izazvala:
  - Dobro je biti Bog na slobodi, ali je loše biti đavo u zatvoru!
  Gringeta je primijetila s otrovnim smiješkom:
  - A mi smo ostali bez granata... Slažete se, ovo je ogromna tragedija! Niti jedan poklon uništenja!
  Jane je prezirno frknula.
  - Biće novih poklona i drugih predsednika!
  . POGLAVLJE br. 17.
  Na današnji dan, 10. oktobra 1947. godine, Friedrich je, kao i uvijek, hrt i neumoran, brzo jurio na vazdušnom konju Me-362. Dječak nije osjetio ni senku umora, bio je previše uzbuđen, i dalje je pucao bez ikakvog promašaja. Noću su remontne ekipe, prvenstveno američke, puštale u rad dio oštećene opreme. Konkretno, "Pattoni" su se ponovo vrteli na šinama, osim toga, nekoliko stotina ovih vozila ušlo je u upotrebu nakon što su prebačeni iz inostranstva, duž već uspostavljenih pruga. Partizani su, naravno, pokušali, ali su prošli mnogo gore nego inače. Na izborima za ukrajinskog oca Bandera je poražen, a u partizanskim redovima se povećala izdaja i dezerterstvo. Uz to, razbolio se i komandant partizanskog pokreta Vorošilov... A zamjena mu nije pronađena na vrijeme... Tako je snabdijevanje međunarodne udarne grupe fašista bilo sasvim zadovoljavajuće. Da, hrabri podzemni borci i herojski saboteri ponekad su postizali uspjehe, ali ne iznad taktičkog nivoa. Osim toga, pojava novih kapituliranih saveznika izazvala je nagli pad vjere u pobjedu SSSR-a, a to je dovelo do činjenice da su kolebljivi elementi, otvoreno ili na drugi način tajno, prešli na stranu fašista.
  Broj dezertera posebno se povećao među Crvenom armijom Kraikov i Poljskom vojskom. Poljaci su, povjerovavši obećanjima nacista, a posebno zapadnih kapitalista, ozbiljno računali na stvaranje velikog carstva na istoku, na račun Rusije! Nisu svi, naravno, poljski komunisti ostali vjerni Sovjetima, ali ostali politički nijansi... Liberali su posebno nepouzdani... Tako su poljske jedinice počele da se predaju na Moskovskoj izbočini gotovo odmah od početka ofanzive ... Na sreću, bilo ih je malo i to još nije presudno uticalo na tok rata.
  Fridrih je sam napravio prvih nekoliko letova, odvojivši se od ostalih pilota. Vidio je da se neprijatelj više ne susreće tako gusto s nacističkim hordama vatrom, a na putu tenkovskih klinova gotovo da i nije ostalo minskih polja. Ali sovjetski vojnici su se tvrdoglavo borili. Pešadija nije otvarala vatru i pokušavala je, puštajući tenkove da se zatvore, da im raznese gusjenice ili gomilu granata, ili da ih zapali zapaljivim bocama.
  Dječak Terminator uglavnom je povećao rezultat na račun sovjetskog oružja. Štaviše, pucanje iz horizontalne ravni, izbjegavajući gubljenje vremena na ronjenje. Istina, uništeno je i nekoliko tenkova koji su se nalazili u zasjedi. Avijacija SSSR-a je bila neaktivna. Ujutro se pojavilo samo sedam aviona U-2, zatim četiri Lagga. Uglavnom, Fridrih je kratko razgovarao sa njima, lagano pritiskajući okidač... I onda, kao i uvek!
  Potisnuvši ionako oslabljene borbene tačke, nacistički tenkovi su jurnuli dalje preko polja i u rovove... Protutenkovske jarke i ježeve, međutim, nailazili su i na ovoj već šestoj i dijelom petoj liniji odbrane (bilo ih je osam). ukupno). Sovjetski artiljerci su bili nervozni i počeli su pucati izdaleka. Fašistička artiljerija je bila nemilosrdna, a avijacija... Do sada je, kao na klizalištu, sve bilo usitnjeno. Pa, Fridrih je, kao i uvek, ispred svih, živahniji i hladniji. Došlo je do promjena u formiranju trupa, naoružani snažnim mitraljezima, preuzeli su vodstvo. Iznuđena odluka da se smanje gubici kamikaza pešaka koji se žrtvuju, ali ne žele da odustanu...
  Fridrih je sa svojom prijateljicom Helgom napravio svoj treći let. Ovdje su se prvi put susreli s manje-više velikom serijom sovjetskih aviona. Među njima je bilo čak pet Br-3 (odakle su i otkopane). Začudo, SSSR bombarderi su se odmah okrenuli ugledavši nemačke asove, a lovci su pojurili ka njima.
  Fridrih je mirno gađao automobile pokušavajući da im priđe bliže. Uključujući i asa sa zvijezdom heroja SSSR-a na trupu. Iskusni ratnik je, međutim, pokušao da ode u oblake, ali protiv takvog čudovišta kao što je Friedrich Bismarck, ispalo je samo gore. Dječak terminator, bez ikakvog ritma, oborio je trideset šest lovaca i četiri jurišna aviona odjednom, uključio brzinu i pojurio za bombarderima.
  Ovdje je, međutim, Friedrich otkrio da njegov automobil nije toliko jurio, te da nije dostigao 740 procijenjenih kilometara čak ni s prisilnim motorom. Razlog je jasan, Friedrich je 30 mm Mr-108 topove zamijenio Mr-103, koji su sa početnom brzinom projektila od 960 metara u sekundi mnogo efikasniji u prodoru kroz krovove tenkova i neprijateljskih lovaca iz vrlo velike udaljenosti, ali gotovo jedan i po puta teži i manji sa brzinom paljbe od 420 metaka u minuti (međutim, Friedrich je općenito više volio ispaljivati pojedinačne granate dok je padao u trans!). A municija za oružje je povećana posebno za Frederika. Dakle, sustizanje bombardera nije bio lak zadatak. Nekoliko okretnih He-362 bilo je ispred hrabrog mladog asa. Padali su kao grad na usjeve, lomeći i mučeći sovjetska vozila. Štaviše, Br-3, koji je bio sporiji i slabo naoružan, postao je lak plijen pilota terorista. Friedrich je stigao na kraju gozbe, ali je ipak dokrajčio tuce, nokautirajući pedeset. Međutim, dječak nije uspio oboriti svoj prethodni rekord od dvije stotine pedeset i tri automobila.
  Fridrih se vratio sa velikim entuzijazmom u duši. Pobijedio je i pobjeđuje! I misli o mojoj izdaji su potpuno nestale. Mladić je čak rekao sebi:
  - Čemu ove predrasude! Domovina je mjesto gdje odrastaju tvoji prijatelji i djeca! A SSSR nije domovina, već zatvor naroda!
  Helga je čula ove riječi, ali je, ne shvaćajući njihovu pravu suštinu, potvrdila:
  - Upravu si! I uskoro ćemo imati djecu! Mada, ne želim da se udebljam dok ovaj rat još traje!
  Friedrich se nasmijao:
  - Zavisi od volje Svemogućeg Boga. Međutim, Papa i brojni mitropoliti su na našoj strani!
  Četvrti let na juriš, mlaznjak Fokken-Wulf-5s pretvorio se u lov na oružje, pošto je uhvaćeno samo nekoliko tenkova. Ali pravi test je tek dolazio.
  Peta gardijska tenkovska armija Rotmistrova završila je prebacivanje potkopavanja na područje Krasnogvardejskog. Međutim, nije bilo moguće postići potpuno iznenađenje. Fašistički izviđački avioni zabilježili su kretanje velike mase tenkova, a nacisti su požurili da preduzmu protumjere. Oko pet stotina SS jedinica 2. SS Pancer armije, kao i dvjesto vozila iz strateške rezerve, izašlo je u susret devetsto pedeset tenkova i samohodnih topova pojačanih rezervama Rotmistrove oklopne šake. Konkretno, bitka se odigrala na polju u blizini kolektivne farme Pervomaisky, gdje su se njemački grenadiri i topovi nalazili na zarobljenoj liniji.
  Friedrich i najbolji njemački asovi su pozvani da odbiju masovni napad sa zemlje i iz zraka.
  General-pukovnik Rotmistrov, heroj Staljingradske bitke, izvršio je naređenje koje je stizao od samog vrhovnog komandanta i iskreno je verovao da bitka kod Moskve još nije izgubljena. Imao je moć u svojim rukama i tračak nade da će SSSR povratiti ono što je prethodno izgubio. Međutim, kolona se, krećući se svojom snagom, prilično rastegnula. To je dijelom bilo zbog želje da se izbjegnu izviđački avioni Trećeg Rajha, dok je ostalo trajanje marša uzrokovano oštećenjem željezničkih pruga od neprijateljskih aviona.
  Teški napadi bombardera naterali su velike tenkovske snage da marširaju stotine kilometara sopstvenim pogonom. Štaviše, pri maršu maksimalne brzine... Ovo je uzimajući u obzir određenu heterogenost tenkovskog voznog parka, na nekim vozilima su zamijenjeni filteri, na drugim su stari tipovi, uključujući i nesavršene mjenjače, usporavali dizel motore;
  Zbog brutalnog i masivnog udara neprijateljske avijacije, peta udarna armija se nalazila dosta daleko od linije fronta i to je prisililo ovaj čelični valjak da maršira od večeri do jutra.
  Kompaktnija grupa fašista je već čekala Rotmistrova. Dok su bili inferiorni u ukupnom broju tenkova, nacisti su bili superiorniji u kvaliteti: imali su oko sto i po "Pantera"-5 i "Tigrova"-5, kao i desetak i pol "Goeringa" L (engleski vozila sa puškama od 17 stopa, približno jednake prodornoj snazi topovima "Panteri"), E-50, AG-50 i "Patton". Razarači tenkova Super Ferdinand su još uvijek bili na putu.
  Naravno, bilo bi bolje masovno napadati naciste, ali strašni Žukov je previše žurio za Rotmistrova, s pravom se plašeći da će nacisti preduzeti energične protivmjere. Međutim, oni su to već učinili...
  Ali ovde je sovjetska armija imala jedan adut - ovo je bilo ozbiljno vazdušno pokrivanje... Avioni su uklonjeni sa pravca Urala i iz štabne rezerve, a u borbu su bacali i trenažna vozila, kao i opremu pravo sa montažne trake . Ovo je bila prilika da se probije desni bok i pozadinu, koji su se kretali daleko ispred fašističkog klina.
  General Gotha i drugi komandanti su već tokom preliminarnih rasprava o planu moskovske operacije pretpostavljali da će Krasnogvardejsk sigurno postati poprište tenkovske bitke sa borbenom rezervom sovjetskih armija, što znači da je bilo potrebno imati plan pokrivanja. .
  Specijalni nemački avioni, posebno Xe-362, nadgledali su vazdušni prostor, tako da je bitka na Krasnogvardejskom postala najveća ne samo tenkovska, već i vazdušna bitka Drugog svetskog rata!
  Friedrich je pozvan da se bori protiv neprijatelja, on je najbolji as Luftwaffea, kralj zračnih bitaka bio je simbol pobjede Trećeg Rajha. A pored njega, ili skoro do njega s desne strane, na jurišnoj, a samim tim i posebno moćnoj modifikaciji Fokken-Wulf-5, jurila je Helga.
  Dečak je čak pevao:
  - Jurimo kroz talase na zvjezdanim brodovima! Kvarkovi se pjene u etarskim vrtlozima!
  Helga je potvrdila:
  - Crvena stvorenja, bićete pogođeni! Djeca podzemnog paklenog svijeta!
  Friedrich se nasmijao i rekao svoju omiljenu:
  - Hajde, dalje od šrafa! Anđele smrti, samo zazviždi da se pojavi! Rasparaće im sav ološ na komade guzica!
  Helga se zahihotala kao odgovor.
  - Pa, vi ste duhoviti!
  Fridrih je bio donekle zabrinut zbog sve veće težine svog aviona, povezanosti sa ugradnjom dalekometnog oružja i povećanjem municije. Uostalom, projektil topa kalibra 30 mm je tri puta teži od topa kalibra 20 milimetara, a po razornoj moći, možda četiri puta snažnije, to je univerzalno oružje koje može uništiti oklop i na površini. planete iu vazduhu! Mladi as je čak htio da odustane od mitraljeza i ukloni njihova četiri velikokalibarska, ali... Helga se usprotivila prije polaska:
  - Na kraju krajeva, može se svesti na blisku borbu. Bolje je sačuvati ovaj adut...
  - Dosta za višu silu i dva strijelca! - prekinuo je nakratko Friedrich. Za mene je dovoljno pucanje izbliza. Generalno, mislim da je ovdje mitraljesko naoružanje pretjerano.
  Helga se veselo zakikota i udari dječaka po leđima.
  - Nažalost, nisu svi tako nepobedivi vitezovi kao ti! Mnogi asovi su još uvijek početnici, potrebna im je gušća vatra da bi bili sigurni da pogode...
  Frederik je sasvim razumno prigovorio:
  - Tako skup automobil kao što je ME-362 U neće dobiti pilot početnik. Ovaj borac je za asove.
  Umjesto odgovora, Helga je naletjela na svoj borbeni jurišnik, bljeskajući golim, ružičastim štiklama. Šta drugo raditi, oglasio se hitni poziv.
  Friedrich je općenito bio zadovoljan što je uklonio dva vanjska mitraljeza, masivno vozilo je lakše poletjelo, a brzina se povećala, a lakša krila su poboljšala upravljivost. Iako su same vatrene tačke bile prekrivene oklopima, njihovo smanjenje je značajno doprinijelo aerodinamici automobila. Iako Me-362 u pogledu aerodinamičkih kvaliteta još uvijek nema premca među klipnim vozilima, on je tako univerzalni ratni konj.
  Ispod bljeskaju rijetka stabla i polja... Dan je vruć i izgleda da neće biti lako boriti se. Posebno Rusi, koji gube ovu ogromnu bitku. Ovdje lijevo i malo ispod lete jato vrana... Veliko jato, neke od vrana su jako velike... Zloslutan znak, vrane prate sve ratove ovog okrutnog, lišenog sentimentalnosti svijeta. Kako je Boyarsky pjevao u poznatom mjuziklu:
  - Ali zašto! Nemoguće je živjeti svojim umom! Ali zašto - život nas ničemu ne uči!
  Evo nasilja, nasilja i još nasilja! Okrutnost, surovost i još jednom okrutnost koja cementira naciju!
  Jato vrana izgleda beskrajno, ima ih na desetine, stotine hiljada, a grakću tako da ih možete čuti čak i u hermetički zatvorenoj kabini. Fridrih je na radiju pitao Helgu:
  - Možda da ih pogodimo mitraljezima?
  As devojka je prigovorila:
  - Nije vredno toga! Ovdje se svaki metak može izbrojati!
  Friedrich se nasmijao:
  - Što je sasvim moguće! Kralj ima patrone u torbi ispod svog trona.
  Prva grupa sovjetskih aviona iznenada je iskočila iza jata lešinara. Prvi su ih sreli Salamanderi. Bilo je gubitaka sa obe strane, više Rusa je poginulo. Fridrih je kasno otvorio vatru i oborio samo osam automobila. Ali to je još uvijek težak početak. No, nekoliko njemačkih "Salamandera"-3 je oboreno, a nejasno je kako je Me-262 uspio ispred svih.
  Ali glavna stvar je tek dolazila. Jato vrana se završilo, nemački piloti su iskočili u prostor iznad Krasnogvardejskog polja i počelo je.
  Čitava vojska je jurila prema njemačkoj eskadrili, a ovdje je, zapravo, bila avijacija nekoliko zračnih armija SSSR-a. Ogromna armada aviona svih tipova, ali najviše Jakova i nešto manje Laggova.
  Friedrich je otvorio vatru sa udaljenosti veće od šest kilometara. Ponovo je upao u potoke divljeg transa, kada ne ciljate, ali prsti automatski pritiskaju. Kada više nema razmišljanja, misli, telo je izgleda tvoje, ali ti si već kao marioneta nepoznatih sila... A to znači da meso nije tvoje, već duh podzemlja - nečiste, zle sile. ..
  Pa, i u glavi dječaka terminatora, pjesma je počela zvučati nekoliko puta:
  Među prijateljima, ali u isto vreme povučeno,
  Zarobljeni patnjom, tužnim brigama!
  Naš svijet je tako umoran od zlostavljanja,
  Ne vidi se ni prostranstvo ni lepota!
  Gde si nas doveo - zli zli đavole?
  Kada zli demon kontroliše vojsku!
  Mi svakako želimo vojnu slavu,
  Iako sam u duši podli parazit!
  
  Takva praznina u ugaslom duhu,
  Nema načina zaobići močvaru!
  I smrt, ovaj kolac nemilosrdnoj starici,
  Šta skuplja danak u Svetoj Rusiji!
  
  Jednostavno razumijevanje ne blista,
  Sve je na webu, neograničena moć!
  Želja za životom u zemaljskom prebivalištu,
  Okus slatkoće, radosti, sreće sa svojom dragom!
  
  Ali sudbina je poslala njegovog sina u rat,
  Gdje smo morali zaboraviti na mir!
  Nema potrebe da proklinjete Sotonu zbog ovoga,
  Mi sami nismo hteli ništa drugo!
  
  Secam kroz vihor na avion,
  Nakon što je izveo obrt, i potpis potez!
  Vjerujte, borac otadžbine nije umro,
  Hajde da sviramo pogrebni marš za ološe!
  
  Neprijatelj je brojan, jak,
  Automobili, lovci, projektili!
  Razbićemo pakleni Wehrmacht na komade,
  Ruski podvizi će biti slavljeni!
  Komunizam će doći na Zemlju, verujem,
  Živećemo srećno - znam sigurno!
  Dželat ljudi - fašizam će se srušiti,
  Pobjeda će biti u dobroti, svjetlosti maja!
  
  Otadžbina, brzi let,
  To nam je dalo sveti život!
  Himna domovine peva u našim srcima,
  Uostalom, ja se žestoko borim za nju!
  
  I vjerujem da će doći svijetlo vrijeme,
  Neće biti ubistava, starost će nestati u ponoru!
  Rasa će se razvijati bez ivica,
  Vrh će pohrliti na dostignuća linija!
  
  I tako da možemo približiti vrijeme;
  Onda se morate boriti kao vojnik Rusije!
  Tako da stigne do svakog ko nije debil,
  Da Rusi uvek znaju da se bore!
  U Fridrihovoj glavi zvučala je dobra patriotska pesma, ali njegove izdajničke ruke i stopala uradili su upravo suprotno. Naime, slali su granate na sovjetske avione svih tipova i marki. Sovjetski piloti su pokušali da priđu bliže i započnu borbu... Volka je, pucajući u više od pedeset vozila u pokretu, skrenuo i izbegao pucnje i pokušaj nabijanja (ovu kamikazu je presekao kratkim rafalima mitraljeza) . Tada se avion mladog asa pomerio, a dečak je, u borbenom transu, ispalio mnogo vazdušnih topova. To je uvelike pokosilo niz sovjetskih lovaca koji su izlazili iz pozadine.
  Tu je i sam Fridrih zamalo bio napadnut, ali je uspio da sklizne na liniju vatre i nastavi da uništava svoje protivnike. Ovog puta, dvomotorni "pešani" postali su njegove žrtve. Dečacima je proleteo aforizam kroz glavu (pijuni takođe nisu ludi, buduće dame!). Helga je ciknula u radio:
  - Oh, draga mama! Kako pritiskaju!
  Friedrich je, nakon što je izveo nepotpunu petlju, odsjekao sovjetske lovce sa velike udaljenosti pokušavajući da se zavuče iza Helge. Jedan od njih je bio "Shopkeeper" (Lagg-5), imao je veliku crvenu zvezdu na trupu... To znači heroj SSSR-a. Sama djevojka, na jurišnoj modifikaciji Fokken-Wulf, pucala je na tenkove Rotmistrove vojske koji su se približavali njemačkim položajima. I u isto vrijeme pogodila je prilično precizno, uspješno roneći.
  Fridrih se i dalje borio sa neprijateljskim avionima, mentalno zahvaljujući zalihama za povećanje municije. Čak je uspio ubaciti terminatora izdajnika u tenk T-34-85, odabravši komandantovog (to se vidi po antenama, koje su, uprkos prašini i udaljenosti, Fridrihove oštre oči lako uočile!).
  Poklopac grotla su pogodile tri granate odjednom i tenk je stao...
  Dole je takođe bilo vruće, avangarda Pete gardijske tenkovske armije već se otkotrljala prema SS grenadirima i delovima Drugog korpusa.
  Prva sovjetska vozila otkotrljala su se u protutenkovski jarak, a njihova brzina je usporila. Na njih su pljuštali brzometni topovi Tigrova-5 i Pantera-5. Tu su novi Nemci jaki: boreći se na daljinu da bi stekli prednost nad njima, sovjetski tenkovi su morali da stupe u blisku borbu. Postaviti deponiju... Ali taktička odluka je bila netačna, da se probije polje na kome su iskopani rovovi, da se dočekaju mašine koje čekaju "plijen". Da, i da ne padne masovno u isto vreme?
  Istina, sovjetski Ilovi su se, unatoč značajnim gubicima, ipak probili, poput malog boksera koji je ronio ispod džinovskog džema, prema neprijateljskim tenkovima, nanijevši štetu, uključujući i male bombe. Istina, na nekim "Tigrovima"-5 stajali su na vrhu mreže, ali za mnoga vozila njemačka pješadija je bila primorana da postavlja zaštitu bukvalno u pokretu.
  Frederick je mislio da bi Rusi, da su izveli koncentrisaniji napad, imali mnogo veće šanse da dobiju "puno novca" i povoljnu blisku borbu.
  Nabijanja crvenih pilota su se nastavila, ali na primjer protiv vrlo okretnog Salamander-3 ova taktika nije urodila očekivanim plodom. Gubici njemačke avijacije porasli su, kao i sovjetski, u još većoj mjeri. Ali ovo više nije bila neuzvraćena bitka. Mnogi sovjetski piloti imali su pristojno iskustvo, nisu uzalud pokrivali Moskvu, pa su nacisti mnogo patili.
  Friedrich, čiji su instinkti bili nevjerovatno oštri, uvijek je izbjegavao pogotke i intuitivno je pogađao najopasnije sovjetske lovce. Pokušavam nokautirati lidere. On je to uradio, i radilo je bez zastoja u paljenju. Inače, u mojoj glavi je bila praznina i nedostatak percepcije bitke kao takve. Tijelo je reagovalo, mete su uhvaćene, nije bilo promašaja. Nekoliko puta je čak dospjelo do tenkova.
  I mnoge stotine, ako ne i hiljade letjelica svih vrsta bljesnule su i zatreperile pred našim očima. Recimo, Hafman na svom He-362... Bori se na poseban način, brzina, trzaj mlaznog automobila, a krhotine lete na sve strane... A ni Rusi nisu loši... Ali gdje je Kozhedub, vrijeme je da se isključi struja... Fridrih se kreće na minimumu, sada nema potrebe da se okreće, udara štedljivo, već samo, lagano se kreće od poraza..
  Municija je na izmaku, kao i gorivo u tenkovima, a sa njemačkih položaja stižu impresivna pojačanja. Salamanderi, pa čak i nekoliko strašnih Me-362, prvi ulaze u bitku, a za njima i ostatak Hitlerove bande. Opet kotrljanje napred... Sovjetski avioni takođe počinju da se povlače. Ponestaje im goriva, a gubici su premašili sve zamislive i nesagledive granice. Fridrih se vraća i pita Helgu:
  - Sve je uredu?
  Djevojka odgovara:
  - Avion je u pokretu! Nokautirao sam šest tenkova i jednog lovca...
  Friedrich je zviždao:
  - Da, pretekli ste čak i mene po broju uništenih tenkova. Ja sam lično uništio samo pet auta sa njuškama!
  Helga se zakikota.
  - Koliko aviona?
  - Avioni? - U Fridrihovoj glavi bljesnule su brojke... - Tačno trista jedan! Novi svjetski rekord. Kakvo postignuće...
  Helga je uzviknula:
  - Ti si samo vitez! Ne, uskoro bog uništenja. Sam veliki Kali... Univerzalni borac!
  Friedrich je ljubazno ispravio:
  - Zapravo, Kali nije bog, već boginja zla. Odnosno, žena, iako vrlo cijenjeno i popularno božanstvo u hinduizmu. Za nju su izgrađeni mnogi hramovi i uznose joj se molitve.
  Dječak je iznenada primijetio da je jako ogrebao koleno o polugu. I zakleo se:
  - Prokletstvo! Nije vrijedilo okretati se u tako teško naoružanom vozilu.
  Helga je zabrinuto rekla:
  - I tvoj sljedeći let je bez mene?
  Friedrich je spremno potvrdio:
  - Da, vaš Fokken će se i dalje puniti i puniti, ali moj je već spreman. Samo nemojte to govoriti, samo pazite na sebe!
  Helga je odlučno izjavila:
  - Ne! Moj savjet ti je da se boriš i boriš najbolje što možeš... Ako je ikako moguće.
  Avioni su sleteli i Fridrih je otrčao do sledećeg automobila. Odabrana kombinacija Me-362 i jurišnog F -490 bila je optimalna za supergus svih vremena.
  Friedrich je bosim nogama opipao oštre, grube pedale Fokken-Wulf-4, počeo je ubrzavati i pjevati:
  - Letim u bitku! Zgaziću stvorenje u prah!
  Bitka kod Krasnogvardejska se nastavila. Pored tenkova same Rotmistrove vojske, na bojište je stiglo i sto pedeset sovjetskih vozila, oduzetih sa južnog krila i Kaširnskog rejona sovjetskog fronta. Istina, do sada je stigla samo prva serija automobila. Sovjetska avijacija također nije razmišljala o odustajanju, ali još nije bila posebno aktivna.
  Frederick je počeo raditi na tenkovima, koristeći svoje topove posebno stvorene za tu svrhu. Po njegovom mišljenju, kalibar 37 milimetara je i dalje bio optimalno prikladan za ovu svrhu. Na primjer, Rudel je takvim puškama, bez ikakvog borbenog transa, uništio, tačnije, što je poštenije, u cijelom ratu nokautirao 534 tenka. Ali postojala je obična osoba, a ne Friedrich. Dječak se prisjetio kako je njegov otac majci rekao da kombinovani učinak na dijete koje se nosi u utrobi, pored ispoljavanja fenomenalnih sposobnosti kako pubertet napreduje, može potomstvo pretvoriti u psihopatu...
  Možda je i njegov borbeni trans, i supermoć ovog ratnika, posledica uticaja čija mu je priroda nepoznata.
  Ali ovdje dolaze tenkovi, za pilota njihova kretanja izgledaju sporo, a još više za Friedricha. Mladi as je počeo da udara iz vodoravne ravnine. Samo puca i pogađa. Bljeskovi svjetlosti od malih eksplozija, probijeni otvori. Mnogi automobili se u ovom slučaju zapale, jer se rezervoari za gas nalaze u borbenom odjeljku. I uništenje, cev T-34 je odletela kao jezik praćke.
  Često su pogođene granate izazivale detonaciju municije. A ovo zauzvrat...
  Fridrih nije razmišljao o takvim sitnicama, gledao je sliku kada su se, pretrpevši teške gubitke i shvativši uzaludnost pokušaja proboja, gardijski tenkovi kretali oko jarkova koje su iskopali sovjetski ljudi.
  Ali i ovdje ih je čekalo neugodno iznenađenje. Dva tuceta "Super Ferdinanda" su uspjeli da priđu. Oni su, nažalost, imali jače vozne karakteristike, zahvaljujući upotrebi američkih motora.
  Sovjetska vozila su hodala po otvorenom polju, što je značilo da su legendarni lovci mogli da udare sa samo tri kilometra udaljenosti. Naravno, "Superferdinandi" su promašili, ali visoka brzina paljbe protuavionskih topova omogućila im je da pogađaju prilično često. Osim toga, polje je bilo jako raskopano i preorano granatama, a T-34-85 nije mogao dobiti brzinu. Ali i dalje su se kretali poput osovine tokom erupcije. A Panthers-5 i okretni American Witches-5, brzi razarači tenkova, pohitali su u pomoć Ferdinandu-4.
  Fridrih je pokušao da nokautira (čisto podsvesno) komandante. Čak su mi i prsti bili zgrčeni od napetosti. I bilo je voća! Mladi terminator je iz horizontalne projekcije izbio četrdeset dva tenka T-34, tri KV-a i dva Su-122. Mogla su biti još tri automobila, ali ih je omeo napad sovjetskih lovaca i što je najvažnije jurišni avioni. Fridrih je počeo da ispaljuje 37-milimetarski vazdušni top i dva 20-milimetarska topa (takođe prilično razorno ako pogodite svetlo ili rezervoar za gas ili motor) koristeći ih.
  Ukupno ima dvadeset sedam letelica, a ima osamnaest Ilova... Nije loše, s obzirom na značaj svakog tenka, čak i onih oštećenih u ovoj tvrdoglavoj borbi... Nekoliko T-34-85 je ubrzalo i konačno se probilo do zatvaranja domet. Sada su se lako oklopne američke "Vještice"-5 zapalile.
  Friedrich je vidio jurišnik Hans-Ulricha Rudela. Ovaj dugo poznati as, čini se, odlučio je i da Stuku zamijeni jačim i bržim Fokken-Wulf-5. Njegov amblem baklje je svima poznat. Pitao je Frederika:
  - Kako si, Anđele smrti!
  Terminator Boy je odgovorio:
  - Stvari su u Gestapou, ali ja imam dostignuća!
  Rudel je uvjeravao:
  - I dobro mi ide! Ali kako uspeti da gađate tako precizno i brzo, pa čak i iz horizontalne ravni?
  Ace boy je, smijući se, odgovorio ili čak zapjevao:
  - Znam sigurno da je sve nemoguće moguće! Pronađite dijamant kraljeva Zemlje u tekućoj vodi!
  - U redu je, stići ću do trideset do kraja dana! - obećao je Rudel.
  Povratak, zamjena aviona, i opet originalni Me-362, avion koji osim rupa od metaka na krilima, pod Volkinim vodstvom nije dobio nikakvu štetu. I naravno tenkovska bitka...
  Na Krasgvardejskom je bilo vruće. Kolone Pete gardijske armije i brigade uklonjene sa drugih frontova su se povukle. Do Nijemaca su dopuzala i pojačanja, uključujući desetak američkih razarača tenkova, najnovije M-18 sa topovima od 110 mm. Ova vozila nisu bila inferiorna po razornoj snazi u odnosu na topove Tiger-5, kalibra 105, a čak su i bolje pobijedila T-34, jer su bila manje sklona rikošetu. Sama puška je također napravljena od preuređenog američkog protuavionskog topa, što znači da je brzo pucanje. Jedino je oklop slabiji od njemačkih, ali je ipak 186 milimetara dovoljno da se projektil drži u čelu. Štaviše, T-34-85 je često umazan dok je u pokretu.
  Fridrih je, još uvek u daljini, osetio približavanje cunamija novog talasa aviona Crvene armije. To znači da, iako nema vremena za tenkove, koji su gotovo čvrsto spojeni, bolje je pustiti jurišnik da se brine o njima. Među njima, inače, možete vidjeti vrlo teško naoružane i oklopljene Non-329. I jurišni avioni i razarači tenkova su jaki. Posebno sa topovima Ra-44 kalibra 88 mm, koji prodiru ne samo u krov tenka, već i u čelo. Samo u zračnoj borbi, ova mašina, blago rečeno, nije tako svestrana kao "radna kobila" Fokken-Wulf.
  Među jurišnicima Fridrih je primetio Helgin avion. Pa, naravno, nazad u akciju.
  Dječak terminator, usput se lagano spuštajući, sjeći ćemo tri tenka i samohodni top-76, pjevao je:
  - Imaćemo šou! Jednostavno najviša super klasa!
  . POGLAVLJE br. 18.
  Helga je spremno odgovorila:
  - Naravno da ti verujem! Nisam dao svoje srce zveri! Odgovor će vam biti dat - vjerujete li ili ne?
  Umjesto odgovora, Friedrich je počeo pucati sa velike udaljenosti odozdo... A onda je dobivao visinu.
  Bilo je dosta sovjetskih aviona, ali ipak manje nego prvi put. Piloti Luftwaffea osjećali su se prilično samopouzdano, poput učenika prvog razreda koji je pobijedio dosadnog vršnjaka u nepoznatoj školi i bukvalno preplavljen snagom.
  Sovjetski piloti su postali lukaviji i nakon što su bili napadnuti, odmah su se podijelili u grupe, pokušavajući povući Nijemce prema sebi. Frederick ih je napao, penjući se na brdo. Za njega je, međutim, odbijanje neprijatelja da pokrene direktan napad samo olakšalo taktiku. Ali drugi njemački borci su krenuli u bitku.
  Fridrih je uznemireno primetio da su Non-362 obično ispred njega. Ali u redu je, sa velike udaljenosti od nekoliko kilometara, ionako niko ne zna kako da seče.
  A "Salamanderi"-3, baš kao dečiji avioni od papira, skaču, skaču kao ajkula po talasima, i sami dobiju...
  Fridrih je izabrao svoju žrtvu, komandni avion, i nije imao vremena da razmišlja o tome kako je ovaj avion oboren. Dječak je izvukao moral:
  - U ratu možete izgubiti, za razliku od sporta, jednom, ali možete pobijediti u ratu, za razliku od igre, beskonačno! Međutim, samo poražene figure odlijeću s ploče, pobjednik stavlja čak i prethodno oborene borbene jedinice na ploču!
  Međutim, tuča se osjetila i na terenu. Na primjer, Wittmann je već prilično iskusan tenkovski as, borio se na Tigru. I on i topnik su često promašivali, iako se tenk lako okretao. Topnik Šlajh jedva je imao vremena da obriše znoj sa lica. Ovo čelično čudovište je već nekoliko puta pogođeno u čelo, ali je do sada bio rikošet. Wittmann je vrisnuo iz sveg glasa:
  - Pustite ih bliže, nemojte biti nervozni ili...
  O stanju ljudi u tim strašnim uslovima govorili su i utisci učesnika bitke, zamenika načelnika štaba 31. tenkovske brigade, koji je nedavno postao Heroj Sovjetskog Saveza, Grigorija Penežka. ... Teške slike su ostale ispred mojih mentalnih slika... Nastao je takav urlik da su bubne opne bile pritisnute, krv je tekla iz ušiju. Neprekidna graja motora, zveket metala, rika, eksplozije granata, divlji zveckanje pocepanog gvožđa... Od upornih hitaca rušile su se kupole, uvijali topovi, pucali oklopi, eksplodirali tenkovi.
  Neprobojni teški Patton-3, pokušali su uzeti sovjetski T-34-85 gotovo iz blizine. Zarežao je, zaštićeni oklop se ispupčio. "Vještice"-4 su se provukle i same pokušale iskoristiti manevar. Kao da je u pitanju konjska vojska drevnih vitezova koji su se spremali poraziti jedni druge. Često su oba tenka pucala iz blizine i dizala jedan drugog u vazduh.
  Pucnji u rezervoare za gas momentalno su zapalili rezervoare. Otvori su se otvorili i posade tenkova su pokušale da izađu. Grigorij je vidio mladog poručnika, napola spaljenog, kako visi o oklopu. Ranjen, nije mogao izaći iz otvora. I tako je umro. Nije bilo nikoga u blizini da mu pomogne. Vojnici su izgubili osjećaj za vrijeme, nisu osjećali žeđ, vrućinu, pa čak ni udarce u skučenoj kabini tenka. Jedna misao, jedna želja - dok si živ pobijedi neprijatelja. Sovjetske tenkovske posade, koje su izašle iz razbijenih vozila, pretraživale su teren u potrazi za neprijateljskim posadama, koje su takođe ostale bez opreme, i tukli ih pištoljima, hvatajući se prsa o prsa.
  Slika u stilu nadrealizma kapetana koji se u nekoj vrsti mahnitanja popeo na oklop oštećenog njemačkog Tiger-5 i mitraljezom udario u vrata kako bi odatle "popušio" naciste. Komandir tenkovske čete Chertorizhsky postupio je vrlo hrabro. Nokautirao je, kroz vrtlog granata, probio se u stranu neprijateljskog "Tigra"-5, ali je i sam pogođen. Iskočivši iz automobila, cisterne su ugasile vatru. I opet su krenuli u bitku.
  Helgina posljednja granata probila je krov tenka Grigorija Penežka. Granata je pogodila rezervoar za gas i sve je planulo. Plamen je spalio sovjetske tenkovske posade, primoravši ih da iskoče iz otvora. Ali sam Grigorij, koji je bio ranjen, nije stigao da iskoči... Živ je izgoreo, shvatajući u prirodi šta je podzemni svet...
  Fridrih je, videći da se neprijateljska letelica već opametila i pokušava da odleti kombinovanom akcijom, sam napao tenkove... Zaista, Nemcima je teško palo, iako su u bitku ušli najnaoružaniji britanski tenkovi Challenger ( posade su takođe iz sinova Britanije i pucaju izuzetno precizno!) .
  Fridrih je pun demonske energije i uzbuđenja, spreman je da sam pomesti sve i svakoga, čak i ako se mora boriti protiv čitave tenkovske, a još više vazdušne vojske. Ali moramo se vratiti, gorivo i municija su na izmaku, za ovo polijećemo, obaramo pedeset sedam aviona i obaramo trideset jedan tenk i šest samohodnih topova, plus još dva oklopna transportera, tri Katjuše, četiri Andryusha, automobila koji su pokušali da odu pozadi.
  Helga je primijetila:
  - Rusi imaju pesmu o ženama u našim selima! I imamo ne samo borbene žene, već i muškarce, ono što nam treba!
  Fridrih se složio:
  - Naši muškarci su dobro, ali žene su bolje!
  Helga je lukavo rekla:
  - Žena pobjeđuje prolivanjem suza, muškarac pobjeđuje tako što ih prolije!
  Fridrih je, pokazujući zube, primetio:
  - Pošto se šalimo, znači da danas nije sve tako loše!
  Na sledećem letu morate leteti sami... Pa, ako je tako, onda nema smisla da se obeshrabrujete... U Fokken-Wulfu sa vazdušno hlađenim motorom je stvarno vruće. Veoma je vruće, motor, plus sunce, plus malo vremena za hlađenje. I sam Fridrih je bio čak iznenađen kako se još nije srušio pod tako divljim teretom. Uostalom, to je elementarno...sva nutrina je pojedena...
  Sovjetski tenkovi su bili potpuno iscrpljeni... Ipak, Nemcima su ponovo stigla pojačanja, a skoro svi jurišni avioni su bačeni u borbu... Ali i Rotmistrov je dobio pojačanje... Isti tenkovi sa drugog fronta.
  Ali zrak je mnogo mirniji, iako se pojavljuju odvojene serije lovaca ili jurišnih aviona.
  Fridrih ponavlja svoju prethodnu dokazanu taktiku, već zna da ga to neće izneveriti. A Nemci...
  Događa se i pregrupisavanje, pošto je većina sovjetskih tenkova već uništena, onda možemo pokušati sami da napadnemo... Wittmann je smrknuto primijetio:
  - Osam tenkova je razbijeno... Dobro za jedan dan, ali loše za takav dan...
  Topnik je ispravio:
  - Zapravo dvanaest...
  Wittman je prekinuo:
  - Četiri uništena vozila kada su se Rusi popeli kroz duboki protivtenkovski jarak se ne računaju! Bilo je elementarno. A municiju treba dopuniti...
  Ali sovjetski tenkovi su ponovo pojurili napred kada su jurišnici posebno počeli da ih napadnu. Konkretno, Friedrich, koji je ispalio pedeset pet granata, od čega četrdeset devet tenkova T-34 i šest samohodnih topova. I trebalo mu je pet i po minuta... Takva je bitka... Naravno, mogla je i duže... pomislio je Fridrih, zašto bi pucao iz dva topa istovremeno? I jedan je dovoljan... U međuvremenu...
  Helga ga je dočekala na aerodromu, tako žarko ga poljubila u usne i šapnula:
  - Ovo je oličenje viteštva - Don Kihot!
  - Šta si rekao? - Fridrih je izgubio živce.
  Djevojka se odmah ispravila:
  - Izvini vučiću... Hteo sam da kažem Lanselot!
  As dečko je odbrusio:
  - Onda je to druga stvar! Uostalom, Don Kihot je parodija na viteza. Neka vrsta ismijavanja glupog viteštva i nesebične plemenitosti!
  Helga se složila:
  - Uopšte, razumem ovo! Ali...
  Fridrih je prekinuo devojku:
  - Brzo u avione!
  Čini se da su posade sovjetskih tenkova i piloti učinili posljednji pokušaj da preokrenu tok izuzetno neuspješne bitke. General Gotha, kao iskusan komandant koji je već temeljno proučio rusku taktiku, nije žurio s napadom, već se čak i lagano nagnuo kako bi u potpunosti iskoristio prednost u vatrenoj moći. I naravno, u bookingu. Ovo je taktika visokog boksera koji se povlači ispred niskog, radi kao broj dva, ali ne dozvoljava niskom pinčeru da smanji distancu i stekne prednost. Pa, Rotmistrov nema drugog izbora! Ili napadni ili umri! Ovo drugo je bolje, iako se oboje lako mogu kombinovati!
  Pa i Fridrih mora da se bori sa avijacijom... I to je bitka, a neprijatelj je hrabar...
  Ali prvo je dječak terminator upucao petnaest napadačkih tenkova T-34-85. Tako eterično u jednom naletu...
  Helga je uzviknula:
  - Ti si car vazduha! Ovako se može proslaviti Treći Rajh!
  Frederik joj je odgovorio:
  - A on je već poznat! I nema potrebe za pohvalama!
  Helga je viknula:
  - A ti ga još više veličaš!
  - Će pokušati! - zarežao je Fridrih.
  Vratio se u ultra-borbeni trans. Čudne misli su se vrtjele u dječakovoj glavi. Na primjer, šta će biti s njim nakon pobjede Trećeg Rajha? Naravno, pokroviteljstvo careve žene omogućit će mu najviši položaj, a njegov sin će postati nasljednik Velikog carstva. Uzbudljivi izgledi! I Rusi su se, konačno, naučili redu i disciplini kojoj ih nije mogao naučiti ni krvavi Gruzijac Staljin.
  Iako je, naravno, pobjeda još daleko... Ili je možda borac može uzeti i okrenuti, udarivši u Fritz. Pobiti nekoliko desetina ovakvih fašističkih vozila i vratiti se u SSSR kao heroj?
  Ali hoće li mu to pomoći ako ratni heroji koji su pobjegli iz zarobljeništva budu strijeljani, i... Staljin uopšte nikome ne veruje, rekao je da nema sina Jakovljeva! Pa on, Fridrih, ne može više da se vrati... Pogotovo nakon onoga što je uradio... Mogao je odmah da pobegne u SSSR, kad mu je taman data Štuka. Oprostili bi dječaku... Pa, možda bi ga poslali u kaznene bataljone, a da je i on oborio nekog od nacista... Da, imao je priliku da se vrati... Ali sada, u SSSR, neće ga poštedjeti, previše je krvav...
  Fridrih je pomislio, zašto nije prešao na stranu Sovjeta? Pa, dobro, pridružio se Hitlerovom Jugentu kada se našao u centru Berlina u to vrijeme nije imao druge prilike za preživljavanje. Ali zašto je ubio komesare? Mogao je jednostavno da isključi... Zašto se u njemu odjednom probudila divlja zver... Čak ni zver, jer životinje obično ubijaju da bi jele ili zbog gladi. Čovek je pretvorio ubistvo u zabavu, postavši gori od tigra...
  Šta mu se dogodilo da je ubistvo počelo da donosi radost, a želja da se uzdigne u Trećem Rajhu i napravi karijeru je progutala celo njegovo biće? Ko je postao Zašto je izgubio osjećaj patriotizma i naklonosti prema svom narodu?
  Međutim, da li ga zaista ima? Evo istog generala Vlasova ili Borisa Aleksejeviča Smislovskog. I ovdje je bila čudna ličnost, koja je izgledala kao uzoran predstavnik plemićkog korpusa carske Rusije. I morao je preći na stranu Hitlera i drugih fašista. Oficir ruske carske vojske, kapetan. Nakon građanskog rata bio je interniran u Poljskoj, a potom emigrirao u Njemačku. Stupio u službu u njemačkoj vojsci. Od 1928. do 1932. studirao je na višim kursevima na Vojnom odseku (Generalštabna akademija) Rajhsvera. Tokom Drugog svetskog rata aktivno je učestvovao u formiranju ruskih dobrovoljačkih jedinica. Smatrao je da Nemci mogu doprineti obnovi Rusije: "Pobeda nemačke vojske treba da nas odvede do Moskve i da postepeno prenese vlast u naše ruke. Nemci će, čak i nakon delimičnog poraza sovjetske Rusije, morati dugo da se bore protiv anglosaksonskog sveta. Vrijeme će nam ići u prilog, a oni neće imati vremena za nas. Naš značaj kao saveznika će se povećati, a mi ćemo imati potpunu slobodu političkog djelovanja."
  Dječakova glava bila je ispunjena onim što je ranije pročitao na internetu... Sasvim slučajno, pogled mu je bacio pogled preko stranice priručnika - "saradnici nacizma su sramota za naciju!"
  Istina, u isto vreme nikada nisam sarađivao sa generalom A. A. Vlasovim, jer nisam delio ni njegove stavove ni njegov plan akcije, ali sam se lično sastao sa njim tri puta, uglavnom po instrukcijama nemačkog generalštaba.
  Fridrih mu je prekinuo misli... Osamdeset tri sovjetska aviona su oborena, a poslednje granate se već ubacuju u tenkove, i već je moguće vratiti se... Kakav je to gad... Kako je potonuo ... Prokleta kurvo! Oči su odmah postale vlažne... Slane kapljice suza potekle su niz glatke dečačke obraze... Kako gorko, bar se upucaj!
  Po povratku, pogled na umornu, ali veselu Helgu odmah mu je podigao raspoloženje, pa je opet jurnuo u bitku... Ipak je on ratnik! To znači da je rođen da pobjeđuje, a čija je nacija slabija, nije prijatelj s njom!
  Helga je iznenada primijetila:
  - Zašto si plakala?
  Friedrich je odmahnuo glavom:
  - Već mi suze oči od umora! Kakva bitka! Već šest dana nisam oka sklopio! A prije toga jedva sam spavao!
  Helga je tešila:
  - Kotao će se zatvoriti i spavaćemo malo... Ostalo je još samo malo vremena. Samo malo do pobede!
  Let na Fokken-Wulfach-4, neprijateljski avioni se ne vide, a od tenkova je malo ostalo. Ali čak i one koje postoje moraju biti dokrajčene.
  Helga šapuće u radio:
  - Pa, daj im! Samo tako, uvijanje osmice!
  Friedrich se smije:
  - Okrenuti osmicu je bolje nego dobiti šest na naramenicama!
  Djevojka je, udarivši u auto u skoku, zalajala:
  - Ne, nemoguće je zamisliti vas kao šestorku. Pokazuješ rasu kralja.
  Od Pete gardijske armije ostali su samo rogovi i noge. Sada je i Gota dao naređenje da se napreduje, pogotovo što je već bilo veče, vreme je prošlo dosta posle večere i mrak se počeo približavati.
  Više od hiljadu i sto oštećenih i uništenih sovjetskih tenkova ostalo je na bojnom polju, a oko tri stotine njemačkih tenkova je zadobilo štetu. Od toga, otprilike šezdeset pet automobila ni u kom slučaju nije bilo podvrgnuto restauraciji.
  A Fridrih je i dalje leteo, ostavljajući svoju devojku da spava na krevetu. Ovaj put je preusmjeren na suzbijanje artiljerije. Rotmistov očajnički marš odvratio je dio snaga Mainsheinove vojske, te su tokom dana i večeri napredovale ne više od dvanaest kilometara. Pala je noć, ali jurišnici su i dalje radili. Piloti su se upravo promijenili.
  Fridrih je još jednom naišao na noćne bombardere U-2. Automobili su letjeli skoro blizu zemlje - let na niskom nivou. Imali bi priliku da prođu sa takvom maskom, ali u ovoj situaciji je došao do izražaja đavolski instinkt mladog terminatora.
  Osim toga, Fridrih se odjednom veoma zastideo svojih suza i pobesneo... Čak se i dečakov pogled promenio. I potpuno druge riječi, druga pjesma mi je prošla kroz glavu;
  Ljutnja se širi tijelom poput vatrenog talasa,
  Nemoguće je razumjeti ovu stvar i šta mi je sada!
  Sada je podzemni svijet otkrio svu tamu u duši,
  Hoću palate - nisu mi dovoljni draga moja i raj u kolibi!
  
  A kako se sve desilo, ni Bog ne zna,
  Postao sam izdajnički ološ, ali za sada sam mrtav!
  Odakle je ovo otkrovenje, ko ga je rodio,
  Inspiraciju crpim iz šolje - moćne sile!
  
  Đavo nas je uvukao u mrežu, bacivši nas u začarani krug,
  Desilo se da sam uhvaćen u mrežu!
  Ali otkinuću mrežu, i prihvatiću Boga u svom srcu,
  Samo nemojte proklinjati nebeski mjesec!
  A ovo znam sigurno: braćo po oružju!
  
  O daj mi priliku, sveti Gospode,
  Prirodo moja, ti si izdaja i podlost!
  Zeleo sam meso, da spasem samo meso,
  I završio je u provaliji, gde je mudrost zaspala!
  
  Fašista je rekao: vi nam služite -
  Dobićete zemlju, novac, titule i priznanje!
  Ali ako se odrekneš svoje duše,
  A ovo je najgora kazna na svijetu!
  
  Ali ja sam slabić, u nevolji sam,
  I uništio je živo u sebi, svoju čast i savjest!
  Neka bude, to je teška činjenica
  Uostalom, to nije roman, samo priča!
  
  Šta da radim, daleko nazad;
  Ništa više nije ostalo i sad ti je barem vrat u omči!
  Ali demon je rekao, prestani sa neredom,
  Vjerujte nam, ja ne prihvatam takav kukavičluk!
  Fridrih je završio ovaj "vokal", oborivši "uši" i tada je osetio veliki umor... I ono što je već procvetalo, znači došao je novi dan, 11. jul. I na nogama je sedam dana...
  Nakon sletanja, dječak je jedva uspio dotrčati do kreveta i odmah je pao;
  San je ispao veoma napet... Fridrih je sanjao da je student i da sluša predavanje. Štaviše, gigantski učitelj to priča s takvim entuzijazmom i žarom da nehotice slušate. Tu govorimo o dugogodišnjem istorijskom neprijatelju Rusije, Sjedinjenim Državama. Čini se da je njegova domovina konačno smislila dostojno oružje odmazde;
  -Treba znati da je vojska Pentagona rasporedila svoje najbolje udarne snage u borbi protiv naše želje da probijemo put u druge svjetove. Poslao sam telegram vojsci NATO-a, u kojem sam izjavio da neću otimati zemlju, da provodim mirno istraživanje u cilju dobrobiti cijelog čovječanstva. Nisu poslušali moju poruku, svakoga mjere po svojoj sumnjivoj i sebičnoj skali vrijednosti. Ovaj megalomanski ološ misli da može kontrolirati cijelo čovječanstvo. Oni misle da ako imaju maničnu strast za hvatanjem i uništenjem, onda bi i drugi predstavnici drugih svjetova trebali imati istu životinjsku strast.
  Govornik je zastao i poslušao velikodušan talas aplauza. A i Volka mu je snažno pljeskala, iako nije volio da priznaje autoritet. Pa, moćni džin nastavi:
  - Nisam životinja niti grabežljivac, ali sam sposoban i namjeravam se braniti, dobro moje civilizacije zavisi od moje borbe, a ako moji neprijatelji i neprijatelji moje civilizacije namjeravaju da napadnu, onda namjeravam da se branim . Uništiću one koji stoje između mene i slobode. Oni koji su skoro porobili čovečanstvo, smatrajući sebe višom nacijom, a ne pod jurisdikcijom ljudi, suočiće se sa odmazdom. Grupi oligarha sam već dao cent, pokazaću im primjer osobe sposobne da se bori, a da ne ide pod sjekiru kao pokorna ovca. Svi se moramo ujediniti, jer to je naš zajednički cilj, jer na Zemlji uskoro neće biti šta da se diše. Sada na stvar. Da bismo porazili američku i NATO flotu, potrebne su nam velike, neograničene rezerve energije, fundamentalno novo oružje, a mi ga imamo. Mnogima, čak i najboljima od vas, hidrogenska bomba izgleda kao krajnje savršenstvo. Mnogi, čak i najbolji od vas, pretpostavljaju da ne postoje drugi moćniji načini za dobijanje energije, sa mogućim izuzetkom anihilacije, što može biti teško implementirati. Svi znate termonuklearne reakcije, fuziju atoma vodika i stvaranje helijuma. Pa, i drugi elementi, uključujući željezo. Nuklearna fuzija daje svjetlost zvijezdama milijardama godina. I mnogima od vas se čini malo vjerojatnim da je moguće provesti fundamentalno nove reakcije sinteze: praktički nepostojeće u prirodi. Mnogi od vas su puni stereotipnih misli da ako reakcija ne postoji u prirodi, onda je u principu ne može postojati. Kakva apsurdna zabluda, nauka o supercivilizacijama pruža način za dobijanje gigantskih masa energije u razmerama i reakcijama koje ne postoje u prirodi. Već znate postojanje kvarkova: mini-čestica koje čine elementarne čestice. Čak je i vaša nauka otkrila stotine elementarnih čestica. Osim njih, koje je zabilježila i vaša nauka, postoje čestice raznih vrsta, od kojih vam se mnoge čine čudnim, pa čak i suvišnim. Zadivljeni ste raznolikošću kvarkova, koju je teško objasniti na uobičajen logičan način. Nedavno su vaši naučnici otkrili čestice zvane preoni, čestice koje čine kvarkove, a vi niste bili u mogućnosti da dođete do njih i proučite ih kako treba. Pa, još niste uspjeli izvući čak ni kvarkove iz jezgra. Pa, kakva se energija može dobiti njihovom fuzijom ili fisijom: nemjerljiva čak i u usporedbi s termonuklearnom reakcijom. Čak i sa modernim, prilično niskim nivoom zemaljske nauke, postoje teorijski proračuni koji pokazuju da što je čestica manja, to više energije izvlači. Ovo sugerira da ako bi neko bio u stanju ovladati takvom energijom, onda bi mogao dobiti gotovo neograničen izvor energetskih resursa. Međutim, nijedan zemaljski naučnik nije bio u stanju ne samo da rekonstruiše reakciju fuzije mikročestica, već čak ni da izvuče slobodni kvark iz jezgra.
  Čak ni dobivanje slobodnog, nevezanog kvarka još nije moguće. Koji je razlog da reakcije koje uključuju rupturu ili fuziju ultralakih čestica još nisu bile moguće, ne samo da se ponove, već čak i zabilježe u prirodi. Razlog leži u ovome: zato je termonuklearna reakcija toliko teška da se čak figurativno naziva herojem sa vrlo kratkim rukama. Da biste izazvali termonuklearnu reakciju, potrebna vam je energija atomske bombe da biste eksplodirali atomsku bombu, potreban vam je običan eksploziv. Da bi se izazvala reakcija fuzije kvarka, reakcija eksplozije termonuklearnog naboja nije dovoljna za reakciju, zbog čega se superteški kvarkovi ne nalaze u prirodi. Ne postoji međukorak, korak koji razdvaja i klasifikuje reakcije unutar atomske sinteze. U termonuklearnoj fuziji postoje koraci jedan za drugim, koji povećavaju u smislu oslobođene energije. Reakcija koja oslobađa mnogo više energije od termonuklearne eksplozije, a koja je izuzetno rijetka: reakcija anihilacije. Dolazi iz kontakta materije i antimaterije. Rijetka je u prirodi, izuzetno rijetka, jer u stvarnom svijetu gotovo da i nema antimaterije. Reakcija anihilacije je rijetka u prirodi, ne postoji međukorak između reakcije fuzije elemenata i termonuklearne reakcije. Suština problema je u tome što sama antimaterija nije napravljena od jednostavne materije. Unutar našeg vidljivog sistema ne možemo ga posmatrati. Ali kada biste se kretali u svemiru i našli se na spoju univerzuma, na granici svijeta i anti-svijeta, tada biste vidjeli kako se proces uništenja odvija u velikim razmjerima. Ispostavilo se da je srž problema bila nabavka dovoljne količine antimaterije, odnosno materije koja ne bi mogla postojati u stvarnom svijetu. Stalno bi dolazio u kontakt sa pravom običnom materijom, morao bi da se uništi ili eksplodira, kao što dva odvojeno sigurna hemijska elementa eksplodiraju u kontaktu. Protoni, neutroni, elektroni, u kontaktu s pozitronima, antineutronima, antielektronima, pretvorili bi se u fotone i druge čestice koje jure u različitim smjerovima. Njihova brzina širenja je kolosalna i premašuje brzinu svjetlosti. Da, tokom velike anihilacije, čestice idu iznad brzine svjetlosti, udaljavajući se jedna od druge. Anti materiju je teško dobiti na jednostavan način, ubrzavanjem čestica u akceleratorima. Rezultat koji se dobije na ovaj način nikada neće opravdati troškove. Pa ipak, eksperimentalno je pronađen efikasan način za proizvodnju antimaterije u velikim razmjerima. Njegova suština je da je vjerovatnoća dobijanja antimaterije, kao i materije, približno ista, što znači da razlika između antimaterije i obične materije nije velika i nije potrebno mnogo energije za promjenu polariteta materije. To se može učiniti korištenjem ne tako jakog zračenja iz posebnog polja i vala posebne prirode. Pored kvarkova, preona, tu su i kreoni, rezoni, forkoni, ryumoni, korodoni, romoni itd. Zračenje na posebnom telepatskom nivou menja strukturu materije na nivou kreon-rezona, samo se neznatno menja, pomerajući strukturu raspored mikročestica. Otkriće posebnih talasa revolucionisalo je nauku i društvo. Ali čije zračenje, koji nivo bi mogao promijeniti vrstu materije, prenijeti je na kvalitativno novi nivo, mijenjati karakteristike tvari. Nova vrsta zračenja otkrivena je tokom proučavanja ljudskih sposobnosti, njegovih izuzetnih sposobnosti. Mi Hitleratori smo ovladali dodatnim sposobnostima prije drugih nacija i naroda. Novo telepatsko zračenje prodiralo je kroz olovo i još gušće čvrste supermaterijale, što je samo po sebi ukazivalo na drugačiji sistem i drugačiji raspon zračenja. Čak i sa vašim nivoom nauke i civilizacije, radijacija postoji i stvorena je koja premašuje brzinu svetlosti. Od radioaktivnog zračenja, Alfa, Beta, Gama i Beta zraci kreću se nešto brže od brzine svjetlosti, a kod Gama-AS zračenja brzina svjetlosti je skoro jedan i po puta veća. Na planeti Zemlji već je eksperimentalno otkriveno zračenje talasa Klekon i Dare, koje duplo više premašuje brzinu svjetlosti. Istina, za sada se proizvode u mikrodozama, a da se ni ne zna za izglede. Više ću reći da postoji direktna veza između brzine zračenja i njegove sposobnosti da prodre u materiju. Što je talasna dužina kraća, veća je prodorna moć, veća je i brzina zračenja. Gama zraci prolaze samo centimetar olova i prigušeni su za pola. Za Klekon i Dare zračenja, prodorna moć je još veća. Zračenja ekstra dometa, bilo da se radi o auri, teleportaciji, telekinezi, telepatiji, kiberkinezi, tormokinezi, plazmakinezi, imaju najveću brzinu i sveprodorni domet. Odnosno, upravo u takozvanoj duhovnoj nadgradnji leži ključ za kontrolu svjetova, za ovladavanje neviđenim oblicima energije. Najnoviji oblici energije otvaraju put najnovijim oblicima mjerenja, mjerenjima mikrosvijeta koja su u stanju da prodru i realizuju se u makrosvijetu, prenoseći mjerenja između mikro-fundamentalnih čestica u stvarni svijet, tzv. . Nova vrsta energije će dati novo oružje, emitovati Zet-56 zrake i smrviti agresorovu armadu u prah. Sada bih mogao detaljnije da objasnim suštinu nove energije i detaljno opišem kako ona nastaje, kao i efekat spajanja, ali nam je već postavljen ultimatum. Ove gorile pokušavaju da nas uplaše, ali čak i ako kapituliramo, nisu u stanju da odbiju iskušenje da preore ostrvo i ispeglaju ga bombama i rafalima teških topova. Ako nema vojne akcije, zašto su Jenkiji okupili takvu armadu, treba im čin zastrašivanja, primjer za cijeli svijet? I tvoji životi zavise od mene. Naučiću agresora lekciju koju će pamtiti do kraja života, a ko ostane živ zavideće mrtvima!
  Na ovu frazu Fridrihov san je prekinut. Izbezumljeno je otvorio oči. Helga je stajala ispred njega i u rukama držala buket cvijeća, a u prstima njenih bosih, djevojačkih stopala bila je stisnuta ruža, kojom je nježno golicala dječakovu golu, ružičastu petu.
  - Pa, onda se poprskaj. Vrijeme je za ručak!
  Fridrih je skočio i odmah se usisao u stomak... Bah, nedelju dana nije jeo skoro ništa. Pio sam samo obogaćenu čokoladu razblaženu vodom. Dječak je pogledao u sunce i iznenadio se:
  - Čudno, ležao sam oko pet sati, ali izgleda mnogo manje. Nisam stigao ni da završim slušanje najzanimljivijeg predavanja o novom oružju!
  Helga se zakikota.
  - O novom oružju? Da, kada se veliki ratnici bore, najstarija tehnologija im omogućava da poraze svakoga. Ali prvo pojedite riblju čorbu. Nekoliko devojaka, tvojih fanova, pripremljeno je specijalno za tebe. Jedite i nova snaga će doći.
  Fridrih je rado počeo da jede riblju čorbu, koja mu se učinila najukusnijim jelom na planeti Zemlji. Dječak je ispraznio lonac i osjetio težinu u stomaku. Ali uprkos tome, on je veselo skočio i odjurio do auta.
  - Pa, Helga, hajde da se opet svađamo!
  Devojka je zaigrano odgovorila:
  - Da, kako!
  A sada pouzdani konj Me-362, zajedno s neodvojivim satelitom Fokken-Wulf-4, ponovo muči atmosferu svojim propelerima. A šta je sa ratom je kao rat. Frederik upita Helgu:
  - Koja je tvoja omiljena zabava, osim svađe?
  Devojka se suptilno nasmejala i odgovorila:
  - Teško je i reći! Iako znaš. Zanimalo me je drvorezbarenje. Ispale su tako lepe šare... A pokušala sam i da pišem fantastične priče. Tek kad sam napisao par, svi su mi se počeli smijati. I bilo me toliko sramota da sam prestala da ih komponujem. Znate li kako je neprijatno kada vam se smeju!
  Fridrih se složio:
  - Da, razumijem! Iako sam sada na vrhuncu slave! Ali čim umrem, skoro...
  Helga je prekinula:
  - Ne! Vjerujte, neće zaboraviti! Mislim da će vazdušna vojska, ili jedan od osvojenih istočnih gradova, dobiti ime po vama. Ili možda ulica u Berlinu!
  Fridrih se nasmijao:
  - Da, utješio si me!
  Helga je dodala sasvim ozbiljno:
  - Možda će čak i odobriti narudžbu u avijaciji sa vašim portretom. Prvo, imate tako slatko lice, a drugo, vaš rezultat, već više od dvadeset hiljada i pet stotina neprijateljskih aviona, teško da će iko nadmašiti!
  Frederik se takođe prilično ozbiljno usprotivio:
  - Ne, oni to mogu nadmašiti ako se rat sa SSSR-om oduži jako dugo, ili ako još moraju da imaju posla sa dojučerašnjim saveznicima. Dakle, sve je moguće... Ali u principu, moguće je doći do hiljadu aviona! A šta ja mogu i ovo!
  Razgovor je prekinut, mala eskadrila neprijateljskih lovaca je doletjela naprijed, a onda smo morali ozbiljno uzeti oružje.
  Uprkos ekstremnom umoru i iscrpljenosti Hitlerove vojske, pobjeda kod Krasnogvardejskog inspirisala je Švabe i višeplemenski čopor na nove podvige.
  Nacisti se nisu usudili da napadnu Moskvu i krenuli su u napad na grad Pavlovsky Posad, koji se nalazio na istoku, i utvrđena područja uz njega.
  Sovjetski vojnici, inače se ne bi mogao hrabro boriti, ali do večeri se koridor između njemačkih klinova toliko suzio da je već bio probijen.
  Fridrih i Helga su ponovo morali da se bore protiv tenkova, koji su pokušavali da izvrše kontranapad i zakrpe prazninu. A onda su se pokazali i bilo je super. Mladić je uspio preći pet stotina u tenkovima! A ovo je općenito dostignuće ultra-klase!
  Fridrih je zaista osetio radost što je tako kul! To što je najbolji ratnik svih vremena znači klasa klase! A kakav je osjećaj da je viši i hladniji od svih ostalih! Fridrih je vuk, što znači vuk!
  Već je bio mrak, a bitka još nije utihnula. Nemačke kolone i sa severa, gde su jurile horde slavnog Romela, i sa juga, gde su Mainstein Lane, opsedale su grad Pavlovski Posad. Već u ponoć tenkovi Gotha i, prije svega, nekoliko Ferdinand-4, upali su u predgrađe ovog sela... Ali su bili prisiljeni da zaustave. Tada je Gotha izdao naređenje da se zaobiđu najtvrdokornije odbrambene jedinice. U dva sata ujutru, istočno od Pavlovskog Posada, u susret su izašli delovi drugog SS korpusa i prvog tenkovskog korpusa, takođe iz SSSR-a. Tako se u noći 12. oktobra 1947. oko moskovske vojne grupe zatvorio blok blokade!
  . POGLAVLJE br. 19.
  Ujutro 13. oktobra 1947. Fridrih se borio, kao i uvek, nesebično i vešto. Njegov vjerni leteći konj jurio je u visine, a motor je, uprkos činjenici da ga je dječak više puta forsirao, radio bez kvarova...
  Otpor sovjetskih trupa primetno je oslabio... Nacisti se još nisu usuđivali da napadnu Moskvu, koja je bila pretvorena u neosvojivu tvrđavu, već su se kretali prema istoku. U Pavlovskom Posadu borbe su i dalje bile u punom jeku, fašistički komandanti su sasvim razumno odbijali da koriste tenkove u granicama grada, bacajući u juriš Rumune, Talijane, Arape, Indijance i druge strane jedinice.
  Fridrih je učestvovao u dva-tri manja vazdušna okršaja i bez poteškoća pokosio desetak aviona. Ostali ciljevi su bili na zemlji: topovi, haubice, minobacači, katjuše i, ako se posreći, tenkovi.
  Ovo drugo, u ostalim aspektima, nije se često dešavalo. Čini se da su vijeća na izmaku. Do podneva, kada je oktobarska sparina postala nepodnošljiva, nastupilo je kratko zatišje i Fridrih, ili kako su ga zvanično zvali Fridrih Veliki, Bizmark, pozvan je u Smolensk.
  Mladi as Terminatora izgledao je veoma veselo i veselo. Iako je Fridrih bio veoma ogorčen i stideo se svoje izdaje, dečaka je usrećila mogućnost da dobije fašističke nagrade.
  Helga je pozvana zajedno s njim. Djevojčica je također bila uzbuđena, a njeni biserni zubi blistali su šarmantnim panterovim osmijehom. Ona je rekla:
  - Vidiš, vučiće, pobedili smo Ruse!
  U ovom slučaju, Frederick uopće nije dijelio optimizam:
  - Za sada je ovo samo srednji uspeh i borba... Borbe i bitke samo uzimaju maha. Ali početak je zaista bio uspješan...
  Za nagradu su izabrane zgrade regionalnog komiteta Svesavezne komunističke partije. Ogroman parking bio je prepun luksuznih automobila, uglavnom američke proizvodnje.
  Zaista, marionetski generali iz američke vojske, Britanskog carstva i Kanadskog dominiona bili su prisutni u skupštinskoj sali. Bio je čak i jedan od engleskih prinčeva... I naravno, lično Herman Gering i Adolf Hitler... Samo što je to iznenadilo Fridriha, Margaret nije bila sa njim. Čudno, možda samo u trudnoći ova izuzetna, jedinstvena žena ne želi da ugrozi svoje dete i dete koje je dobila od asa... Uostalom, rat uopšte nije šala!
  Ili možda ne želi da komunicira sa Hitlerovim novim favoritom pred svojim mužem? Ovde je, generalno, sve moguće i gotovo je nemoguće pročitati šta je na umu žene lepe poput Afrodite i lukave kao Hera...
  Međutim, Friedrich je čak i sretan zbog toga. Nije bilo dovoljno u prisustvu Firera izložiti sebe i nju riziku da izdaju svoje emocije, nevoljnim pokretom ili nepromišljenom riječju. Uostalom, rogati muževi, posebno u liku vladara pola svijeta, vrlo su opasni. Čak i za tako tvrdog momka kao što je On je vojnik broj jedan Trećeg Rajha!
  Većina onih koji su stigli na dodelu nagrada bili su piloti - sam Gering je bio as, vatreni poštovalac teorije generala Dua - avijacija, bog ratova, naravno, pre svega je istakao vazduhoplovstvo. Ali bilo je i tankera, među njima i čuveni Wittmann. A dodjela je počela viteškim krstovima.
  Kada je Helga pozvana, djevojka je bukvalno galopirala kao konj, lupkajući petama. Uručen joj je viteški krst i specijalna borbena značka, tenkovi... Osim toga, sam Firer Adolf poklonio je devojci personalizovanu sablju sa dijamantima, kao najboljoj ženi koja se istakla kao rezultat borbe u bici kod Moskva.
  Vitman je dobio krst sa hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima, a Viteški krst sa zlatnim hrastovim listovima, mačevima i dijamantima dobio je "bebi" Hafman. Američki as je dobio i nagradu u svojim uobičajenim kaubojskim šorcovima.
  Fridrih je nagrađen posljednji... To je bilo sasvim logično, jer je bio najbolji od najboljih. Visoka nagrada, Velika zvijezda Viteškog krsta Gvozdenog krsta, te hrastovo lišće, mačevi i dijamanti, uručeni su uz prijeteće zvuke nacističke himne. Uz to, dodijeljene su i četiri značke za četiri stotine pet stotina aviona i četiri stotine pet stotina tenkova. Ove značke su takođe bile zlatne, a pet stotina je imalo čak i male dijamante.
  Hitler se dugo rukovao sa Fridrihom i rekao nešto oduševljeno... Dečak je očima proždirao čuveni krst. Dijamanti su ukrašavali listove platinastog hrasta i drške mačeva. U sjećanju mi je bljesnula figura da je čak i uobičajenih viteških krstova sa dijamantima, ovakvih ordena, u cijelom ratu dodijeljeno samo dvadeset sedam. Pa, u ovom trenutku je manje... Veći stepen nagrade, Viteški krst, gdje su srebrni listovi zamijenjeni zlatnim, još nije uspostavljen.
  Međutim, dodjela nagrada nije stala na tome. Hitler je objavio da je Fridrih dobio čin majora feldmaršala ratnog vazduhoplovstva i SS garde, sa personalizovanim oružjem i bonusom od milion i petsto hiljada maraka (koja je koštala petnaest najnovijih "pantera").
  Oružje sa potpisom bilo je isto kao i sablja koja je data Helgi, napravljena od damaščanskog čelika, sa drškom lijepo ukrašenom dijamantima i smaragdima.
  Fridrih nije mogao odoljeti iskušenju i nekoliko je puta zamahnuo oružjem dostojnim sultana. Drška je bila udobna, a sablja je bila savršeno izbalansirana i djelovala je lagano za jaku dječačku ruku.
  Zatim je uslijedio govor američkog generala Mankurta, koji je ušao u historiju kao autor popularnog izraza: moja zemlja možda nije u pravu, ali ovo je moja zemlja!
  Osim toga, ovaj komandant je postao poznat po svojoj monstruoznoj okrutnosti, uključujući i prema ratnim zarobljenicima.
  Mankurt je rekao grubo:
  - Ruski varvari su zauzeli mnogo zemlje, stvorivši jednu ogromnu baraku u kojoj vlada večni haos. Dokle će njihov teroristički režim mučiti šestinu čovječanstva? Narodi Rusije čekaju oslobođenje i dolazak vojske slobodne Evrope i Sjedinjenih Država na svoju zemlju. Stoga će Amerika učiniti sve da porazi SSSR. Protok naše opreme i volontera iz cijelog svijeta će se pojačavati i povećavati! (buran aplauz). Sve zemlje svijeta ujedinile su se protiv boljševičke zaraze. Gospod Bog i nebeska vojska su sa nama. Naprijed za pobjedu!
  Za njim je progovorio Englez i nakon čega je Firer prekinuo zvanični dio ceremonije, najavljujući početak bala. Odmah se pojavilo mnogo djevojaka i žena spremnih da se upare sa slavnim junacima.
  Fridrih je želeo da izabere Helgu za partnera, ali je ona neočekivano odbila - rekavši da običaj ne nalaže ples sa partnerima, niti partnere u borbenom oružju. Pa, dečko je odabrao drugu damu, pogotovo što su sve žene ovde prelepe - očigledno su ga izabrali namerno. Fridrih se nasmešio i lagano zaplesao, ali dečakove misli su bile o nečem drugom.
  Tako da je dobio visoko orden i već je major feldmaršal... Karijera mu je u usponu, a po broju oborenih aviona i oštećenih tenkova nema mu premca u svetu! Čini se da je sve u redu, ali mačke me iz nekog razloga grebu po duši... Ali ako uzmete poznate ličnosti, na primjer Roberta Artroisa, princa od krvi iz kraljevske grane Kapetana. Uostalom, borio se protiv svoje domovine Francuske i nije mnogo patio, iako je imao krv svojih sunarodnika na rukama.
  I stotine hiljada Rusa se bore na strani nacista. Čak je i veliki knez Kiril Romanov zvanično izjavio svoju podršku istočnoj kampanji i oslobođenju svoje domovine od boljševika. Romanovi su za naciste i zapadne zemlje iza njih.
  Pa, ako su slavni prinčevi i Treći Rajh protiv Staljina, zašto bi onda Fridrih patio? Štaviše, moguće je da u SSSR-u ne žive njegovi preci. Pa, razmišljajmo logično... Uostalom, tok istorije se već drastično promijenio. Sada svijet nikada neće postati drugačiji, tako da su moskovsku bitku izgubili Sovjeti... Šta to znači? A činjenica je da, prvo, u svijetu koji se značajno promijenio, vjerovatnoća da će se njegovi roditelji (usput rečeno, rođeni u različitim gradovima) sresti i osnovati porodicu naglo opada. Ali mama i tata nisu ni rođeni 1947... To znači da će vjerovatnoća da se dva djeda i dvije bake sretnu biti još manja!
  Osim toga, sa stanovišta skupa gena, svako dijete je jedinstveno i čisto individualno. To znači da ako se trenutak začeća promijeni barem za sat, ili čak deset minuta, onda to više neće biti on... Ne Friedrich sa jedinstvenom ličnošću i skupom gena, već potpuno drugačiji, možda čak i spolja nesličan dečko.
  Odnosno, intervencija osobe koja se našla u prošlosti, po logici stvari, treba da dovede do nestanka prekršioca neprikosnovenih zakona vremena... Odnosno, Fridrih bi, postavši Hitlerov miljenik, trebao jednostavno su nestali! I on, i njegov brat, a možda i njegovi roditelji i drugi.
  Ali pošto je mladi as živ, jak i zdrav kao niko drugi na ovoj nesretnoj planeti, onda možda ova prošlost uopšte nije njegov svet! Možda ovo čak i nije njegov univerzum, neka vrsta paralelnog univerzuma, pa čak i sa vremenskim odmakom. Odnosno, on, Fridrih, ne ubija svoje pretke, ne svoje sunarodnike, već vanzemaljske pojedince koji imaju samo opštu sličnost sa apstraktnom prošlošću dečaka terminatora.
  To znači da on, u stvari, nije izdajnik - samo osoba, poput onih iz raznih naučnofantastičnih serijala, koja se u prošlosti koristi znanjem sadašnjosti, a također je proviđenjem obdarena nevjerovatnom moći. Pa, ako mu je suđeno da ima supermoći, onda je jednostavno grijeh ne iskoristiti ih! Pa, pošto ga je sudbina, sama desna ruka neba, poslala prvo u Hitlerjugent, a zatim u Treći Rajh, mora da uloži sve napore da napravi karijeru. Dobro je biti glavni feldmaršal sa četrnaest, dječačkih godina, ali sa dvadeset je bolje biti punopravni general, ili čak feldmaršal. I ko zna, možda će Treći Rajh konačno probaviti Ameriku, a onda će njegov sin postati prvi svetski diktator!
  Onda se iznenada pojavio neko koga je mladić najmanje očekivao da će videti: Evgenia Porsche... Visoka, lepa, snažna, čak pomalo rustikalna i iznenađujuće nearistokratska za ćerku jednog od najvećih magnata Trećeg Rajha.
  Istina, za razliku od prethodnog susreta, devojka je obukla veoma skupe, sa dijamantima, ali istovremeno providne i ne skrivajući čari svojih gracioznih, iako ne malih nogu.
  Zbog visokih potpetica, ionako visoka djevojka djelovala je gotovo kao gigantica. I sam Fridrih, običan i za svoje godine još manji tinejdžer, bio je niži od nje, oko dvadeset tri, dvadeset i pet centimetara, a s obzirom na štikle, čak i više...
  Fridrihu je čak bilo i neprijatno, šta ako nikad nije postao veći od ove devojke od šest kilograma (kakav je bio njen otac Porše, nije džin, mada se ne zna kakva je majka bila i ko joj se penjao pod suknju! ), bio bi viši uvijek bi se uzdigao iznad njega. Da, bolje da je hodala bosa, kao prošli put...
  Evgenija je, međutim, sa divljenjem pogledala mladog asa, ispružila ruke i poljubila ga u usne:
  - Ti si moj vitez! Svetlost nije zemaljska!
  Fridrih je bio zbunjen:
  - Da ja....
  Evgenia je prekinula:
  - Nisu potrebne reči! Zaslužuješ pohvale. I ne samo kao pilot... - zatresla je kosu tajkunova ćerka. - Zamislite samo, imate fantastičan dar kao inženjer i dizajner. Ponudite takve ideje... Genije! Iznad je Leonardo Davinci.
  Fridrih se našalio:
  - Pa da! Slažem se, ovaj umjetnik nije pobijedio ni u jednom ratu. Iako su njegova remek-djela osvojila cijeli svijet!
  Počeli su plesati. Evgenia je bila isto tako lijepa, umjetnička klizačica, ali je izgledala prevelika za Volku... A parfem je opojno mirisao... Gledajući u izrez njenih raskošnih grudi, osjetio je želju koja je bila sasvim prirodna za fizički snažnog i razvijeni tinejdžer. Štaviše, Helga se prkosno pravila da ništa ne primjećuje. Međutim, mlađu generaciju Nijemaca učili su da je nepristojno da žena osjeća, a kamoli da demonstrira ljubomoru, a da je muškarac, ako je ratni heroj, čak i dužan da vara. Šta poboljšati rasu! Kao što je Hitler rekao: nije grijeh da udana žena rodi dijete od drugog muškarca, pod uslovom da ima bolje fizičke karakteristike od njenog muža. Evgenia je, međutim, sasvim ozbiljno upitala dječaka:
  - Gdje ste studirali da tako dobro poznajete principe upravljanja tenkovima i samohodnim topovima, izmišljajući takav Know-How?
  Fridrih nije mogao i nije hteo da kaže istinu, i to nepoznatoj devojci, čak i ako joj je otac bio tajkun, jedan od deset najbogatijih ljudi Trećeg Rajha i miljenik Hitlera i Geringa. Odgovorio je odvratno:
  - Tu igraju ulogu hobiji iz detinjstva... Razna naučna literatura, želja za izmišljanjem! Ne morate sjediti za svojim stolom da biste kreirali nešto korisno...
  Evgenia je klimnula:
  - Da, i ja volim sport, a istovremeno grizem, pa čak i žvačem granit nauke... Ipak, da li gospođa Piston izgleda kao kancelarijski pacov?
  Fridrih, pokazujući vučje zube, potvrdi:
  - Da, uopšte ne ličiš na pacova, a ne samo na pacova! Najvjerovatnije se čak i vi možete porediti...
  Evgenia je upozorila:
  - Samo nemoj to porediti sa kravom! Ovo je prilično podla nagoveštaj!
  Frederik je filozofski primetio:
  - Ko maltretira nešto što je nebitno dobija čin jarca! Dakle... Naše tržište je glupo.
  - Je li bazarski sleng? - pogodila je Evgenia. - Uopšte, nemački govor se čini ispravnim, ali nekako... Previše korektni, precizno stavljeni akcenti, jasne reči, napetost u govoru... I nema akcenta, ali osećate u ovoj ispravnosti nešto ne baš prirodno.. .
  Fridrih nije pokazao da je zabrinut:
  - Pa šta s ovim? Možda sumnjate da sam sovjetski špijun i da su Rusi žrtvovali dvadeset hiljada, zajedno sa američkim i pola hiljade svojih bezbrojnih letelica, da bi me infiltrirali u vrh Trećeg Rajha?
  Evgenia je odmahnula glavom:
  - Ne, ne mislim tako! Ovo je bilo previše, čak i za Ruse. Iako postoji poznata izreka: Rusiju ne možete razumjeti svojim umom. Ali meni se čini drugačije, možda i jesi, kako da kažem... Proizvod SS genetskog inženjeringa. Neka vrsta čoveka budućnosti? Čitao sam naučne radove o genetici i znam da se ljudska priroda može promijeniti, poboljšati ili pogoršati umjetnom intervencijom. I tvoje nadljudske kvalitete kao ratnika... Ovo je tako...
  Umjesto odgovora, Friedrich je pognuo glavu svojoj visokoj djevojci i strastveno je poljubio u njene bujne usne. onda je rekao:
  - Ne brini za svoju prelepu glavu. Ako se bojite da ćete od mene dobiti defektnu djecu, onda vjerujte, nije tako! Zapravo, možda ćemo promijeniti temu razgovora.
  Evgeniya se složila:
  -Da, bolje je da se promenimo! Hajde da pričamo o tenkovima... Konkretno, glavni operativni štab, na čelu sa Guderijanom, izdao je takmičarski zadatak: dve vrste tenkova... Kao srednji "Imperijalni panter" sa topom od 88 mm El 100 ili kraćim ali oklopnim -probojni i frontalni kosi oklop od najmanje 250 mm i teški "kraljevski tigar" sa topom El100 kalibra 105 mm, sa prednjim oklopom od najmanje 300... Štaviše, težina prvog tenka nije veća od pedeset tona, a drugi 65.
  Fridrih je prezrivo frknuo, kao lav pred goferom:
  - Zar ovako nešto nije stvarno? Pogotovo s obzirom da vam je postalo mnogo lakše sa oskudnim materijalom, a saveznički bombarderi ne pustoše zemlje Trećeg Rajha!
  Evgenia je odgovorila sa uzdahom:
  - U principu je moguće, ali nismo imali vremena, odnosno nemamo vremena da napravimo prototip u metalu u potrebnom roku. Nekako ste nam prekasno dali svoje briljantno znanje. A Hitler želi da najnoviji tenkovi počnu ulaziti u službu u armijama Trećeg Rajha ove godine.
  Mladi as je bio iznenađen:
  - Zašto je potrebno toliko vremena da se napravi prototip?
  Djevojka klimnu glavom:
  - Poprilično, pogotovo ako je model suštinski nov... To je kao narodna poslovica: ako voziš, završićeš u jaruzi!
  Fridrih je pomislio: naravno da ovde ima problema... Na primer, sovjetski dizajneri su se toliko godina mučili sa stvaranjem tenka IS-10, ili su pune dve godine petljali sa T-54. Štaviše, ovaj tenk je dizajniran nakon rata, i sa iskustvom u bitkama Drugog svjetskog rata. Osim toga, to nije bio suštinski novi model, već samo daljnja evolucija T-34. Na primjer, pokazalo se da T-44 nije bio sasvim uspješan i praktički nije korišten u borbi... Tako da ne biste trebali očekivati posebna čuda.
  Tenk Tigar, s obzirom na nedostatak iskustva Nijemaca u stvaranju vozila ovog tipa (osim, naravno, ne računate šasiju, na primjer, već je postojao 150-tonski "Colossal" nastao tokom Prvog svjetskog rata).
  Fridrih je primetio:
  - Potrebno je projektovati na osnovu već kreiranog "Pantera"-5, odnosno AG. Šasija mu omogućava da nosi ne samo top od 88 mm, već čak i top od 128 mm, ili haubicu od 150 mm...
  Evgenia se zakikota:
  - Ali mi upravo to radimo! Međutim, Porsche već ima svog "Kraljevskog tigra", ali sa topovima kalibra 88 mm. Ali možda će ovaj poslužiti kao srednji model. U njemu je ispunjen početni zahtjev za oklopom od 250 milimetara, iako je težina prilično velika - 63 tone. Ali kupola sa veoma velikim uglom racionalnog nagiba oklopa, elegantna i aerodinamična... Možda je moguće pobediti u srednjem takmičenju, ali problemi će se pojaviti u budućnosti. Ali prema vašem Know-How-u, moguće je stvoriti tenk koji je neprobojan sa svih strana, uništavajući svaku odbranu. Uostalom, za probojno vozilo vrlo je važno imati dobru bočnu zaštitu, kojom se, nažalost, Panther nije mogao pohvaliti dugo vremena.
  Fridrih je primetio:
  - Možda se za sada nećemo doticati teme tenkova... Ili bolje rečeno, hajde da završimo raspravu o tome. Mi smo kao stari profesori ili mladi momci i devojke.
  Evgeniya se složila:
  - U pravu si, kao i uvek, hajde da pričamo o nečem sekularnijem. Na primjer, o britanskoj kraljevskoj kući.
  Fridrih se trgnuo:
  - Kakva tema! Neka dođe vrijeme, od Winsora neće ostati ništa. Ili mislite da, nakon što su zauzeli Moskvu, naši tenkovi neće moći slomiti London, koji je već zarobljen?
  Evgenia je bljesnula zubima:
  - Pa, naravno da mogu!
  Nakon bala, uslijedila je plemenita večera sa luksuznim jelima, ali bez jakih alkoholnih pića. Ništa jače od šest stepeni. Pa, onda su se Fridrih i Evgenija, kako i priliči momku i devojci, povukli u zasebnu sobu.
  Iako je općeprihvaćeno da se visoke plavuše ne razlikuju po temperamentu, Evgenia je nekoliko sati izuzetno uvjerljivo dokazala suprotno. Pa, ni Fridrih, naravno, nije izgubio obraz. Tako su zaspali, čvrsto zagrljeni.
  Dječak je sanjao da je japanski nindža koji je dobio naređenje od ruskog cara Nikolaja II da ubije Mikadoa, odnosno cara.
  Fridrih je sanjao kako se penje po grubim zidovima, držeći se prstima na rukama i nogama za najmanju pukotinu ili zazor. Dečak je ušao u palatu, gde je počela žestoka bitka...
  Mladi nindža je, kao i obično, sjekao, ubadao i raznosio glave svojim neprijateljima... San je bio previše haotičan, previše krvi, sjeckanja, a malo smisla. Plus, svuda skaču golonoge devojke sa mačevima... Ukratko...
  Uspeo sam da spavam ne više od tri-četiri sata... Fridriha je probudila devojka kurira rekavši:
  - Bitka je u punom jeku! Ne postoje nezamjenjivi ljudi, osim ljudi poput vas, Friedrich Bismarck.
  Dječak je skočio i, čak ni ne pozdravivši se, požurio do najbliže piste.
  I kako se ispostavilo, nije bio uzalud pozvan... Armijski general Rokossovski dobio je naređenje od Staljina, ne čekajući punu koncentraciju snaga, da zada potkopavajući udarac Romelovoj armijskoj grupi. U ovom slučaju, proračun se zasnivao na činjenici da Nijemci još nisu imali vremena da rasporede svoje trupe da napadnu Voronjež. Tako je postojala šansa da se izvede low kick na produženom boku njemačkih trupa, iscrpljenih od prethodnih borbi.
  Fridrih je bio primoran da se ukrca na Fokken-Wulf, ne jurišnu modifikaciju, već običan model, sa četiri dvadesetmilimetarska topa i dva mitraljeza. Dakle, zbog prevelike žurbe, dječak se našao bez oružja koje se pokazalo tako efikasnim u borbi protiv tenkova. Istina, imao je još deset bombi u trupu...
  Na nebu je takođe bilo vruće, pojavili su se sovjetski jurišni avioni i lovci Yaki-9. Potonja vozila su, međutim, zbog svoje slabe zaštite i preživljavanja, također bila ranjiva na velike udaljenosti na topove kalibra 20 mm. Fridrih je prvo udario borce u rogove, koji su, naravno, pretekli sporijeg Ilasa. Četiri avionska topa, to je snaga... Prva dva tuceta jakova su se raspršila, čak i bez ikakvih lukavih prilaza repu.
  Fridrih se nije vrteo, nije manevrisao, samo je lagano pomerao vazdušne topove i vibrirao telo svoje masivne mašine.
  Dvadeset pet, dvadeset šest, dvadeset sedam... Bez promašaja, na odvažnim Jakovima, koji se, trpeći gubitke, ipak ne gase, već čak pokušavaju da dobiju brzinu... Fridrih je bio čak pomalo iznenađen. zašto je u sovjetskoj vojnoj literaturi ova slavna Foken mašina bila toliko omalovažena -Wulf. Da, obavlja puni okret za 22 sekunde u odnosu na 19 za Yaka (a u laganoj verziji, Yak to može učiniti za 17 sekundi!). Ali Fridrih ne mora da manevrira, on jednostavno usporava i leti prema njima. U jednoj sekundi zapravo možete pogoditi sedam ili osam automobila.
  Vrijeme je za Friedricha teklo užasno sporo u stanju borbenog transa, a on je imao vremena da razmisli i istovari municiju. U principu, općeprihvaćeno je da čak ni najvještiji as, uključujući i takve pojave kao što je Rudel, nije u stanju ozbiljno utjecati na tok rata. U stvarnoj istoriji, šest najboljih nemačkih asova uništilo je čitavu vazdušnu vojsku, ali su nacisti beznadežno izgubili bitku za prevlast u atmosferi.
  Ali u ovom slučaju, bacanje toliko jakova na jedno mjesto na više od jedne osobe je opasno... Šezdeset i jedan borac je oboren za manje od jednog minuta. Samo tako, krila otpadaju, ili se blindirano staklo kabina lomi. Ovo drugo je još gore, jer se u ovom slučaju pilot ne može spasiti. A već je malo iskusnih asova ostalo u Crvenoj armiji.
  Među oborenim vozilima, četiri su pripadala gardistima koji su oborili više od pet aviona... Samo što opet nije pomoglo, jer je Volka znao gde i kako da pogodi... Kao lovac iz mitraljeza obara jato guske. Upravo to jato, u jednom rafalu, intuitivno, instinktom, određuje i usmjerava pokrete cijevi do željene mete, kada ni jedan metak ne proleti. Guske, au ovom slučaju sovjetski avioni, bivaju oboreni, a tamo gdje su pilotske kabine polomljene, a piloti oboreni, neko vrijeme lete pravo. Ali neka njihova krila gube...
  Friedrich se ovdje prisjetio filmova o oštroumnim američkim kaubojima, te čuvenog filma s DiCapriom u glavnoj ulozi - "Brzi ali mrtvi!" Ali u to vrijeme američki kauboji nisu poznavali automatske mitraljeze ili brzometne zračne topove. Inače bi shvatili kakvo je ovo oružje jednostavno monstruoznog u smislu razorne moći.
  Jakovi su u bliskoj budućnosti završili i Fridrih se preselio u Ily. Ovdje ih je najbolje napadati odozgo, ili sa zadnje hemisfere. Štaviše, bilo bi i optimalno, bez skraćivanja udaljenosti.
  Drugi način je da oborite krhkija krila na koje ne možete objesiti oklop.
  IL-2 ima nadimak grbavi. Nakon što je u njega ugrađeno drugo sjedište, strijelcu koji brani zadnju hemisferu postalo je teže da sruši takvu mašinu za početnika, ali onda... Naravno, aerodinamika ovog aviona se pogoršala. To znači da će sa njima biti još lakše...
  Bilo bi logičnije da se Ilam raziđe u raznim smjerovima, ali sistem... Ukratko, počelo je premlaćivanjem legendarnih jurišnika. Međutim, okretni Salamander-3 je već stigao. Uzeli su i blato...
  Fridrih je čak mislio da bi mogli da ga prestignu, pošto su Jake susreli dok su se još približavali... Mada, ko zna... Piloti Luftvafea nisu hrabri ruski ratnici, i obično ne ulaze u bitku brojčano nadjačani, ali možda osim u slučajevima gde se stvara preozbiljna pretnja kopnenim snagama .
  Fridrih, međutim, takođe nema problema... Udari topovima u zadnju oklopnu hemisferu, ili pokrij krila - rezultat je isti. I kako ti auti onda padaju, čak ostavljaju trag u vazduhu... Kao pruge na leđima pretučenog roba.
  Fridrih je oborio trideset sedam mulja i takođe zgrabio dva "pešana". Ponovo sto, iako dosadašnji rekord od sto i jedan nije oboren. Neprijatelju je ostalo samo nekoliko aviona. Sada sve što treba da urade je da bace bombe i oni će se vratiti.
  Sovjetski tenkovi su sada krenuli u napad, bez podrške avijacije, a posebno artiljerije. Napali su ih jurišnici i bombarderi. Srećom po posade sovjetskih tenkova, mogli su koristiti vozne karakteristike vozila. Ali broj aviona svih tipova se povećavao.
  Fridrih je bacio sve svoje bombe i okrenuo se prema aerodromu. Međutim, uspio je vidjeti Rudelov Fokken-Wulf-4, poznati razarač tenkova.
  Mladi as se vratio na svoj "domaći" aerodrom, gdje ga je čekao Pegasus Terminator Me-362.
  Fridrih je, spustivši Fokken-Wulf, viknuo susednom pilotu:
  Laže svako ko ima smelosti da tvrdi da je F -490 loš lovac. Ne postoje loši avioni, samo loši piloti.
  Sljedeći nalet sveo se samo na borbu protiv tenkova. Dok im Nemci još nisu uspeli da ispruže snažnu oklopnu pesnicu u susret, napali su avionima.
  Hrabre sovjetske tenkovske posade već su prešle otrcanu liniju fronta i napale pješadijsku jedinicu koju su činili arapski dobrovoljci.
  Muslimani su se, suprotno očekivanjima, hrabro borili i nisu pomišljali na bijeg, ali su se u isto vrijeme ponašali krajnje nesposobno. Konkretno, američka baza je korištena na pomalo neljudski način, a granate još više.
  Ali napad sovjetskih jedinica bio je na izmaku. Naročito su fašistički jurišni avioni koristili brojne male bombe s oblikovanim nabojima, ideju preslikanu od sovjetskih dizajnera, ali s vještijom implementacijom. Ali sovjetske tenkovske posade nisu dobile naređenje da okače mrežu odozgo.
  A Fridrih je jednostavno pucao vazdušnim topovima na krovove. Ovo je najjednostavnija taktika. Probijte se kroz otvor tornja i vaša pobeda. A koliko automobila možeš ovako da prevrneš ako ih udariš iz horizontalne ravni...
  Ali brzina tenka ne pomaže ako borac pogodi intuitivno, bez cilja, iz hira...
  To je kao simulator sa tenkovima, samo što imaš bog mod, i svaki hitac je precizan, a pucaš često, često...
  Sada je broj uništenih tenkova prešao pedesetak, tako da Rudel odmara... Ali morao sam da odstupim. "Uši" su se pojavile sa strane. Šest ih je oboreno, a ostali neka unište Salamandere. Uopšteno govoreći, puštanje ovih radnika kukuruza u borbu tokom dana je čisto samoubistvo.
  Tenkovi su važniji...
  Povratak... Let na Fokken-Wulf 4, a Helga pored njega.
  Devojka ga je pitala:
  - Pa, šta ti se svidelo kod Evgenije?
  Fridrih je prezrivo frknuo u radio:
  - Zašto si bio ljubomoran?
  Djevojka se zakikota:
  - Naravno da ne! Slobodni smo, nismo u braku. Pitam se samo ko je bolji u krevetu, ja ili ona!
  Frederik je toplo odgovorio:
  - Naravno, ti! Niste tako veliki, a mnogo spretniji!
  Helga se veselo nasmijala.
  - Ništa drugo od tebe nisam ni očekivao! Ali naravno najbolja... Uf, ona je dizajnerski pacov, i jedna od rijetkih žena nagrađenih Viteškim križem Gvozdenog krsta!
  Fridrih je primetio:
  - Mislim da je hrastovo lišće odmah iza ugla!
  Tuča je pokazala da je dječak vjerovatno bio u pravu. Helga je samouvjereno udarala po tenkovima. Očigledno je htjela dokazati da ratnik može biti čvršći od ratnika. Iako se, naravno, ne može porediti sa Fridrihom.
  Ubrzo su se pojavile velike kolone tenkova njemačkih i američkih vozila. Posebno okretni i razigrani američki razarači tenkova "Vještice"-3. Ovo je bilo ozbiljno, pogotovo jer su sovjetska vozila već bila u velikoj meri uništena u vazdušnim napadima. "Panther"-5 se također pokazao problematičnim... Njegov brzometni top duge cijevi i neprobojni prednji oklop... Čini se da je izdržljivost počela da iznevjerava posade sovjetskih tenkova. Neki su se, ne slušajući komandante, okrenuli, pokušavajući da pobegnu iz ovog tehnotronskog pakla.
  I opet povratak i odlazak, napad na tenkove...
  Već je prošlo podne, pada mrak... Protunapad Crvene armije je utihnuo. On i Helga su preusmjereni da podrže grupu njemačkih armija koja se kretala prema Rjazanju. Istovremeno su pokušali da u kotao stisnu Vatutinove vojnike...
  Nemci i dalje polako napreduju ka istoku. Ovdje su sputani otpornošću sovjetskih trupa i odbrambenim linijama Stepskog fronta, čak i ako ne tako guste kao na prilazima Moskvi.
  Međutim, Hitlerove trupe dobile su više prostora za manevar, a Hoth je pokušao zaobići glavne odbrambene čvorove u takvim kolonama. Na pojedinim mjestima napredovanje njemačkih jedinica je ubrzano...
  Frederik upita Helgu:
  - Zar nisi umorna, devojko mojih snova?
  Plavokosi ratnik je odgovorio:
  - Radosno raspoloženje tjera umor, bolje od bičevanja krava! Iako umor izlazi sa krvavim gnojem umjesto mlijekom!
  Fridrih se složio:
  - Ovdje se ne može raspravljati protiv istine!
  Noću je mladić nastavio da leti, uprkos činjenici da su se oblaci nadvili na nebo i kiša je padala. Prema njemačkoj vojnoj doktrini, avijacija se koristila za suzbijanje odbrane na prvoj liniji fronta... A za razliku od 1941. godine, Luftwaffe je zahvaljujući pomoći Pindostana imao dosta aviona.
  Fridrih je sada napadao bunkere, ili čak manje ciljeve... Noću bitka nije jenjavala, a sovjetske trupe su krenule u kontranapade. Iako su mali i prilično haotični, nisu ništa manje hrabri...
  Noću, osim eskadrile U-2, nisu naišli vazdušni ciljevi. I bunkeri su bombardovani... Lagano.
  Do jutra 15. oktobra 1947. izbila je bitka za grad, a ujedno i željeznički čvor: Elektrostal. Tamo je bilo jako vruće i, što je najvažnije, Fridrihu se pridružila njegova nerazdvojna prijateljica Helga.
  - Pa, veliki viteže, pritiskamo li neprijatelje?
  Fridrih je veselo odgovorio:
  - Beskućnici se guraju na štandu s pivom, a mi pobjeđujemo. I kako pobeđujemo...
  Sam grad Elektrostal je bio prilično utvrđen. Osim vojnih jedinica, u njenoj obrani su učestvovale i dvije svježe divizije NKVD-a. Iako generalno nisu bili tako elitna vojna garda kao SS, bili su naoružani i artiljerijom i lakim tenkovima.
  Nacisti su pak pokušali da naprave svoj kotao... Zaobiđite citadelu, zamotajte ih kliještima...
  Ovdje, naravno, zračna podrška igra značajnu ulogu, posebno ako se vrat rasteže.
  Helga, tipično za djevojku, uvjeravala je:
  - Pobeda će biti naša! Pripremite sanke za ljeto!
  Fridrih se složio:
  - I ne samo leti! Koristićemo teške tenkove i vazdušne granate.
  Dječak je mislio da su opet u Mainsteinovoj vojsci, ali na Zapadu je najpoznatiji Rommel. Pošto je tokom bitke mladić više delovao u transu, vođen paklenim duhom, zašto se ne bi setio slavnih podviga ovog komandanta. Štaviše, mnogo je prijatnije setiti se poraženih Engleza nego poraženih Rusa!
  Rommel je, došavši do Marretove linije, shvatio da se nalazi na Napoleonovom "centralnom položaju" između dvije neprijateljske vojske i sada može, zadavši odlučujući udarac, pobijediti jednu od njih i tek tada se okrenuti i suočiti se s drugom.
  Fridrih se nasmejao u sebi: Napoleon je, iako je Lav Tolstoj sumnjao u to, nesumnjivo bio veliki komandant i vladar. Pogotovo ako se pogledaju dostignuća. Samo što ih nije zadržavao. Hitler je u tom pogledu još gori... Ali u principu je moguće uporediti Firera sa Napoleonom!
  Talentovani komandant Romel je takođe shvatio nešto drugo: Amerikanci i Francuzi su marširali daleko na istok u centralni Tunis i držali istočne dorzalne klisure kod Fonduka, Faida i Gafse, pokrivajući Zapadne dorzalne klisure 60-70 milja zapadno.
  Ispostavilo se da bi, ako bi talijansko-njemačke snage zauzele Faid i Gafsu, a zatim krenule na zapad pored Feriane i Kasserine, mogle ići pravo u ogromnu američku bazu opskrbe i njihov štab u Tebesi. U Tebesi su se italo-njemačke trupe našle daleko zapadno od savezničke linije u Tunisu i gotovo na samim svojim komunikacijama. Da je Rommel tada okrenuo svoje tenkove i usmerio ih na sever prema moru, stotinu milja dalje, Nemci su mogli da odseku celu savezničku vojsku u Tunisu ili da je nateraju u Alžir.
  Fridrihove misli prekinula je pojava dva Lagga koja su izbila iza oblaka... Ovi su bili progutani... A onda dobro nišani pucnji... Samo on može tako pucati... Još četiri Jaka. .. i tamo ih ima... A sad pucaj na Katjušu... Tako da fragmenti lete na sve strane... Još jedan raketni bacač... Pa Helga pokušava sa strane. Viče mu:
  - Hero, hajde da ga zabijemo jače!
  . POGLAVLJE br. 20.
  Misija Olega Rybačenka i Margarite Koršunove u paralelnom svijetu još nije završena.
  Nemci su napredovali u pravcu grada Gorkog. Potpuno su ga okružili. Momak i djevojka branili su ovaj veliki grad.
  Potpuno opkoljena, Moskva je dahtala. Nacisti su se na nekim mjestima već probili do Kremlja. Položaj glavnog grada SSSR-a bio je gotovo beznadežan. Granate moskovskog garnizona bližile su se kraju. A sa padom glavnog grada, to bi bio drugačiji rat.
  Oleg Rybachenko i Margarita Korshunova borili su se za grad na Volgi.
  Dečko i devojčica su kao i uvek borbeno raspoloženi.
  Pucaju i pjevaju:
  Pioniri ne odustaju
  Ne plaše se torture...
  Bore se kao orlovi
  Šaljem Švabe u pakao!
  
  Ima mnogo heroja među njima,
  Puno ludaka...
  Ako je potrebno, hodajte u formaciji -
  Punjenje mašine!
  I tako je dječak koji je izgledao star oko dvanaest godina, a zapravo iskusni veteran koji postoji već dugi niz godina, Oleg Rybachenko je rafao, koseći fašiste.
  A onda bosom nogom baci bombu na neprijatelja.
  I raspršit će Švabe na sve strane.
  Nakon čega će dječak pjevati:
  - Ja sam ruski ratnik na kolenima divljaka,
  pometu neprijatelje Rusije sa lica zemlje!
  Margarita, ova djevojka-heroj, također bosom nogom baca ubojiti dar smrti. On će nokautirati mnogo nacista i tvitovati:
  - Za Veliku Rusiju!
  I ponovo je prasnuo u smeh.
  Dečak i devojka se herojski bore. Iako je rat skoro izgubljen. Nemci su već opsedali Orenburg i stisnuli Crvenu armiju svuda gde su mogli.
  Tačnije, Orenburg je odavno zauzet. Tu je još samo jedan dvorac. Nacisti su već opkolili Ufu.
  Štaviše, njihove trupe sa juga se već približavaju Kazanu. Situacija je više nego kritična.
  A situaciju dodatno otežava činjenica da samuraji dolaze sa istoka i da su se u centralnoj Aziji već ujedinili sa Nemcima.
  Ali hrabra djeca žrtve se bore. Vjeruju u svoju pobjedu. Ili su barem spremni umrijeti uzdignute glave. Međutim, kako je ova smrt? Oni su besmrtni!
  I ostaju djeca dugi niz godina. A negde postoje drugi svetovi i misije.
  Oleg ispaljuje još jedan hitac. Onda golim prstima baca bombu i peva:
  - Staljin će zauvek biti sa nama!
  Margarita je bacila pogled na Fritzove i zacvilila:
  - Bože sačuvaj! Dolazi nam ovaj kanibal!
  A djevojka je u ljutnji bacila bombu bosom nogom.
  Oleg Rybachenko je sasvim logično primijetio:
  - Svi smo mi donekle kanibali!
  I dječak je golim nožnim prstima bacio dar smrti.
  Margarita se složila sa ovim:
  - Donekle, da!
  Takođe je bosom nogom lansirala ubojito oružje, zbog čega su se dva njemačka automobila sudarila.
  Oleg Rybachenko je pucao i mislio da je situacija u SSSR-u, možda, već beznadežna i da nema posebne svrhe u vođenju rata. Zbog toga uzalud ubijaju ljude.
  Dječak je bacio dvije granate bosom nogom. Udarili u gusjenicu, njemački tenkovi serije "E" su se sudarili.
  Dete Terminator je pevalo:
  - kada dođe vreme,
  Borićemo se hrabro!
  Ujutru borci koji se dižu -
  I bori se hrabro!
  Dječak je zapravo bio spreman uništiti svaku vojsku za nekoliko minuta.
  Margarita je također bacila bosonogi dar smrti i zacvilila:
  - Za Veliku Rusiju!
  Djeca su toliko hrabri ratnici da ih niko ne može gaziti. Oni su tako jaki borci.
  Dječak i djevojčica su kao i uvijek u divljem uzbuđenju. A sa njima i hrabrost, čast i hrabrost. Bore se protiv fašista kao titani. I jasno je da neprijatelj neće proći tamo gde stoje kao kamen. Možda čak i nešto jače od kamena i monolita.
  Margarita je, pucajući, rekla:
  -Bićemo šampioni planete,
  Mi smo giganti srednje škole!
  I djevojka će ponovo lansirati dar smrti svojom bosom, isklesanom nogom. I slomila je neprijatelja.
  Ova djevojka je tako kul, nećete moći ništa iskoristiti protiv nje.
  Pošto ne postoji metoda protiv otpada. Mada, ovo nije pajser, već nešto još smrtonosnije i cool.
  Oleg Rybačenko, pucajući, graknuo:
  - Nisam dečko, ja sam super dečko i biću viši od svih na svetu!
  I opet, kao da je bosom nogom bacio razorni udar eksploziva. I opet se dva njemačka tenka sudaraju.
  Mladi ratnik je veoma militantan. Ali on osjeća da ovdje ne može slomiti zadnjicu bičem. Iako nema bezizlaznih situacija, kao što nema ni nepobjedivih protivnika.
  Dječak se prisjetio kako je smislio pjesmice za predsjedničke izbore u Bjelorusiji:
  Nije zanimljivo slušati gluposti po šesti put,
  I ne razumijem koliko vjerovati "ocu"!
  Lukašenko obećao da će izgraditi raj -
  Ali zajedno sa svjetlom idemo u tamu!
  Da, bio je to izazov sistemu i kultu ličnosti. Zaista, zašto bi evropska država tolerisala diktatora, kao u srednjem vijeku?
  A Staljin je takođe diktator i u ovom univerzumu postepeno počinje rat za poraz...
  Herojska djeca su se borila još tri dana. U međuvremenu, nacisti su opkolili Kazan i zauzeli Ufu.
  Borbe su se već vodile u samom Kremlju. Četiri djevojke vještice borile su se sa nacistima koristeći mačeve i tanke diskove za bacanje, bosih nogu.
  Kremlj je teško oštećen granatiranjem iz Šturmljeva, Šturmtigrova, bombardovanjem i ogromnim topovima.
  Sam Staljin je, naravno, još uvek u Sverdlovsku. A situacija u SSSR-u izgleda gotovo beznadežno. Ali Crveni barjak i dalje leti iznad glavnog grada Rusije, što znači da nije sve izgubljeno!
  Ljudi vjeruju da će doći prekretnica!
  Nataša prepolovi Arapina. Baca disk bosom nogom i škripi:
  - Slava besmrtnoj Otadžbini! Hitler nas ne može slomiti!
  Zoja je takođe udarila fašistu sa dve sablje i cvrkutala:
  - Ne, nemoj nas slomiti!
  Nakon čega je njena bosa noga bacila ubilački disk na naciste.
  I par crnih boraca palo je sa srušenog zida Kremlja.
  Zatim je Aurora pucala. Pucala je rijetko, ali precizno. A onda je upotrijebila svoje sablje. A zvezde i oštre tanke svastike letele su sa njenih golih prstiju.
  I ovdje će Svetlana golom nogom baciti oštar disk i rastrgnuti Fritz u komade. Onda će pevati:
  - Kolovrat, Evpatij Kolovrat - branilac otadžbine, Perunov vojnik!
  Kolovrat! Evpatiy Kolovrat! Heroji Rusije zvone na uzbunu!
  Sva četvorica se tučemo ovdje. Skoro cela Moskva je već zauzeta, a zalihe municije su pri kraju. I ruski dečaci i devojčice umiru. Ali oni ne odustaju. Mada koliko je opsada trajala?
  Devojke na zidu Kremlja se svađaju. Kao heroji. I uprkos decembru, one su bose i nose samo bikini. Ali ne osećaju hladnoću. Naprotiv, njihova energija se samo povećava.
  I oštri, veoma ravni diskovi lete sa mojih golih nožnih prstiju. Koji rasturaju strane trupe Wehrmachta.
  Ratnici se bore kao heroji rata. I sa minimumom odjeće. Takve ljepotice ne sramote ni ogromni tenkovi serije E i AG, niti drugi strašni izumi nacista.
  Nijedna djevojka nije nešto što može pobijediti bilo koji oblik fašizma. Čak i ako je savršeno kao na ovom svijetu.
  Nataša je sekla mačem, bacila disk bosom nogom, sekući naciste i pevala:
  - Kako je dobro živjeti u sovjetskoj zemlji,
  I kako je divno slomiti Wehrmacht!
  Zoja, vodeći mlin sa sabljama, primetila je:
  - Vermaht je postao bolno jak! Sada već branimo Kremlj!
  A djevojka je golim prstima bacila zvijezdu i pogodila Švabe.
  Onda je zapevala:
  - Ovo je divlji lov na neprijatelje!
  A tu je i Aurora u borbi. Kakva crvenokosa i cool djevojka. Na zimskom vjetru, njena bakrenocrvena kosa vijori kao borbena zastava. Ne, takva djevojka se neće nikome sagnuti.
  A iz zabačaja njene bose noge poleti oštar disk koji seče meso i krv.
  On seče tela protivnika. A Aurora viče:
  - Ja sam devojka iz super klase!
  Kako Svetlana izgleda u borbi?
  Ovaj plavi terminator je jednostavno đavolska vatra i tornado uništenja.
  A i ubilačko iznenađenje poleti sa njenih bosih nogu. A djevojka je punom parom u borbi.
  Sva četvorica su u borbi. I ne treba ni da se povuče ni da odustane.
  Oni su četiri veštice - jednostavno super! Pravi kvartet razaranja svega i svakoga!
  Ratnici drže odbrambeni prostor. Ali Kremlj je veliki i ne može da odoli svuda. Sile su veoma nejednake.
  Natasha je uznemireno primijetila:
  - Mi ubijamo, ne pobeđujemo!
  A djevojka je ponovo bosom nogom bacila ubojicu.
  Zoya je logično primetila dok je posekla svog neprijatelja:
  - Ne možete osvojiti sve... Osim u kompjuterskoj igrici!
  A djevojka sa zlatnom kosom je ponovo bacila disk smrti.
  Aurora je, sekući svoje protivnike sabljama, cvrkutala:
  - Pobeda će, verujem, biti naša! U ime Svete Rusije!
  A iz bacanja njenih bosih nogu poleti dar uništenja.
  I isječeni nacisti padaju.
  A onda Svetlana u borbi. Seče fašiste svojim bacanjima. I djeluje s ekstremnom, ili čak beskonačnom spretnošću. Njene bose noge su tako okretne. I demonstriraju strašno uništenje.
  A onda devojka peva:
  - Slava otadžbini i novim svjetovima!
  I opet smrtno iznenađenje poleti s njenih bosih nogu.
  I evo Nataše je ponovo u borbi. I sječe Švabe, jure kao kometa. I vrišti iz sveg glasa:
  - Slava najvećoj Otadžbini!
  I njeni mačevi lete kao kosilica.
  A devojka čak počne da peva:
  - Zauvek slava Rusiji,
  Naš san će se ostvariti!
  A djevojka je golom petom dala oštar bumerang. I on se okrenuo i odsjekao desetak crnih i tamnih glava.
  Naravno, nisu Nemci ubili devojke, već kolonijalne jedinice koje su upotrebljene protiv njih. Ali čak i ovo čini još hladnijim za ratnike.
  Iskričave su i razigrane.
  Natasha ponovo sabija svoje neprijatelje. I tako nešto baca bosim nogama.
  I zaurlaće:
  - Staljin i slava!
  A onda Zoya. Isto kao da pustite nešto ubitačno. A njeni goli nožni prsti ispljuvaju poruku smrti.
  I ratnik urla:
  - Nije strašno umrijeti za Otadžbinu kao što je naša!
  A onda će ga i Aurora uzeti i ući u bitku. I bosim nogama lansiraće bumerang. I preoblikovati neprijatelje.
  Nakon čega pjeva:
  - Za Sovjetsku Rusiju! Šta će vladati svemirom!
  A onda u bitci Svetlana. Takođe i devojka koja se ne može zaustaviti ili usporiti. Ovako bije. Jednostavno te ne mogu spasiti od takvog ratnika!
  I bosim nogama baca ubilačke pakete. I ona ubija svoje neprijatelje bez imalo sažaljenja.
  Iako se kasnije Yarila može moliti za njih. Ili možda Perun. Černobogovo kraljevstvo ih čeka nakon smrti za grešnike! Ali čak je zanimljivo na svoj način - ratovi traju stalno! I toliko svađa! Pa možda ne bismo trebali previše gorko oplakivati sudbinu grešnika?
  Svetlana se čak osjećala pomalo smiješno: kršćanima ne možete zavidjeti - bit će lišeni mnogih radosti u vječnosti. Čak i ono što su imali na planeti Zemlji.
  Eh, jadni grešnici! I još više nesretnih pravednika!
  I djevojka ponovo baca dar smrti svojom isklesanom, bosom nogom. onda kaže:
  - Svijet će biti naš! Slava Rusiji!
  Nataša je svojim mačevima napravila trostruki leptir i cvrkutala:
  - Neka je vječna slava velikoj Rusiji!
  A njene bose noge će baciti nešto ubitačno i jedinstveno. Nakon čega je gola peta djevojčice udarila u čelo crnca i oborila njega i još pet Arapa sa zida.
  Sljedeća u bitci je Zoya. Ništa je ne može zaustaviti. Bori se protiv Hitlerovih horda. I vodi trostruki mlin. Vojnici su pokosili njenim padom.
  Nakon toga devojka kaže:
  - Večna Rus će biti sa Svarogom!
  I namiguje svojim partnerima.
  Sljedeća u bitci je Aurora. Pojurila je kao panter. Ona je sve prekinula. I bosim nogama lansirala je dar smrti. Posjekla je mnogo fašista i pjevala:
  - Za najviši oblik Otadžbine!
  A onda je Svetlana ušla u bitku. Kako sabija svoje neprijatelje. I ponaša se veoma hrabro.
  Nakon čega joj dar smrti leti s bosih nogu. I seče naciste temeljito, kao brijač.
  A djevojka vrišti:
  - Moje godine i moja istina! Slava Velikoj Rusiji!
  Da, ova četvorica se bore zaista herojski. Ali četiri bosonoge i gotovo gole ljepotice ne mogu pobijediti u Drugom svjetskom ratu. I tako je Moskva pala.
  Devojke su izbile iz zarobljene prestonice, koristeći i svoje mačeve i ogrtač nevidljivosti.
  Oni su generalno sposobni za mnogo toga. Djevojke najvišeg ranga, nećeš ih naći ni više ni ljepše.
  A Oleg Rybachenko i Margarita Korshunova napustili su zarobljeni grad Gorki.
  Nacisti su, nažalost, postigli uspjeh gotovo svuda.
  Dječak i djevojčica su se udaljili i bosim nogama bacali igle, istrijebivši Švabe.
  Oleg Rybachenko je pjevao:
  - Ne, budni neće izbledeti,
  Pogled sokola, orla...
  Glas naroda je jasan -
  Šapat će zmija slomiti!
  
  Verujem da ce se ceo svet probuditi -
  Biće kraja fašizmu...
  I sunce će sijati -
  Put koji osvjetljava komunizam!
  Margarita je prstima bosih nogu bacila nekoliko igala i potvrdila:
  - Ne, neće izbledeti!
  I ispalila je rafal iz mitraljeza, pokosivši dva tuceta fašista.
  Takva su djeca. Cool, nepokolebljiv. Mada zaista, ovo nije takav rat. I moraju da pobegnu.
  Moskva je pala, grad Gorki je pao. Nacisti jurišaju na Kazan. Ovo je već posljednji sovjetski grad na Volgi. Otpor je herojski, ali sve je veći osjećaj beznađa.
  Nacisti su imali naprednije piramidalne tenkove iz serije AG, koje nijedno sovjetsko oružje nije moglo probiti. A ovo je, moram reći, jako loše.
  Tek kada bose noge dječaka i djevojčice bacaju granate na šine, sudaraju se njemačka čudovišta. Ali šta može samo jedan par kad je skoro ceo svet protiv SSSR-a!
  Oleg Rybačenko je bacio granatu bosom nogom, gurnuo glave AG-50 i AG-75 zajedno, a zatim rekao:
  - Ako je tvrđava na putu,
  Neprijatelj je izgradio...
  Moramo da obiđemo od pozadi -
  Uzmi je bez pucanja!
  Margarita se složila sa ovim:
  - Prevara u ratu je velika stvar! Pogotovo ako su snage nejednake!
  Oleg Rybachenko je napomenuo:
  - I igrao sam strategiju Antante. Podjednakim oružjem uništio je sto četrnaest miliona neprijateljskih vojnika, a sam izgubio samo nulu. To znači da se kroz taktiku zapravo možete boriti protiv cijelog svijeta!
  Margarita se složila sa ovim:
  - Sasvim moguće! I bori se i pobedi!
  Oleg Rybačenko je golim prstima bacio noge igle. Ubio je tri desetine fašista i rekao:
  - Pobedićemo u ime Svete Rusije!
  Dječak i djevojčica su nastavili trčati... Jao, snage su zaista previše nejednake.
  Kazan je uništen svim vrstama oružja. Staljin je naredio da je drže do poslednje kapi krvi. Ali u stvarnosti, borbeni duh Crvene armije nakon pada Moskve bio je previše slomljen. Svi su sve manje želeli da umru. A nacisti su previše superiorni u broju i oružju.
  A njihovi mlazni avioni bombarduju sve gradove i sela koja nacisti još nisu uspeli da zauzmu.
  Prije nego što su Oleg Rybachenko i Margarita Korshunova stigli do Kazana, ovaj grad je pao.
  Zauzeta je i Ufa. Dakle, uprkos oštroj zimi, nacisti su krenuli prema Sverdlovsku.
  Tamo se nalazio Staljinov štab. I samuraji su došli sa istoka. Japanci su takođe jaki.
  Posebno su opasni njihovi ratnici - nindže. Uprkos sibirskoj zimi, oni jure po snijegu bosi, a sami nose samo kupaće kostime. Zastrašujuće je i zamisliti takve ratnike. Iako su veoma lepe.
  Evo jedan od njih sa plavom kosom, drugi sa žutom, treći sa crvenom, četvrti sa belom.
  Ovo su najlepše ubice. Oni rade s jednim mačem i bacaju tanke diskove ili čakre na pješadiju. A nindže bacaju eksploziv na tenkove - oni su samo veličine zrna graška, ali najteži sovjetski tenkovi lete visoko u zrak i raskidaju ih na komade.
  Čak ni strašni IS-7 nije prepreka za nindža djevojke. Oni su ratnici tako visokog reda da su čak i stražari nemoćni protiv njih.
  Evo nindža sa plavom kosom, golim prstima je bacila grašak i tri sovjetska tenka odjednom, poletela visoko i eksplodirala u delove.
  A tu je djevojka žute kose i bosih nogu, koja baca grašak. I opet, sovjetski automobili lete u različitim smjerovima i razbijaju se u komade. Da se razumijemo, ovakvi su ratnici ovdje - čak i najhrabriji vitez bi se zastrašio pred njima.
  A evo i nindža djevojke sa crvenom kosom u borbi. Baš kao da bacite ubojiti grašak bosim nogama. I od njegovog pogotka, pucao je oklop ogromnog IS-12.
  Ovo je devojka Terminator.
  A onda nindža djevojka bijele kose. Na isti način će ga uzeti, i svom snagom će zabiti svoje mačeve u vojnike Crvene armije. On će ih rasjeći i pjevati:
  - Nisam jadna buba, nindža, ali ni kornjača!
  Još jednom, sve četiri djevojke su ubice u borbi.
  Crvena armija gubi rat na svim frontovima. Ali i dalje pokušava da se bori.
  Oleg Rybachenko i Margarita Korshunova lutaju po zimskom snijegu. Jadna su bosonoga djeca. Za besmrtna tijela mraz nije tako loš. Ovi superljudi se ne mogu razboljeti, prehladiti ili smrznuti. Ali ipak, kada se približite Uralu, mraz je neprijatan i grize gole pete djeci.
  Oleg je tužno primijetio:
  - Ne znaš šta je gore - hladnoća i glad, ili spoznaja da gubi tvoja sveta domovina!
  Margarita je sasvim logično primijetila:
  - Za nas hladnoća i glad nisu ništa... Ali to što smo izgubili od nacista je zapravo loše!
  Oleg se složio sa ovim:
  - Ne može biti gore! Općenito, zašto je Treći Rajh obično uspješniji u paralelnim svemirima nego u našem?
  Margarita je napravila logičnu pretpostavku:
  - Zato što su fašisti veoma jaki i organizovani. I mnogo puta smo imali sreće. Posebno sa Staljingradom!
  Oleg Rybachenko je bosom nogom šutnuo grudvu i primijetio:
  - Da, imali smo mnogo sreće sa Staljingradom! Sami Fritz su glupo upali u zamku!
  Margarita je gugutala:
  - Trudim se da ne upadnem u nevolje,
  Da se ne bi zbunili i izgubili...
  Bilo bi potrebno skupiti nikla za peni,
  I radije, rodi se ponovo!
  Djeca su usput napala odred fašista. Više od stotinu vojnika je ubijeno. Jedan je ostao zatočen. Margarita je natjerala mladića da joj poljubi vrlo elastične tabane, crvene od hladnoće. Uradio je to poslušno. I rekao je da se Nemci već približavaju Sverdlovsku i da ga okružuju.
  Oleg je primetio:
  - Čudno je da smo ti i ja, Margot, brži, ali nekako se krećemo kao obični ljudi ili čak sporije!
  Margarita se složila:
  - Uhvaćen u talasu poraza! Očigledno su u ovom univerzumu svi protiv SSSR-a. Čak i priroda i prostor!
  Oleg je tada predložio:
  - Šta ako je za nas trivijalno da ubijemo Hitlera?
  Margarita je negativno odmahnula glavom:
  - Hiperveštica nam nije dala takvo naređenje! Pa hajde bez amaterskih nastupa. Osim toga, šta će ovo učiniti?
  Oleg Rybachenko je samouvjereno odgovorio:
  - Prilično! Štaviše, Fireru, ovo je Firer i u Africi!
  Margarita je predložila:
  - Hajde da se borimo za sada na frontu, a onda ćemo da vidimo za Hitlera! Kako kažu - požurite bez žurbe!
  Oleg je pjevao:
  - Brzina je dobra, ne lomi dleto... Čovek nije detlić, i na brzinu je poludeo!
  Dječak i djevojčica su trčali svom snagom. I uspeli smo da stignemo do Sverdlovska. I počeli su braniti grad koji su nacisti jurišali.
  Napadi su se nizali jedan za drugim.
  Djeca su bila bosa. Margarita je u tunici, a Oleg Rybačenko je samo dječak u kratkim hlačama. Ali borili su se kao pravi i nepopustljivi heroji.
  Oleg je golim prstima bacio iglu, zabio Frica u grlo i zacvrkutao:
  - Nećemo se odreći ni pedalj zemlje!
  Margarita je bosom nogom bacila granatu i zacvilila:
  -Ni kap, ni inč, ni centimetar!
  Dječak i djevojčica su se potukli na hladnoći. A sa njima su bili i drugi pioniri. A mnogi su i bosi, uprkos divljoj hladnoći. A ako se besmrtna djeca ne boje divljeg mraza, barem im ne mogu nauditi, onda je to prilično opasno za običnu djecu.
  Evo jednog bosonogog pionira kome su čak i prsti bili modri od hladnoće, zubi su mu se prehladili, a vilica otekla. Dečak je u velikim bolovima. Ali uprkos tome, on bijesno uzima gomilu granata i baca ih pod nacistički tenk, a i sam pada, pogođen rafalom mitraljeza.
  Ovo je hrabar dečko...
  Ili djevojka, čije bose noge sijaju poput grimiznog maka, gura minu ispod tragova njemačkih mastodonta. Ona sama umire, vičući:
  - Za otadžbinu i Staljina!
  Veoma je bolno biti bos zimi, u Sibiru, kada nisi zaštićen besmrtnim mesom.
  Čak ni Oleg i Margarita nisu toliko zadovoljni što su polugoli na jakim mrazima. Ali oni se smeju i pevaju, želeći da razvesele momke:
  - Eh, mraz, mraz, nemoj me smrzavati,
  nemoj me smrzavati! Moj konj! Moj konj!
  Bijelogriva!
  Momci i devojke, tresući crvenim i plavim nogama od velike hladnoće, pevali su:
  - Sneg nas neće zaustaviti! Mraz nas neće poraziti! Mi smo pioniri Švabe! Fašista će biti teško pretučen!
  Deca se dobro bore! Ali snage su previše nejednake. Staljin je pobegao iz opkoljenog Sverdlovska u Novosibirsk. Međutim, Japanci se već približavaju ovom gradu sa istoka. Nekako se ne boje čak ni sibirskog mraza.
  Neka se rat završi.
  Ali pioniri ne odustaju. Čak iu teškim trenucima djeca hrabro pjevaju;
  Mi smo pioniri, deca komunizma -
  Vatra, šator i rog za zvonjavu!
  Invazija prokletog fašizma -
  Koje čeka bijesan poraz!
  
  Šta smo izgubili u ovim bitkama?
  Ili ste ga stekli u borbama sa neprijateljem?
  Bili smo samo deca sveta -
  A sada ratnici domovine!
  
  Ali Hitler je napravio korak ka našoj prestonici,
  Vodopad je bacio bezbroj bombi!
  Mi smo otadžbina, ljepša od neba -
  Sada je došao prokleti zalazak sunca!
  
  Na agresiju ćemo odgovoriti oštro -
  Iako su i sami, avaj, malog rasta!
  Ali mač je u rukama krhkog tinejdžera -
  Jači od legija Sotone!
  
  Neka tenkovi jure lavina za lavinom,
  I pušku dijelimo na tri!
  Neka policija podlo gađa leđa,
  Ali sveti Bog će ih žestoko kazniti!
  
  Šta smo odlučili? radi posao mira -
  A za to sam, avaj, morao pucati!
  Mir je već mrski.
  Ima i nasilja i milosti!
  
  Devojka i ja trčimo bosi zajedno -
  Iako je snijeg pao, spaljuje snježni nanos kao ugalj!
  Ali nemaju straha, deca znaju -
  Fašistu će metkom ugurati u kovčeg!
  
  Pa su ubili podlu četu švaba,
  A ostale kukavice bježe!
  Uništavamo pešadiju kao kosu u borbi -
  Mlada ljeta nam nisu smetnja!
  
  Pobjeda je dostignuće, biće u maju,
  Sada je snježna mećava bodljikav, tvrd snijeg!
  Dečak je bos, njegova sestra je bosa,
  Djeca su u krpama proslavila svoj vrhunac!
  
  Odakle u nama te sile -
  Izdržati bol, hladnoću, tu potrebu!
  Kada je prijatelj izmjerio dno groba,
  Kad prijatelj stenje, ja umirem!
  
  Hristos je blagoslovio nas pionire,
  Rekao je, otadžbinu ti je Bog dao!
  Ovo je prva vjera od svih,
  Sovjetska, sveta zemlja!
  I umiru sa osmehom na usnama. Djeca ne poznaju slabost... Oleg Rybachenko i Margarita Korshunova borili su se cijelu sedmicu. Ali Sverdlovsk je pao. Dio garnizona se predao - osjećajući da je situacija beznadežna. Samo su pioniri odbili da kapituliraju.
  I šačica hrabrih, bosonogih momaka napravila je očajnički proboj. Trčali su kroz snježne nanose, bukvalno plave od strašne hladnoće. I ginuli su pod mitraljezima i topovima.
  Oleg Rybačenko i Margarita su takođe bili prilično izgrebani, ali su ipak pobegli iz Sverdlovska. Nakon toga smo se preselili u Novosibirsk. Mraz, zima, duge noći.
  Dječak i djevojčica trče, tužni su i jako ljuti.
  Margarita je napomenula:
  - Hiperveštica bi mogla da pomogne ovom svetu! Inače nacisti pobjeđuju! Ovo je zaista univerzalna nepravda!
  Oleg Rybachenko je skočio više, izokrenuo se u sedmostrukom saltu i sasvim logično primijetio:
  - Uopšte je malo pravde na svetu! Na primjer, zašto stari ljudi pate? Štaviše, gotovo svi bez izuzetka! A kad je čovjek mlad, puši, pije, pa čak i gore radi, i zdrav je! Gdje je pravda koju trpe starci?
  Margarita se spremno složila sa ovim:
  - Nema pravde u svemiru!
  Oleg Rybačenko je pomalo naivno upitao:
  - A gde Bog gleda?
  Margarita, ova bosonoga djevojka u rupavoj tunici, predložila je:
  "Možda i sami moramo postati kao bogovi da bi pravda zavladala u svijetu!" Ovo je mudrost Stvoritelja!
  Oleg Rybachenko je samouvjereno potvrdio:
  - Verujem da ćemo vaskrsnuti mrtve!
  Devojka terminator je potvrdila:
  - Da, verujem u ovo, naravno!
  Deca su otrčala u Novosibirsk i učestvovala u odbrani ovog grada.
  Borili su se u skoro poslednjem većem gradu pod kontrolom Crvene armije.
  Staljin je već pregovarao sa Hitlerom, pristajao je na predaju ako mu je zagarantovana lična sigurnost. Firer je bio spreman za to, posebno ako su se partizani smirili.
  Japanci su već napali Novosibirsk sa istoka. Tako da praktično nije bilo šanse za bijeg. SSSR je umirao.
  Oleg Rybačenko i Margarita Koršunova pucali su na naciste i bosim nogama bacali granate. I još su se nečemu nadali.
  Pored njih su bili pioniri. Na velikom mrazu u Sibiru sva su djeca bila bosa i u ljetnim pionirskim uniformama s kravatama. Umrli su kao heroji.
  Noge su im bile crvene kao stopala guske, a prsti su im postali plavi.
  Ali pioniri nisu odustajali.
  Oni će podleći fašizmu!
  Oleg Rybačenko bacio je granatu bosom dečačkom nogom. Odjednom je gurnuo tri njemačka tenka i šapnuo:
  - Verujem u pobedu!
  Margarita je golim prstima bacila i ubistveni poklon i cvrkutala:
  - I ja sam verovao, i verovaću do kraja!
  I borili su se za posljednji sovjetski grad sa bijesom očaja. A ipak se nisu hteli sagnuti.
  Oleg Rybačenko, kako bi razveselio gotovo smrtno smrznutu pionirsku djecu, pjevao je s velikim entuzijazmom;
  Ja sam mladi ratnik majke Rusije,
  Moćna zemlja, domovina svih zemalja...
  Nema ljepše domovine u svemiru,
  Staljin je vezao kravatu ispod kovačnice!
  Biti pionir je radost i poziv,
  Na kraju krajeva, to znači da ste sluga zemlje.
  I možeš povećati univerzum -
  Uništavanje mahinacija đavola-Sotone.
  Kada je došlo ljeto '41.
  Junsko nevrijeme grmlja za nas...
  Ne želimo da region postane siromašan,
  Za sreću, vjerujte - Otadžbina je stvorena!
  Devojka i ja cekamo naciste u zasedi,
  Prije ovoga smo imali mitraljez.
  I na Hitlerovu ludu ljutnju,
  Naš tim je uspešno pobedio naciste!
  Devojke su bose noge postale grube,
  Snijeg već pecka ispod golih tabana.
  Hladnoća i usne su poplavile,
  Ali sveta vatra grije naše duše!
  Udaramo ne znajući mere naših protivnika,
  Ne damo vam mira ni danju ni noću!
  Granate lete na ešalone u roj,
  I oficiri sa snajperskom puškom.
  Fašisti ne mogu nigde da nađu podršku,
  Naš pionirski, hrabri odred...
  Sposoban, ako trebate sjeći planine,
  Evo Hitlerovih tenkova koji gore kao svijeće.
  Narod se okupio u naletu bijesa -
  Za pravdu, hrabrost i čast.
  I nema grebena u moru oluja -
  Što bi nas natjeralo da sjednemo!
  Ušli smo u Berlin, pridružili smo se Komsomolu,
  Od gazanja bosonogi sa curama po cijelom svijetu!
  Udišemo pobjednički med u rajskom maju,
  Sada je naš svijetli uspjeh postao vječan!
  
  
  
  
  . ALEKSANDAR III ŽIVEO ŠEZDESET OSAM GODINA
  Car je i ekonomski ojačao carstvo. Nije bilo nereda i revolucija, tako da je privreda stalno rasla. A Rusija je imala veći broj stanovnika do Prvog svjetskog rata zbog manjeg mortaliteta i aneksije sjevernih regija Kine i Koreje. A vojska je bila veća. I pojavili su se prvi laki tenkovi u seriji, i mnogi avioni različitih marki.
  Nažalost, Aleksandar Treći nije doživio trijumf u Prvom svjetskom ratu, ali to je već pripalo Nikoli Drugom.
  Novi kralj je imao jak tron, drugu ženu, zdravog naslednika, dve stotine osamdeset miliona ljudi i dva i po miliona vojnika u mirnodopskim državama.
  Dakle, možete se boriti hrabro i vješto! Osim toga, Rusi imaju i lake tenkove sa mitraljezima, ali tek su se pojavili teški. Razvio ga je Mendeljejev sin.
  Dakle, ne možete zaustaviti kraljevsku vojsku!
  Nikola II je ušao u rat sa Nemcima i Austrijancima... Ruske trupe su zauzele Galiciju, Bukovinu i nanele niz poraza Austrijancima. U početku su se vodile borbe u Istočnoj Pruskoj, ali su se onda osvetili i odsjekli Kenigsberg. Saveznici su odgurnuli Nemce od Pariza... Ruske trupe su zauzele Krakov, i imajući brojčanu nadmoć, uprkos zimi, nastavile ofanzivu, približavajući se Budimpešti. Njemačka je predložila, vidjevši da stvar miriše na poraz, mir pod umjerenim uslovima.
  Nemci su pristali da daju Klajpedu i deo zemlje u Poljskoj Rusiji, kao i da plate odštetu. Francuska je vraćena na dio teritorije koja je ranije bila zauzeta pod Bizmarkom, a nešto malo i Danskoj.
  Austro-Ugarska je ustupila Galiciju, dio Bukovine i Krakov. Ali carstvo nije propalo. Rusija je povratila slovensku zemlju, sve što je nekada bilo u sastavu Kijevske Rusije, i proširila Kraljevinu Poljsku.
  Turska i Japan nisu imali vremena da uđu u rat, kao ni Italija. Odnosno, Prvi svjetski rat se, zapravo, nije dogodio. Dakle, mali okršaj. Nikolaj II je ojačao svoj autoritet, a zatim je prilično dugo vladao mirno.
  Rusija je, međutim, provela rat u Afganistanu - konačno ga podijelivši s Britancima. Tada je Iran podijeljen sa Britanijom.
  Rusija je tako proširila svoje posjede. Ali došlo je do ekonomske krize i Velike depresije 1929. godine... Godine 1931. Japan je, u savezu sa Turskom, započeo rat protiv carske Rusije. Ali u stvarnosti je to bilo samoubistvo. Carska flota na Pacifiku pod komandom Kolčaka porazila je Japance. A kopnena vojska je bila višestruko jača.
  Isto se može reći i za Turke. Očigledno su se popeli na pogrešnog neprijatelja.
  Carska Rusija je uspjela iskrcati trupe i zauzeti Japan. A onda su ruske trupe konačno okupirale Tursku. Tako je završena era Osmanskog carstva.
  I car Nikolaj II povećao je svoju slavu i moć Rusije. Ovaj slavni car vladao je do 1936. godine i umro je u šezdeset osmoj godini.
  Naslijedio ga je Aleksej II. Uglavnom, potpuno zdrav čovjek od trideset i dvije godine. Njegova majka je bila drugačija, pa Aleksandar Treći nije dozvolio fatalni brak.
  Aleksej II je završio osvajanje Saudijske Arabije podjelom sa Britanijom.
  Vilhelm II je vladao na prestolu Nemačke do 1941. Ovaj monarh je bio na vlasti pedeset i jednu godinu! Prilično dugo!
  Ali sada je njegov sin Ferdinand na tronu. Čak i ne miriše na Hitlera. Druga priča.
  Još uvijek postoji mir. Sve kolonije su podijeljene. Musolini je osvojio Etiopiju.
  Nema više šta da se deli... Britanija, međutim, prolazi kroz teška vremena. I to je u ekonomskoj krizi.
  I tako je Ferdinand predložio Alekseju Drugom da podijeli kolonijalne posjede Francuske i Britanije. Kao, stvarno, koliko možete gledati ove zemlje.
  Tako su Musolini, Ferdinand i Aleksej II sklopili svoj pakt.
  Ali naravno, Rusija je u to vrijeme već uspjela osvojiti gotovo cijelu Kinu i postati višestruko jača od bilo koga drugog u ekonomiji, vojnoj sferi i stanovništvu.
  Car Aleksej je generalno odobrio ovaj predlog i odlučio da počnu zajedno.
  Ferdinand više nije bio mlad. I bio je oprezan.
  Međutim, 15. maja 1945. počeo je rat. Nemci su ponovo krenuli
  Protiv Belgije...
  I carska vojska je prošla kroz britanske kolonije i projurila kroz Egipat.
  Rusija je imala deset miliona vojnika i pet stotina divizija, i to samouvereno
  Ona je pobedila. Činilo se da je niko ne može zaustaviti.
  Za dva mjeseca, carska vojska je zauzela Indiju, južni Iran, britanske posjede u Saudijskoj Arabiji, Egipat, Sudan i veći dio Indokine.
  Ali Nemci su uspeli da zauzmu samo Belgiju i zaustavljeni su na prilazima Parizu. U rat je ušla i Holandija.
  Carska Rusija je još dva mjeseca zauzela britanske posjede u Aziji i dokrajčila Indoneziju. Zatim je sletjela u Australiju i krenula kroz Afriku.
  Nemci su pokušali da zauzmu Pariz, ali njihov napad je odbijen. Međutim, rat je bio izgubljen. Italija je također prigrabila afričke posjede Britanije i Francuske.
  Tek u petom mesecu počele su da pristižu carske trupe u Evropu. Borbe su još uvijek bjesnile u Africi i Australiji, ali su se već završavale. Austro-Ugarska, uveliko oslabljena gubitkom zemlje, također je ušla u rat na strani koalicije.
  Nemci su uspeli da zauzmu Holandiju. I poboljšali su svoju poziciju.
  Još dva mjeseca, carska Rusija je završila zauzimanje Australije i Afrike. I tek krajem novembra, baš na mrazu, počela je nova ofanziva njemačko-ruskih trupa, zaobilazeći Pariz.
  U ovom slučaju, snage su već bile previše nejednake. Francusko-engleske trupe su poražene. I Pariz je opkoljen.
  A na Novu godinu garnizon je kapitulirao... Tada su carske i nemačke trupe zauzele celu Francusku za tri nedelje. Onda je počelo bombardovanje Britanije... I sve kolonije su bile zarobljene od strane koalicije.
  Britanija u maju 1946, već bez krvi i uništena bombama
  Kapitulirao.
  Tako je završen još jedan veliki rat. Rusija je uzela gotovo sve kolonije za sebe. Njemačka je dobila relativno malo, Italija je nešto zgrabila, a Austrougarska simboličan komad.
  Unatoč činjenici da su Nijemci očekivali velike kolonije, a dobili mnogo manje, samo Maroko, ali Njemačka je u svoj sastav uključila: Belgiju, Holandiju i Francusku do Port de Calaisa.
  Osim toga, carska Rusija je vratila Nemce u Namibiju i ono što im je ranije pripadalo.
  Ukratko, nekako smo to sredili i pomirili...
  Došao je mir... 1953. Rusija je dobila atomsku bombu, a godinu dana kasnije i Njemačka. SAD su nabavile nuklearno oružje 1960.
  Tako je nastala ravnoteža straha.
  A 1955. prvi ruski kosmonaut je poleteo u svemir, kružeći oko lopte. A 1961. godine Rusi su kročili na Mjesec.
  I 1983. na Mars! Amerikanci su letjeli na Mjesec 1971., a Nijemci 1984. Austrougarska i Njemačka su se spojile u jednu državu. Švedska i Norveška postale su dio Rusije sa autonomijom i samoupravom.
  Ostale zemlje su postepeno gubile nezavisnost.
  1987. ruski kosmonauti su odletjeli na Veneru. 1992. za Merkur. I 1999. do Plutona.
  Sunčev sistem je savladan.
  Pojavila su se tri nuklearna carstva: Velika Njemačka, SAD i Velika Rusija.
  Aleksej II je takođe umro sa šezdeset i osam godina 1972. Naslijedio ga je sin Aleksandar Četvrti. Ovaj kralj je imao četrdeset jednu godinu u vrijeme svog uspona na prijestolje. Začudo, Aleksandar Četvrti je živeo šezdeset osam godina i umro 1999. A na presto je stupio njegov sin Vladimir Treći. 2013. godine obilježeno je četiri stotine godina dinastije Romanov.
  Za sada je Rusija čvrsto na nogama. Ali i dalje postoje Njemačka i SAD kao njeni konkurenti u svijetu. Carsko carstvo, zajedno sa svojim kolonijama, činilo je nešto više od polovine svjetske teritorije i više od dvije trećine svjetskog stanovništva. Rusija je jaka, ali nije još jedina.
  Vlada Rusijom, Vladimir treći je 2019. napunio šezdeset sedam godina. Mnogi se pitaju da li će živeti, kao i prethodni kraljevi, šezdeset i osam godina ili će prekinuti ove čudne slučajnosti?!
  U međuvremenu, u Rusiji se razvija antinuklearno oružje. Jasno je da neće biti nuklearnog oružja, a Rusija će se sasvim dobro nositi s Njemačkom i Sjedinjenim Državama. Ima više ljudi i više vojnika. I kvalitet oružja je bolji!
  Ali za sada postoji nuklearno oružje, a još nije sve osvojeno. Ali antinuklearno oružje se vrlo aktivno razvija, tako da postoje određene šanse za pobjedu.
  
  PAD GIBRALTARA
  Španski diktator Franko, za razliku od stvarne istorije, pristao je da nemačke trupe napadnu englesku tvrđavu Gibraltar. U zamjenu, Španija je dobila neke britanske i francuske zemlje u Africi.
  Napad pod komandom Mainsteina dogodio se u noći od 25. novembra 1940. na 26. novembar. Kako se pokazalo, Britanci nisu bili baš spremni za takav vojni potez i nacisti su uspjeli zauzeti tako moćnu tvrđavu iz naleta.
  Njegov pad doveo je do značajnih promjena u toku rata. Wehrmacht je uspio prebaciti snage na najkraću udaljenost do Afrike, a Britancima je onemogućen ulazak u Sredozemno more sa istoka.
  Njemačka komanda poslala je nekoliko divizija u ekvatorijalnu Afriku. Osim toga, Rommelov korpus je prebačen u Libiju, nekoliko mjeseci ranije nego što je bilo realno.
  Britanci su zauzvrat odustali od ofanzive protiv Italijana u Etiopiji i počeli jačati svoje pozicije u Egiptu. Međutim, Rommel ih je uspio preduhitriti i kao rezultat preventivnog udara porazio je kolonijalne trupe, zauzevši Aleksandriju i Kairo. Britanski položaj u Africi postao je komplikovaniji. Nijemci su već stigli do Sueckog kanala i zaprijetili daljnjim napredovanjem na Bliski istok. Osim toga, postojala je prilika da se krene prema Sudanu.
  Istina, Italijanima u Grčkoj nije išlo, ali je dolazak dodatnih snaga iz Njemačke spasio situaciju.
  Hitler je imao dilemu: napasti SSSR ili dokrajčiti Britaniju? Uspjesi Wehrmachta u Africi potaknuli su drugu odluku - da sebi da slobodne ruke na Zapadu. Iako su vojne pripreme SSSR-a ispunile Firera strahom.
  Crvena armija je jačala, ali ni Nemci nisu sedeli skrštenih ruku. Proizvodnja tenkova 1941. udvostručila se u odnosu na 1940. godinu, a proizvodnja aviona porasla je skoro dva i po puta.
  Nacisti su izvršili bombardovanje i desant na Maltu. Rommel je tada probio odbranu i na Sueckom kanalu i u Irak, koji se pobunio protiv britanske vlasti. Nijemci su relativno lako osvojili Kuvajt i cijeli Bliski istok. Staljin se držao taktike čekanja i gledanja. Ali Čerčil je tvrdoglavo nastavio rat. Wehrmacht, nakon što je stigao do Irana, okrenuo se prema južnoj Africi.
  1941. godina se bližila kraju. Proizvodnja podmornica se povećala, a Britanija je izgubila svoje kolonije. SAD su se ponašale pasivno. Ali Japan nije mogao sjediti skrštenih ruku i udario je u luku Peru 7. decembra. Počeo je novi rat na Pacifiku. I Hitler je ponovo morao da odustane od planova za napad na SSSR.
  Moramo pomoći Japancima, zauzeti Iran i Indiju, kao i Južnu Afriku. I što je najvažnije, sama Britanija. Štaviše, američki bombarderi nisu igračka. Oni Trećem Rajhu mogu izazvati mnogo problema. A najpogodnije je izvršiti bombardovanje sa britanske teritorije.
  Tako je Firer bio prisiljen 1942. da napusti ideje o invaziji na Istok.
  Postojao je rizik da sam Staljin otvori front, ali... Morate znati Staljinov karakter. Veoma je suzdržan u spoljnoj politici. Rat sa Finskom učinio je Crvenog diktatora još opreznijim.
  Dok SSSR gomila snagu. Broj avijacije 1. januara 1942. dostigao je trideset i dve hiljade vozila, a tenkova više od dvadeset pet hiljada, plus još tri hiljade tanketa. Staljin je ukupno planirao da završi regrutaciju 20 mehanizovanih korpusa, sa ukupnim brojem tenkova od 32 hiljade vozila, od kojih su 16,5 hiljada najnoviji KV različitih marki i T-34. Osim toga, tenkovi T-50 su se još razvijali, iako se pokazalo da je vozilo lagano.
  Nemci, suočeni sa Matildom i nekim tenkovima krstaricama, a takođe su imali informacije da Britanci razvijaju teške tenkove, takođe su počeli da prave svoje mastodonte. Prije svega, "Tigar" sa topom od 88 mm, a oklopljen neprobojnim topom od 75 mm sa dugom cijevi.
  Bilo je i informacija o sovjetskoj izgradnji tenkova. Tenk KV-2 je prodefilovao na prvomajskoj paradi na Crvenom trgu, a trideset i četiri su imali neke podatke.
  U svakom slučaju, kada je Speer bio na čelu Carskog ministarstva oružja i municije, razvoj tehnologije je išao brže. Hitler je želeo da ima najbolje tenkove na svetu, i to teže. Ali do sada je Njemačka bila očito inferiorna u odnosu na SSSR. I broj automobila i njihov kvalitet. U avgustu 1941. počela je proizvodnja tenka KV-3. Ispostavilo se da je vozilo prilično teško sa 68 tona, ali naoružano topom od 107 mm s početnom brzinom projektila od 800 metara u sekundi. To joj je omogućilo prednost u odnosu na "Tiger", koji, inače, još nije bio pušten u proizvodnju.
  Pokazalo se da je KV-5 još moćniji, težak 125 tona i dva topa. Istina, tako teško vozilo stvaralo je više problema sovjetskoj vojsci nego što je vrijedilo. A 1942. godine varijanta KV-4 teška 107 tona usvojena je u službu. SSSR se s pravom mogao ponositi svojim najtežim tenkovima na svijetu, a ujedno i najmoćnijim.
  Ali Njemačka se dobro razvila u avijaciji. Yu-188 je, kada je krenuo u proizvodnju, razvio brzinu uporedivu sa lovcima. DO-217 je također izgledao pristojno. Aktivno su se razvijali i mlazni avioni. Pošto je Britanija bila glavna meta, mnogo više pažnje je posvećeno mlaznim bombarderima nego u stvarnoj istoriji.
  Nemci su aktivno koristili ropski rad. Ogroman broj crnaca je uvezen iz Afrike. Crni radnici su bili poslušni, izdržljivi, ali nekvalifikovani. Korišćene su za pomoćne poslove.
  Ali kontrolirajući Evropu, Nijemci su mogli zaposliti dovoljno kvalifikovane radne snage.
  Speer je čak uspio uvjeriti Hitlera da ne provodi program istrebljenja Jevreja, već da ih koristi u proizvodnji aviona i opreme.
  Opklada je bila na vazdušnu ofanzivu na Britaniju i masivni podmornički rat.
  Međutim, ulazak Amerike u sukob donio je glavobolju Švabama i natjerao ih da naglo povećaju broj vučjih čopora.
  Njemačka je bila prisiljena sa zakašnjenjem promovirati proizvodnju bombardera i strateških aviona. Prije svega, Yu-288 i Yu-488 - sa četiri motora. Ali njihov razvoj i završetak zahtijevali su vrijeme. Modifikacija ME-109 "F" općenito je bila dostojan protivnik za britanska vozila. Ali razvoj ME-209 nije uspio, kao i ME-210.
  XE-177 ronilački bombarder takođe nije bio uspešan. Ali Speer je uzvratio brojkama. Osim toga, Focke-Wulf je postao najmoćniji lovac u smislu naoružanja, kompenzirajući neke od slabosti ME-109. I nemačka škola letenja pokazala se boljom od Engleza, a još više od američke. U maju 1942. nacisti su zauzeli Južnu Afriku. I američka eskadrila je stigla na Madagaskar. Bitku kod Midveja Amerikanci su izgubili: kapetan trećeg ranga, koji je odigrao odlučujuću ulogu u ovoj bici, završio je, ironično, na Madagaskaru. SAD su željele zadržati bazu u Africi i ne dozvoliti da se nacisti opuste. Ali to je značajno pogoršalo njihov položaj na Pacifiku.
  Istina, Japanci se nisu ponašali baš najbolje. Bitka za havajski arhipelag se otegla.
  Nacisti su preuzeli kontrolu nad Afrikom i ogromne rezerve strateških sirovina, a zauzeli su i Indiju i Iran. Resursi pod kontrolom Trećeg Rajha su ogromni, ali ih još treba probaviti.
  Vazdušna bitka za Britaniju nije tako jasna. Stalno povećavajući proizvodnju aviona, Nemci su vršili pritisak na njih, ali potpune dominacije nije bilo. Nedostatak snage strateške avijacije i američke pomoći je također utjecao, a čak ni tada nije bilo dovoljno podmornica. I čudotvorni torpedo sa kojim su se polagale tolike nade izneverio nas je.
  Firer se nije usudio sletjeti u Britaniju 1942. Akcenat je stavljen na jačanje pomorske moći i podmorničke flote. Istovremeno su izgrađeni nosači aviona i bojni brodovi. Proizvodnih kapaciteta je bilo dovoljno, ali za sve je trebalo vremena.
  Balističke rakete klase A takođe su zahtevale fino podešavanje. Ali robotski projektili V-1 počeli su se masovno proizvoditi. Relativno jeftini automobili, koji su radili na jednostavno gorivo, imali su nesumnjivu prednost da im piloti nisu bili potrebni.
  Hitler je, dobivši pristup neograničenim prirodnim resursima i rezervama radne snage, želio spasiti živote njemačkih pilota. Činilo se da je V-1, jednostavan za proizvodnju i bez posade, optimalno rješenje. I hiljade takvih robotskih projektila palo je na London od jeseni 1942. godine.
  U isto vrijeme, Nijemci su ubrzali razvoj mlaznog bombardera Arado i balističkih projektila.
  Staljin je nastavio da čeka i akumulira snagu. Godine 1942. SSSR je proizveo pet i po hiljada novih tenkova KV i T-34, te oko hiljadu starih marki, oko petsto novih lakih T-50 i T-60 i dvije stotine amfibijskih tenkova. Povećana je i flota aviona - u upotrebu je ušlo oko petnaest hiljada novih i starih aviona. Čak je nedostajalo i pilota. Proizvodnja katjuša se polako povećavala.
  Nacistička Njemačka proizvela je više od trideset hiljada aviona, ali je pretrpjela značajne gubitke u bitkama. Nemci su proizveli oko šest i po hiljada tenkova. Najviše T-3 i nova modifikacija T-4 sa topom duge cijevi od 75 mm. Proizvedeno je nešto više od stotinu najnovijih "Tigrova", a "Panteri" su i dalje samo prototipovi.
  Ali jurišna puška MP-44 koju je dizajnirao Schmeister počela je ulaziti u seriju. Za razliku od stvarne priče, mašina nije morala da se razvija uzimajući u obzir nedostatak obojenih metala. A to je ubrzalo razvoj jednostavnije jurišne puške, sa legiranim čelikom.
  Tako su Nemci počeli da stiču prednost u malokalibarskom oružju. Ali im je takođe trebalo vremena da mitraljez ponovo naoruža sve trupe.
  Ali u podmorničkoj floti, gdje je proizvodnja dostizala četrdeset do pedeset podmornica mjesečno, Nijemcima zaista nema premca.
  Pojavile su se vrlo brze podmornice koje pokreće vodikov peroksid. Ubrzao se i rad u nuklearnom programu. Srećom, postoji mnogo resursa. Pa čak ni greška njemačkih fizičara da grafit nije prikladan kao moderator nije se pokazala katastrofalnom. Izgrađeno je nekoliko fabrika za proizvodnju teške vode, uključujući i Afriku.
  Da se razumijemo, ali nacistički nuklearni reaktor počeo je s radom u decembru 1942. godine. Čak i malo ranije od Amerikanaca. Nakon poraza u Tihom okeanu, između njih su počeli ozbiljni sukobi. I sredstva za nuklearni program su značajno smanjena.
  Početak 1943. godine obilježila je Hitlerova objava totalnog rata i uvođenje univerzalne službe rada na okupiranim teritorijama. Masovni udari V-1 na London nisu se u potpunosti opravdali. Britanci su naučili da djelimično odbijaju takve napade, ali su Nijemci prevladali u broju.
  Ali podmornički rat se pokazao zaista katastrofalnim za Britaniju. Proizvodnja oružja na ostrvu naglo je pala zbog nedostatka sirovina. Metropola je bila na ivici propasti. Osim toga, nacisti su zauzeli Madagaskar, a Japanci su zajedno s nacistima napali Australiju i relativno brzo postigli njenu predaju.
  Iako je Staljin shvatio opasnost od taktike čekanja, ostao je vjeran sebi i nije ulazio u borbu. Bolje je pustiti kapitaliste da se istrebe do kraja. A mi ćemo gledati...
  Ali ova taktika je imala i svojih nedostataka. Koristeći ogromna sredstva, Treći Rajh je već pripremao rat protiv SSSR-a. Proizvodnja tenkova u Trećem Rajhu dostigla je u prosjeku 1.200 vozila dnevno 1943. plus tri stotine pedeset samohodnih topova. Štaviše, samohodne puške nisu nimalo slabe. "Ferdinands", "Bumbari", "Jagdpanther". S obzirom da Nijemci nisu pretrpjeli gotovo nikakve gubitke u tenkovima, njihovi tenkovi su se punili dvostruko brže od Crvene armije. I kvantitativni jaz u tehnologiji u korist SSSR-a počeo je da se smanjuje.
  Što se tiče kvaliteta, Fritz je dobio "Kraljevskog tigra", po težini sličan KV-3, a čak i neznatno superiorniji u prodornoj moći zbog kvaliteta projektila i jačeg prednjeg oklopa. Pa, superteški sovjetski KV-5 i KV-4 su se pokazali vrlo tehnički nepouzdanima, posebno njihova šasija. Dakle, borbena upotreba takvih čudovišta je bila upitna.
  Staljin je takođe naredio stvaranje KV-6 sa sedam topova i dva raketna bacača. Napravili su auto. Ali ispostavilo se da je toliko težak i dugačak da ga niste mogli ponijeti u vozu ili upotrijebiti u borbi. T-34-76 je prilično uspješno vozilo, ali slabije u frontalnoj borbi od Pantera ili Tigra. A KV-1 i KV-2 su po težini uporedivi sa Nemcima, ali su inferiorni od Pantera i Tigrova u borbi glava-u-glavu. Njemački T-4 je bio jednak tridesetčetvorci po oklopu i superiorniji po naoružanju, vidljivosti i optici, i to sa jednakom težinom, ili čak i manjom u poređenju sa težim modifikacijama.
  Ukratko, Fritz je poboljšan i kvalitet je na nivou. A pojava ME-309 i ME-262 dala je prednost u kvalitetu avijacije. Kao i Yu-488, najbolji četvoromotorni bombarder. A iza njih su mlazni modeli. Kao što su Yu-287 i Arado.
  U septembru 1943. godine, nacisti su konačno uspješno iskrcali u Britaniju. Nakon dvije sedmice borbi, Engleska je kapitulirala. I iako je Churchill pobjegao u Kanadu, ishod rata na Zapadu izgledao je unaprijed.
  Ruzvelt je, izgubivši svog glavnog saveznika i u strahu od rastuće moći Trećeg Rajha, zatražio mir.
  Hitler je, nakon razgovora sa svojom pratnjom, postavio Sjedinjenim Državama uslov: napuštanje nuklearnog programa i priznanje svih osvajanja Japana i Trećeg Rajha. A takođe i povlačenje trupa sa Islanda, koji su Švabe već opkolile podmorničkom flotom. Kontrola Zemlje izlazećeg sunca nad Gajem, gde borbe još nisu prestale. Osim toga, Hitler je zahtijevao materijalnu nadoknadu za Treći Rajh i Japan za sva razaranja i vojne troškove koje su izazvale Sjedinjene Države i Britanija.
  Iako se pokazalo da su uslovi mira bili izuzetno teški, Ruzvelt je teškom mukom uspeo da izgura njihovo usvajanje u Kongresu i Senatu.
  Staljinovi nagoveštaji da nije protiv pridruživanja koaliciji sila Osovine, i da je barem spreman da ponovo osvoji Aljasku, odigrali su veliku ulogu u povinovanju Sjedinjenih Država.
  Pobijedio je američki pragmatizam, za koji se pokazalo da je veći od entuzijazma i emocija. Osim toga, njemački nuklearni program razvijao se brže od američkog, a to je bilo preplavljeno katastrofom u budućnosti.
  Prva faza Drugog svetskog rata je završena. Ali Firer je sada želio okončati SSSR.
  Neočekivano, Staljinova taktika čekanja i gledanja i njegova posvećenost cilju svjetskog mira odigrali su zlokobnu šalu. Protiv Josepha su bili Treći Rajh i Japan sa svim resursima istočne hemisfere, uključujući Australiju, i nekim mostobranima u zapadnom svijetu.
  Zemlja izlazećeg sunca, međutim, još nije dokrajčila Kinu, ali je mogla otvoriti drugi front. Hitler je aktivno formirao kolonijalne trupe i strane legije. Istovremeno se povećala proizvodnja oružja.
  U prvoj polovini 1944. proizvodnja tenkova i samohodnih topova u Trećem Rajhu dostigla je i premašila sto vozila dnevno. Panter-2 je nadmašio sva sovjetska vozila po svom nivou. Pojavio se napredniji njemački tenk, Lav, a ubrzo i Kraljevski lav.
  I što je najvažnije, mlazna avijacija se razvijala serijski. Kao odgovor, ni tenkovi T-34-85 i IS-1 i IS-2 su ušli u proizvodnju u SSSR-u; Najpopularniji proizvodni tenk Trećeg Rajha 1944. bio je Panter-2, a SSSR T-34-85. Teži modeli su se proizvodili u znatno - desetak puta manjim količinama. I Nijemci nisu htjeli previše gurati težinu na sovjetskim cestama, a Staljin je počeo da ne vjeruje seriji KV, a ispostavilo se da su IS-ovi previše sirovi.
  Međutim, njemački "Panther"-2 sa topom kalibra 88 mm 71 L bio je superiorniji od T-34-85 u oklopnoj snazi topa, u prednjem oklopu i neznatno u bočnom oklopu, a također nije bio inferiorniji u voznim performansama sa motorom od 900 konjskih snaga i težinom od 47 tona. Čak i kada se težina njemačkog tenka povećala na 50,2 tone i to se pokazalo nije fatalno.
  A nemačka mlazna avijacija uopšte nije imala dostojnog protivnika.
  Hitler je odlučio da je bolje da se ne zavlači i počeo je rat 22. juna 1944. godine. Bacanje trista pedeset naših i stranih divizija i sto dvadeset satelitskih divizija na SSSR. Na strani Trećeg Rajha bile su: Rumunija, Mađarska, Slovačka, Hrvatska, Finska, Švedska, Italija, Portugal, Španija, Bugarska, Argentina, Turska.
  Nemci su takođe koristili ogroman broj stranaca i Hivija u Wehrmachtu. Ukupno je Treći rajh, samo u prvom ešalonu, bacio u bitku dvanaest i po miliona vojnika, od kojih ne više od četrdeset posto Nijemaca po nacionalnosti. Sateliti su dodali još tri miliona. Ukupno, prvi ešalon sadrži skoro šesnaest miliona pešaka, oko trideset tri hiljade tenkova, više od pedeset pet hiljada aviona, oko dvesta pedeset topova i minobacača.
  Nakon mobilizacije, SSSR je rasporedio trinaest i po miliona vojnika, ali je dio snaga morao biti zadržan na Dalekom istoku i unutrašnjim oblastima. U prvom ešalonu bilo je osam miliona vojnika, oko trideset hiljada tenkova, skoro četrdeset hiljada aviona, oko dvesta hiljada topova i minobacača.
  Dakle, Treći Rajh ima dvostruku superiornost u pešadiji, i petostruku superiornost u pokretljivosti snaga, sa boljim mitraljezom. Istina, SSSR ima puno mitraljeza, gotovo paritet.
  Razlika u tenkovima nije velika, ali je procenat zastarjelih vozila u SSSR-u veći, kao i tenkova ranijih izdanja.
  Njemačka mlazna avijacija nema protivnika, a elisni avioni Trećeg Rajha su brži i bolje naoružani. Istina, sovjetska vozila su superiornija u horizontalnoj upravljivosti.
  U artiljeriji i minobacaču odnos snaga je najbliži jednakosti. I kvantitet i kvalitet.
  Istina, flota Trećeg Rajha je posebno podmornička, višestruko jača od sovjetske. Usput, kao i Japan.
  Osim toga, nacisti već imaju balističke rakete klase A u masovnoj proizvodnji, a poletele su i prve diskoteke.
  Generalno, fašisti će biti jači, a Staljin je sasvim razumno pripremio odbranu, iako sa zakašnjenjem. Ali nismo imali vremena da uradimo mnogo. Ispostavilo se da Staljinova linija nije u potpunosti obnovljena, a što je najvažnije, trupe nisu bile dovoljno obučene da drže odbranu. Iako su bili očajnički prekvalificirani.
  Molotovljeva granična linija, nakon tri godine unaprijed, generalno je završena, ali se nalazila preblizu granice i nije imala dovoljnu dubinu. Osim toga, Staljin je naredio izgradnju trećeg ešalona iza Dnjepra, ali je to počelo tek nakon predaje SAD-a.
  Istina, pored sovjetskih trupa, možete računati i na jedinice NKVD-a, čiji je broj povećan na milion vojnika i miliciju. To je oko četiri miliona ljudi, samo u zapadnim gradovima. Iako je, naravno, njihova borbena efikasnost mnogo lošija od one u redovnim jedinicama.
  Nemci su, kao iu stvarnoj istoriji, zadali glavni udarac u centru, odsekavši izbočinu Bjalistoka i Lavovsku pesnicu. Već prvi dani borbi pokazali su da su Nemci, uprkos velikom broju stranih jedinica, manje-više koherentno vodili ofanzivu. Ali sovjetske trupe su često izgubljene.
  Osim toga, pokazalo se da je borbena efikasnost ukrajinskih jedinica sumnjiva. Bilo je mnogo dezertera i onih koji su se predali već u prvim danima rata.
  Neprijatelja nije bilo moguće obuzdati u graničnim borbama. A onda je Staljin napravio grešku, zabranivši povlačenje jedinica na glavnu liniju i zahtijevajući da se front ispravi. Greška je, međutim, ispravljena, ali sa zakašnjenjem. Nemci su uspeli da zauzmu Minsk 28. juna, probivši Staljinovu liniju u centru.
  Konfuzija se samo pojačavala. 30. juna dogodio se očekivani ulazak u rat Japana i njegovih satelita. Tako da smo za sada morali zaboraviti na prebacivanje trupa sa Dalekog istoka.
  Nemački prodor u centar se širio. Nastao je ogroman jaz koji su očajnički pokušavali da popune. Ali nacisti su napredovali i 16. jula provalili u Smolensk.
  Bacajući sve raspoložive rezerve u borbu i stavljajući milicije pod oružje, Staljin i Žukov su uspeli da zaustave Fricovu ofanzivu u centru. Ali Hitler je okrenuo svoje trupe na jug. Nacisti su napravili ogroman kotao u Kijevu i zauzeli gotovo cijelu Ukrajinu.
  Blokirali su Lenjingrad i izvršili invaziju na Krim. Tok neprijateljstava je veoma ličio na 1941, kao uporna karma. Ali i razlike su bile prilično značajne. SSSR je 1941. imao neke slobodne rezerve, ali sada je sve već bilo mobilisano. A kada se u oktobru desio juriš, pokazalo se da gotovo da nema šta da drži odbranu.
  Početkom novembra 1944. nacisti su opkolili Moskvu, prisiljavajući Staljina da pobjegne u Kujbišev.
  Nacisti su, za razliku od stvarne istorije, imali značajnu brojčanu nadmoć. Imali su dovoljno divizija da zaobiđu Moskvu sa sjevera i juga. Ali za sovjetske jedinice sve je bilo previše raspoređeno na različite frontove.
  U stvarnosti, 1941. godine, nakon mobilizacije, Staljin je dobio prednost u odnosu na Wehrmacht u broju ljudstva, a imao je četiri puta više aviona i tenkova nego što je Treći Rajh imao od samog početka rata. A u prvih pet mjeseci rata proizvedeno je više SSSR opreme u stvarnoj istoriji.
  Ali sada nacisti imaju sve adute, količina i kvalitet naoružanja i ljudstva su na njihovoj strani. I Crvena armija ima iste probleme kao 1941. godine. Uključujući nespremnost Ukrajinaca, Balta i mnogih malih naroda da umru za sovjetski sistem. Masovne izdaje i prebjega žrtava represije, razvlaštenih kulaka i drugih uvrijeđenih ljudi svih rasa. Uključujući ideološke neprijatelje sovjetskog režima.
  A činjenica da su Nemci pobedili i Zapad samo povećava broj izdajnika.
  Stoga ne čudi što je Moskva opkoljena, a Nijemci su zauzeli Donbas, Voronjež i kreću se prema Staljinggradu.
  Zima 1944., nažalost, nije bila tako mrazna i snježna kao 1941. Moskva je, međutim, herojski izdržala do kraja decembra 1944. godine. Staljingrad je pao u januaru 1945., a borbe za njega nisu trajale predugo. U februaru i početkom marta, Nemci i njihovi sateliti potpuno su zauzeli Kavkaz i naftne bušotine u Bakuu.
  Ofanziva se potom nastavila duž Volge. U Saratov, u Kujbišev, a zatim u Orenburg i Kazanj.
  Staljin je pobegao u Sverdlovsk. Kazan je pao u maju. U ljeto su Nemci i Japanci nastavili da se kreću dublje u Rusiju. Otpor sovjetskih trupa je padao. 5. avgusta 1945. godine Sverdlovsk je zauzet. I 3. septembra 1945. Staljin je konačno pristao na predaju. U zamjenu za vlastiti život i slobodu.
  Drugi svjetski rat je završen. Ali mir nije dugo vladao. Nakon što je testirao nuklearno oružje, Hitler se uvjerio u njihovu fenomenalnu razornu moć.
  Sada se pokazalo da su Japan i SAD još uvijek na putu svjetske dominacije Trećeg Rajha. I iako je Firer osvojio više zemlje od Džingis-kana, Aleksandra Velikog, Napoleona, cara Trojana i Sulejmana Veličanstvenog zajedno, odlučio je da porazi i Japan.
  Tačno tri godine nakon završetka Drugog svjetskog rata, sto balističkih interkontinentalnih projektila sa snažnim nuklearnim punjenjem odjednom je prekrilo Zemlju izlazećeg sunca.
  A onda je počela ofanziva kopnenih jedinica Wehrmachta i mornarice. Nemci su relativno brzo zauzeli japanske posede u Aziji, a samu metropolu sravnili sa zemljom atomskim bombama.
  Pacifički posjedi Zemlje izlazećeg sunca pružali su manje-više dugoročan otpor. Ali do juna 1949. sve je bilo gotovo. Sada je preostalo samo poraziti Sjedinjene Države. Štaviše, postojao je razlog. Amerikanci su, suprotno dogovoru, i dalje razvijali nuklearno oružje i vršili svoja tajna testiranja.
  Hitler je započeo rat 1. januara 1950. godine, bacivši tri stotine nuklearnih projektila na Novu godinu.
  Razorni nuklearni napad uništio je stotinu najvećih američkih gradova i ubio desetke miliona ljudi. Još jedan najveći zločin Adolfa Hitlera dodat je na dugačku listu najodvratnijih zločina.
  Tada je počela invazija na Kanadu, i to sa juga zajedno sa latinoameričkim diktaturama. Amerikanci su bili oslabljeni i šokirani, ali su se očajnički borili. Shvatili su da poraz za njih znači samo ropstvo i sporu, bolnu smrt.
  Stoga je to bio najočajniji od svih ratova. I to je trajalo više od godinu dana, prisiljavajući Treći Rajh da odbaci još dvjestotinjak nuklearnih punjenja i pretvori mnoge plodne zemlje u radioaktivnu pustinju.
  Ali cilj je ipak postignut i posljednji neprijatelj Trećeg Rajha je poražen. A nakon toga je počeo proces takozvane svjetske globalizacije. Njemačka marka je postala jedina svjetska valuta. Čak su i formalno nezavisne zemlje svedene na nivo kolonija Trećeg Rajha, sa samo ograničenom lokalnom samoupravom.
  Jevreji i Cigani su stavljeni van zakona: traženi su i uništeni. SS je izvršio masovne čistke i divljao. Došla je prava noćna mora - čas zmaja. Ili još preciznije, doba. Firer je gradio pravo svjetsko totalitarno carstvo sa zahtjevom za ekspanziju svemira.
  1959. godine, tokom proslave Firerovog sedamdesetog rođendana, održana je zvanična krunidba, svjetski plebiscit - koji je legitimirao titulu super-cara. A kada je Adolf Hitler umro 1967. godine, njegov sin je naslijedio njegovu titulu i moć.
  U to vreme, planeta Zemlja je već osnovala naselja na Mesecu i Marsu sa Venerom, i aktivno se pripremala za ekspanziju u spoljne svetove zvezda... Nacisti su želeli univerzalno carstvo - izgradnju Zvezdanog Rajha kako bi potopili ceo univerzum u noćnu moru.
  
  NOVE AVANTURE VITEZOVA SA ČETRDESET OTROVA
  Dimka je razbio svoj mač i stajao zapanjen, trepćući očima, na ulici. Ruke su mu bile krvave, a ono što je ostalo od mača bilo je krvavo. Začula se sirena. Ulica letnjeg grada. I policija dotrča. Slijedi udarac palicom u leđa. Dimka jedva čujno kaže:
  - Odustajem!
  Povlače mu ruke i zaključavaju lisice. Dječak osjeća bol od metala umetnutog u zglobove. Odvoze ga u kombi - crni gavran.
  Dimka oseća mešavinu besa i straha. Seća se prošlosti. Ostrvo na kojem su se djeca mačevima borila za egzistenciju. Drveni, ali kada dječaka obuzme bijes, pretvaraju se u oštro naoštreni čelik. Dimka je tu ostala više od par mjeseci. Borio se, borio, i sam je bio ranjen i ranjen. Čak je i lično ubio izdajnika. Sve je bilo. I na kraju su pobijedili.
  Šteta što su djeca ostala na uništenom brodu. A uspeo je da pobegne samo sa svojom devojkom. Nakon ovakvih avantura, zatvor više nije izgledao previše čudno.
  Udario je dječaka huligana mačem i vidio ga kako leži, a iz njega je potekla lokva krvi.
  Da li je udarac bio fatalan? Dimka nije imao sreće, kao da mu prije ovoga nije bilo dovoljno avantura. A ako je ubio, šta onda? Zatvor? Hoće li ga odvesti u prljavu, smrdljivu ćeliju sa kriminalcima?
  I koliko će daleko sjediti? Ima samo četrnaest godina. Po zakonu nemaju pravo da daju više od deset. Možda će sve i uspjeti!?
  Devedeset dva je. Vrijeme kada se toliko priča o demokratiji i slobodi, ali banditizam jača.
  Voronok je stao, a Dimku su izveli. Zgodan, preplanuli dječak crne kose, ne liči na razbojnika, već na žrtvu sa lisicama.
  Dimka je skoro odmah privedena istražitelju i tužiocu.
  Stavili su me u stolicu.
  Istražitelj je postavio nekoliko rutinskih pitanja i rekao sa smiješkom:
  - Dečak kojeg ste ranili umire! Zato se moli Bogu da ne umre!
  Dimka odgovori sa uzdahom:
  - Nisam želeo...
  Tužilac je predao papire:
  - Ovo je priznanje. Ako potpišete, bit ćete pušteni na lično priznanje do suđenja. A onda ćete, s obzirom na vaše mlade godine i nedostatak policijske evidencije, dobiti uslovnu kaznu!
  Dimka je pogledao novine i brzo ga pročitao, i negativno odmahnuo glavom:
  - Ovde piše da je sam tinejdžer napao kompaniju. A oni su me samo pritiskali!
  Istražitelj je imao lice poput miša i guste obrve:
  - Potpišite kako vam savjetujemo! U suprotnom ćete završiti u istražnom zatvoru. Sada smo bukvalno puni predmeta, a vi ćete morati jako dugo sjediti do suđenja. A tamo u ćeliji sa tri reda kreveta na daskama, kantom u uglu i pedeset nervoznih, gladnih dječaka kao što si ti. Razne vrste kriminalaca. A čak i ako dečak kojeg ste ranili ostane živ, istraga će trajati tri godine, a onda će biti još godina i suđenje! Provest ćeš najbolje godine svog života u paklu!
  Tužilac je klimnuo u znak slaganja i potvrdio:
  - Preventivna mera za vas je ili zadržavanje, ili pismena izjava da ne napuštate mesto i po vas će doći mama i tata. Izbor je na vama! I vjerujte, kolonije za maloljetnike su već pretrpane i rado će vam dati uslovnu kaznu. Ali ako se posvađate sa nama, onda će sigurno biti mjesta!
  Dimka je smatrala da se istražitelj i tužilac ne šale. A u stvari, mogu istrunuti u zatvoru. Mada, s druge strane, nije činjenica da će biti pušteni ako potpiše. Ima li mnogo primjera varanja policajaca? Ali glavna stvar u Dimki bila je tvrdoglavost i tvrdoglavost, koja se jasno manifestirala nakon njegovog boravka na ostrvima smrti. A dječak je odlučno izjavio:
  - Ne!
  Istražitelj je grubo zarežao:
  - Sta nije u redu?
  Dimka je oštro rekao:
  - Neću potpisati! Napali su me, hteli su da me ranu lancem i to je bila samoodbrana!
  Istražitelj je zarežao:
  - Uredu onda! On je u istražnom zatvoru, nakon što provedeš nedelju dana postaćeš mudriji!
  Tužilac je klimnuo glavom i potpisao:
  - Za sada dva meseca u pritvoru. Ali naravno možete pustiti i ranije!
  Istražitelj je zarežao:
  "Mislim da će pritvor biti dobar za dječaka!"
  Dimka je izvedena iz kancelarije i odvedena u zatvor. Lisice su zveckale, a dečak je morao samo da pređe cestu. Tamo je trebao biti primljen.
  Dimka je hodala zveket vezan lancima za dvojicu policajaca. Osjećao sam se prilično loše. Zatvor, ćelija, zli zatvorenici. I upao je u nevolje odbijanjem da potpiše priznanje. Iako, s druge strane, nakon ovoga se nećete moći riješiti.
  Dimka je odveden u dežurnu. Ime, prezime, patronim, dragocjenosti sa vama.
  Onda pobuna. Policajac i dvije žene u bijelim mantilima odveli su dječaka od ogledala u sobu i upalili dodatne lampe. Uslijedila je komanda:
  - Skini svoju odjecu!
  Dimka uzdahne - nevolja! Pitam se samo zašto žene? Dječak je skinuo farmerke, majicu, patike i jaknu. Ostao sam samo u šortsu.
  Mlada žena u belom mantilu primetila je:
  - Dobro je izgrađen!
  Policajac je viknuo:
  - I skini gaćice! Živ!
  Dimka je, goreći od stida, i njih skinuo. Nehotice je pocrveneo i pokrio se. Policajac je viknuo:
  - Pažnja! Ruke dolje! Pogledajte pažljivije - to je ubica!
  Žena u bijelom mantilu koja je izgledala kao medicinska sestra nasmiješila se i, navukavši tanke medicinske rukavice, zagugutala:
  - Nismo videli ništa slično njima! Opusti se, tetka će te dodirnuti!
  Počela je da ispituje Dimkino telo. Prošetao sam dječaku kroz kosu, koja je narasla za vrijeme njegovog boravka na ostrvima. Pažljivo je počešljala svaki pramen, tražeći nešto skriveno. Možda čak i novac. Zatim je upalila svjetlo u dječakove uši i nozdrve. Radila je to pažljivo, kao da se nadala da će nešto pronaći.
  Zatim mi je naredila da stavim glavu na vrata, i uhvatila me rukama za bradu. Stavila je ruku u usta. Dimka je jezikom osetio miris i ukus gume. Žena je opipala svoje desni, zube, obraze. Kada je pritisnula korijen jezika, dječak je osjetio napad povraćanja. Da, kako neprijatno. Ruka je dosezala sve do krajnika i postalo je teško disati.
  Onda ju je, konačno, poslala žena i nacerila se:
  - Nema ničega!
  Oficir je komandovao:
  - Nastavi Olga! Zbog posebne opasnosti predmeta, lični pretres mora biti najtemeljniji!
  Žena u belom počela je da opipa Dimkina grudi. Podigla je ruke i pogledala svoje pazuhe. I neočekivanom snagom pritisnula je pupak. Dimka je dahtala...
  Tada je žena stala i upitala:
  - Pa, pusti ga da čučne!
  Policajac je zarežao:
  - Ovo nije sasvim pouzdano! Pogledaj mu i anus!
  Žena u beloj odori odmahnu glavom:
  - Za ovo vam treba posebna dozvola! Na isti način da provjerite dječakove intimne dijelove!
  Oficir je slabo komandovao:
  - Čučni, mali đavole...
  Dimka je dostojanstveno odgovorio:
  - Ja sam dečak!
  I počeo je lako da čuči. Sjeo sam deset puta. Nakon čega su mu žene pregledale tabane, i prošle između prstiju.
  Nakon čega se Dimka našao u susjednoj prostoriji. Tamo je još jedan dječak, u zatvorskoj uniformi sa kratko ošišanom i pisaćom mašinom u rukama, rekao:
  - Šta je novo?
  Policajac je odgovorio:
  - Da, i priličan hrt!
  Dječak se zakikotao i primijetio:
  - Ali on nije toliko strašan! Pa, sedi u stolicu i ja ću te ošišati!
  Dimka je seo. I dalje je neprijatno biti gol. A onda se obrijaš kao kriminalac. Povrh svega, mašinica je bila malo tupa i bilo je bolno šišati kosu. Gusta crna kosa pala je na pod. Izvaljene čizme mladog osuđenika gazile su ih. Činilo se da sa svakim pramenom kose odlazi komadić besmrtne duše i postaješ sve manje slobodan. Dimka je bila depresivno raspoložena. Ispred njega je bila zatvorska ćelija i sastanak sa maloljetnim kriminalcima.
  Međutim, Dimka se nikada nije plašio svojih vršnjaka. A nakon stvrdnjavanja "Četrdeset ostrva", više nije strašno. Ako išta, boriće se. Šta je sa zatvorom?
  Šta je sa još jednim testom? Ima samo četrnaest godina i ceo život je pred sobom.
 Ваша оценка:
Связаться с программистом сайта.

Новые книги авторов СИ, вышедшие из печати:
О.Болдырева "Крадуш. Чужие души" М.Николаев "Вторжение на Землю"

Как попасть в этoт список

Кожевенное мастерство | Сайт "Художники" | Доска об'явлений "Книги"